Секте и култови

[After forever]

Дарко, нисам још чула за ово, али мене те ствари толико не дотичу да ме и не чуди, за већину не знам... Ипак, погађају ме перфидни начини на које овакве секте прилазе људима и иако ме не погађају лично, ухватим себе како већ сада бринем за своју децу која ће се сретати са њима кроз живот...

[Дарко]

Дарко, нисам још чула за ово, али мене те ствари толико не дотичу да ме и не чуди, за већину не знам... Ипак, погађају ме перфидни начини на које овакве секте прилазе људима и иако ме не погађају лично, ухватим себе како већ сада бринем за своју децу која ће се сретати са њима кроз живот...

Проблем је што су они, свуда, ако не нађеш ти њих, они нађу тебе, и само добро познавање и имање чисте вере нас може сачувати од њиховог погубног утицаја, а све то добијамо кроз свету Литургију.

[After forever]

Ево за тебе једна симпатична прича која се одиграла пре неки дан... Шета мој муж улицом са својим другаром и налете на њих две хм... девојке и почну неку причу коју они не капирају уопште док им једна не утрапи у руке "Стражареву Кулу" (која је и име променила откад ја нисам чула за њу...) на шта мој муж, онако иронично каже ."Јао, супер, ово сто година нисам видео!!!" алудирајући на то да га нико није пресрео исто толико... Сад, њих две се Бог зна како одушеве, па као " Стварно? Ето, баш лепо што смо вас срели! Хоћете мало да попричамо о томе?..." , а он ће на то: " Свакако, баш се радујем разговору са вама, ево, можемо таман према цркви, стижемо на Вечерње..." Оне се погледаше збуњено, па опет у њега, а он наставља :" ...хајде, хајде, док стигнемо до тамо, вас две ћете бити Православне!"

0202_238 Није што је мој, ал уме да им каже, а? 

[Дарко]

Ево за тебе једна симпатична прича која се одиграла пре неки дан... Шета мој муж улицом са својим другаром и налете на њих две хм... девојке и почну неку причу коју они не капирају уопште док им једна не утрапи у руке "Стражареву Кулу" (која је и име променила откад ја нисам чула за њу...) на шта мој муж, онако иронично каже ."Јао, супер, ово сто година нисам видео!!!" алудирајући на то да га нико није пресрео исто толико... Сад, њих две се Бог зна како одушеве, па као " Стварно? Ето, баш лепо што смо вас срели! Хоћете мало да попричамо о томе?..." , а он ће на то: " Свакако, баш се радујем разговору са вама, ево, можемо таман према цркви, стижемо на Вечерње..." Оне се погледаше збуњено, па опет у њега, а он наставља :" ...хајде, хајде, док стигнемо до тамо, вас две ћете бити Православне!"

0110_hahaha Није што је мој, ал уме да им каже, а?  0110_hahaha

Свака му је на месту, нема шта  0110_hahaha, од 1. јануара 2009 име часописа је ''Стражарска кула'', мислили су да ће заварати народ ако мало измене име, очигледно не успева 0104_cheesy, али да не пишемо о томе овде, има посебна тема за то  :smiley:

[Дарко]

Теозофија и антропозофија

Сама реч „теозофија" грчког је порекла, а преведена у духу нашег језика значи „божанска мудрост". Као што су и стари гностици сматрали себе за поседнике правог, истинског знања о Богу, то важи и за теозофе. Прва модерна друштва они оснивају крајем прошлог века. Тачније, 1875. године основано је прво теозофско друштво у САД. Оснивачи су били Хелена Блавацка (1831-1891), иначе пореклом Рускиња, и амерички пуковник Олкот. Године 1879. друштво се сели у Бомбај. Настављачи/следбеници Блавацке и Олкота били су Ана Безант и Рудолф Штајнер, иначе оснивачи антропозофије.

Антропозофија „човечанска мудрост" је, пак, специфично окултно знање о тајнама човечјег бића, његовој суштини, судбини и његовом месту у свету. Све то знање постиже се специјалним духовним методом који је познат само онима који су посвећени у тајна знања антропозофије. У поређењу са теозофијом, овде се више тежи практичном и социјалном деловању на плану културе и свакодневице. Оснивач антропозофије је Рудолф Штајнер. Теозофија и антропозофија одбацују идеју Бога као личности. Бог је, по њима, моћ, мистична моћ инволуције и еволуције. Он је свезнајућа и свемоћна присутност и потенцијалност.

По хришћанској догматици, човек се састоји од душе и тела, а по теозофији и антропозофији, човека, осим душе и тела, чине и анимални, витални, астрални и духовно божански принципи. Стога знање о себи, тј. истинска самоспознаја, долази преко овладавања знања и вештина из ових дисциплина.

Смрт се такође објашњава другачије, блиско хиндуистичком учењу, кроз један специфичан облик реинкарнације. Дакле, смрт не постоји. Она је само прелаз из једног плана битисања у други, виши, астрални тип, чиме се остварује ослобођење душевног и духовног принципа у човеку, од материје, тј. физичког тела умрлог, у једно специфично стање које се зове „девашан" и у коме се, по „закону карме", примају плодови свог претходног живота. (Карма = законитости у дешавањима у човековом животу, сходно заслугама из претходног живота. Делује на принципу узрочно-последичне спреге „ако онда", будући да је у основи свега принцип да ниједно лоше дело у једном животу не може проћи некажњено и да ће казна доћи у једном од следећих живота.) Дакле, ако је, на пример, човек у претходном животу толико спиритуално узрастао може се сјединити и са универзумом, а у супротном може завршити у животињском облику.

С тим у вези објашњавају да је Господ наш Исус Христос две личности, а не једна. Наиме, у човека Исуса уселио се дух Сунца Христос приликом Исусовог купања на реци Јордану. После Исусове смрти на Голготи Христово Ја сјединило се са Земљом и делује као дух Земље и утиче на развој човечанства.

И у окултистичким дисциплинама иначе, а такође и у теозофији и антропозофији запажамо један кривудави развојни пут од периода до периода, од друштва до друштва, са мањим или већим философским или религијским садржајима у себи. Дешавало се да се на неким конспиративним скуповима отворено служило Сатани, уз разноврсно богохуљење, гажење светиња, жртвовање животиња, па и деце (непревазиђено је, ипак, остало жртвовање 200 дечака Сатани, од стране рашчињеног свештеника Жила Лавала у Француској).

Ипак, окултна знања и вештине се током времена све више уобличавају, систематизују и валоризују. Данашњи окултисти, узимајући у обзир сав живи свет и планету Земљу, говоре о три вида битисања:

1. материјалном,

2. духовном и

3. астралном.

• Минерали припадају само првом, материјалном виду битисања.

• Биљке такође припадају само првом, материјалном виду, а делимично и астралном.

• Животиње припадају материјалном, духовном и делимично астралном виду битисања.

• Човек припада и материјалном и духовном и астралном виду битисања.

Све четири врсте бића и сва три поменута вида имају:

• материју, супстанцу од које су направљени;

• принцип, суштину функционисања бића;

• силу, дејство бића.

С обзиром на то да се о материјалном и духовном виду битисања већ писало (јер то је основ хришћанске догматике), а и иначе се више пише, прилика је да се каже нешто више о астралном свету.

Астрални свет је, по тврђењу окултиста, одраз материјалног света, само на вишем нивоу вибрирања супстанце. Састављен је не од обичне физичке материје, већ од флуидне, астралне.

Постоји седам елемената астралног света:

1. елементали астралне копије хемијских једињења. Њихова једињења такође имају своје одразе и душа су разних космичких дешавања, на пример временских прилика;

2. астроидеје - то су копије наших жеља и мисли;

3. астрални клишеи - то су слике наших речи и дела;

4. егрегори - то су астрална бића која представљају производ заједничких мисли и воље разних појединаца или група. Борба разних друштвених и политичких организација очитава се преко борбе егрегора;

5. ларве - астрална полусвесна бића, која су продукт наших страсти и ниских жеља (гурманство, пијанство);

6. привремени астроми - астрална тела која привремено напуштају физичко тело, на пример приликом сна;

7. елементали - то су душе умрлих. Пошто напусте тела умрлих, обуку се у апостоле. Ако су у питању душе оптерећене гресима, живе у оном делу где је земљина сенка (што одговара паклу) а ови други, заслужују да њихове душе, елементери, живе у миру, спојени са универзалним бићем (што одговара рају).

Теозофија и антропозофија, нека буде дозвољен закључак, представљају донекле заокружене и самим тим опште, темељне, па и уводне окултне дисциплине, које од почетка претендују да буду надфилозофске, наднаучне и надрелигијске. Тако се много онога што је наведено примењује и у другим окултним дисциплинама, техникама и вештинама.

[Дарко]

Мало слика о теозофији:

Хелена Блавацка, оснивач теозофије

''Лого'' теозофије

[Дарко]

И мало слика о антропозофији:

Рудолф Штајнер, оснивач антропозофије

Goetheanumu, центар светског Антропозофског друштва у Дорнаху, Швајцарска

[Дарко]

Као што можете видети на сајту секте ''Универзални живот'' углавном се све врти око вегетеријанства и неједења животиња, јер као и свака секта мора да нађе добар параван, па да не мислите да сте ушли на неки сајт који се бави само заштитом животиња, чисто да вас упозорим.  :smiley:

[Лазар]

''Лого'' теозофије

Како болесна слика 

[Дарко]

Грб болесно изгледа зато што ни они нису ништа бољи 

[Дарко]

Шри Чинмој

Ако бисмо се запитали који је град у Србији најпосећенији, одговор би свакако био да је то Београд. Ако бисмо се питали који је део Београда најпосећенији, онда је то без сумње Калемегдан. Својим положајем, природом, парком, историјским наслеђем, свакодневно привлачи не само туристе него и Београђане. Као што рекох, осим природе, посетиоцу се пружа прилика да се сусретне и упозна са богатим историјским наслеђем Београда и српског народа. Са друге стране, знамо колико је својевремено било речи о томе како у Београду нема споменика П. П. Његошу, Јовану Дучићу, Растку Петровићу... Добити споменик на Калемегдану посебна је привилегија. Не споменик, али спомен плочу, добио је Шри Чинмој (слика ће бити накнадно постављена). И то на врло прометном месту, испред зоолошког врта, којег лети посети неколико хиљада најмлађих. Тим се наш зоолошки врт придружио породици од преко 1.000 знаменитих места широм света „посвећених миру", како стоји на плочи. У следећем пасусу стоји име онога ко се такође промовисао, заслужио да има спомен плочу и скреће поглед малишана.

Не скривајмо: Шри Чинмој је човек који води медитације у Уједињеним нацијама и вероватно наш пријатељ, бар нам се тако нуди. Додуше, није успео да спречи санкције, популарише или барем десатанизује Србе, спречи бомбардовања у Републици Српској и Југославији, или егзодус из Крајине, али је зато три пута организовао „Трку мира" у Београду. Тако смо се нашли 40 секунди на CNN-y, а наши уметници су читали стихове овог „миротворца". Додајмо да се његове књиге продају по свим нашим књижарама, а у његових десетак центара у Србији редовно се одржавају курсеви медитације. Питамо се хоће ли овај гуру после седме „Трке мира" добити, рецимо, улицу у Београду, те да ли ћемо део његовог обимног књижевног опуса, после десете трке увесту у школску лектиру?

Не, заиста немамо ништа против Шри Чинмоја и његових следбеника, али имамо против оних који нису обавештени о позадини свега овога, а морали би бити. Против оних који су чак демантовали оправдане сугестије појединаца да је иницијатор „Трке мира" гуру и творац верске организације, хиндуистичке провенијенције (псеудохиндуистичке секте), али који себе жели да прикаже као једног од промотера једне универзалне светске религије.

Ако уопште овакве прилике треба да користимо за реафирмацију народа, града и државе, онда то не би требало да чинимо на поклонички, већ на аутентичан и достојанствен начин. Ничег лошег нема у томе што Шри Чинмој организује „Трке мира" у Београду, али он тиме не буди верску толеранцију међу нама православцима. Верска толеранција и трпељивост карактеристични су за наш народ и веру од искона. У глобалном смислу се са тим аспектом Шри Чинмојеве мисије слажемо, али треба истаћи да су поруке те „Трке мира" сувишне и непотребне, барем нама. Још нешто: када се обавештени народ одазове овој манифестацији, онда ћемо и правилно валоризовати обим и значај манифестације и њеног покретача, те му потом одредити место које му припада.

Цео овај увод написао сам као еклатантан пример за то како се поједина верска учења и њихове вође дискретно и неосетно усељавају у наш свакодневни животни миље, што им не би полазило за руком када би их неко зналачки представљао народу, без негативних предодредница, препуштајући народу да сам одлучи да ли ће узети учешће у некој манифестацији или не.

„Родио сам се у породици Хиндуса, али је сада моја религија волети бога и служити богу. Свака религија има свог сопственог бога, али постоји само један бог, једно Свевишње Биће. Оно је познато под различитим именима и облицима, али мој бог и ваш бог увек су једно те исто. Љубав према богу обухвата све религије: хришћанство, хиндуизам, јудаизам, ислам и друге. Родио сам се као Индус, али волећи бога волим и све религије и све их сматрам својим.

Ако бих изјављивао да је мој пут једини пут и да сте се продали ђаволу ако се не слажете са мном, на Земљи не би било глупљег човека од мене. На нашем путу не настојимо никог да преобратимо; ми надахњујемо. Многи од оних који су били заинтересовани за моје јавне наступе не намеравају да постану моји следбеници. Али ја сам им веома захвалан што су били присутни. Захваљујући доброј вољи бога ја имам способност да их надахнем. Од мене можете добити надахнуће, а затим поћи оним путем који вам је неопходан и којим желите да идете." (Шри Чинмој).

Као што дате илустрације недвосмислено указују (биће накнадно постављене), реч је о духовном учитељу, гуруу, који широм света шири своју мисију и може се рећи да је он данас један од најприсутнијих псеудохиндуистичких духовних учитеља. Хиндус пореклом и по религијској припадности, он у свом доктринарно - проповедничком опредељењу ауторитативно, као остварени учитељ који је у могућности да контактира са Свевишњим, заступа идеју о универзалној религији и о једном богу. Мојсија, Кришну, Буду, Христа сматра аватарима које је бог повремено слао да духовно уздигну народ. Самим тим није неопходно да појединац духовно уздизање и спасење оствари кроз религију етноса којем припада, ако му то због нечег не одговара, него кроз учење било ког аватара. Нећемо, дакле, по Шри Чинмоју, погрешити ако своју богонадахнутост остваримо кроз поуке и учења било Исуса Христа, Буде или Кришне. У том смислу нећемо погрешити нити скренути са пута свог богопознања ако следимо и велике претходне учитеље, како хришћанске тако и будистичке, или хиндуистичке. Тако и духовни пут хиндуистички оствареног учитеља Шри Чинмоја није странпутица за оне који су пореклом хришћани, хиндуси, јудаисти, будисти... Мислим да би такође илустративно било представити учење

Шри Чинмоја кроз неколико цитата и исечака из његових књига. Из књиге „Кроз хиљаду година":

„На Западу и на Истоку постоји жалосно незнање. На Западу се то незнање врти око изузетно великог духовног учитеља Христа. Ниједан хришћанин неће посумњати у Христово остварење или његово јединство са Оцем, Богом. Никакав прави индијски духовни учитељ такође неће порећи Христову духовну величину и његово унутарње јединство са Оцем, Богом. Али, неки Христови следбеници су створили своју сопствену филозофију. Они осећају да сваки трагалац мора да стигне до Бога кроз Христа, или да буде осућен на пакао; Христ је једини излаз, а црква једини спас. Христос је дефинитивно велики Спаситељ света, а црква извор инспирације. Али рећи да је Христос једини спаситељ и једини пут до спасења, је грешка.

Индијски духовни учитељ или трагалац који није хришћанин неће моћи да подржи ово мишљење или тврдњу. Он ће осећати највеће дивљење, поштовање и љубав за Христа али неће рећи да је Христос једини спаситељ. Зар није било спасења пре Христа? Зар би један свезнајући, свемогући и свеприсутни Створитељ створио само један инструмент, један пут којим његови бескрајни трагаоци и љубитељи могу да га пронађу? Наравно да не би.

/.../ Ја осећам најдубљу љубав и дивљење за Христа. Истовремено могу да кажем да сам у најблискијем јединству и пријатељству с њим. Он се смеје када његови следбеници кажу да је он једини спасилац, јер види да не знају за свест Кришне, и за свест Буде, коју он такође отеловљује. Када је рекао „Ја и мој отац смо једно", он је то рекао на основу свог највишег духовног остварења. Када је рекао да нико не може достићи Оца изузев њега, мислимо да трагалац мора да иде уз помоћ Христа бескрајне свести, не уз помоћ Христа физичке особе. Ми смо у потпуној заблуди ако мислимо да је Христос мислио било шта друго том изјавом. Ту се ради о бесконачној свести израженој кроз Христа. Његова свест је још увек на Земљи, јер он представља и отеловљује бесконачну свест. Он назива Свевишњег својим Оцем. Свевишњи је Отац свих и сваке душе на земљи.

Када други покушају да преобрате људе, то је због незнања. Ја сам Индус. Ја нисам дошао на Запад да преобраћам било кога, далеко од тога. Ја сам духовна особа. У мени је хиндуизам, у мени је будизам, у мени је хришћанство, у мени су све религије. Духовни учитељ је изнад свих баријера религије. Истовремено, на темељу његове апсолутне реализације и јединства са Свевишњим, он удомљује у свом срцу све праве религије, живе и мртве /.../

/.../ Прави учитељ ће увек осећати да је најважнија ствар за трагаоца да оствари Бога. Он не жели да буде једини који просветљава, једини спаситељ. Он једино жели да буде верни Божји инструмент. Кад кажем да сам инструмент ја то заиста и мислим. Ја нисам Бог. Далеко од тога. Бог је ваш отац исто као и мој. Бог није ничији монопол. Ја сам међутим његов свесни инструмент док ви, на жалост, нисте. Сутра међутим можете да будете свесни инструмент ако следите унутрашњу стазу духовне дисциплине."

Из Шри Чинмојевог интервјуа Радио - Њујорку:

Шта се десило са Христом у оном периоду његовог живота који није представљен у Библији?

ШРИ ЧИНМОЈ: Христос се упутио у Индију где је учио од индијских учитеља, али није примио гуруа. Његов гуру је био Јован Крститељ. Од њега је примио посвећење и био крштен. У време кад је умро његов отац, Исус је био у Кашмиру. У Индији су чак до данашњих дана сачувани неки талисмани којима се он користио.

- Речено је да ће се у наше време појавити поново божански аватар Христа. Имате ли

захваљујући својој суперсвести било какав став који би нас могао просветлити по том питању?

ШРИ ЧИНМОЈ: То је ствар унутрашње вере. Стварни Христос се раћа свакога дана у нашој свести. Стварни Христос је Христос који је бесмртан, а не Христос који је живео 33 године, не људски, него божански Христос. Људски Христос, син дрводеље, живео је 33 године али божански Христос који је реализовао Бога који је постао једно са Богом, који је представљао и представља Бога на Земљи, жив је до данашњег дана и у исто време рађа се сваког дана у људском срцу.

- Постоји ли нека разлика између Христовог учења и учења јоге?

ШРИ ЧИНМОЈ: По вишем схватању, разлика не постоји. Христ је реализовао Бога и понудио га човечанству. У јоги је такође коначни циљ реализовати бога и понудити га човечанству... Уколико се Христово учење заснивало на љубави и самилости оно потпада у категорију бакти јоге."

[Дарко]

Концерт музике Шри Чинмоја на централном месту у главном граду, улаз нарвно - бесплатан...

[Дарко]

Трансцендентална медитација

Сасвим је сигурно да је овде реч о једној од најбројнијих и уопште најприсутнијих верских секти код нас. Управо из респекта према тој чињеници, трансценденталној медитацији ћемо посветити највише пажње. Кроз један темељит приказ покушаћемо да разјаснимо недоумице око профила, природе и циљева ове организације. Преко примера трансценденталне медитације (ТМ), показаћемо вишедимензионалност деловања савремених секти. Проучити ТМ значи обавестити се о готово свим битним атрибутима секти на нашим просторима. Да бисмо постигли циљ излагања, таксативно ћемо разматрати одреднице које чине суштину ТМ.

Историјат ТМ у свету и њено ширење у Југославији

Шта је медитација, већ је писано у претходним темама. Том приликом је речено да се медитирати може у смислу богообраћања и у оквиру јоге, али и одвојено. Најпознатија и код нас распрострањена јесте управо трансцендентална медитација.

Оснивач ТМ је Махариши Махеш Јоги, у преводу „онај кој се бави зесмаљским знањем". Рођен је као Махеш Прасад Варма. Врло образован, са пет завршених факултета, бави се математиком, хемијом и физиком, али убрзо напушта научну каријеру и посвећује се ТМ. Претходно бива инициран од Шри Гуру Дева, гуруа који је 40 година провео у дубокој аскези. Тако и добија ново име Махариши Махеш Јоги. Године 1957. оснива покрет за трансценденталну медитацију. Ускоро одлази у САД, где релативно брзо шири ТМ, иницирајући на стотине нових практиканата. Оснива „Махаришијев универзитет", две фабрике лекова и на стотине лабораторија. Мада седиште покрета није пренео из Индије у САД, никада у својој матичној држави није стекао такву популарност као на Западу, а нарочито шездесетих година. ТМ се практикује у око 130 земаља света, а „Махаришијев универзитет" у Ајови опседнут је бруцошима. Око пет милиона људи у свету практикује ТМ, а о њима, то јест о правилној примени технике брине 10.000 иницираних гуруа. Оснива се и Партија природног закона, чији се конгреси редовно одржавају. Партија је наднационална и у оквиру је покрета за ТМ; постоји у преко 60 држава света. Од краја седамдесетих година наовамо, покрет стагнира, па и слаби, упркос проширењу у земље бившег Источног блока.

Прво ТМ друштво у Југославији основано је 1978. под именом Друштво за психофизичку релаксацију у Загребу, али је укинуто 1982, пошто је његова делатност превазилазила дозвољене норме активности удружења. Исте године савез за ТМ се сели у Београд. Након осмогодишње забране, региструје се 1990. године као друштвена организација. Данас ТМ

делује и у Републици Србији и у Републици Црној Гори.

Како трансценденталну медитацију представљају њени следбеници

У циљу објашњења појма и суштине трансценденталне медитације, илити ТМ (што је уобичајена скраћеница), преузећемо текст рекламног огласа из часописа „Човек и универзум", који у оквиру своје издавачке делатности штампа компанија „Природни закон". Да разјаснимо: практиканти ТМ у Југославији имају своју компанију „Природни закон" која стоји иза свих активности, потом часописе „Природни закон" и „Човек и универзум" који пропагирају ТМ, и политичку партију која се зове Партија природног закона (ППЗ). То је иначе политичка партија која окупља све ТМ-овце у свету, и која постоји у преко 60 држава на свим континентима. О политичком ангажману практиканата ТМ рећи ћу нешто касније. Дакле, у часопису „Човек и универзум", поред расветљавања разних питања везаних за садашњост и будућност човечанства, поред текстова о духовности, астрологији, уметности живљења, креативности и слободи, уз разне рецепте за здрав живот, тек на крају се скромно оглашавају чланови редакције и то оним што их окупља и што заједнички упражњавају и пропагирају, а то је ТМ. У огласу се каже да је ТМ: „Природна, ненапорна и универзална техника дубоке психофизичке релаксације.

Чини вас успешнијим на послу, у школи, спорту, породици... и отвара перспективе за максималан напредак. Техника ТМ је једноставан, природан поступак усмеравања пажње према мирнијим нивоима менталне активности."

Лидери ТМ тврде да научно потврђене добробити односно ефекти ТМ програма обухватају:

• Смањење високог крвног притиска

• Ублажавање негативних ефеката бронхијалне астме

• Отклањање несанице

• Отклањање мигрене

• Смањење стреса

• Уклањање или ублажавање анксиозности и нервозе

• Смањење интензитета депресије

Смањење потребе за антидепресантима

• Генерално смањење психолошке рањивости

• Ублажавање или уклањање хипохондричних симптома

• Јачање имунолошког система

• Боље опште здравље

• Лечење болести зависности

• Природно нормализовање телесне тежине

• Већу срећу

• Пораст интелигенције

• Пораст креативности

• Побољшање памћења

• Подмлађивање

• Већу продуктивност

• Боље међуљудске односе

• Смањење криминала

• Бољи квалитет друштвеног живота

• Повећање стабилности и отпорности нервног система код здравих особа.

Компанија „Природни закон" окупља реномиране учитеље програма ТМ који учествују како у научном развоју програма, тако и у његовој примени код нас и у свету. ''Ако желите више информација о самој техници или о томе како да је научите, позовите нас на телефон 011/21-47-0202_238."

У оквиру компаније постоји и „Клуб за уметност живљења" чији се члан може постати ако се јавите на приложени телефон.

Постоје, такође, и виши курсеви, тј. нивои за овладавање такозваним сидхи-техникама, и то за вишегодишње практиканте којима они, наводно, постижу натприродне способности левитације, утицаја на околину и тако даље.

Ево шта је оснивач ТМ, Махариши Махеш Јоги, рекао о ТМ: „Оно што су јогини Индије на духовном плану постизали после десетина година, практиканти ТМ постигну за неколико дана". Следе још нека обележја ТМ, онако како их дају сами следбеници:

•ТМ није религија.

•ТМ није филозофија.

•ТМ није начин живљења.

•ТМ није кодекс понашања.

•ТМ није вредносни систем.

•ТМ не тражи радикалну промену живота, нити посебне услове за вежбу.

• ТМ јесте медитација, али са њом се не повлачи из света, него се акумулира пуна ментална и физичка енергија.

Курсеви ТМ трају највише 7 дана и обухватају само упознавање са техником, демонстрирање ТМ, а затим вежбање. Напоменимо да се пре читавог програма узимају биографски подаци, подаци о социјалном статусу, професији, породичним приликама, проблемима... Сходно свему томе, новајлија добија мантру, заклињући се да је никоме неће одати. Њу ће понављати најмање два пута дневно по 15-20 минута. На крају, примањем мантре, дакле иницијацијом, курс се завршава и плаћа.

У следећој теми ћемо говорити о томе колико је ТМ научно потврђена техника.

[Дарко]

Колико је ТМ научно потврђена техника

Ниједна наука од античких времена до данас није била изолована, самосвојна. Једна наука прати достигнућа друге користећи их за своје развојне програме. Свакако да су и религије као цивилизацијске тековине проучаване од стране научника различитих профила, као и од историчара уметности. Поменимо етнологе, археологе, историчаре, социологе, музикологе... Посебно бих овде истакао да се, рецимо, прва фаза у историји психијатрије зове манастирском. Тачно је, наиме, да су душевно оболеле још у раном средњем веку слали у манастире (самостане). Уредан, посвећенички, дисциплинован живот у молитви био је најбољи рецепт тога времена. Уосталом, и данас душевно оболели гостују у манастирима под видом терапије. Није чудно онда што се ТМ као једна хиндуистичка техника (и не само она), наравно преобликована, прилагођена западном човеку и комерцијализована, проучава на више универзитета у свету. Ова истраживања воде врхунски експерти, доктори наука, академици.

Експерименти и провере ТМ служе им, између осталог, као део слободно изабраног научног програма, као надградња њихових дисертација. ТМ се пре свега, дакле третира хипотетички, као могућа терапеутска техника која је у фази провере у научним круговима. ТМ не постоји ни у једној званичној психотерапеутској или психијатријској методи, нити је призната у стручној литератури. Нема је ни у чувеној (по садржају и обиму) Каплановој „Енциклопедији психијатрије". Досадашњи резултати (САД, Велика Британија, Немачка, Француска, Аустрија...) претежно казују да је реч о техници која нема ефекте који се рекламирају, те обзиром да јој приступају и људи нарушеног здравља она може бити опасна по њих тим пре што су инструктори ТМ-а најчешће необразовани за циљеве који се желе постићи. Реаговао је том приликом и Махариши Махеш Јоги и у свом есеју „Историја друштва" из 1991. године са жаљењем констатује како је ТМ просто протерана из наведених западних земаља задржавши се само у Холандији.

Постоје „научне провере" на које се ТМ позива и на којима темељи своје присуство. Међутим, те провере се не могу узети као научно веродостојне с обзиром на то да им недостаје једна битна методолошка претпоставка а то је непристрасност научника. Сви научници који имају позитивне резултате о ТМ припадају самој организацији ТМ.

Не би онда требало да се чудимо силној славољубивости ТМ-оваца. У немогућности званичног научног пробоја, теже ка институционализацији своје „науке". Тако је пре две године један лекар из САД покушао да докаже корелацију ведске филозофије и неурофизиолошких функција у мозгу. Научни рад га је довео на листу кандидата „Махаришијевог универзитета" за Нобелову награду. Наравно да он није и први кандидат ТМ за Нобелову награду, али је специфичан по томе што је као награду „Махаришијевих универзитета", добио онолико злата колико је тежак, дакле 79 килограма.

Код нас, осим реклама, позивница и других класичних секташких видова привлачења народа, репрезенти ТМ-а обилазе непосредно и владине институције, министарства, комисије... тражећи негде писмену подршку, негде нудећи сарадњу, а како то нигде не добише, досетили су се да то покушају индиректно. Користећи ратну психозу за време агресије НАТО од 24. 03. 1999. до 09. 06. 1999, сабрали су групу угледних београдских интелектуалаца под фирмом Југословенски комитет за кохеренцију и непобедивост. Ови људи су приступили, барем тако мислимо, из најбољеих намера, у циљу поспешења националног јединства, а не да би дали легитимитет Савезу за ТМ у мирнодопским условима, а још мање да би Савез за ТМ кроз подршку Комитету од стране неких министарстава, дао себи за право да обмањује јавност тезом да, на пример, Министарство здравља подржава ТМ. На приложеној илустрацији види се лепо да се наведена подршка везује за Комитет за кохеренцију и то у ратним условима. Још невероватније би било оснивање Комитета за кохеренцију да се знало каква фатаморгана од ратне војне стратегије се под маском Комитета нуди држави, а грађанство зове на течај. Уосталом, наведимо како ауторитативна стручна тела код нас тумаче ТМ.

„... Мада су ти радови Махаришијевог института рађени по важећим научним стандардима и од стране компетентних научника (судећи по научним квалификацијама), не можемо бити потпуно сигурни у њихову непристрасност, обзиром да се ради о истраживањима која финансира изузетно организована и богата организација заинтересована да такве резултате и добије (наравно не можемо их аутоматски прогласити нетачним)...

... У таквим психолошким истраживањима, узорак обухвата нормалне, здраве, одрасле испитанике. Отуда не можемо знати какве би ефекте ТМ имала код других категорија испитаника, нпр. код деце, различитих врста неуротичних или психотичних пацијената.

Друго, у психолошкој литератури се уз набрајање наведених ефеката ТМ, често наглашава да исте, позитивне ефекте, дају и други облици медитирања (нпр. уз произвољну мантру), као и у психологији одомаћени поступци релаксације, аутогеног тренинга и слично.

Треће, у тим се истраживањима проверавају ефекти које има медитирање на почетном курсу. Виши курсеви наводно уз ове имају и бројне друге значајне ефекте који људима могу бити примамљивији (левитација, непогрешива интуиција), али такве тврдње су непоткрепљене емпиријским резултатима и тешко је у њих поверовати..." (САВЕЗ ДРУШТАВА ПСИХОЛОГА СРБИЈЕ, 1989).

„... ТМ своје циљеве остварује методама које нису признате од стране медицинске науке, а преко лица која су нестручна за обављање делатности..." (РЕПУБЛИЧКА СТРУЧНА КОМИСИЈА ЗА НЕУРОЛОГИЈУ 1984).

„... Што се тиче утицаја на здравље људи на које се чланови ТМ позивају, оно обухвата извесну општу превенцију, али то нема везе са медицином. То исто може да пружи и неко спортско, научнопопуларно или религиозно друштво...

Што се мистицизма тиче, ако га не посматрамо статички него у односу на оне принципе који важе код нас данас, онда га у ТМ има као и у религијама, неким наукама и уметности. Што се надрилекарства тиче, њега у ТМ нема пошто она не претендује да лечи људе него им пружа извесну утеху и то наравно само верницима. У САД им је забрањено деловање у државним школама. Главни проблем је у манипулацији људима, а то не зависи толико од учења ТМ, колико од система организације и људи који њим руководе.

Став РЕПУБЛИЧКЕ СТРУЧНЕ КОМИСИЈЕ ЗА ДУШЕВНО ЗДРАВЉЕ И ПОРЕМЕЋАЈЕ из 1998. године у вези ТМ представићемо фотокопијом самог тог документа.

Дакле, комисија је децидна у све 4 тачке. С обзиром на то да је реч о научној основаности ТМ упитајмо се да ли постижу и ако постижу како то чине бројне психоефекте приказане у претходној теми. Ко води програме ТМ? Да ли су то стручњаци из психијатрије и психологије? Како могу да уклањају или ублажују на пример анксиозност, или како могу да тврде да немају премца у лечењу болести зависности ако еминентна комисија, можда и најауторитативнија у области психијатрије, тврди да ТМ не може да се примењује код психијатријских болесника. Да ли су учитељи ТМ уопште едуковани да препознају душевног болесника било лакшег или тежег?

Илустрације које недостају у тексту ће бити постављене накнадно.

[Дарко]

Да ли је ТМ опасна по грађанство?

Да, свакако да је опасна. Како каже председник Републичке стручне комисије за душевно здравље и поремећаје, проф. др Првослав Марковић, на нашим просторима не постоји научноистраживачки експеримент нити сазнање о позитивним ефектима ТМ. Горе наведена комисија је једногласна у томе да ТМ не сме да се користи на популацију психијатријских болесника нити као терапија, већ искључиво превентивно. Обзиром да ТМ учитељи немају нити психолошко нити психијатријско образовање, јасно је да не могу открити евентуални психопатолошки потенцијал код условно нормалних особа следбеника, а који након практиковања ТМ може да се реализује и доведе до душевног обољења, а каквих случајева имамо већ забележених код нас. То је иначе и главни разлог што на Западу ТМ има све мање следбеника.

„... Подносиоци жалбе изгледа сасвим погрешно схватају да Савезна влада није установила генералну и сигнификантну, често помињану узрочну везу измећу чланства у ТМ покрету и појаве психичких сметњи. ТМ учитељи често немају потребно терапеутско образовање и искуство. Према истраживањима Савезног уставног суда која се базирају на проценама Вишег управног суда, који је Савезни уставни суд узео у обзир, да ТМ учитељи по правилу немају ни психијатријско ни психолошко образовање и да такво образовање ТМ покрет и не захтева..." (Део текста пресуде Савезног уставног суда Немачке, а која третира статус, профил и природу ТМ из 1989).

Сличну ситуацију имамо и код препарата које ТМ учитељи разних професија, а најмање медицинске, „преписују" својим „пацијентима". У једном препарату који је препоручиван оболелима од СИДЕ, Енглези су пронашли фекалије, о чему сведочи доња илустрација, а која представља исечак из енглеске и немачке штампе поводом овог скандала.

Уосталом, шта се може десити ако неки наркоман, који из разлога дискреције не жели да се обрати стручној медицинској служби за помоћ, приступи техници ТМ јер је прочитао да ТМ „нема премца у лечењу болести зависности". Колико би он ризиковао? Поводом случаја из Београда где су отац и син након вишегодишњег практиковања ТМ, обојица душевно оболели, огласио се један од лидера ТМ, иначе биолог из Црне Горе. Дотични објашњава да ова двојица нису могла да оболе од ТМ већ су сигурно болесни почели са ТМ праксом. „На курсеве ТМ се не примају људи са душевним обољењем", каже биолог. Поставља се онда питање чему онда онолики списак душевних обољења и поремећаја које, како стоји у ТМ публикацијама, ова техника ублажава или уклања? Да ли то значи да ова техника реализује и идентификује душевног болесника у човеку који није знао да је душевни болесник или који то уопште није ни био пре примене ТМ? Ако то није тако, ко ће и са каквим образовањем препознати скривени психопатолошки потенцијал код условно нормалних особа или уопште препознати тип личности, темперамент и прилагодити технику (мантру) новом кандидату, јер људи који им се обраћају (и који се позивају на рекламама ТМ) јесу људи са проблемом, већим или мањим. Како ће то да дијагностификује један машински техничар, електроинжењер, туризмолог, студент метеорологије, биротехничар, књижевник...? Зашто „ТМ учитељ" у наведеном случају није препознао душевно обољење у току седмодневног курса, ако су ова двојица, претпоставимо, болесни почели да вежбају?

Лекари специјалисти психијатрије имају поред опште - медицинског и специјалистичко образовање стичу после 10 година универзитетског усавршавања. Понекад је и њима тешко да повуку границу и диференцирају кризно стање психички нормалних људи од симптома ментално поремећених особа којима је неопходно потребна квалификована медицинско - психијатријска помоћ. Нестручно бављење психички поремећеним лицима може довести до продубљивања и погоршања њиховог стања.

Јасно је да ТМ учитељи објективно не могу ничији специфични проблем стручно да процене (осим са материјално - финансијске стране), јер по правилу за то не поседују потребно образовање нити могу некаквом наводном високом креативношћу и интелигенцијом (достигнутим вежбањем ТМ) докучити кога имају испред себе. У ТМ организацији се принципијелно не поставља као предуслов за звање ТМ учитеља, психолошко или психијатријско образовање. Као да је за изазивање позитивних психоефеката довољно техниковање без обзира са којим је проблемом или поремећајем неко дошао на курс. То значи да је 15 до 20 минута медитације уз мантрање, два пута дневно, терапија и за смањивање интензитета депресије и за нормализовање телесне тежине и за пораст интелигенције и за јачање имунолошког система и за гљивице међу прстима... Ако се у будућности и научно потврди неко позитивно дејство ТМ-а, зашто ми данас да служимо као експерименталне подгрупе, као заморчићи.

Да ли постоје елементи за кривичну одговорност?

Декларативно, ТМ не претендује да лечи већ да превенира болести и поремећаје. То је и определило власти у Србији да после осмогодишње (1982-1990) забране дозволе регистрацију ТМ. Међутим, ТМ се у својим публикацијама разним графиконима, анализама, статистичким подацима итд., рекламира као научноегзактна и доказана техника „која је најделотворнија у случајевима бронхијалне астме, хипертензије", „која ублажава интензитет депресије", „која нема премца у лечењу болести зависности", „која ојачава имунолошки систем" ... ТМ се тако ауторитативно, интригантно и примамљиво представља јавности али се посредно обраћа људима који имају неки здравствени проблем, обавештавајући их да баш то могу да реше кроз курс ТМ. У том смислу бисмо могли отворити и питање кривичне одговорности пропагатора и извршилаца ТМ програма.

У члану 128 Кривичног закона Републике Србије се каже: ко се немајући прописану стручну спрему бави лечењем или пружањем медицинске помоћи казниће се затвором до 1 године или новчаном казном. У коментару закона код овог члана се каже да се под лечењем свакако подразумева и терапија која се преписује и која не мора бити токсична или контраиндикативна да би чинила биће овог кривичног дела. Довољно је да нема никаквог корисног дејства за намену за коју се преписује тј. продаје.

Члан 135 је квалификовани члан 128, и то када је нестручним лечењем дошло до тежих последица по здравље појединца. Уколико дође до тежег нарушавања здравља односно тешких телесних повреда извршилац се кажњава затвором од 1 до 10 година, а уколико је дошло до смрти најмање 3 године.

По закону о кривичном поступку, за члан 128 и лакше облике члана 135 починилац се гони по приватној тужби, а за теже облике члана 135 гони се по службеној дужности.

Илустрације које иду уз овај текст биће постављене накнадно.