Šta mi je Crkva dala-o autentičnoj ličnosti IS HS-A

[w.a.mozart]

Od kada sam se prvi put na liturgiji pričestio-a to je bilo davne 96. za Vaskrs,pokušavao sam i pokušavam ono što sam i pre toga- da nadjem ISTINSKU ličnost Isusa Hrista... KO SI TI... ovo pitanje me proganjalo dugo-Bog,ludak ili obmana režimskih istoričara... kasnije sam suzio izbor-ili je Bog il je ludak... trećeg nema

u trećem oku sam pročitao da je Hristos vanzemaljac poslat na zemlju sa misijom... na bivšem 3. kanalu sam slušao u nekoj emisiji kako je on mag... i mali milion drugih varijacija...neke od njih su mi potresli veru tada...

moj prvi susret sa pravoslavljem (ne računajući tu čitanje prve 2 glave knjige postanja kada sam imao 8 godina-bibliju mi je dao pokojni deda S. Gospod ga blagoslovio) je bio upravo kroz čitanje članka o svetom Serafimu sarovskom u časopisu 3. oko...

uvek sam voleo da čitam žitija... tokom godina,moja slika o Hristu se menjala i evoluirala... ne znam više ni sam kako sam stigao do ovoga gde sam sad... video sam da Bog brine o svakom od nas, da se hvata za slamku,. da ne preza ni od toga da kleči pred nama... ali da svaki trenutak može biti preokret ako smo spremni da rizikujemo sve... žao mi je što ne umem bolje da pišem a i kasno je...

Najbitnije od svega što dugujem Crkvi i njenim članovima,počevši od osnivača pa do svih članova je to što su uspeli da nam sačuvaju do danas,neiskrivljen lik IS HS-A ... autentičan... morao sam do njega da kopam rukama i nogama, u jednom trenutku je to značilo prekid zajednice sa porodicom (ništa destruktivno niti previše tragično) to sam hteo da podelim sa vama i da kažem da je zaista najveća zasluga Crkve u tome što jedino u njoj možemo doći do pravog Hrista... do Istine... i to iskustveno-u liturgiji

i koliko god da sam čitao kasnije, slika stvaranja o kome sam čitao sa 8 godina je bila nešto najiskrenije,nešto što sam čitao bez ikakvih predrasuda i analize... tog popodneva kada sam nekako ostao sam i umesto da se igram,uzeo sam bibliju-desilo se čudo-nije u pitanju samo stvaranje već činjenica da sam tada 1. put u životu slušao Božiju reč,to je prolazilo kroz mene i izlazilo je napolje potpuno isto-bez promene-ne mislim na bukvalan opis već na emociju- i što kaže moj voljeni drug Gaša,slikar-u slikarstvu moraš sve da naučiš da bi onda sve zaboravio i mogo da slikaš-tako i ovde-prodješ kroz sve a onda kad Ga zgrabiš,zaboraviš na sve ostale tehničke stvari i stvaraš,slikaš,dišeš sa Njim...inhaliraš se Njime... u dobru i zlu... uvek i večno

Na žalost,ovde reči prestaju ... ili ja ne umem dalje

[w.a.mozart]

I ja im dajem život večni, i nikad neće izginuti, i niko ih neće oteti iz ruke moje.

Otac moj koji mi ih je dao veći je od sviju: i niko ih ne može oteti iz ruke Oca mojega.

Ja i Otac jedno smo.

[Лазар Нешић]

... tokom godina,moja slika o Hristu se menjala i evoluirala...

Како је ово велика ствар, кључна реченица у целом посту.

Ово је као да кажеш: све сам га више упознавао и он мене.

Сад ми пада на памет да је то можда и једино решење за разне утопизме и ескапизме хришћана.

Још ћу да пишем о овоме, јер то је кључ који гомила људи у Цркви никада не пронађе.

[Sinergija]

Онда сам ја баш заглавила, ако та слика треба да се мења

Моја слика о Христу остаје непромењена већ дуги низ година,а оно што се мењало је мој однос према њој,

и на крају се увек враћам на то да је онај први утисак који сам имала као клинка читајући јеванђеља био најисправнији могући,

и да је управо тај и такав Христос оно што налазим у литургији.Од прве до последње.

Читајући различите књиге и упознајући различите хришћане преиспитивала сам тај осећај,колебала се и збуњивала, али сам увек морала да се вратим том Христу које дете најлакше препознаје,том односу потпуног поверења.

i koliko god da sam čitao kasnije, slika stvaranja o kome sam čitao sa 8 godina je bila nešto najiskrenije,nešto što sam čitao bez ikakvih predrasuda i analize..

Моја слика о хришћанима непрестано еволуира.

Док сам у почетку веровала да су сви у Цркви баш из тог разлога што су решили да прате Христа без имало сумње,

сада знам да то најчешће није случај, али не бавим се превише тиме, важно је да смо ту и да је Господ ту.

[Sinergija]

И да, одговор на питање из наслова је да нам Црква заиста даје Христа у литургији.

Наш задатак је да Га не изгубимо чим изађемо са службе како углавном бива.

[Лазар Нешић]

Онда сам ја баш заглавила, ако та слика треба да се мења

Моја слика о Христу остаје непромењена већ дуги низ година,а оно што се мењало је мој однос према њој,

и на крају се увек враћам на то да је онај први утисак који сам имала као клинка читајући јеванђеља био најисправнији могући,

и да је управо тај и такав Христос оно што налазим у литургији.Од прве до последње.

Читајући различите књиге и упознајући различите хришћане преиспитивала сам тај осећај,колебала се и збуњивала, али сам увек морала да се вратим том Христу које дете најлакше препознаје,том односу потпуног поверења.

i koliko god da sam čitao kasnije, slika stvaranja o kome sam čitao sa 8 godina je bila nešto najiskrenije,nešto što sam čitao bez ikakvih predrasuda i analize..

Не, не, можда је твој начин другачији, али ми исто звучи аутентично.

Ја сам сличног сензибилитета као и Моцарт, па ми се јако свидело шта је написао.

Некако је и мој пут текао тако.

И тече.

Мој Христос (што каже Григорије Богослов) није Христос детињства (али то сам само ја и код тебе се осећа да је такав Христос онај прави).

Ако се то може икако написати речима: мој Христос је онај "Који нема где главу склонити", онај на Крсту: "Оче, оче зашто си ме оставио", или онај уплашени Христос у Гестиманији, или онај Христос "ударише му сузе"...или онај, како га описује Достојевски, који је "један од нас", који са нама "седи за столом".

Христос који је брат и Странац.

Да, Странац (има једна чувена и потресна византијска химна на Велики Петак, која Христа назива баш Странцем).

Један Христос лишен моћи, кенотичан пред људима.

Који "куца на вратима срца и чека".

И тај осећај је с временом код мене све јачи.

Моја слика о хришћанима непрестано еволуира.

Док сам у почетку веровала да су сви у Цркви баш из тог разлога што су решили да прате Христа без имало сумње,

сада знам да то најчешће није случај, али не бавим се превише тиме, важно је да смо ту и да је Господ ту.

Одлично, ово је право трежњење, прави фронезис!

[Лазар Нешић]

Ево те химне, ја и овај химнограф смо истог сензибилитета:

Greek:

Τὸν ἥλιον κρύψανΤα Τὰς ἰδίας ἀκΤῖνας

καὶ Τὸ καΤαπέΤασμα Τοῦ ναοῦ διαῤῥαγὲν Τῷ Τοῦ σωΤῆρος θανάΤῳ

ὁ Ἰωσὴφ θεασάμενος, προσῆλθε Τῷ ΠιλάΤῳ καὶ καθικεΤεύει λέγων·

δός μοι ΤοῦΤον Τὸν ξένον,

Τὸν ἐκ βρέφους ὡς ξένον ξενωθένΤα ἐν κόσμῳ.

δός μοι ΤοῦΤον Τόν ξένον,

ὃν ὁμόφυλοι μισοῦνΤες θαναΤοῦσιν ὡς ξένον.

δός μοι ΤοῦΤον Τὸν ξένον,

ὃν ξενίζομαι βλέπειν Τοῦ θανάΤου Τὸν ξένον.

δός μοι ΤοῦΤον Τὸν ξένον,

ὅσΤις οἶδε ξενίζειν Τοὺς πΤωχοὺς καὶ Τοὺς ξένους.

δός μοι ΤοῦΤον Τὸν ξένον,

ὃν Ἑβραῖοι Τῷ φθόνῳ ἀπεξένωσαν κόσμῳ.

δός μοι ΤοῦΤον Τὸν ξένον,

ἵνα κρύψω ἐν Τάφῳ, ὃς ὡς ξένος οὐκ ἔχει Τὴν κεφαλὴν ποῦ κλίνῃ.

δός μοι ΤοῦΤον Τὸν ξένον,

ὃν ἡ μήΤηρ ὁρῶσα νεκρωθένΤα, ἐβόα·

Ὦ υἱὲ καὶ θεέ μου, εἰ καὶ Τὰ σπλάγχνα ΤιΤρώσκομαι

καὶ καρδίαν σπαράΤΤομαι νεκρόν σε καθορῶσα,

ἀλλὰ Τῇ σῇ ἀνασΤάσει θαῤῥοῦσα μεγαλύνω.

καὶ ΤούΤοις Τοίνυν Τοῖς λόγοις δυσωπῶν Τὸν ΠιλᾶΤον

ὁ εὐσχήμων λαμβάνει Τοῦ σωΤῆρος Τὸ σῶμα,

ὃ καὶ φόβῳ ἐν σινδόνι ἐνειλήσας καὶ σμύρνῃ καΤέθεΤο ἐν Τάφῳ

Τὸν παρέχονΤα πᾶσι ζωὴν αἰώνιον καὶ Τὸ μέγα ἔλεος.

English:

Seeing the sun hide its rays

and the veil of the Temple rent asunder at the Saviours death,

Joseph came before Pilate, beseeching him, saying;

Give me this stranger,

who from infancy guested in the world as a stranger,

Give me this stranger,

whom his own people have hated and slain as a stranger,

Give me this stranger,

at the sight of whose strange death I am bewildered

Give me this stranger,

who knew how to give hospitality to the poor and the stranger,

Give me this stranger,

whom the Hebrews have estranged from the world out of envy,

Give me this stranger,

so that I may hide in a tomb him,

who as a stranger has nowhere to lay his head,

Give me this stranger

whom his Mother saw dead and cried out

"O my Son and God, even if I am wounded to the core and my heart stricken,

as I see you a corpse,

yet with confidence I magnify your Resurrection".

facing down Pilate with these words

the noble one took the Saviours body

and in fear wrapped it in linen and sweet spices

and laid in a new tomb him who bestows on all

eternal life and great mercy.

Кад стигнем, превешћу је и на српски.

[w.a.mozart]

@ Sinergija

bio sam i ja duže vreme u nekom statičnom fazonu i tad sam Ga doživljavao kao super,ono cvetići,sve je savršeno što se dešava itd. ako mi veruješ,počeo sam u svemu da ga vidim-u ljudimak oji voze biciklu-čak sam Ga video kako i on sa njima vozi biciklu i maše mi u prolazu... LOL

ali sad mi se čini da što Ga više volim,sve ga manje znam jer se pojavljuju neki vrhovi kojima se ne vidi kraj-i ne nazire se... vrlo verovatno da je još jedna faza a jedno je ostalo isto većeg dela života u Crkvi-činjenica da mi je On najbliži-bez ikakve konkurencije... to već dugo nosim u sebi i samo postaje veće

[Oglo]

kao klinac imao sam mnogo težak period u životu,užasno turbulentan,

imao sam i velikih problema sa zdravljem,bio i na ivici i ludila i života uopšte

međutim u tom periodu otkrila mi se Istina u svoj svojoj suštini,čitav domostroj Onoga za kojega do tada nisam znao.

Od moje babe na selu sam prvi put čuo za moltvu prije spavanja,kratko pomozi Bože,za Oče naš sam prvi put čuo i vidio u crkvenom kalendaru...

A onda sam "zamoćao" i počela je mladost-i kao bludni sin sve razdao u dalekoj zemlji

Pravi buntovnik bez razloga koji se nije odricao svojeg "bezrazložnog buntovništva",međutim vatra je bila sve slabija

A onda sam upoznao neke ljude koji su mene diskretno uveli u svijet crkve,i onda sam i kršten - sa svojih 20-i nešto godina

Onda sam shvatio da je On taj iz mojeg djetinjstva i da je On odgovor na sva moja pitanja,i opet turbulencija

Međutim ,kao što i profesor reče,sada treba sve zaboraviti da bi se sjetio onoga što je jedino važno.

Eto tako Hristos uči mene da odrastam

[Sinergija]

Не, не, можда је твој начин другачији, али ми исто звучи аутентично.

Ја сам сличног сензибилитета као и Моцарт, па ми се јако свидело шта је написао.

Некако је и мој пут текао тако.

И тече.

Мој Христос (што каже Григорије Богослов) није Христос детињства (али то сам само ја и код тебе се осећа да је такав Христос онај прави).

Ако се то може икако написати речима: мој Христос је онај "Који нема где главу склонити", онај на Крсту: "Оче, оче зашто си ме оставио", или онај уплашени Христос у Гестиманији, или онај Христос "ударише му сузе"...или онај, како га описује Достојевски, који је "један од нас", који са нама "седи за столом".

Христос који је брат и Странац.

Да, Странац (има једна чувена и потресна византијска химна на Велики Петак, која Христа назива баш Странцем).

Један Христос лишен моћи, кенотичан пред људима.

Који "куца на вратима срца и чека".

И тај осећај је с временом код мене све јачи.

Предобро си ово рекао.

Пречесто ми је у животу најпотребнији био Исус који се моли да га мимоиђе ова чаша,али да ипак све буде по вољи Божијој.

И наравно,увек је и био ту.

@ Sinergija

bio sam i ja duže vreme u nekom statičnom fazonu i tad sam Ga doživljavao kao super,ono cvetići,sve je savršeno što se dešava itd. ako mi veruješ,počeo sam u svemu da ga vidim-u ljudimak oji voze biciklu-čak sam Ga video kako i on sa njima vozi biciklu i maše mi u prolazu... LOL

ali sad mi se čini da što Ga više volim,sve ga manje znam jer se pojavljuju neki vrhovi kojima se ne vidi kraj-i ne nazire se... vrlo verovatno da je još jedna faza a jedno je ostalo isto većeg dela života u Crkvi-činjenica da mi je On najbliži-bez ikakve konkurencije... to već dugo nosim u sebi i samo postaje veće

Што више знаш то боље видиш колико још не знаш.

Не мислим ја да сам препознала Христа и да је то крај, јасно ми је да је то само делић слике,

али ту слику треба надградити исправно, пронаћи, ако не одмах пута ка њима, онда за почетак прави начин гледања у те врхове који се назиру.

До сада сам само успевала да замаглим себи поглед и ка овоме што сам као дете увидела, и тренутно се трудим из све снаге да не дозволим да ми се то поново деси,и да напокон покушам да видим даље.

Најнегативнији утицај на мене имали су они који Бога виде као судију,или некакав систем у коме се освајају и губе поени,

а где покајање не игра никакву улогу.Никад се не бих сложила са њима,али признајем да су ме много пута збунили.

Нисам довољно спретна да изразим оно што осећам и мислим.

[w.a.mozart]

ima li spretnijih od nas... da nastavimo

[Драшко]

u mojoj kući je ikona Hrista od kad smo u ovom stanu, od kad sam krenuo u prvi razred škole

ne znam odakle je, predivna je ikona, možda od mog pradede po majci koji je bio sveštenik, davno se upokojio u Americi

majka nije bila vernik, pokoj joj duši, ali je na čitav jedan zid po vertikali (ima jedna izbočina po vertikali) stavila ikone Hrista, Sv Save, Majke Božije.... to je bilo kad sam imao 7 godina

kršten sam sa 15 godina, u Ostraogu slava mu i milost i hvala Svetom Vasiliju, i mom ocu koji me tamo poveo da se krstim

ali Hrista sam upoznao tek `94te na PBF... pred prijemni kod našeg Radovana Bigovića

tek tada ja shvatam šta je to Vera Crkva....večni život

moram da priznam da mi je bilo jako teško prvih godina u Crkvi, sve sam video samo kao strah od Boga, Hrista sam video samo kao Sudiju....moguće da su i ljudi oko mene bilo veoma strogi ili mi se tako činilo

svašta je mene tu mučilo, kako će Gospod da se smiluje nama, mojim bližnjima, žao mi je bilo što ..... da ne širim, sve mi je bilo pakao i strah i...

ali ..... vremenom sve se nekako otopilo,

kada mi je majka umrla 2004 tokom Vaskršnjeg posta, kada sam na Veliki Petak video Njega na plaštanici (iako ne prvi put) čoveče...pa On se iz LJUbavi raspeo!!! to mi je tako bilo jasno, evo i sad mi krenu suze....koja je to Ljubav

Luda Ljubav

Šta sve Taj može da oprosti, da zagrli ...........

[Volim_Sina_Bozjeg]

Onda sam shvatio da je On taj iz mojeg djetinjstva i da je On odgovor na sva moja pitanja

 

Brat moj si ti, koji si isto doživeo. (potpuna Istina posle koje više nisam imao nikakvu sumnju. Kršten u 28 godini života.)