Игуман Јефрем Ватопедски о Петровом одрицању од Христа и Павловом прогону Хришћана

[Дејан]

Према нашим светим Оцима, Петар се одрекао Господа, јер је то била Божија воља. То није био Петар који је са Исусом био све време и који је показао тако велику ревност и смирење. Да ли сте запамтили Петрову изјаву? Када их је Исус упитао: “А ви, шта мислите ко сам Ја?” Петар је одговорио: “Ти си Христос, Син Бога живога.” Наш Исус се окренуо ка њему и рекао : “Блажен си Симоне, сине Јонин. Јер тело и крв не открише ти то, него Отац мој који је на Небесима. А и ја теби кажем да си ти Петар, и на томе камену сазидаћу Цркву своју и врата пакла неће је надвладати.” (Матеј 16:17) Петар је по природи веома ревносан и безкомпромисан. Након ове изјаве, Господ га је у својој свемудрости учинио темељом цркве. Међутим, пошто је Црква требало да обухвати целу људску природу, не само ревносне и јаке вољом , већ и оне слабе и болесне, Господ је дозволио да га се Петар одрекне три пута. Не постоји ни једна особа у пет њих, која би била толико јака да потпуно љуби Господа и да покаже такво самоодрицање због жара своје љубави. Због тога је Господ направио уступак за нас остале, који смо слаби. Петар, који је био ревностан и јак, не би разумео слабе. Због тога Господ дозвољава да га се Петар одрекне. Затим га Он сам исцељује. Он сам га пита док обедоваше: “Симоне, сине Јонин, љубиш ли ме више него ове?” (Јован 21:15) “Симоне, сине Јонин, љубиш ли ме?”(21:16) Петар је био жалостан, јер га није разумео. Ипак, исто питање три пута требало је да избрише три одрицања. Својим троструким признањем љубави Петер је искоренио свој осећај кривице. Такође, научио је кроз искуство да чак и они ревносни имају потребу за помиловањем.

Господ исту ствар ради Павлу. Јер Павле је требало да постане кичма Цркве. Пустио га је да буде прогонитељ и непријатељ хришћана, а потом га је привео себи. И Павле у истинском смирењу каже: “Нисам достојан да се зовем апостолом, јер сам гонио Христа и Цркву. Али, чинио сам то у незнању.”

Да ли видите како мудрост Господања дела како би нас утешила? Да су ове вође ушле у Цркву снагом свог почетничког одушевљења, како би они знали да ми, слаби, немамо снаге да то понесемо? Божанска милост снисходи људским слабостима, како би могли да достигнемо обожење. Господ је сишао међу нас, како би се ми узвисили.

[obi-wan]

Iskren da budem, ne bih se bas slozio sa ovim tumacenjem, jer ima nekoliko ne malih propusta.

Najpre, Oci govore da je Petar pre svega ispovedio Hrista Kao Sina Bozijeg, recima "blazen si Simone... jer ti to ne otkri krv i telo nego Otac moj...", ali je odmah zatim, (svega desetak recenica kasnije, u istom Jevandjelju) opisano kako Petar kao covek obican, nepotpomognut blagodacu Bozijom, ostro odstupa od onog prvog, recima "Boze sacuvaj, Gospode, nece ti se to desiti" (na Hristovu najavu Njegovog stradanja).

Na ovo drugo odmah biva ukoren naizgled neverovatno grubim recima: "Odlazi od mene satano, jer ne mislis sto je Bozije, nego sto je ljudsko!"...

Dakle, nije Hristos ucinio coveka Petra temeljom Crkve, nego veru i veroispovedanje njegovo, koje su naravno kasnije svi apostoli pokazali.

I upravo je to veoma ostro naglasio kroz gornji primer - najpre kroz pohvalu a odmah zatim kroz izuzetno ostru kritiku, pokazujuci da je vera, kao dar blagodati Bozije, osnov Crkve, kamen (petros) temeljac, a ne neki covek pojedinacno, ma ko on da jeste.

Petrovu prirodnu temperamentnost, Hristos je samo iskoristio na svoj uobicajeni nacin, premudro, svima na korist.

Osim toga, ako cemo da cepidlacimo, jedini apostol koji je zaista beskompromisno i do kraja ostao sa Hristom, sve vreme, pa i pod samim Krstom, jeste Jovan, a ne Petar ili neko drugi.

Dakle, ova misao svakako ne stoji...

Након ове изјаве, Господ га је у својој свемудрости учинио темељом цркве.

[Дејан]

Ja sam igumanove reči protumačio ovako kako ti kažeš...

[obi-wan]

Ja sam igumanove reči protumačio ovako kako ti kažeš...

Ogradjujem se, naravno, mozda i jeste tako mislio, ali je sama beseda prilicno nedorecena, tako da iz nje svasta moze da se zakljuci.