Прослављен новомученик Александар Шморел

[angst]

Активиста антифашистичке студентске организације „Бијела ружа“ Александар Шморел, кога су нацисти погубили 13. јула 1943. године, због његове проповиједи покајања и исповиједања Православља прибројан је лику светих локално поштованих у Берлинско-њемачкој епархији Руске Заграничне Цркве.

Чином канонизације, која је 4-5. фебруара одржана у минхенском храму Новомученика и исповједника Руских, на храмовну славу, началствовао је архиепископ Берлински Марко.

Прослава је отпочела у суботу 4. фебруара литијом од храма до гробља, гдје је на гробу Александра Шморела одслужен последњи помен. Затим је на свеноћном бдењу у храму свечано изнесена икона новомученика Александра и први пут одслужена служба новопрослављеном светитељу. Наредног дана, у недељу 5. фебруара, одслужена је света Литургија.

„Својим саможртвеним животом, подвизима и мученичком кончином, Александар Шморел је посвједочио своју љубав према Богу и његовом лику који који се одражава на нашим ближњим“, истакао је предстојатељ Руске Заграничне Цркве, митрополит Источноамерички Иларион, у својој поруци учесницима канонизације.

Новомученик Александар је могао да избјегне казну и сачува свој живот, али је добровољно отишао на страдање, побиједивши сопствени егоизам који нас може „одвратити од љубави Божије“, казао је владика. Позвавши све да се боре против егоизма који има снагу да „подијели човјечанство, посије злобу, мржњу, осуђивање“, митрополит Иларион је указао на примјер љубави новопрослављеног мученика Александра и изразио наду на његово посредништво за наше „исправљење, обнову живота и наших унутрашњих снага“.

Александар Шморел је први новомученик прослављен након обнове канонског општења између Московске Патријаршије и Руске Заграничне Цркве. Рођен је 16. септембра 1917. у Оренбургу. Са породицом је 1921. дошао у Минхен, али будући мученик није прекидао духовну везу са далеком отаџбином и укључио се у живот руске парохије. Као студент Медицинског факултета Минхенског универзитета, Шморел је 1942. године са својим другом Хансом Шолом почео да саставља и шири анти-фашистичке летке. Тако је основана група „Бијела ружа“, у коју се укључио Шморелов гимназијски друг Кристоф Пробст, њихов друг, такође студент, Вили Граф и Хансова сестра, Софи Шол. Група је откривена у фебруару 1943, њени чланови су осуђени и погубљени на гиљотини.

извор: СВЕТИГОРА

[Solomon Kane]

Слава Богу!

[Владан]

Брате "angst" молим те да убудуће линк користиш само као извор информације. Иначе дивну си вијест подијелио са нама. Слава Богу!

[angst]

Wikipedia article: Alexander Schmorell

[Guest]

slava3

[marko_13]

Диван је Бог у светима својим!

[Grizzly Adams]

Слава Богу! Лепа вест.

[angst]

Писма Светог Александра Шморела из затвора (преведена са немачког на енглески језик):

http://www.katjasdacha.com/whiterose/alexbriefe_e.html

[angst]

Ево аматерског превода првог писма:

Драги моји родитељи,

заиста немам ништа ново да вам кажем; један дан овде је као и сваки други, а време пролази веома брзо. Драги оче, драга мајко, ако морам сада да умрем, морате знати да се ја и не плашим смрти - не, стога, ни не треба да бринете о томе - ја већ знам да нас чека бољи живот и да ће нас поново спојити заједно. Оно што ми тешко пада је што ћу бити раздвојен од свих вас, вас свих, које сам волео толико много, а који сте мене волели толико много. Прва ствар коју сада осећам је како сам вас све волео и како ћу, при нашем раздвајању, морати све да вас изгубим. Молим вас покушајте да превазићете бол губитка, и не заборавите да је тако да ми дужи живот није ни био намњен, и да се ово мора збити. А ако је то воља Божија, можда се ништа ни неће збити.

Поздрав свима; из срца свима! Много, много загрљаја и пољубаца,

Ваш Шурик.

Mинхен, 1. Мај 1943.

[angst]

Ево аматерског превода другог писма:

Драги моји родитељи,

овде нема ништа ново, све је исто као и увек. Има једна ствар, међутим, коју желим да вам кажем, па да ваш бол постане подношљивији. Уколико захтев за помиловање буде одбијен, молим вас верујте да „смрт” не значи крај сваког живота, већ напротив, супротно - рођење, пребацивање у нови живот, који је диван и вечан. Смрт заиста није страшна. Док растанак је прилично тежак. Али ће мање бити тежак ако посматрате то на овај начин, да нећемо бити растављени заувек, већ само привремено - попут пута - да се нађемо заједно заувек и у читаву вечност у животу који је бескрајно лепши од овог, и да тамо више никада нећемо бити раздвојени. Веријте у ово, и терет ће вам несумњиво постати лакши. Загрљаји и пољупци,

Ваш Шурик.

Минхен, 30. Мај 1943.

[Andre Williams]

@angst .hvala.

Hristos vaskrse

[angst]

Аматерски превод трећег писма:

Драги моји родитељи!

Немам ништа ново да вам јавим. Ја сам сам здрав, и здравог ума. Скоро сам проитао нешто у једној врло доброј и смисленој књизи, што веома одговара свима вама: „Што је већа трагедија живота, утолико вера мора бити јача; што више изгледа да смо заборављени, толико више треба да поуздамо срца своја у руке Бога Оца”. A игуман Teoдoр пише: "Стога сам благодарио Богу за моје несреће, и приклонио себе потпуно недокучивим судовима Његовог Промисла, тако да је на Његов благодатни начин, Он већ знао, од искони, време и место свачије смрти." Ово је отприлике исто оно што сам вам већ рекао. Веома би ме усрећило, када би сте размишљати на такав начин, одузело би вам много туге и бола. Али ја још увек нисам мртав - стога се молите и не губите наду.

Најсрдачнији поздрав,

Ваш Шурик.

Минхен, 18. Jун 1943.

[angst]

Аматерски превод четвртог писма:

(својој сестри)

Моја драга, драга Наташа!

Сигуран сам да си прочитала писма која сам слао нашим родитељима, тако да си добро обавештена. Можда ће те изненадити, онда, што ти пишем да сам из дана у дан све смиренији изнутра, весео и срећан чак, да ми је стање ума, углавном, боље него што је било раније, на слободи! Одакле ово долази? То желим одмах да ти објасним: Цела ова страшна незгода је потребна да ме наведе на прави пут - и стога, то заправо и није била незгода. Изнад свега, срећан сам и Богу захвалан што ми је дата прилика да разумем куда је Бог показивао и кроз ово да ходим правим путем. Шта сам знао о вери, из истинске, дубоке вере, и о истини, и изнад свега о Богу? Врло мало! Сада сам, међутим, стигао толико далеко, да сам у својој тренутној ситуацији, радостан, смирен, и самоуверен, било како било. Надам се да сте сви прошли кроз слично духовно узрастање, и да ћемо сви ми заједно - након дубоког бола раздвајања - остати при благодарењу Богу за све. - Цела ова незгода је била потребна да ми отвори очи - али не само моје очи, већ свих нас, свих нас који смо ударени овим, и тако, наше целе породице. С пуно наде да сте сви исправно разумели куда Бог показује. Поздрави све, из срца, али теби посебан поздрав од твог

Шурика.

Минхен, 2. Jул 1943.

[angst]

Аматерски превод последњег писма:

Драги оче и мајко

Сада ће бити ништа друго до ово, и Божијом вољом, данас ћу завршити свој земљски живот, како бих отишао у други, незалазни и у којем ћемо се сви сусрести. Нека вам овај будући сусрет буде нада и утеха. Нажалост, овај ће ударац теже пасти вама него мени, зато што ја одлазим у извесности, да сам из свог дубоког убеђења, послужио истини. Све ово оставља ме мирне савести, без обзира колико близу је самртни час. Помислите на милионе младих људи који су изгубили своје животе напољу, у областима. Њихова је парцела и моја. Срдачно поздравите све моје драге пријатеље. Посебно, Наташу, Ерика, Нијанију, тетку Тони, Марију, Аљонушку, и Андреја. За само неколико сати, бићу у бољем животу, збогом мајко моја, и нећу те заборавити; Упитаћу Бога да ти да утеху и мир. И чекаћу те! Једна ствар, изнад свега, допустите ми да оставим ово у срвима вашим: Никада не заборавите Бога!!!

Ваш Шурик

Са мном одлази професор Хубер, који вам такође шаље своје најсрдачније поздраве!

Минхен, 13. Jула 1943.

[Andre Williams]

Предивна писма!

Молитвама новомученика Александра Шморела, Господе Човекољупче, помилуј нас.