Počinje oslikavanje Hrama Svetog Save

[marko_13]

Катдрални храмови су "осуђени" на хладноћу... То се не може избећи, као што се неће ни свима моћи угодити. Но, не брините, навићи ћете се с временом...

[Loznica-Srbija]

Samo sam hteo da kazem da nismo jedini gde je najveca crkva posvecena jednom svetitelju ovo u Rumuniji se ni meni licno ne svidja ali eto sagradice Rumuni takvu crkvu i ne moze im niko nista

[Ромејац]

Nadam se da ova plasticnost, hladnoca i kiceraj nece preovladati u buducem srpsko-ruskom projektu oslikavanja hrama. Inace sam uvek bio i ostao protiv megalomanskih tzv. spomen-hramova,

na ustrb parohijsko-efharistijskih manjih ali brojnih kao sto sam sretao u Grckoj u manjim mestima kao i u samoj Atini.

На слици има напомена да је то радни модел олтарске зоне и да иконографске материјалне и светлосне индикације нису обавезујуће у погледу стварног изгледа.

То је компјутерска графика и као и све друге презентације даје само основу како ће изгледати а не да ће баш изгледати 100% тако као што је приказано.

[Guest]

Tacno je da su najvece i saborne crkve u Rusiji i Gruziji posvecene Hristu i Svetoj Trojici ali nismo jedini kojima je najveca saborna crkva posvecena jednom svetitelju. U Bugarskoj je takva crkva posvecena Sv.Aleksandru Nevskom a u Rumuniji gde se gradi ogromna saborna crkva koja ce biti visa ali manja od hrama Sv.Save bice posvecena spasu rumunskog naroda.Takodje i Agia Sofija(Crkva svete mudrosti)

Да , по висини биће већи храм а по капацитету мањи од храма св.Саве , нисам сигуран да ли 5 или 7 хиљада верника моћиће да прими Румунски храм.

[Ромејац]

Шта са Светом Софијом!? То је храм Божанске Мудрости, посвећен Христу.

Храм Александра Невског није посвећен бугарском светитељу, а ово у Румунији не бих ни коментарисао, јер је тотално ван памети.

Спас, спасење, Спасовдан - Бог

А то што је испред спасења речено румунског народа, мало боде очи, али то је храм који гради пре свега румунски народ па вероватно одатле тај префикс.

[Guest о. Агапије]

Nadam se da ova plasticnost, hladnoca i kiceraj nece preovladati u buducem srpsko-ruskom projektu oslikavanja hrama. Inace sam uvek bio i ostao protiv megalomanskih tzv. spomen-hramova,

na ustrb parohijsko-efharistijskih manjih ali brojnih kao sto sam sretao u Grckoj u manjim mestima kao i u samoj Atini.

A posebna je prica i sramota da nemamo u Beogradu hram posvecen Vaskrsenju Hristovom,

zato bravo za mitropolita Amfilohija i buduci hram u Podgorici.

Ја сам увек маштао да некад изградим храм Христа Спаса, јер нам недостаје христоцентричности, затим храм св. браћи Кирилу и Методију, јер их је слава св. Саве потпуно оставила пострани у српском народу. (њих сви православни народи више прослављају многоврсним свечаностима него ли ми,највише Бугари,Маћедонци,Руси и Грци). И најзад, св

Серафиму Саровском.

Ако би требало неком светом оцу од теолога, то би био најпре св. Игнатије Богоносац, Јован Богослов, Јустин Мученик и Јустн Нови Ћелински,Преп.Максим, Дамаскин, Палама....

[Лазар Нешић]

Што се тиче Лазаревог питања. Чињеница је да су катедрални храмови православних народа посвећених Христу или Светој Тројици. Но, српско православље је по много чему специфично и одређено христоликом Савином личношћу. Чињеница је да је светосавље, православље српског израза и искуства, особено за наш народ.

По чему је оно различито? Пре свега оно у свему следује светописамском и светопредањском и светоотачком учењу. Са друге стране оно је прилагођено нашим културолошким оквирима и животним околностима. Тако да, градећи катедрални храм наше Цркве и нашег народа посвећеног светом Сави ми показујемо приврженост идеју да православље није униформисана вера, већ да поштује свачије особености, а опет, "нема више ни Грка ни Јелина", јер сабирајући се у овом храму (без обзира на националност) ми заједничаримо у Телу и Крви.

Мудро збориш Марко.

Онда, нека буде то наша оригиналност.

Наравно, ако неко залужује ову почаст то је свети Сава.

Ипак, да се ја питам (а добро је да се не питам) био би то храм Христа Спаса или Свете Софије или Свете Тројице.

[Guest]

Ја сам увек маштао да некад изградим храм Христа Спаса, јер нам недостаје христоцентричности, затим храм св. браћи Кирилу и Методију, јер их је слава св. Саве потпуно оставила пострани у српском народу. (њих сви православни народи више прослављају многоврсним свечаностима него ли ми,највише Бугари,Маћедонци,Руси и Грци). И најзад, св

Серафиму Саровском.

Ако би требало неком светом оцу од теолога, то би био најпре св. Игнатије Богоносац, Јован Богослов, Јустин Мученик и Јустн Нови Ћелински,Преп.Максим, Дамаскин, Палама....

Ово ти Оче баш лепо звучи likefaceeeeeeee

[marko_13]

Мудро збориш Марко.

Онда, нека буде то наша оригиналност.

Наравно, ако неко залужује ову почаст то је свети Сава.

Ипак, да се ја питам (а добро је да се не питам) био би то храм Христа Спаса или Свете Софије или Свете Тројице.

Да се ја питам то би био храм Свете Софије, али морамо мислити и на душу народа.

[Zamislim se na suncu]

Дефинитивно је садашњи план најбољи. Видим да су неки планови оставили трага на саборни храм у Бања Луци. А шта је са зградом Патријаршије? Зар то није она кућа, која се сада користи као парохијски дом? Она се уопште не уклапа у планове који су овде објављени, а надам се да њу погрешно називају "будућа Патријаршија" и да ће она тек бити грађена.

Da, to sam i ja primjetio. Hram Hrista Spasitelja u Banja Luci je dosta sličan, ako ne i identičan sa jednim od plaova za Hrama na Vračaru.

[marko_13]

Могће је да су ти неприхваћени планови искоришћени за градњу саборног бањалучког храма. Има међу њима неколико врло успешних пројеката, који би се могли искористи (у мањој величини, наравно) за многе катедралне храмове наше Цркве.

[Zamislim se na suncu]

Што се тиче Лазаревог питања. Чињеница је да су катедрални храмови православних народа посвећених Христу или Светој Тројици. Но, српско православље је по много чему специфично и одређено христоликом Савином личношћу. Чињеница је да је светосавље, православље српског израза и искуства, особено за наш народ.

По чему је оно различито? Пре свега оно у свему следује светописамском и светопредањском и светоотачком учењу. Са друге стране оно је прилагођено нашим културолошким оквирима и животним околностима. Тако да, градећи катедрални храм наше Цркве и нашег народа посвећеног светом Сави ми показујемо приврженост идеју да православље није униформисана вера, већ да поштује свачије особености, а опет, "нема више ни Грка ни Јелина", јер сабирајући се у овом храму (без обзира на националност) ми заједничаримо у Телу и Крви.

Sve to mogu reći, također i Rusi i Grci i svi pravoslavni narodi. Svi oni kroz svoju kulturu i mentalitet ispovjedaju svoje pravoslavlje, pa opet su im saborni hramovi nazvani ne po imenu svetitelja(a, imaju ih Bogu hvala i to velikih), nego nose imena Svete Trojice ili Hrista.

[Zamislim se na suncu]

Шта са Светом Софијом!? То је храм Божанске Мудрости, посвећен Христу.

Храм Александра Невског није посвећен бугарском светитељу, а ово у Румунији не бих ни коментарисао, јер је тотално ван памети.

Za Rumune ni meni nije baš jasno. Stvarno van pameti!