Свети Теопемт и Теона - Крстовдан

[Guest]

понедељак 18. јануар (5.јан)



Свети Теопемт и Теона




Када Диоклецијан објави гоњење хришћана, епископ никомидијски Теопемт беше први који пострада за Христа. Он беше изведен пред цара, и цар му запрети смртном казном, ако се не одрече Христа. На ту претњу храбри епископ одговори цару: „Стоји написано: не бојте се оних који убијају тело, а душу не могу убити. Ти, царе, имаш власт кад мојим телом, чини с њим што ти драго”. Би много бијен, глађу мучен и истјазаван на разне начине. Најзад цар дозва неког мађионичара, Теону, да Божјем човеку некако мађијама доскочи. Теона раствори у води најјачи отров и даде Теопемту да испије. Теопемт прекрсти чашу и испи отров. Видев Теона, да његов отров ништа не нашкоди Теопемту, он се окрете к цару и узвикну: „И ја сам хришћанин, и клањам се Распетоме”. Обојица бише на смрт осуђени: Теопемта мачем посекоше, а Теону жива у земљу затрпаше, 298 године. Чесно пострадаше и грађани Царства Христовога постадоше.

Тропар (глас 4):

Мученици Твоји Господе, у страдању своме су примили непропадљиви венац, од Тебе Бога нашега, јер имајући помоћ Твоју мучитеље победише, а разорише и немоћну дрскост демона: Њиховим молитвама спаси душе наше.




Свети пророк Михеј I





Савременик пророка Илије. Прорекао опаком цару Ахаву погибао у рату с Асирцима (I цар 22; II Днев 18). Прорицао је све усмено и није писао ништа. Други је, пак, био онај Михеј који је прорекао рођење Господа у Витлејему, и књигу пророчанства написао.




Преподобна мати Синклитикија





Пореклом из Македоније. Васпитана у Александрији. Као богата и угледна девојка имала је много просаца, но она их све одбије и одбегне из родитељске куће у манастир. У највећој уздржљивости, бдењу и молитви поживи до осамдесет година. Њене поуке монахињама одувек су сматране правим духовним бисером, јер ова праведница није дошла до високе мудрости кроз књиге, него кроз страдање, муку, даноноћно размишљање и духовно општење с вишим божанским светом. Преселила се душом у тај виши свет 350. године. Света Синклитикија између осталога говорила је: "Ако је време поста, немој се отказивати поста тобож због болести, јер гле и они који не посте, падају у исте болести". Још је говорила: "Као што се открито благо брзо разграби, тако и добродетељ, када се разглашава, помрачује се и губи".



Преподобна Аполинарија




Кћи Антимија, намесника малолетног цара Теодосија Млађег. То му беше старија кћи, док му млађа беше луда. Не хтеде се Аполинарија удавати, него се у срцу обручи Христу и удаљи у пустињу Мисирску. У мушком оделу и под мушким именом Доротеј, она ступи у мушки манастир где се подвизавала узносећи дух свој непрестано к Богу и горећи љубављу према Творцу своме. Царском намеснику Антимију посаветује неко да пошаље своју луду кћи пустињацима, да јој читају молитву. И по промислу Божјем догоди се да своју луду сестру исцели старија сестра силном молитвом. Тек када се Аполинарија упокоји, објави се тајна да она није била мушко но женско. Мужествена храброст ове свете девице остала је примером и подстреком кроз векове многима, који мисле о своме спасењу. Упокојила се 470. године.

[Guest]

РАСУЂИВАЊЕ

Плод, плод, и само плод тражи Господ од сваког живог дрвета што се човек зове. Добар плод је богољубиво срце, а зао плод је самољубиво срце. Све остало што човек има и ужива, као: положај, власт, част, здравље, новац, ученост — све је то само лишће на дрвету. „Свако дрво које не рађа добра рода, сијече се и у огањ баца" (Мат. 3, 10). Чак и нехришћански народи ценили су добра дела више него лепе речи. Кудикамо више то мора бити правило за следбенике Христове. На једном сабору Атињана, на коме беху и изасланици шпартански, неки старац хођаше од клупе до клупе тражећи места да седне. Атињани му се подсмеваху и места му не уступаху. Када старац приђе Шпартанцима, сви скочише на ноге и понудише му место. Видећи то Атињани похвалише Шпартанце красноречивим похвалама. На то им Шпартанци одговорише: „Атињани знају шта је добро, но не творе добро." Ко твори добро, тај личи на дрво које доноси добар плод домаћину своме. А извор добра у човеку јесте добро, богољубиво срце.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам савршенство првога човека, Адама и то:

1. његову близину Богу,

2. његову силу, мудрост и красоту од Бога,

3. драговољно покоравање целе природе власти безгрешног Адама.

БЕСЕДА

о немоћи нашој без Христа Господа

Без мене не можете чинити ништа (Јов. 15, 5)

Господ наш није имао обичај да говори преувеличано. Ничије речи у свету нису одмереније од Његових. Па кад Он каже, да ми без Њега не можемо чинити ништа, онда то тако треба буквално разумети и примити. Он говори овде о добру а не о злу; никакво добро ми не можемо чинити без Христа, мимо Христа и насупрот Христа. Он је власник, давалац и надахнитељ свеколиког добра. Никакво добро ие стоји ван Њега, као што никакво зло нс стоји у Њсму. Ја сам чокот, а ви лозе, рекао је Он. Шта могу лозе без чокота? Могу ли расти и плод донети? Ништа, осим постати горивом.

Може човек мислити колико хоће, но не може никада замислити једно истинско добро које није у Христу, и које не истиче из Христа. Ако неко рекне, да он чини добра и човечна дела мимо Христа, знајте, да су та његова дела кварна у језгру и разједена, било од сујете, било од скривеног себичлука. Јер човек без Христа исто је што и лоза без чокота. То нам је сам Он казао. Чокот је скривен и не види се, а лоза се види. Ипак и грожђе на лози и сама лоза зависе од чокота. Чокот свеколиког добра расте из срца Бога Оца и налева се слашћу Духа Светога.

Господе Боже Троједини, помилуј нас и спаси! Теби слава и хвала вавек. Амин.

[Guest]

О налажењу Часног Крста - Крстовдан

 

Римски цар Максенције чинио је многа зла народу, гонећи и мучећи хришћане, те Римљани послаше писмо цару Константину, да их избави и спасе од тога. Цар Константин, поче пријатељски убеђивати Максенција да престане са злоделима, али он не послуша, те Константин би принуђен да крене у поход на Рим, и ту би побеђен Максенције, силом и дејством Часног Крст. Велики цар Константин, победоносно уђе у Рим, где га народ дочека са великом радошћу и почастима. А сам цар узносаше велику благодарност Богу, који му силом Часног и Животворног Крста дарова победу.

У ту част он постави усред Рима на високом стубу Крст и написа на њему: "Овим спасоносним знамењем ослобођен је овај град од насилничког јарма".

Царица Јелена у Јерусалиму, сазнавши где је закопан Часни Крст, поруши Венерин храм и испод њега нађе 3 крста. Тада јој патријарх Макарије рече да стави један по један на мртваца којег су проносили. Када су ставили трећи крст, мртвац оживе. Царица направи сребрни ковчег и у њега положи Часни Крст и од тада се празнује ВОЗДВИЖЕЊЕ (Подизање) Часног Крста. Она са собом понесе само део овог Часног Крста Господњег и свете клинце, којима је Исус Христос био прикован за тај Крст, а сам Крст положи у сребрни ковчег и предаде га патријарху Макарију. Блажени цар Константин положи животворно дрво у златан ковчег, а свете клинце, царица Јелена баци у Јадранско море, а један цар укова у свој шлем, један у ђемове на узди свог коња. По повратку свете царице Јелене из Јерусалима у Византију, христољубиви цар Константин начини три велика крста, према броју јављених му у ратовима: први у Риму, други у Византији, а трећи, након победе над Скитима на Дунаву. Он начини три крста и написа на њима: ИС ХС НИКА - Христос побеђује. Нека је и од нас Њему част, слава и поклоњење сада и увек и кроза све векове. Амин.

Када је цар Хозроје освојио Јерусалим, однео је са собом и Часни Крст. После 14 година, цар Ираклије га је вратио у Јерусалим. Носио га је на леђима. Али, наједном стаде, не могавши ни корак даље. Патријарх Захарија виде ангела који спречава цара да у раскошном оделу иде под Крстом, и то путем којим га је Господ носио бос и понижен. И цар у бедном оделу и бос унесе Часни Крст у храм Васкрсења.


Извор: Српска Православна Црква

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/page/index.html/_/1346440445/%D0%BF%D0%BE%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B8/%D0%BA%D1%80%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%B4%D0%B0%D0%BD-r1073

[kirios1]

To je onaj Krstovdan kad se strogo posti, dosao i taj dan, a onaj septembarski je blazi (tad pomislim, e, sad moze ulje, a sad, treba izdrzati danas (kao da je ne znam sta, znam da mogu i da to nije problem, ali ...korov misli raste, zivo me zanima kako cu preci dan, pomozi Gospode da ne pokleknem pred misaonim i blazim posnim "iskusenjima" (duhovno znamo da se podrazumeva)); sad mi opet pade na pamet, sto ti je covek, kad bi sve propisno ispostovao post, u svakom pogledu, onda bi mozda pao u visokoumlje...eto, bzvz, imala sam "potrebu" da podelim razmisljanja u vezi (hrane na ovaj praznik; i 'ajd da dodam, radujem se Lit.sv. Vasilija Velikog, lepo mi Svjat, Tebe pojem, O Tebje radujetsja i Nebojavljenago, a prehladih se odjednom za pola dana, bas, necu moci verovatno normalno da pevam, ionako pevam za sebe (ovo bolje niko da ne cita, nabacah gomilu, nekome verovatno skroz nevaznih stvari, ali eto, ispricah se...sama sa sobom vidi se da mi trenutno sagovornici nisu kuci-ili su zaspali

[Sir Oliver]

Која је прича иза овог празника уопште, колико знам грци га немају?

Шта се то десило па ми помињемо нешто овако што се зове Крстовдан?

Зна ли ико? 

Ја пито попове они не знају...

Јесам ли ја поставио исто питање прошле године?

[Sir Oliver]

Zna li neko uopšte zašto se slavi ovaj krstovdan pred Bogojavljenje, to je praznik koji nema službu, Grci ga ako se ne varam ne slave, a popovi završe sa dva skupa burića, u jednom je tzv. "krstovača", a u drugom bogojavljenska voda.

[Sir Oliver]

Postoji mogućnost da je ovo nastalo pod uticajem protestanata.

[Guest]

http://days.pravoslavie.ru/Days/20140105.html

[jermel]

Зашто у Прологу то исто пише али за 14 Септембар (27.)?

 

14. септембар

 

Крстовдан. Овога дана празнују се два догађаја у вези са часним Крстом Христовим: прво проналазак часног Крста на Голготи, и друго повратак часног Крста из Персије опет у Јерусалим. Обилазећи Свету Земљу св. царица Јелена намисли да потражи часни Крст Христов. Неки старац Јеврејин, по имену Јуда, једини знаде место где се Крст нахођаше, па присиљен од царице изјави, да је Крст закопан под храмом Венериним, кога подиже на Голготи цар Адријан. Царица нареди, те порушише тај идолски храм, па копајући у дубину нађоше три крста. Док царица беше у недоумици, како да распозна Крст Христов, пролажаше мимо тога места пратња са мртвацем. Тада патријарх Макарије рече, да мећу на мртваца редом један по један крст. Када метнуше први и други крст, мртвац лежаше непромењено. А када ставише на њ трећи крст, мртвац оживе. По томе познаше, да је то часни и животворни Крст Христов. Метнуше га по том и на једну болесну жену, и жена оздрави. Тада патријарх уздиже крст, да га сав народ види, а народ са сузама певаше: Господе помилуј! Царица Јелена направи ковчег од сребра и положи у њ часни Крст. Доцније цар Хозрој освојивши Јерусалим, одведе многи народ у ропство и однесе Крст Господњи у Персију. У Персији Крст је лежао 14 година. 628. год. цар грчки Ираклије победи Хозроја и са славом поврати Крст у Јерусалим. Ушавши у град цар Ираклије ношаше Крст на својим леђима. Но на једанпут стаде цар и не могаше ни корака крочити. Патријарх Захарија виде ангела, који спречаваше цару да у раскошном царском оделу иде под Крстом и то по оном путу по коме је Господ, бос и понижен, ходио. То виђење објави патријарх цару. Тада се цар свуче, па у бедној одећи и босоног узе Крст, изнесе га на Голготу, и положи у храм Васкрсења, на радост и утеху целог хришћанског света.

[Јаков.]

Zato što opisano i jeste vezano za Krstovdan, ali letnji. A zimski, koji je bio juče, je u spomen krštenja Isusa Hristosa u reci Jordanu. 

Narodni običaj je da se u vodi stavi krst, pa u zavisnosti da li će se voda smrznuti ili ne, važe neka verovanja, ali to je čisto narodno, pa mislim da o tome ne vredi ni pričati.

 

Ovaj Krstovdan (zimski) je tamno slovo, a onaj letnji je crveno.