Стигли први диносауруси за Природњачки центар у Свилајнцу

[Guest]

У Свилајнцу ће се градити музеј диносауруса (Видео)

Свилајнац, 7. јун 2010.

У Свилајнцу би на јесен требало да почне изградња научно-образовног природњачког центра, у којем би били изложени фосили диносауруса, најавили су данас представници Општине Свилајнац. Како је речено на представљању тог пројекта, први те врсте у региону, предвиђено је улагање од три до пет милиона евра. На око 3.000 квадратних метара ће поред радионица и дела за научна истраживања бити и изложбени део у којем ће бити реплике диносаоуруса, оригинални фосили и приказ животињског света праисторије.

Планирано је и да се у оквиру центра изгради и 3Д биоскоп за научне и документарне филмове, а новац од карата за изложбени део улагаће се у научно-истраживачке програме из области геологије, климатолигије, екологије и палеонтологије, казали су представници локалних власти.

У Општини која је израдила пројекат очекују да центар годишње посети око 120.000 људи, пошто се налази на Коридору 10 и у туристичком региону централне Србије, у којем су и Ресавска пећина и манастир Манасија. Предвиђено је да се касније изгради и научно-забавни парк на отвореном у којем би се налазиле реплике диносауруса у природној величини и макета вулкана, казали су у Општини Свилајнац и додали да ће центар бити намењен едукацији деце.

Министар науке и технолошког развоја Србије Божидар Ђелић је најавио да ће Министарство помоћи изградњу центра и делом га финансирати. Он очекује да би пројекат могао да буде завршен за две године и додао да због његове јединствености у региону може да привуче и посетиоце из иностратнва. Ђелић је нагласио да се Свилајнац први у Србији одазвао позиву општинама да пријаве научно-технолошке пројекте.

Јаја хадросаурусa, лобања протоцераптопа, репови глиптодона и летећи диносауруси само су неки од експоната који ће на пролеће 2012. године бити доступни посетиоцима јединственог Природњачког центра у Свилајнцу. Изградња објеката који ће се налазити у непосредној близини комплекса Спортско-туристичког центра, требало би да почне идуће године, а инвестиција је процењена на 3-5 милиона евра. Како је најављено, општина Свилајнац уложиће у инфраструктурно опремање локације, док ће Министарство за науку и технолошки развоја обезбедити новац за објекат и експонате. Предвиђени терен за изградњу има површину од око 20.000 м2, од којих ће се Центар простирати на 3.000 м2, док је око 15.000 м2 предвиђено за научно забавни парк.

Будући центар, прозван "Петница са изложбом", имаће научно-образовни и изложбени, односно комерцијални део.

Научно-образовни део замишљен је као место окупљања научника и младих истраживача разних природних дисциплина попут геологије, климатологије, екологије, хемије, биологије, физике, палеонтологије. Образовни део биће усмерен на подизање нивоа знања младих научника-истраживача, као и на унапређење и развој њихове креативности. Центар ће органозовати програме у виду летњих кампова који ће омогућити стварање новог научно-истраживачког подмлатка.

Изложбени део центра чиниће геолошко-палеонтолошка поставка чија је сврха да кроз популаризацију науке Природњачком центру обезбеди финансијска средства за несметано функционисање научно-истраживачких програма. Избор подешавања урађен је у складу са интересовањима савременог човека за диносаурусе, вулкане и геолошке појаве.

Како су рекли у општини Свилајнац, у другој фази је предвиђена и изградња научног-забавног парка који би се такође бавио геологијом, палеонтологија и вулканизма и најмлађим посетиоцима науку приближио кроз игру, а осталим посетиоцима комплетирао слику са геолошко-палеонтолошки изложбе.

Диносауруси на два спрата

Природњачки центар, укупне површине 3.000 м2, биће подељен на две етаже основе 1.500 м2 и висине 5 м. Центар ће бити израђен у комбинацији бетона и стакла, а у његовој непосредној близини налазиће се научно-забавни парк. Објекат Природњачког центра биће окружен пожарним путем, а испред саме грађевине биће паркинг простор намењен аутомобилима и аутобусима.

Како су најавили у општини Свилајнац, објекат ће садржати три типа просторија: управно-техничке, изложбене, радионице, 3Д биоскоп и кафетерију. Техничко-технолошка јединственост центра огледаће се у коришћењу најсавременије научне опреме, као и аудио-визуелних ефеката, компјутерских анимација и интерактивних садржаја у изложбеном простору. Фокус изложбеног дела биће на презентовању већ постојећих информација на иновативан начин ради приближавања науке широј јавности.

У приземљу Природњачког центра биће изложени експонати геолошко-палеонтолошког типа, подељени на различите тематске целине:

- Геолошка доба, диверзитет живог света и изглед копна у датим периодима,

- Водени свет животиња и биљака различитих геолошких доба,

- Изумрле копнене биљке и животиње кроз праисторију,

- Летећи рептили кроз еволуцију,

- Окамењено дрвеће,

- Живот сисара,

- Простор посвећен геолошкој и палеонтолошкој Србији,

- Простор за гостујуће изложбе.

У улазном простору посетиоцима ће бити приказане информације које ће га увести у свет палеонтологије и геологије Земље. Стећи ће увид у геолошка доба, диверзитет живог света и изглед копна у датим периодима развоја планете.

Изумрле копнене биљке и животиње биће представљене у више целина и заузимаће највећи део простора. У приземном централном делу објекта стајаће реплике 3 диносауруса у природној величини и тунелом са посебном научном наменом. Тираносаурус рекс (дужине 12,4 м), денверсаурус (5,5 м) и струтиомимус (4,9 м) спадаће у изложене реплике и биће окружени густим биљним растињем. Тунел има сврху да при пролажењу прикаже геолошке слојеве земљине коре са фосилима различитих периода. У њему ће стајати фосили Амонити и оригинални фосил нотосауруса старог 245 милиона година димензија 114х47 цм заштићен стаклом. На самом укрштању стаза стајаће оригинални примерак главе тарбосауруса. Тај део индикаторе временски период у распону од 180 милиона година: диносауруси су стари око 65 милиона, Амонити у тунелу 140-180, а нотосаурус око 245 милиона година.

У одвојеним просторним целинама стајаће реплике скелета едмонтосауруса, Тираносаурус рекса и трицератопа.

Реплика едмонтосауруса биће дуга 8,5 м са оригиналним фосилним гнездо величине 70х60 цм са 11 јаја диносауруса. Декорација простора обухватаће мурал, комаде стена различитих нивоа и неколико стабала дрвећа или жбуња. Поред реплике биће постављен оригинални фосил тарбосаурусовг стопала величине 70 цм. Мурално осликавање зидова, стење и биље су и на овом месту део декорације. Трицератоп ће бити последњи представљени копнени диносаурус. Дужина реплике износи 6,7 м , а поред њега ће стајати оригинални фосил протоцерапторове лобање димензија 60х60 цм. Околни простор ће бити украшен муралима, стењем и густом вегетацијом. Летећи диносауруси биће постављени изнад централног дела са диносаурусима, окацени о таваницу. Посебан простор биће посвећен сисарима као врсти која је почела да доминира планетом по изумирању диносауруса. Оригинални фосил репа глиптодона и лобања мерикоидодона ће бити експонати овог дела. Окружење ће бити украшено муралима који карактеришу флору и фауну олигоцена (30 милиона година уназад).

Део изложбеног простора биће посвећен палеонтолошким налазима Србије. Оваква поставка ће бити веома значајна јер ће омогућити посетиоцима да на једном месту упознају биљне и животињске врсте које су постојале на овим просторима (мамути и друго). У тој тематској целини ће бити изложени експонати пронађени приликом ископавања које је финансијски помогао и Природњачки центар.

Праисторијски морски живот

Посебно важан део биће посвећен воденом свету животиња и биљака различитих геолошких доба. Та целина садржаће многобројне експонате у које спадају реплика плеисосауруса дужине 2,75 м оригинални експонат у облику фосила Амонити, пектена, риба, краба, криноида, корњача и Трилобити у укупном броју од 23 примерака. Простор ће бити украшен муралима са мотивима праисторијског морског живота и композитним песком и стенама у које ће Амонити бити интегрисани.

У централном делу простора ће стајати три ТВ екрана који ће приказивати садржаје о животу у мору.

Окамењено дрвеће представља важан део геолошких процеса на Земљи јер показује како се живи организам претвара у камен - минерал. Поставка ће обухватати 10 примерака тог процеса, док ће зидови бити декорисани муралима са мотивима дрвећа. Процес минерализације биће додатно објашњен на паноима.

Простор за гостујуће изложбе биће намењен организацији изложби других институција и појединаца, као и друге намене. Неке од могућности су да природњачки факултети прикажу своје збирке и открића кроз привремене изложбе, затим да приватне фирме или колекционари изложе предмете који имају везе са природним наукама.

Биоскоп са 3Д технологијом примаће 60 особа, а уједно представља и салу за конференције, научне скупове, окупљања, презентације, предавања. У њему ће се емитовати и научни и едукативни филмови, документарне емисије научног садржаја, и друго. Користиће га како научници и истраживачи, тако и посетиоци центра.

Радионице ће бити засебне просторије, при чему ће једна бити намењена млађим посетиоцима како би кроз игру и активно ангажовање учили о геологији, археологији и палеонтологија. Остале радионице су намењене за окупљање и рад младих истраживача и научника.

Шетња кроз вулкан

Према плановима општинске управе, у даљем развоју природњачког центра формираће се научно-забавни парк који је превасходно намењен најмлађим посетиоцима и њиховом увођењу у свет науке кроз игру. Тема парка ће такође бити геолошко-палеонтолошка, у складу са њеном већ наведеном популарношћу. Научно-забавни парк ће бити смештен у ограђеном делу наставка центра на отвореном, површине око 15.000 м2. Посетиоци ће се кретати кружном путањом, ау њеном централном делу ће стајати модел вулкана висине око 10 м. Око њега ће бити пространа зелена површина са изграђеним минијатурним језерима у којима ће симболично бити приказана еволуција земљине коре од Пангеа до данас. Еволутивни развој планете Земље пратиће и примерци биљног и животињског света тог времена. Посетиоци ће имати могућност да уђу у "унутрашњост вулкана" и посматрају процес избијања лаве и формирања купе. Низ спољну страну симулирано ће тећи "лава" представљена комбинацијом светлости, воде и вулканских стена.

Обод парка биће комерцијализован. Садржаће радионицу, кафе-ресторан са пратећим игралиштем.

Радионица омогућава интерактивно упознавање најмлађих са представљеним научним областима у топлој половини године. Планирани програми ће деци кроз игру и забаву приближити палеонтолошки, геолошке и археолошке научне области. Кафе-ресторан са игралиштем нудиће предах породицама и осталим посетиоцима уз могућност разоноде најмлађима. Сви комерцијални садржаји ће естетски бити уобличени да подржавају тему праисторије.

Како су нагласили у општини Свилајнац, будући центар биће јединствени објекат тог типа у Србији који ће окупљати не само научинке и посетиоце из наше земље већ и све заљубљенике у палеонтологију, геологију, археологију и друге сродне дисциплине.

ИЗВОР

[Guest]

Природњачком центру настала је од жеље за оснивањем Музеја диносауруса који би причао причу о створењима која су некада ходала Земљом, а чак и данас су фасцинација многим људима, без обзира на занимања и године. Међутим, проблем оваквог концепта је била самоодрживост и недовољна оријентисаност ка развоју науке. У жељи да се овакви недостаци реше, постојећа концепција је прерасла у нешто сасвим ново и иновативно јер је окренуто ка науци и образовању, а истовремено је и комерцијално.

Суштина Природњачкиг центра је у споју науке, образовања и туризма на врло специфичан начин.

Научна компонента Природњачког центра подразумева да ће он бити место окупљања научника и младих истраживача, усмерених на међусобну комуникацију и размену идеја и искустава из разних дисциплина и покретање нових истраживања у бројним областима. Заступљене ће бити све природне науке и обрађиваће актуелне теме везане за геологију, климатологију, екологију, палеонтологију, хемију, биологију, физику и друге. У њему наука није сама себи циљ већ ће постигнути резултати имати свој практичну примену. Велики број заступљених грана науке омогућиће широк дијапазон разних истраживања из којих се очекују бројна открића која би била од значаја за целу Србију.

Образовна функција подразумева усмереност на подизање нивоа знања младих научника-истраживача као и на унапређење и развој њихове креативности. Центар ће органозовати програме у виду летњих кампова који ће давати подршку њиховим развоју идеја и проналажењу решења конкретних проблема.

Научно-образовни аспект Приридњачког центра није ограничен искључиво на територију Србије. Омогућиће размену кадрова и проток идеја са светом.

У Србији нема пуно места која се баве популаризацијом науке. У овом центру, поред научног дела постојаће и комерцијални - геолошко-палеонтолошка изложба која ће омогућити широком броју посетилаца да стекну увид у ову тематику. Сврха изложбеног дела јесте да кроз популаризацију науке Природњачком центру обезбеди финансијска средства за несметано функционисање научно-истраживачких програма. Осим тога, финансираће се и научна истраживања из разних области (хемија, палеонтолошка ископавања, екологија...), као и објављивање научних публикација домаћих аутора и превод страних.

У Америци се деведесетих година, после филма “Парк из доба Јуре”, јавила “манија” за диносаурусима. Условила је стварање тематских дино музеја и паркова који континуирано постоје већ деценијама и функционишу са несмањеним интересовањем.

Фасцинација диносаурусима је опстала и данас, а проширила се и на нашу земљу. Најбољи индикатори интересовања су изложба “Диносауруси Аргентине – Џинови Патагоније” и шоу “Шетња са диносаурусима”. Изложбу је посетило више од 120.000 људи, док је шоу посетило 45.000 људи у само три дана.

Библиотекарске статистике бележе да се међу најтраженијијим књигама на дечјим одељењима налазе управо књиге о диносаурусима.

Актуелна тема нашег времена су и геолошке промене као природан процес развоја планете Земље. Последица су померања у земљиној кори (јаки земљотреси и вулканские ерупције) и уједно утичу на измене у биодиверзитету у виду настанка нових и нестанка старих врста.

Управо актуелност ових тема и пажња коју привлаче је условила да буду одабране као тема изложбе Природњачког центра. Кроз посету великог броја људи обезбедиће се значајна финансијска средства намењена развоју научно-истраживачких програма.

Природњачки центар у Свилајнцу ће бити изграђен на најфреквентнијем туристичком правцу – поред регионалног пута Марковац-Свилајнац-Деспотовац у непосредној близини комплекса Спортско-туристичког центра. Површина објекта износиће 3.000 м2, при чему ће бити подељен на две етаже основе 1.500 м2. Спратна висина износиће око 5 м. Спољни изглед биће изведен комбинацијом теракоте, плоча и стакла и функционално прилагођен захтевима унутрашњих целина. На остатку простора биће изграђен научно-забавни парк. Објекат Природњачког центра окруживаће пожарни пут, а испред саме грађевине стајаће паркинг простор намењен аутомобилима и аутобусима.

Техничко-технолошка јединственост центра огледаће се у коришћењу најсавременије научне опреме, као и аудио-визуелних ефеката, компјутерских анимација и интерактивних садржаја у изложбеном простору. Фокус изложбеног дела биће на презентовању већ постојећих информација на иновативан начин са циљем приближавања науке широј јавности.

Објекат Природњачког центра у приземљу садржаће изложбене експонате геолошко-палеонтолошког типа.

Изложбени простор ће бити подељен на различите тематске целине:

Геолошка доба, диверзитет живог света и изглед копна у датим периодима,

Водени свет животиња и биљака различитих геолошких доба,

Изумрле копнене биљке и животиње кроз праисторију,

Летећи рептили кроз еволуцију,

Окамењено дрвеће,

Живот сисара,

Простор посвећен геолошкој и палеонтолошкој Србији,

Простор за гостујуће изложбе.

У улазном простору посетиоцима ће бити приказане информације које ће га увести у свет геологије Земље и палеонтологије. Стећи ће увид у геолошка доба, диверзитет живог света и изглед копна у датим периодима развоја планете.

Посебно важан део биће посвећен воденом свету животиња и биљака различитих геолошких доба. Сам живот на планети Земљи настао је у океану пре око 2 милијарде година. Ова је целина богата експонатима у које спадају реплика плеисосауруса и оригинални експонати у облику фосила амонита, пектена, риба, краба, криноида, корњача и трилобита у укупном броју од 23 оригинална примерка. Простор ће бити украшен муралима са мотивима праисторијског морског живота и композитним песком и стенама у које ће амонити бити интегрисани. У просторији ће стајати и ТВ екрани на којима ће бити приказивани садржаји о животу у мору.

Изумрле копнене биљке и животиње заузимаће највећи део простора. У приземном централном делу објекта стајаће реплике диносауруса у природној величини. Тираносаурус рекс, денверсаурус и струтиомимус спадаће у изложене реплике и биће окружени густим биљним растињем. Биће приказани геолошки слојеви земљине коре са фосилима различитих периода - амонити и оригинални фосил нотосауруса старог 245 милиона година. Оригинални примерак главе тарбосауруса ће такође бити један од експоната. Овај део изложбе приказује флору и фауну из временскиог периода у распону од 180 милиона година: диносауруси су стари око 65 милиона, амонити 140-180, а нотосаурус око 245 милиона година.

У одвојеним просторним целинама стајаће реплике скелета едмонтосауруса, тираносаурус рекса и трицератопа.

Поред реплике едмонтосауруса (горња креда) стајаће оригинално фосилно гнездо са 11 јаја диносауруса. Тираносаурус рекс спада у највеће грабљивце касне креде. Поред реплике биће постављен оригинални фосил тарбосаурусовг стопала. Трицератоп ће бити последњи представљени копнени диносаурус, а поред њега ће стајати оригинални фосил протоцерапторове лобање. Мурално осликавање зидова, стење и биље су на свим местима део декорације.

Рептили су насељавали не само воду и копно, него и ваздух. Летећи диносауруси биће постављени изнад централног дела са диносаурусима, окачени о таваницу. Реплике ће обухватати птеранодона и друге.

Посебан простор биће посвећен сисарима као врсти која је почела да доминира планетом по изумирању диносауруса. Оригинални фосил репа глиптодона и лобања мерикоидодона биће експонати изложени у овом делу. Окружење ће бити украшено муралима (зидним сликама) који карактеришу флору и фауну олигоцена (30 милиона година уназад).

Део изложбеног простора биће посвећен палеонтолошким налазима Србије. Оваква поставка ће бити веома значајна јер омогућава посетиоцима да на једном месту упознају биљне и животињске врсте које су постојале на овим просторима (мамути и друго). У овој тематској целини ће бити изложени и неки од експоната пронађени приликом ископавања које ће финансијски помагати Природњачки центар.

Окамењено дрвеће представља важан део геолошких процеса на Земљи јер показује како се живи организам претвара у камен – минерал. Поставка ће обухватати десет примерака овог процеса, а процес минерализације биће додатно објашњен на паноима.

Простор за гостујуће изложбе биће намењен организацији изложби других институција и појединаца, као и другим наменама. Неке од могућности су да природњачки факултети прикажу своје збирке и открића кроз привремене изложбе, затим да приватне фирме или колекционари изложе предмете који имају везе са природним наукама.

Биоскоп са 3Д технологијом примаће 60 особа, а уједно представља и салу за конференције, научне скупове, окупљања, презентације, предавања. У њему ће се емитовати и научни и едукативни филмови, документарне емисије научног садржаја, и друго. Користиће га како научници и истраживачи, тако и посетиоци центра.

Радионице представљају одвојене просторије, прва намењена млађим посетиоцима како би кроз игру и активно ангажовање учили о геологији, археологији и палеонтологији. Остале ће бити намењене окупљању и раду младих истраживача и научника.

У даљем развоју Природњачког центра у будућности формираће се научно-забавни парк који је понајвише намењен најмлађима и њиховом увођењу у свет науке кроз игру. Тема парка ће такође бити геолошко-палеонтолошка, у складу са њеном већ наведеном популарношћу.

Научно-забавни парк ће бити смештен у ограђеном делу наставка центра на отвореном. Имаће површину око 5.000 м2. Простор ће бити осмишљен са кретањем посетилаца кружном путањом у чијем централном делу ће стајати модел вулкана висине око 10 м. Око њега биће пространа зелена површина са изграђеним минијатурним језерима у којима ће симболично бити приказана еволуција земљине коре од Пангее (Пангаеа) до данас. Еволутивни развој планете Земље пратиће и примерци биљног и животињског света тог времена. Посетиоци ће имати могућност да уђу у “унутрашњост вулкана” и посматрају процес избијања лаве и формирања купе. Низ спољну страну симулирано тече “лава” представљена комбинацијом светлости, воде и вулканских стена. Обод парка биће комерцијализован и сви садржаји ће естетски бити уобличени да подражавају тему праисторије.

Радионица научно-забавног парка омогућава интерактивно упознавање најмлађих са представљеним научним областима у топлој половини године. Планирани програми ће деци кроз игру и забаву приближити палеонтолошке, геолошке и археолошке научне области.

Пројекат подразумева две фазе извођења. У првој биће изграђена зграда Природњачког центра са комплетном поставком и опремом. Наведени радови прве фазе трајаће 18 месеци. Друга фаза предвиђа формирање научно-забавног парка са пратећим објектима.

Систем рада и концепција Природњачког центра су јединствени у Србији и иноватовни и уклапају се у приоритете Стратегија научног и технолошког развоја Републике Србије. То је видно кроз помоћ научно-истраживачком раду, стварање подмлатка, помоћ младима кроз откривање својих афинитета, као и омогућавње да резултети истраживања нађу своју практичну примену. Формирање изложбеног дела са комерцијалним ефектима омогућава његову финансијску независност и несметано функционисање. Стратегија науке наводи проблем старог кадра и потребе за младим и иновативним људима. Програми природњачког центра омогућиће стварање новог научно-истраживачког подмлатка. Стратегија научног и технолошког развоја Републике Србије је као један од својих циљева поставила подршку научно-истраживачком и истраживачко-развојном раду. Узевши то у обзир, оснивање институције попут Природњачког центра има своју сврху.

Списак и распоред експоната, као и сам изглед објекта могу при изради Главног пројекта одступити од планова наведених у тексту. Израда Главног пројекта је у току, а почетак грађевинских радова је планиран на пролеће 2011. године, а завршетак годину дана касније.

Извор: Спортско-туристички центар "Свилајнац", 09.02.2011. године

[Guest]

Стигли први диносауруси за Природњачки центар

Прве реплике диносауруса намењене забавном дино парку у оквиру Природњачког центра стигле су данас у Свилајнац. Тренутно је постављено 11 диносауруса у њиховим живим облицима и природној величини, а планира се набавка још неколико врста.

[Guest]

Јутрос када сам устао , погледао кроз прозор и ја видим неку главу , каква бре глава а оно од Динусауруса , само што ме шлог није стрефио , помислио сам да сањам

Иначе ово се гради око 50 метара од мене

[Александрида]

У Марти какво друштво имаш сад Мени је то супер,мораћу да те обиђем на лето,да ме водиш да видим и то чудо

[Guest]

Ради се увелико , сваког дана их гледам , до лета биће све готово - вертачки вулкан раде , пре неки дан дал су пустали лаву или нешто друго само сам видео неки дим избија хехехе...

Биће прелепо!

Без прекида раде и по оном катасрофалном мразу су радили , јадни радници посмрзавали се само тако...

[GeniusAtWork]

Јутрос када сам устао , погледао кроз прозор и ја видим неку главу , каква бре глава а оно од Динусауруса , само што ме шлог није стрефио , помислио сам да сањам

Иначе ово се гради око 50 метара од мене

:P

[Guest]

На овом задњем снимку види се зграда где живим

[Guest]

:P

greengrin

greengrin

greengrin

[Guest]

О овом прилоги колико видим до априла биће све готово.

[Guest]

Dinosaurusi stigli u Svilajnac

SVILAJNAC - Prvi dinosaurusi stigli su u Svilajnac i izloženi su u OŠ “Jovan Jovanović Zmaj”. To su eksponati dinosaurusa namenjeni zabavnom dino-parku, koji je jedan segment Prirodnjačkog centra, čija izgradnja je u toku. Ovo su prvi dinosaurusi napravljeni u Srbiji.

Svilajnac je juče bio u znaku dinosaurusa a u susret velikom otvaranju Prirodnjačkog centra, koji će biti otvoren sredinom sledeće godine. Proglašen je i prvi volonter naučnik devetogodišnji Aleksa Živković iz Svilajnca, koji je sa zamenikom opštine Svilajnac Predragom Milanovićem potpisao protokol o volontiranju.

- Ovo je ujedno bila i promocija prvog naučnoobrazovnog centra ove vrste u jugoistočnoj Evropi. Zabavni park jedan je segment Prirodnjačkog centra, prvenstveno namenjen deci i mlađim naučnicima istraživačima, gde će biti izloženo preko 20 replika dinosaurusa u autentičnom, živom obliku. Prva tri eksponata za zabavni park-muzej već su gotova. To su replike triceratopsa, pterosaura i hererasaura u njihovim živim oblicima, kao i fosilni prikaz glave tiranosaurusa reksa, najpopularnijeg dinosaurusa koji je hodao Zemljom. Oni su deo atraktivne postavke ovih prastarih stvorenja koja će sredinom sledeće godine biti otvorena za sve posetioce iz Srbije i regiona. Rađeni su ručno, u Srbiji, po ugledu na svetski poznate proizvođače replika dinosaurusa - objasnila je PR menadžerka Prirodnjačkog muzeja Ivana Todorov.

Deca su bila oduševljena maketama dinosaurusa.

- Veliki su i strašni, pipnuli smo ih, super su. Uzbuđeni smo što prvi gledamo ova stvorenja ali svi jedva čekamo da vidimo skelet dinosaurusa kao u filmu “Noć u muzeju”. Posle će ovi dinosaurusi biti premešteni u Prirodnjački centar i tamo će stići još mnogi drugi. Jedva čekam da vidimo sve to - rekla je Ana Jevtić.

Deca već imaju i miljenika.

- Najviše se meni i mojim drugarima sviđa glava tiranosaurus reksa, kao u video-igrici je. Nisam ni sanjao da ću to ovako u prirodi da vidim. Jesam čitao mnogo o ti-reksu. Živeo je u Severnoj Americi i Aziji pre 97,5 miliona godina, sve do izumiranja dinosaurusa. Bio je opasan predator, najveći mesožder među tada živim stvorenjima. Težio je osam tona i bio dugačak 14 metara. Uspravan dosezao je 6,5 metara. Imao je ogromne čeljusti u kojima se nalazilo oko 60 zuba oštro nazubljenih, dugačkih i do 20 cm. Njima je sekao i kidao svoj plen, bio je zastrašujući - rekao je Marko Dimić.

Devetogodišnji Aleksa rekao je da je oduševljen dinosaurusima i da je ovo za njega veliki doživljaj, s obzirom na to da prvi put vidi velike makete životinja koje su nekada hodale Zemljom.

- Kada porastem, želja mi je da budem paleontolog. Srećan sam što se gradi Prirodnjački centar jer ću tu moći dalje da učim i napredujem - kaže Aleksa Živković

Prema rečima PR menadžera Prirodnjačkog centra u Svilajncu Ivane Todorov, radi se o projektu opštine Svilajnac, koji je podržalo Ministarstva prosvete i nauke, čiji je cilj da Centar postane naučno jezgro našeg dela Evrope.

- Ideja nam je da napravimo instituciju gde bi se okupljali naučnici i mladi istraživači iz celog sveta, razmenjivali iskustva i znanja i dolazili do novih naučnih otkrića i rezultata iz geološko-paleontološke oblasti. Ideja je da se dugoročno postigne podizanje nivoa znanja iz oblasti prirodnjačkih nauka i stvori jedna nova naučna elita naše zemlje - rekao je zamenik predsednika opštine Svilajnac Predrag Milanović.

Pored naučnoobrazovnog dela, postoji i izložbeni deo Prirodnjačkog centra gde će posetioci imati priliku da se upoznaju sa nastankom i evolucijom planete, kao i da vide izložbe izumrlog živog sveta iz perioda praistorije. Najveći deo centra biće posvećen muzeju dinosaurusa, sa osam replika skeleta dinosaurusa koji su živeli u približnom vremenskom razdoblju kako bi se dočarala autentična scena tog perioda u razvoju Zemlje.

[Guest]

Stigli prvi dinosaurusi u Prirodnjački centar

Prve replike dinosaurusa namenjene zabavnom dino parku u okviru Prirodnjačkog centra stigle su danas u Svilajnac. Trenutno je postavljeno 11 dinosaurusa u njihovim živim oblicima i prirodnoj veličini, a planira se nabavka još nekoliko vrsta.

[Guest]

Predsednik Srbije Boris Tadić u poseti radovima na Prirodnjačkom centru u Svilajncu

07. mart 2012.

Predsednik Srbije Boris Tadić posetio je juče Prirodnjački centar u Svilajncu, gde se radovi na izgradnji objekta i dino parka polako privode kraju. Tom prilikom Predsednik Tadić poručio je da je ovo jako važan projekat za našu zemlju, koji poseduje i originalnu ideju i veliki potencijal.

Zamenik predsednika opštine Svilajnac Predrag Milanović istakao je da je poseta i podrška Predsednika Srbije još jedan dokaz da se ovim projektom radi prava stvar u korist svih građana i Svilajnca i Srbije.

[Guest]

[Guest]