ХЕРОЈ Сувобора - Човек без једне руке очистио више од 200км сеоских путева од снега!

[Andre Williams]

Драгован Вуковић без руке, херој у борби против сметова на Сувобору. Очистио више од 200 километара сеоских путева!

ХЕРОЈ Сувобора - то је надимак који је ове зиме заслужно понео Драгован Вуковић (61) из села Срезојевци. Он се пуних 20 дана својим трактором, иако без једне руке, борио са снежним сметовима, чистећи завејане путеве до најзабаченијих села овог краја. Сувоборци кажу да је управо захваљујући Драговану очишћено више од 200 километара сеоских путева, и да је некима од њих спасао животе, јер је помоћ у лековима и храни, Драговановом заслугом, неометано стизала до њих.

Драгован се ових дана, како нам је и сам рекао, одмара од напорних дана. Снег полако копни, тако да његовим комшијама више није потребна помоћ.

- Од првог дана, када су почеле снежне мећаве, чим бих завршио кућне послове и намирио стоку, седао сам за трактор и чистио путеве - испричао нам је Драгован. - Нико то од мене није тражио, али сам се, искрено, плашио да ће некоме требати помоћ, да ће морати да иде до града, а неће имати куда и како. Имао сам горива у залихама, и ни од кога нисам тражио да ми то врати. Само сам размишљао да до сваке куће у мом крају треба да рашчистим пут, јер сметови су били високи и до три метра.

До појединих домаћинстава на обронцима Сувобора Драгован је својим трактором, на који је монтирао два разгртача за снег, чистио и по више десетина километара. Било је дана када је непрестано радио и до 15 сати. Одлазио је до најудаљенијих и најугроженијих заселака Леушића, Галича...

- Устајао бих раном зором, и већ око осам ујутро сам био на путевима. Никада нисам гледао на сат, али у кући ми кажу да сам долазио и у два по поноћи - прича Драгован. - Радио сам непрестано по два-три дана, и онда када мислим да је све завршено, снег опет почне да пада. А ја опет на трактор.

Драгованове комшије, међу којима је и Миленко Вуковић (85), истичу да су захваљујући њему сви сокаци били рашчишћени и да је јединио Драгованова заслуга то што се у појединим подсувоборским местима и засеоцима у тешком невремену живот одвијао, и што су храна и лекови неометано стизали до њих. Они су Републичком штабу за елементарне непогоде предложили да њихов сусед добије највише признање за храброст, а општински челници обећавају да ће бити предложен и за престижно признање Горњег Милановца. Драговану је општина испоручила гориво које је потрошио рашчишћавајући путеве.

V. ILIĆ | 24. februar 2012. 20:58

[мирођија]

Ниједно признање нити награда не могу овом човеку да замене лично осећање припадности и хуманости које

је исказао према својим земљацима.

И што је најважније доказао је колико смо равнодушни и учмали, а колике су људске могућности. Нема препреке

коју не савлада велико срце.

[Andre Williams]

  On 25. 2. 2012. at 7:47, Иван Илић рече

Нико то од мене није тражио, али сам се, искрено, плашио да ће некоме требати помоћ, да ће морати да иде до града, а неће имати куда и како.

likefaceeeeeeee likefaceeeeeeee likefaceeeeeeee

[Boba]

suze mi idu kad cujem za ovakve ljude.I onda se uvek zamislim a sta sam ja radila za to vreme.Sedela za kompom ili tv.-om. Zelim mu svako dobro od Gospoda,

[Ратко :(]

Па добро, Бобо, свако на свој начин доприноси. Ето, он на тај.