Гости Guest Написано Јануар 9, 2012 Гости Пријави Подели Написано Јануар 9, 2012 четвртак 9. јануар (27.дец)Свети првомученик Стефан, архиђаконСродник апостола Павла, и Јеврејин од оних Јевреја, који живљаху по областима јелинским. Беше Стефан први од седам ђакона, које апостоли свети рукоположише и поставише на службу око помагања сиротних у Јерусалиму. Зато се и прозва архиђаконом. Силом вере своје Стефан чињаше чудеса велика међу људима. Злобни Јевреји препираху се с њим, но биваху увек побеђивани његовом мудрошћу и силом Духа, који кроз њега дејствоваше. Тада посрамљени Јевреји, навикнути на потворе и клевете, узбунише и народ и старешине народне против невиног Стефана, клеветајући га као да је хулио на Бога и на Мојсеја. Брзо нађоше лажне сведоке који то потврдише. Тада Стефан стаде пред народ, и сви видеше лице његово "као лице ангела" (Дап 6, 15), то јест лице му беше озарено благодатном светлошћу као негда Мојсеју, кад је с Богом говорио. И отвори Стефан уста своја и изређа многа доброчинства и чудеса Божја, која Бог учини у прошлости народу израиљском као и многе злочине и противљење Богу од стране тога народа. Нарочито их изобличи за убиство Христа Господа назвавши их "издајницима и крвницима" (Дап 7, 12). И док они шкргутаху зубима, Стефан погледа и виде небо отворено и славу Божју. И то што виде, он објави Јеврејима: "Ево видим небеса отворена и Сина Човечјега гдје стоји с десне стране Бога" (Дап 7, 56). Тада га пакосници изведоше ван града и убише камењем. Међу мучитељима његовим беше и његов сродник Савле, доцније апостол Павле. У то време стајаше у даљини на неком камену Пресвета Богородица са светим Јованом Богословом и гледаше мучеништво овога првог мученика за истину Сина њеног и Бога, молећи се Богу за Стефана. То се десило на годину дана после силаска Духа Светога на апостоле. Тело светог Стефана тајно узе и сахрани на своме имању Гамалил, кнез јеврејски и потајни хришћанин. Тако славно сконча овај првенац међу мученицима хришћанским и пресели се у Царство Христа Бога.Тропар (глас 4):Подвигом добрим подвизалсја јеси первомучениче Христов и апостоле, и мучитељ обличил јеси нечастије; каменијем бо побијен от рук безаконих, вјенец от јеже свише десници пријал јеси, и к' Богу взивал јеси вопија: Господи, не постави им грјехе сего.Преподобни мученик Теодор и Теофан НачертаниРођена браћа, родом из Палестине, врло образовани у светској мудрости и у мудрости духовној. Монаси у обитељи Светог Саве Освећеног, потом и презвитери. Страдаше љуто за иконе у време три цара: Лава Јерменина, Михаила Валвоса и Теофила. Безумни Теофил својим рукама их туче, и нареди, те им се гвожђем нацрташе по лицу подсмешљиви стихови, због чега су и прозвати Начертани. Бачени у тамницу у граду Апамији Витинијској. Теодор ту сконча од мука и рана. Теофан ослобођен у време Теодора и Михаила, и постављен од патријарха Методија за митрополита никејског. Свети Теодор сконча 833. године. Ова дивна браћа пострадаше за Христа, и примише дивну награду од Христа у бесмртном царству светлости. Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте! Aristotel је реаговао/ла на ово 1 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest Написано Јануар 9, 2012 Гости Пријави Подели Написано Јануар 9, 2012 РАСУЂИВАЊЕ Прича o божанском Младенцу Христу. Оба велика пророка, Исаија и Јеремија, прорекли су, да ће Господ доћи у Мисир, и да ће се од присуства Његова потрести храмови идолски и идоли разорити. Исаија је писао: гле Господ ће доћи у Мисир и затршће се идоли Мисирски од лица Његова (Иса. 19, 1; Јер. 43, 12). Када божански бегунци стигоше у град Ермопољ (Каиро), и тамо се приближише неком храму идолском, наједанпут сви идоли у том храму падоше и разбише сe. O томе пише и св. Паладије (у Лавсаику): „Видесмо", вели, „тамо храм идолски, у коме од приласка Спаситељева падоше сви истукани (идоли) на земљу." У некоме месту, званом Сирен, беше 365 идола. Када пресвета Дева ступи у тај храм c божанским Младенцем на рукама, сви ти идоли попадаше и разбише се. Исто тако попадаше идоли свуда по целом Мисиру. Св. пророк Јеремија бавећи се у старости својој у Мисиру, прорекао је жречевима мисирским, да he сви идоли попадати и сви рукотворени ликови сокрушити се у оно време када у Мисир дође Дева Мајка c Младенцем, рођеним у јаслама. Ово пророчанство запамтили су жречеви добро, и сходно њему изображавали су на храмовима својим Деву како почива на постељи, и до ње у јаслима Младенца њеног, у пелене повијеног. И клања.ти су се томе изображењу. Цар Птоломеј питао је жречеве, шта означава то изображење, a они су му одговарали, да је то испуњење те таше. И та је тајна ваистину се и испунила и не само Мисиру него и васцелом свету објавила. СОЗЕРЦАЊЕ Да созерцавм мудрост Пресвете Деве Марије и то: 1. како она мудро разговараше c ангелом Божјим (Лк. 1, 28-38), 2. како она размишљаше o свему што се зби o рођењу Господа Исуса и o свему што се рече o Њему, и све то слагаше у срцу своме. 3. како она у Кани мудро рече слугама, да чине све оно што им Он рече. БЕСЕДА о Пресветој Деви Богородици Велича душа моја Господа (Лк. 1, 46) Ми имамо, браћо, свега неколико речи записаних у Јеванђељу, што их је изрекла Пресвета Богородица. Све те њене речи односе се на величање Бога. Она је била ћутљива према људима, али је душа њена непрестано разговарала с Богом. Сваког дана и часа она је налазила нови разлог и провод да велича Бога. Кад би се могла знати и записати сва њена величања Бога кроз цели јој живот, о колико би то великих књига изнело! Но и по оном једном величању, које је она исказала пред својом рођаком Јелисаветом, мајком великог пророка и Прретече Јована, може сваки хришћанин ценити, какав је мирисни и богоугодни цвет била душа њена пресвета. То је само један дивни псалам душе Богородичине, који је дошао до нас кроз Јеванђеље. Но такви псалми били су многобројни и многобројни у току живота Преблагословене. И пре него што је чула Јеванђеље из уста Сина свога, она је знала јеванђелски Богу говорити и Бога славити. То јој је знање долазило од Духа Светог Божјег, чија се благодат непрестано улевала у њу као бистра вода у чисти сасуд. Величала је Бога псалмима душе своје кроз цели живот свој, зато и њу Бог возвеличи изнад херувима и серафима. И нас, малене и грешне, возвеличаће исти Господ који је и њу возвеличао, у царству Своме, ако се и ми потрудимо, да ово кратко време живота нашег испунимо величањем Бога делима, речима, мислима и молитвама. О Пресвета, Пречиста и Преблагословена Богородице, закрили нас молитвама Твојим. Теби и Сину Твом и Господу нашем слава и хвала вавек. Амин. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest Написано Јануар 9, 2014 Гости Пријави Подели Написано Јануар 9, 2014 https://www.pouke.org/forum/page/index.html/_/1346440445/%D0%BF%D0%BE%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B8/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD-%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%92%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD-r3118 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Ненад Р. Написано Јануар 9, 2014 Пријави Подели Написано Јануар 9, 2014 Помозимо слабим и немоћним и људима у невољи јер добро се добрим враћа. Наше писмо је старо преко 1000 година . Чувајмо то наше благо . Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Иван ♪♫ Написано Јануар 9, 2016 Пријави Подели Написано Јануар 9, 2016 СВЕТИ ПРВОМУЧЕНИК И АРХИЂАКОН СТЕФАН Свети апостоли су проповедали и чинили многа чудеса, па се бројчано света Црква из дана у дан умножавала. Најпре су се крштавали Јевреји те и други народи Јудеје, Палестинци, па тек онда Хелени. Обраћеници „хеленисти“ су били широких и топлих душа, док су јудеохришћани били себични и веома охоли. Заједница је била у кризи. Зато су свети апостоли рукоположили седам ђакона да се старају о реду при агапе, трпези љубави. Свети Стефан се као веома млад истакао ревновањем у вери, црквеном беседништву, те ту ревност потврђивао чудесима. Бесна јеврејска руља је њега нарочито мрзела, управо због мужествене слободе и племенитог проповедања и дара чудотворства, те младалачког заноса Христом. Он је био слободан да Јеврејима предочи библијску стварност, да су убијали пророке и да су убили Праведнога. Опијени и омамљени мржњом и гневом, извели су блаженог Стефана ван града и каменовали га. У том злочину здушно је учествовао фарисејски ученик Савле. Стефана је красила младост, благодат, мужественост и чудесно смирење. Водили су га у смрт каменовањем. Бијен, погрђиван, са поцепаном кошуљом, лицем ишараним модрицама, гуран од светине, спокојан и у радосној тишини духа, свети се молио шапатом. Изгледао је христолико, јер није припадао Земљи већ Небу. Која смеоност, вера и одлучност!? Исповедати Месију, Спаситеља у Христу распетоме, као Цара и Бога Израиља. Која одважност, потпуна одсутност страха и смелост?! Заиста из благодатног огња Духа Светога. Тако је „на мала врата“ кренуло хришћанство. Многе христоубице до данас се кају видивим знаком покајањем. Број хришћана је растао из дана у дан, али није био већи од неколико хиљада. Та мањина Јевреја је победила свет. Књижевници и законознанци су били жбиреви и уходе завере која је распела Христа Господа и са подозрењем и мржњом су гледали на свете апостоле. Две њихове „сорте“: фарисеји и садукеји били су јединствени у заклетој мржњи према Христу и према хришћанима. „Велико мноштво свештеника покораваху се вјери“ (Дап 6,7). Јеврејска теократија се претворила у диктатуру над хришћанима, а од стране јеврејског свештенства и богослова. Управо она није могла да трпи новотаре, уз велику опасност да им се срозава углед. Сукоб јеврејских поглавара и хришћана је био фронталан, прса у прса, од 32. до 36. године. Сукоб међу хришћанима јудаистима и хеленистима, распршеним по Палестини и Блиском истоку, разрешен је избором седморице ђакона: Стефана, Филипа, Прохора, Никанора, Тимона, Пармена и Николе, да устроје заједницу и надгледају дељење милостиње. Свети Стефан је био родом из хеленистичких градова и било му је поверено поред управљања, служења сиромашнима и проповедање речи Божје, не само хришћанској комуни, него и у Соломоновом трему и храмском предворју и по улицама, те и у синагогама. Стефан је проповедао Јеврејима хеленистима из Кирине и Антиохије, Азије и Сицилије. У младалачком заносу Господом Христом није никоме повлађивао. Био је најреволуционарнији у духу пословице: „Не меће се ново вино у старе мешине; не ставља се нова закрпа на стару кошуљу“. У исти мах „старе мешине“ и „кошуље“ осећале су се увређене и зато је свети Стефан доведен пред Велико веће, Синедрион, ондашњи Мосад. У току је била и политичка смена Понтија Пилата јер је био тужен легату Сирије Vitalius-у, будућем цару. Његов наследник није још био постављен, час је био одговарајући да се осуди и погуби блажени Стефан, Венцеслав. Будући да је ухваћен у „хули“, Мосад тридесетих година осудио га је на смрт. Како га нису могли погубити без одобрења римског ауторитета, настојали су да побуне народ против хришћана. Лукави план је успео. Свети Стефан се није бранио, нити је спречавао извршење јеврејског наума. Пролити крв за Христа је одушевљавало његов дух, а просијало његово лице рајском светлошћу. Рекао је: „Тврдоглави и необрезаних срца и ушију! Ви се упорно противите Духу Светоме; како ваши оци тако и ви! Кога од пророка не прогонише оци ваши? И убише оне, који су од памтивека јављали долазак Праведника, коме сада ви постадосте издајници и убојице. Ви који примисте Мојсијев закон одредбом анђела, али га не држасте“ (Дап 7,51-52). Ове речи светог архиђакона су превршиле чашу. Јевреји су, обредно разјарени, шкргутали зубима и театрално дерали одећу. Бес, демон из њих, бљувао је небројане погрде. Свети Стефан је припадао Небу, подигнутих очију, сјајног лица. Док је Жидовство беснело, архиђакон је шапутао: „Видим небеса отворена и Сина Човечијега гдје стоји с десне стране Бога!“ На стеновитом брежуљку каменовани свети је пао на колена. Разјарена руља га је засула камењем. Прво камење су бацили његови тужитељи и судије, чланови Синедриона, а потом је распамећена руља дограбила највеће камење и засула светог мученика. На чело, груди и лице падаше велике и мале каменице без прекида. Свети се молио: „Господе Исусе, прими дух мој!“ Потом се скотрљао са стене и крикнуо: „Господе, опрости им, јер не знају шта раде!“ Мало подаље од места злочина, зурио је у даљину млади нервозни великошколац јеврејског богословља као да се окаменио. Није био наочит, већ мали, скоро ћелав, здепаст, риђокос, неуредне и немирне браде и кривих ногу. То је био рабински одликаш-великошколац, чувар светог Закона, родом из Тарса, а по имену Савле, потоњи велики, божанствени Павле. Света Црква у Јерусалиму је опадала савладана ускогрудим јеврејским љутим национализмом и расизмом, док је у Антиохији бујала и напредовала, па временом постала живо уточиште читаве Цркве. о. Иларион Ђурица http://pomozboznica.com/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%BE%D0%BC%D1%83%D1%87%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D0%B8-%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%92%D0%B0%D0%BA%D0%BE%D0%BD-%D1%81%D1%82%D0%B5%D1%84%D0%B0%D0%BD/ Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Препоручена порука