Еутаназиjа - ДА и(ли) НЕ ?

[Guest ага пије млеко]

0409_feel

[Guest ага пије млеко]

0409_feel

                                                       

[after_silence]

eutanazija koga?zasto?pod kojim uslovima?

"pravoslavni" odgovor bi bio ne, nikad ni pod kojim uslovima, citanje molitve za odlucenje duse od tela, kako se vec zove...

Ali nekoliko puta sam licno bila u iskusenju da stanem pred ovim pitanjem i da se zamislim dobro.

Bogu hvala ti ljudi su umrli 0409_feel

Suvise je intimno pitanje, a tako uopsteno. Lako je pricati drugima kako bi trebalo da nose krst svoj ma kakav on bio, ali ako ste nekada bili pored osobe koja umire u najgorim bolovima mesecima i znate da ce umreti i ne postoje ti trodoni da joj olaksaju bol ili makar da je ne ucine svesnom onoga kroz sta prolazi...

Mesecima u najgoroj agoniji, kad je bilo potrebno vezati je za krevet, kada je preklinjala Boga da je uzme i ljude da joj olaksaju muke, kao u najgorem horor filmu...

Gospod joj se na kraju smilovao

Lako je po tudjim ledjima procenjivati i ocenjivati, ali sa ove distance, ne nisam za eutanaziju ali sam mnogo puta zahvalila Bogu kad mi je umro neko blizak, sto mu je prekinuo mucenje i mnogo puta sam molila Boga da nekom olaksa muke.

To je vec drugo pitanje i druga tema, a to ostavlja posledice confused

[Милан Меденица :)]

никад и низашта на свету ...

човек кад се помири са Богом и прихвати такво смртно искушење, нема бол више, само радост и благодат, а распада се телесно и требао би да прима коњске дозе морфијума ... присутан био, видо, немам сумње више ... благо томе ко не мора да види да поверује.

није лако ни гледати ни слушати ни присуствовати, имао сам баку рођену, за кревет везану 6 година у фантомским боловима дан-ноћ, нико није могао да живи са њеним урлицима, ал она је наша мајка и бака, и она нас је све отхранила и подигла, ми само дугујемо све ако треба до краја ... као што је и било.

Бог дао да се спасавамо заједно са њом. нажалост, тад није било никог то да ми каже на овај начин као што ја сад кажем. а болестан, реално, њему је најтеже. ту нема дилеме.

моја бака је тражила само да је ставимо на симс прозора а она би се сама претурила да нико не пати због ње ... тешко је бити тако очајан, а ми онда удри бригу на весеље и ко детету некад би успели да скренемо пажњу.

а некад би целу ноћ се за руке држали до крви и плакали заједно у урлицима бола ...

Боже, какви су то паклени болови, кад се одузета лева страна помера и грчи и отворене ране на леђима од лежања се ни не осећају ...

[Јаков.]

Zapravo tako lak odgovor a tako teško ga dati.