Вести из Грузијске Православне Цркве

[Guest]

ГРУЗИЈСКИ ПРЕДСЈЕДНИК ПОМИЛОВАО 201 ЗАТВОРЕНИКА НА ПРАЗНИК УСПЕЊА

ТБИЛИСИ, 30. августа – Предсједник Грузије Михаил Сакашвили издао је, поводом празника Успења Пресвете Богородице, указ којим је помиловао 201-ог затвореника.

Како је саопштено из предсједниковог кабинета, 171 затвореник ће одмах бити пуштен на слободу, а тридесеторици ће казна бити скаћена на пола.

Међу помилованима су десет жена, троје малољетника и два странца. ■

извор : Светигора прес

[Guest]

АРХИЕПИСКОП КИПРА ХРИЗОСТОМ ДРУГИ СЕ ОБРАТИО ЗА ПОМОЋ КАТОЛИКОСУ-ПАТРИЈАРХУ СВЕ ГРУЗИЈЕ

Објављено од стране Светигора на 27. септембар 2011.

ТБИЛИСИ, 27. септембра - Поглавар Кипарске православне цркве, Архиепископ Хризостом Други, који је био у званичној посјети Грузији, позвао је Католикоса-патријарха Илију Другога да подржи Кипране на било који могући начин, користећи се својим утицајем на међународној арени, саопштава Famagusta Gazette.

Према ријечима Архиепископа, данас више од 500 православних храмова и манастира на територији коју су окупирали Турци, налазе се у жалосном стању. „Неке од тих храмова и манастира су срушили, друге су претворили у џамије, треће у ноћне клубове, војне логоре, и чак у коњушнице. Наше свете иконе и црквене утвари продати су у Европу и Азију“, казао је он.

Кипарска црква је више пута тражила од незаконитог турског режима дозволу за обнову тих цркава и манастира, казао је Архиепископ, међутим, никакав одговор још није добила. Он је подсјетио на то да је Турска илегално извршила инвазију на Кипар 1974. године, заузевши 37% кипарске територије.

Турска реализује тактику „етничког чишћења“, истјерујући православце са својих огњишта и доводећи муслимане-имигранте из Анатолије, те тако мијења демографску карту читавог Кипра.

Извор: Pravoslavie.RU

[Оља]

Конференција посвећена светом Максиму Исповједнику у Тбилисију

29 субота окт 2011

Posted by radiosvetigora

24. октобра Католикос-Патријарх све Грузије Илија Други примио је учеснике конференције посвећене светом Максиму Исповједнику, која се одржава у Тбилисију. Форум је отворен 24. октобра и завршава свој рад 30. октобра.

Конференција се одржава већ четврти пут. Патријарх се заинтересовао за тематику овогодишњег форума и предложио да се следеће године организује сличан програм, али ширих димензија.

Свети Максим Исповједник се родио у Константинопољу 580. године. 2012. године ће се навршити 1350 година од његовог рођења. Аутор је многих догматских, дидактичких и егзегетичких радова, свети Максим је због противљења монофелитској јереси био послат у Лазику (Западна Грузија).

Према подацима неких историчара, гроб светог Максима се налази у Цагерију (Сјеверна Грузија) у цркви светог Арсенија. Прије годину дана у цркви су почела откопавања и пронађени су остаци који вјероватно припадају светоме. Тјелесне повреде на њима тачно одговарају повредама које су учињене светом Максиму као казна за борбу против јеретика. Осим тога, пронађене су степенице, које воде гробу, што указује на то да је она била некада мјесто поклоњења.

На конференцији су представљени нови материјали који се тичу живота и дјелатности светога. Учесници конференције из различитих земаља говорили су о многостраној активности светог Максима.

[Guest]

У Грузији обретене нетрулежне мошти преподобномученика Јосифа Мохеве

03 четвртак нов 2011

Posted by radiosvetigora

У Казбеги (Велики Кавказ), у клисури Трусо по благослову Католикоса-Патријарха све Грузије Илије Другог откривен је гроб јеромонаха Јосифа Мохеве. Тијело упокојеног, између осталог и његово срце, пронађено је нетрулежно, саопштава АТВ.

Подаци о Јосифу Мохеве су веома оскудни. Познато је да је живио у 19. вијеку, да је био из рода Хеви и да је служио у клисури Трусо. Локално се прославља 20. октобра.

По ријечима Митрополита Димитирја (Шиолашвили), отац Јосиф Мохеве је примио млученичку смрт за вријеме служења свете Литургије. На његовом лицу су видне двије ране: у предјелу очију, од бајонета и у предјелу уста, од метка. Не зна се тачно од чијих руку је свештеник погинуо. По локалном предању убиство су извршили брђани Осетини, бивши муслимани. Оца Јосифа су погребли на црквеном трему, гдје је и пострадао.

Синод Грузијске православне цркве који ће ускоро да засједа рамотриће питање канонизације Јосифа Мохеве.

[Оља]

Патријарху Иринеју уручено највише одликовање грузијске краљевске породице

15 четвртак дец 2011

Posted by radiosvetigora

Са патријарашким благословом Његове Светости Католикоса целе Грузије Г. Илије II, наследник престола Грузије и поглавар најстарије православне краљевске династије на свету, Његово Краљевско Височанство Принц Давит Багратион-Мухарански Батонишвили од Грузије, уручио је данас Његовој Светости Патријарху српском Г. Иринеју највише одликовање чувене династије – Краљевски орден Орла Грузије.

Додела највишег одликовања грузијске краљевске породице обављена је на свечаности у Српској Патријаршији у присуству Пресвећене Господе викарних Епископа Хвостанског Атанасија и Ремезијанског Андреја, као и чланова Кабинета грузијске краљевске породице.

Поред поглавара Српске Православне Цркве, носиоци овог високог одликовања су Васељенски Патријарх Вартоломеј, Католикос Грузије Илија II, више архијереја Свете Православне Цркве, као и чланови појединих краљевских породица.

Извор: СПЦ

[Оља]

У Тбилисију одржана традиционална добротворна божићна литија

10уторакјан 2012

Posted by radiosvetigora

≈

Католикос-Патријарх све Грузије Илија II благословио је учеснике Божићне параде у Тбилисију. Он је поздравио празничну процесију и подијелио поклоне.

Сваке године на празник Рођења Христовог људи у Грузији излазе на улице и учествују у поворци под називом „Алило“ и доносе са собом поклоне за сиромашне.

Ову јединствену литију предводи свештенство са иконама и крстовима, а за њима, пјешке или у воловским колима, иде народ. Главну улогу у овом догађају имају дјеца.

„Донијели смо чоколаде и слаткише. Драго ми је што на неки начин могу да помогнем другој дјеци“, казао је 9-годишњи Димитрије, дајући свој допринос добротворном фонду.

Прилози сакупљени након процесије предају се дјечијим сиротиштима и склоништима за бескућнике.

„Божић је један од највећих празника. Нема веће радости од ове. На крају, на данашњи дан се у људима рађа нада у благодат Божију. Овом процесијом ми свима које сусретнемо кажемо: Радуј се, родио се Господ Исус Христос“, казао је о. Георгије, један од учесника „Алило“.

Празнична процесија се традиционално завршава у саборном храму Свете Тројице, одакле, након одслуженог молебана, народ одлази својим кућама, гдје се наставља прослава Божића.

[Оља]

[Оливера Г.]

 

Година свете краљице Тамаре у Грузији

 

 

 

Posted by radiosvetigora in Вијести

 

 

 

 

Патријарх грузијски Илија II саопштио је у недељу да је Грузијска православна црква годину 2013. објавила годином свете краљице Тамаре.

По његовим ријечима, већина историчара сматра да се ове године навршава 800 година од њеног упокојења.

Краљица Тамара је међу најпоштованијим светитељима у Грузији. Период њене владавине био је најуспјешнији у историји земље. Гроб са њеним светим моштима није откривен.

http://radiosvetigora.wordpress.com/2013/02/04/%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B5-%D0%BA%D1%80%D0%B0%D1%99%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D1%82%D0%B0%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B5-%D1%83-%D0%B3%D1%80%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B8/

[Оливера Г.]

Година светог Еквтиме Такаишвили

Објављено од стране Славко и Марија Живковић на 7. фебруар 2013.

        

            

ТБИЛИСИ, 7.ФЕБРУАРА (Светигора прес) – У част 150

година од рођења историчара, археолога, етнографа и писца, светитеља

Грузијске православне цркве Еквтиме Такаишвилија, УНЕСКО је објавио

2013. годину, годином светог Еквтиме, човјека Божјег.

Министарство образовања и науке Грузије одазвало се поводом овог

јубилеја, тако што је организовало два конкурса за ученике „Шта знате о

Еквтими Такаишвилију“.

Еквтима Такаишвили је рођен 3. јануара 1863. године у западној

области Грузије, у племићкој породици, а упокојио се 21. фебруара 1953.

Завршио је Санкт-петербуршки државни универзитет. Предавао је историју

Грузије у разним угледним школама у Тбилисију. За то вријеме бавио се

активно научним и просвјетитељским радом. Почетком двадесетог вијека

организовао је серију археолошких експедиција у историјској области

Грузије Тао Кларџети (сада је то територија Турске).

Након Фебруарске револуције почео је да се бави политком. 1918.

године је био један од оснивача и предавача Тбилиског државног

универзитета. Након уласка Црвене армије у Грузију, изгубио је мјесто и у

парламенту и на универзитету. Емигрирао је са члановима владе у

Француску. Влада Грузијске Демократске Републике са собом је понијела

трезор и све експонате грузијске материјалне културе. Ризница је

достављена у Марсељ, а затим у Париз.

Без обзира  на покушаје разних европских музеја да дођу до дијела

грузијског блага, Такаишвили никада није продавао ништа од експоната и

чувао је своју колекцију до 1933. године, када је Лига Нација признала

Совјетски Савез. Трезор је прешао у руке Француске, али је Такаишвили

успио, уз помоћ амбасадора СССР-а, да врати вриједности у домовину.

Такаишвили је био у кућном притвору до краја живота.

Аутор је многобројних студија из историје и археологије Грузије и

Кавказа, које имају велики значај и данас. Грузијска православна црква

га је канонизовала под именом Еквтиме, човјека Божјег. Сахрањен у

Пантеону на Мтацминди.

http://www.blagovest-info.ru/index.php?ss=2&s=3&id=51171

[Guest]

У Тбилисију одржан протест против абортуса

08 понедељак апр 2013

Posted by radiosvetigora in Вијести

≈ Оставите коментар

 

 

У недељу 7. априла пред сједиштем грузијске владе у Тбилисију одржан је масовни протест противника абортуса.

 

Након конфликта учесника протеста и њихових противника, умјешала се полиција која је спријечила да дође до озбиљнијег сукоба.

 

Са транспарентима на којима је писало „Абортус је геноцид“ и „Ембрион је човјек“, учесници протеста су позивали владу да донесе предлог закона који би абортус прогласио кривичним дјелом.

 

Тврдећи да стављање абортуса ван закона неће умањити њихову стопу, бранитељи права на абортус су позивали на увођење сексуалног образовања у школе.

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/page/index.html/_/-/1346436097/%D0%B3%D1%80%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%83-%D0%BC%D0%BE%D1%81%D0%BA%D0%B2%D0%B8-r1992

[Биљана]

Не знам да ли ово има, али ја тек сад пронашла! Ако има, бришите!

 

 

 

 

 

У четвртак, 20. децембра 2012, Грузијска Православна Црква канонизовала је архимандрита Гаврила (Ургебадзеа), чувеног подвижника и исповедника 20. века. За дан његовог спомена одређен је 2. новембар, дан када се 1995. године светитељ упокојио. Старац Гаврило остао је посебно запамћен по једном догађају који се средином прошлог века одиграо у главном граду Грузије. Догодило се то 1953, непосредно по Стаљиновој смрти. Гаврило је тада био млади јеромонах. На главном тргу у Тбилисију одржавао се скуп на коме су говорили представници власти. Изнад њих, на зиду зграде, висили су, као и обично, огромни плакати са портретима партијских лидера, величине два спрата. У тренутку када је скуп достигао свој врхунац, када је читав трг био препун људи, а представник градске власти држао комеморативни говор, огромни Стаљинов портрет је букнуо и за тили час нестао у пламену. Монах Гаврило је претходно некако успео да уђе у владину зграду, отворио прозор, полио керозином полеђину тих огромних плаката и запалио их. Одмах затим и Лењинов портрет је, такође, нестао у пламену. Људи на тргу су били ужаснути: завладао је општи мук, сви су претрнули од страха. Док су плакати са ликовима комунистичких вођа горели, са прозора на другом спрату отац Гаврило је, вичући, одржао ово слово: „Господ је рекао – не чините себи идола, нити каква лика… Немојте имати других богова! Људи, уразумите се! Народ ове земље је увек био хришћански народ. Зашто се онда клањате идолима? Исус Христос је умро и трећи дан васкрсао из мртвих… А ваши мртви идоли никада неће васкрснути. Они су, чак, и за живота већ били мртви…“ Било је јасно да му се није смело дозволити да изрекне више ни једну једину реч. Врата владине зграде су била изнутра закључана. Монах Гаврило је претходно успео да се сакрије у поткровљу зграде, где је чекао да скуп почне. Брзо су га скинули са прозора: довезли су ватрогасна кола, попели се преко противпожарних мердевина и шчепали га. Када су га спустили на земљу, руља је – порушивши све барикаде – јурнула на њега. Шутирали су га, ударали кундацима, тукли ватрогасним цревима, урлајући: „Докрајчимо вашку!“. Свако из те помахнитале масе је хтео да лично изгази тог „непријатеља народа“ и на тај начин изрази своју лојалност комунистичком режиму. Ватрогасци су Гаврила полумртвог однели са трга. Главни разлог што није био стрељан на лицу места јесте то што су мислили да је мртав. Лице му је било обливено крвљу и исповређивано до непрепознатљивости. Лобања му је напрсла и имао је седамнаест прелома костију. Лежао је без свести скоро месец дана, лебдећи између живота и смрти, али није умро. После неколико година робије пуштен је из затвора и отишао код своје мајке где је, потом, живео неколико наредних година. Јавно су га прогласили за лудака. Нико није хтео да му да посао, нити да га пусти у свој дом да би зарадио бар нешто новца за живот. Сви су га знали и сви су га се плашили. Ни он ни његова мајка нису смели по дану да се појаве на улици, јер су знали да би њихови суграђани пустили псе на њих. Годинама су га виђали како седи на степеницама цркве и проси. Гаврило је многе године проживео на овај начин, одбачен, напуштен и омрзнут од свију, али за све то време никада није посустајао у својој вери. Повлачио се у рупу, коју је сам ископао у једној стени, и ту се често молио са сузама.  Када се завршило време прогона хришћана и када је у срцима људи почела да се рађа чежња за духовним одговором на питање овог крвавог света, многи су почели да долазе јеромонаху Гаврилу по духовни савет. Он је постао Старац и духовник многим људима, укључујући ту и монахиње једног женског манастира у Грузији. И управо су страдања кроз која је прошао и која је истрпео са љубављу, била оно што му је отворило двери Царства Божијег. Кроз страдања која је претрпео Истине Божије ради, Бог Истинити је дошао Свом слуги Гаврилу и отворио му двери духовнога света. По сведочењу хиљада ходочасника, уље из кандила које непрекидно гори на Старчевом гробу је чудотворно. Грузијској цркви већ годинама пристижу писма из свих крајева Грузије, у којима се извештава о исцељујућем дејству овог уља на људе који су боловали од рака, хидроцефалије, церебралне парализе и сличних болести. 

 

 Извор http://www.srb-akcija.org/blog/4838/starac-gavrilo-ispovednik-gruzijski/

Извор http://orthodoxhr.blogspot.com/2013/07/sv-gabrijel-gruzijski-ilija-naseg-doba.html?spref=fb

[Guest]

@@Биљана,

 

Има житије старца Гаврила

 

https://www.pouke.org/forum/topic/23151-%D0%B3%D1%80%D1%83%D0%B7%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B0-%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%86%D0%B0-%D0%B3%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B0-%D0%B8/

 

нека ти ово остане овде , а можеш и овде да убациш у житије овај лепи текс.

[Guest]

Католикос-Патријарх Илија II крстио грузијског принца Георгија

5. Новембар 2013 - 9:26

 

 

Његово Блаженство Католикос Патријарх Илија крстио је принца Георгија 3. новембра у Саборној цркви Светицховели у Мцхети. Крштење принца Патријарх је најавио раније на проповеди у Саборном храму Светицховели. У храму су осим свештенства и великог броја верника присуствовали и представници власти и јавне личности Грузије.

 

Принц Георгије, први син представника грузијске краљевске династије Ане Багратион-Грузински и Давида Багратиона-Мухранелија, рођен је 27. септембра 2011. године у Мадриду.

 

***

Мцхета је један од најстаријих градова у Грузији, иначе двадесетак километара удаљен од престонице Тбилисија. Мцхета је била престоница грузијске краљевине Иверије од III до V века. У овом граду су Грузини 317. gодине прихватили хришћанство, тако да је и дан данас овде седиште Грузијске Православне Цркве.

 

Извор: Pravoslavie.ru

[Guest]