Гости Guest Написано Јануар 2, 2014 Гости Пријави Подели Написано Јануар 2, 2014 Архипастирска порука Епископа аустралијско-новозеландског Иринеја 2. Јануар 2014 - 11:24 ИРИНЕЈ ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈЕПИСКОП МИТРОПОЛИЈЕ АУСТРАЛИЈСКО-НОВОЗЕЛАНДСКЕСРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! Радујте се, небо и земљо,као што су пророци пророковали!Прославите у духу, анђели и људи!Јер се Бог роди од жене и појави се у телу...(Тропар на Литији Божића) Многољубљено Нам свештенство и монаштво, синови и кћери, драга децо Наша духовна, С Њим који је сишао на земљу да би се човек вазнео на небо честитамо вам данас Христово рођење по телу. Честитамо сверадосним речима ове чудесне и Богом надахнуте песме, словима која нас кроз векове призивају у заједницу с Њим који је спојио небо и земљу својим рођењем. Радујмо се, позивају нас те древне и милозвучне речи, јер нам се роди Христос Спас! Узвисимо се с Њим, јер тугу уклони рођењем Живота. Према беседи Светог Лава Великог: „Нико није одбачен од ове радости; сви деле исти разлог за радовање. Господ наш, победитељ над грехом и смрћу, не наишавши ни на једног човека слободног од греха, дошао је да нас све ослободи. Нека се радује светац јер му се приближи венац победе. Нека ликује грешник јер му се нуди опроштај. Нека се незнабожац охрабри јер је призван у живот“. Дакле, „када је дошла пуноћа времена, посла Бог свога Сина, рођеног од жене, који је био под законом, да искупи оне који су под законом – да ми примимо усиновљење“ (Гал. 4,4-5). Управо у пуноћи времена, према непојмљивим дубинама Божје мудрости, Син Божји је примио нашу људску природу да би је помирио са својим Творцем, сместивши је у савршену заједницу Његове свеобухватне љубави. Но савремени свет више не налази у Богу своју почетну тачку и извор своје заједнице. Човек у овом данашњем свету стреми ка уздизању себе као појединца и индивидуалца, те тако не успева да открије себе као личност у оваплоћеном Спаситељу. Богомладенац освежава нас у себи, јер је „слика невидљивог Бога, прворођени свега створења, јер у Њему створено све што је на небесима и на земљи, све видљиво и невидљиво... све је Његовим посредством створено – и за Њега. И Он је пре свега и све у Њему има своје постојање... и да Његовим посредством све измири са собом...“ (Кол. 1,15-17, 20). Наши савременици испољавају снажан осећај за „равноправност“, или пак за једнакост васколиког човечанства, у коме природне или културолошке разлике постају сметње које се морају или „превазићи“ или штавише, уништити друштва ради. У садашњем свету, више него икад, човек избегава заједницу спасења у корист слободе појединца да би могао измислити неки нови пут свог сопственог живота и одредити његов правац, без обзира на то да ли он води у живот или пак у саму смрт. Управо такав, бесмислен, приступ животу лишава човека његове истинске слободе, заробљавајући га, у име јединства без различитости, тако да личност бива занемарена а светост Христоцентричне заједнице разорена. Нажалост, светиња најприсније људске заједнице – брака, а тиме и породице, је угрожена. Светотајанствени карактер брака и породичног живота је жртвован пред плуралитетом, односно различитошћу без јединства, и већ је законским актима нарушен на Новом Зеланду и сада тражи свој општи данак и у Аустралији. Тиме је и наш Пети континент постао огледало савремених светских тенденција а све у име осиромашене слободе. Упркос томе, Апостол Павле нас охрабрује својим речима, „да патња садашњег времена не значи ништа у поређењу са славом која ће нам се открити“ (Рим. 8,18). Јер онај савршени Богочовек, који се родио пре свих времена од Оца и данас у времену од Мајке, као наш путоказ, тиме је утемељио светињу породице, право сваког детета да обитава у продичној заједници са својим оцем и својом мајком. Управо је то Витлејемско Дете ујединило небо са земљом заједно са нама који се данас радујемо Његовом рођењу. Уједињени су и анђели са људима и сви складно славе у духу Бога на висини, молећи се за мир међу људима који су по вољи Божјој (Лк. 2,14). Јер „нам је обзнанио тајну своје воље – по својој благонаклоности – коју је унапред одредио у Њему, да је спроведе кад се испуни време, да у Христу поново састави све што је на небесима и на земљи“ (Ефес. 1,9-10). Уз очинску жељу да нам свима Отац наш небесни, посредничким молитвама Пресвете Богородице, подари благословено Ново лето спасења у коме ће се небо и земља целивати, а анђели са људима радовати, управо нову годину међусобне љубави, мира и слоге, призивамо на све вас благослов и љубав Његову те вам честитамо велики празник Христовог рођења сверадосним Божићним поздравом: МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ!ВАИСТИНУ СЕ РОДИ! Дано у Сиднеју, о Божићу 2013. године. Ваш искрени молитвеник пред колевком Богомладенца Христа, +ИРИНЕЈ Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте! Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest Написано Јануар 3, 2014 Гости Пријави Подели Написано Јануар 3, 2014 Божићна посланица Епископа новограчаничко-средњезападноамеричког Лонгина 3. Јануар 2014 - 9:39 И Реч постаде тело, и Господар узе форму слуге. Он постаде Син Човјечији, иако беше истински Син Божји, cа жељом да синове човечије учини синовима Божјим. Св. Јован Златоуст, Беседа 10 Сећамо се овог Божића, драги нам епархиоти, горњих речи светог Златоуста, којима објашњава рађање Бога од Пресвете Дјеве. Важно је да увек, а посебно ових празничних дана, имамо пред духовним очима слику Бога, који се из љубави према нама „унизио да би човека узвисио.“ Самопризивањем у свест огромне жртве Божије, можемо правилно да разумемо и свој однос са свељубећим Оцем, а посебно значај свеопште радости, коју доноси и човеку нуди Божић. Потрудимо се да достојно, са молитвама и црквеним песмама дочекамо дан спасења целог рода људског! Измолимо милост од Богомладенца за себе, своје породице и за цео род Српски и Православни и останимо „у љубави Његовој“, у једномислију и побожности. Јер, нема ништа вредније за човека него да схвати и разуме појаву Бога у свету, као и Његову искупитељску мисију. Исус Христос, чији долазак у телу прослављамо, никога не присиљава на обожење, на заједништво са Њим, али очекује да Његови следбеници, живећи живот достојан истинских хришћана, постану синови Божији по благодати. Размишљајмо, дакле, о томе у ово време Божића и покушајмо разумети потребу чешћег дружења са Богом, кроз редовније доласке у храм на богослужења као и кроз лични молитвени подвиг. Због тога, и ове године, обраћамо вам се са жељом да вас поздравимо и упутимо вам најискреније и најрадосније честитке поводом овог јединственог догађаја, кроз који Бог спасава свет и човека. Мир Божији – Христос се роди! Срећна и богом благословена Нова 2014.година! +ЛОНГИН Епископ новограчаничко-средњезападноамерички Извор: Епархија новограчаничко-средњезападноамеричка Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте! Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest Написано Јануар 3, 2014 Гости Пријави Подели Написано Јануар 3, 2014 Божићна честитка Епископа зворничко-тузланског г. Хризостома Категорија: Епархијске новости Епископ зворничо-тузлански Хризостом Свим посјетиоцима интернет презентације Епархије зворничко-тузланске Срећан Божић и берићетну Нову 2014.годину ријечима Драги посјетиоци интернет презентације наше Богочуване Епархије зворничко-тузланске, МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! СРЕЋНА НОВА 2014. ГОДИНА! Из пуноће срца и душе упућујем вам искрене честитке, жеље и молитве поводом великог празника Христова рођења – БОЖИЋА и Нове 2014. године Благости господње. Уз искрене честитке и жеље да Празник НЕБЕСКЕ И ОВОЗЕМАЉСКЕ РАДОСТИ дочекамо у Миру - у миру са Богом и са самим собом, са ближњима и даљњима. Нека суштина тог МИР буде ЉУБАВ, а не сурогат љубави, толеранција или подношљивост. Нека је слава и хвала Господу Богу што нас благослови и сачува да дочекамо и прославимо овогодишњи Божић, што нас озари надом Новог Живота у Христу Исусу. Жеља ми је и молитва Богомладенцу Христу да нас Христос Емануил удостоји своје посјете у нашим срцима, у нашим храмовима, домовима, у нашим невољама и забринутостима. Зато отворимо срца своја и претворимо их у топли храм наше љубави и захвалности Богу за све и сва што нам је Његова љубав и доброта подарила. Уз ове мисли и молитве још једанпут срећан и благословен Божић и срећна и благословена Нова 2014.година. Ваш у Христу Богомладенцу Емануилу у Витлејему новорођеном смјерни молитвеник, + Епископ Хризостом, зворничко-тузлански Извор: Епархија зворничко-тузланска Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте! Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest Написано Јануар 3, 2014 Гости Пријави Подели Написано Јануар 3, 2014 Божићна посланица Српске Православне Цркве 2. Јануар 2014 - 12:54 Српска Православна Црква својој духовној деци о Божићу 2013. године И Р И Н Е Ј по милости Божјој православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни божићни поздрав: МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! Јављам вам радост велику која ће бити свему народу.Јер вам се данас роди Спас, који је Христос Господ (Лк 2,10-11) Овим речима, браћо и сестре и драга децо духовна, анђео Господњи се јавља пастирима у Витлејему и саопштава им радост велику – да се роди Христос, Господ и Спаситељ. Иако обузети страхом великим због појављивања анђела Божјег међу њима, они бише озарени славом Господњом. Ову исту радост велику поводом сверадоснога празника Рођења Господа Исуса Христа нама, сабранима у светим храмовима, у нашим домовима, у болницама и другим заводима, на путевима и радним местима, анђео такође данас објављује. Знајући то, уместо страха и изненађености, радујмо се и веселимо се, заједно са свим небеским силама, и препустимо се слави Господњој! Нека нас она све испуни и потпуно обузме, као некада пастире у Витлејему Јудејском! Својим слављењем Богомладенца Христа придружимо се хоровима анђелâ, арханђелâ и свих светих небеских сила које – тада у Витлејему, данас у нашим храмовима и непрестано на небесима – славе и величају Рођеног од Дјеве Богомладенца Христа, Који је Оваплоћена Љубав Божја, Љубав која се даје и саможртвује ради нас и нашега спасења! Рођење Оваплоћене Љубави Божје највећи је и највеличанственији богочовечански догађај. Зато је Божић празник вечне и надвременске радости. Како је могуће да се Сâм Бог, односно Син Божји, Друго Лице Свете Тројице, оваплоти, роди, постане човек? Ово питање нас уводи у тајну над којом сви мудраци овога света остадоше неми и затечени. Ко је до тада, до тог чудесног јављања анђела у Витлејему Јудејском, чуо да се Бог оваплотиo, да се родио као човек? Нико! Само је пророк у Старом Завету пророковао: „Ево, Девојка ће зачети, и родиће Сина, и наденуће му име Исус“ (Ис 7,14). Пророк само пророкује, али не даје одговор на питање зашто се Бог оваплотио, родио, очовечио. У речима анђела добили смо одговор. Он гласи: Христос Господ се родио ради нас људи и ради нашег спасења. Као што Бог из љубави, само из љубави, створи све и сва, и човека као круну свега створеног, тако исто, из исте љубави, Он се родио од Дјеве да би сву Своју творевину, а пре свега човека, обновио и препородио љубављу. Наднесен над тајну Рођења Богомладенца Христа, Свети апостол Павле говори о божанском смирењу, „самоиспражњењу“, кенози. Бог је, пише он, „понизио себе узевши обличје слуге, и изгледом се нађе као човек; унизио је себе и био послушан до смрти, и то до смрти на крсту“ (Рим 2,7-8). То је распон безграничне и недокучиве тајне љубави Божје, љубави која састрадава са палим Адамом и Евом до те мере да се најпре спушта у пећину витлејемску, а потом и до ада преисподњег. То је иста љубав Божја која је састрадавала са палим човечанством и док је оно пребивало у тами и сенци смрти. Знајући то, Свети Јован Богослов Духом Светим благовести: „Бог тако заволе свет да је Сина свога Јединороднога дао, да нико који верује у њега не пропадне, него да свако има живот вечни“ (Јн 3,16). Данас, када славимо Рођење Богочовека Господа Исуса Христа, пре свега опростимо једни другима и кажимо брат брату: Мир Божији, Христос се роди! Покажимо да можемо бити и да јесмо народ љубави Божје, народ који у свим искушењима овога века може бити веран и частан. Осим што нам доноси радост велику, Христос нам доноси и даје мир Божји, а то је Он Сâм. Зато божићно празновање и почињемо поздравом: Мир Божји, Христос се роди! Тиме изражавамо своју пламену жељу и насушну потребу да се мир Божји усели у сваког од нас, али и међу нас, децу Божју, наслеђе Његово у овоме свету, прво као Живот нашег живота, Светлост света, Истина и Пут, а потом и све остало! У ове радосне дане празника Рођења Господа Исуса Христа, обратимо посебну пажњу на заповест коју је Бог још у рају дао првом човеку и првој жени, рекавши им: „Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом…“ (1. Мој 1,27-28). У овој узвишеној и светој заповести Божјој сажет је узвишени смисао и тајна човека као боголиког бића – да буде родитељ и управитељ над свим што је Бог створио и дао му на управљање. Како је то могуће? – упитаће неко. Могуће је из разлога што је човек жива слика Божја, саздан по лику Божјем, а Бог је Творац и Творитељ, Отац и Родитељ. Заповест рађајте се и множите се прва је света заповест дата роду људском. Јер, без рађања и множења нема љубави нити према Богу нити према ближњима. Бити родитељ највећи је дар човеку. Дух времена у којем живимо и „култура“ која нам се насилно намеће управо су уперени против достојанства човека као родитеља. Као зрео и достојанствен народ, народ светих предака и светле историје, снагом вере и љубави према Богу и роду, одупримо се насиљу које се врши над нашим народом! Најбољи одговор на све непримерене понуде и захтеве кваритељâ Закона Божјег и природног јесте вршење воље Божје. Рођењем Богомладенца Христа од Пресвете Дјеве Богородице благосиља се и на најсавршенији начин се освећује материнство. Ништа не претпостављајмо овом узвишеном и светом дару! Не тражимо изговоре и оправдања за наш егоистички комодитет и немарност према своме спасењу и спасењу света! Поштујмо слободу и право свакога, али исто тако знајмо да свака злоупотреба слободе као последицу оставља грех, односно смрт. А ми нисмо створени за грех и смрт већ за врлину и вечни живот. У ове радосне празничне дане молитвено се сећамо страдања нашег распетог и заветног Косова и Метохије, колевке наше народне душе и наших најплеменитијих осећања. Молимо се Богомладенцу Христу да буде воља Божја са нашим Косовом и Метохијом. Бранили су Косово и Метохију од Турака Османлија 1389. године браћа Југовићи и стари Југ Богдан, а ослободили су га нови Југовићи, јунаци које су родиле честите мајке Српкиње, које су себе жртвовале и посветиле рађању синова и кћери за свето српско Косово и Метохију, за крст часни и слободу златну. Наше Косово и Метохија су страшно место постојања јер на њему страдања не престају, а неправда се из дана у дан увећава. Немир и насиље владају Косовом и Метохијом. Деценијама и вековима отимају ту покрајину, историјску Стару Србију из наших недара, из нашег бића. Али, браћо и сестре, не успевају га истргнути, јер Косово и Метохија је више од територије. То је наш завет! Призивамо мир Божји на Косово и Метохију, мир, пре свега, међу нашом браћом Србима, као и мир међу свим људима добре воље! Нашој браћи и сестрама на Косову и Метохији поручујемо: знајте да нисте сами и нисте заборављени; са вама је сав српски род, али и сав правдољубиви свет који са вама састрадава, пати и моли се. Радујте се и будите у миру, слози и љубави међусобној и са свима људима! Изнад свега будите у миру, слози и љубави са нашим светитељима и мученицима који својим подвигом прославише Господа, а Господ прослави њих Својом славом и благодаћу! Срећан и благословен Божић желимо и свој нашој браћи и сестрама у Далмацији, Хрватској, Славонији, Лици, на Кордуну и у Банији који поново доживљавају, као и пре двадесет година, прогоне и страдања због свог имена, писма и језика. Читав слободољубиви и правдољубиви свет стоји нем и запањен пред чињеницом да се брутално прогони једно писмо, у овом случају ћирилица, писмо свете браће Ћирила и Методија. Посебно смо забринути пред чињеницом да се питање ћирилице користи као параван за наставак прогона српског народа у Хрватској, за застрашивање Срба и одвраћање истих од повратка на њихова огњишта. Молимо се Богомладенцу Христу да својом божанском љубављу испуни срца и душе оних који гаје нетрпељивост, па и мржњу према свему што је српско и православно. Човек и народ без љубави – шта је? Нека место мржње љубав завлада! Са посебном очинском и пастирском љубављу данас се молитвено сећамо наше браће и сестара прогнаних са Косова и Метохије, из Далмације и читаве Крајине, из Босне и Херцеговине, који, ево, годинама Божић дочекују обесправљени, без права на повратак и на своју имовину. Богомладенац Христос био је и Сâм прогнаник у Египту, али када дође време и помреше они који тражише живот Његов, Он се врати у Своју отаџбину, у Свој Назарет, у земљу отаца и праотаца Својих. Молимо се Богомладенцу Христу да и наше прогнанике милошћу и добротом Својом врати у земљу њихових отаца и праотаца и тако обрише сузе са лица њихових и утеши их. Исто тако, данас се молитвено сећамо наше браће по страдању и мучеништву у Сирији, Египту, Ираку и другим земљама широм Блиског Истока, над којима се пред очима целог света врши духовни и биолошки геноцид. То су наша браћа од којих смо, и преко којих смо, примили духовну културу и цивилизацију. Овог Божића хиљаде прогнаних људи тугују и плачу због изгубљене деце, родитеља, сродника и пријатеља. Хиљаде њих је без кровова над главом, смрзнутих у неусловним склоништима и шаторима. На десетине и стотине њихових храмова и манастира стоје опустошени, попаљени и порушени. Митрополити и монахиње, киднаповани и у сужањству, стрепе у неизвесности када ће бити ликвидирани. А све им то чине због имена Исусовог, Које они воле и исповедају. Трагична слика наше браће са Блиског Истока најбоље сведочи како је страшно и ужасно када мржња замени љубав и веру. Није страшан пад већ је страшно остајање у паду, у прелести, у заблуди, што се крунише таквом мржњом према Истинитом Богу и Његовим слугама. Честит и благословен Божић желимо нашем утамниченом брату и саслужитељу Архиепископу охридском и Митрополиту скопском Господину Јовану и свој прогоњеној и страдалној Цркви Православној у БЈР Македонији. Њега тамошња власт држи неправедно утамниченог, а његовим верницима ускраћује слободу вере и савести из разлога што су се определили за јединство Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве. Етнофилетистички раскол је највећа трагедија наше Цркве у БЈР Македонији. Расколници, нажалост, јединству Цркве претпоставише политику и етнофилетизам. Апелујемо на власти БЈР Македоније да одмах и неизоставно ослободе нашег оца, брата и саслужитеља Архиепископа охридског и Митрополита скопског Господина Јована, да Цркви Божјој, Охридској Архиепископији, обезбеде пуно право и слободу која јој по закону припада. Апелујемо и на међународну заједницу, која посматра како се крше основна људска и верска права и слободе у БЈР Македонији, да предузме мере и спречи даљу дискриминацију једне Цркве и једног народа. Исто тако, жалимо и протестујемо због непрекидних насртаја режима који влада у Црној Гори на идентитет, статус и слободу Српске Православне Цркве, и због покушајâ уплитања у њен унутрашњи живот и канонско устројство. Јавно питамо тамошње идеологе, самозване аутокефалисте, иначе махом атеисте, зашто у духу сопствене верзије демократског и секуларног друштва немају куражи да јавно затраже и такву реорганизацију Римокатоличке Цркве да и њој седиште буде у Црној Гори, а не у Ватикану, као што то траже за Православну Цркву. Свима вама, браћо и сестре, драга децо духовна, вама у Отаџбини и вама расејаним по читавом свету, желимо срећан и благословен Божић. Премда нас у неким случајевима раздвајају хиљаде миља, данас нас Христос Бог све сабира око Себе да Га славимо и да се као браћа и сестре, као Народ Божји, око Њега окупимо и духовно угрејемо. Данас смо ближи једни другима јер смо близу Христа Господа, јер смо сви као велика светосавска породица на духовној гозби код Богомладенца Христа, Који нам и сада као некада поручује: Будите једно као што смо Отац Мој и Ја једно! Јединство нашег рода, јединство наше Светосавске Цркве, нема нико право да угрози и доведе у питање. Сви они који из властитих побуда и интереса, због своје гордости и сујете цепају плашт наше свете Цркве треба да знају да ће их кад-тад стићи правда Божја. Позивамо све на духовну будност и мудрост. То нам је данас најпотребније јер свуда око нас и међу нама круже они који желе да нас виде поцепане и разједињене. Црква наша Светосавска јесте и остаје трајни гарант и темељ нашег духовног, црквеног и националног јединства. Само у Цркви и кроз Цркву ми смо са Христом Господом и у Христу Господу. Онај ко је себе издвојио из Цркве одвојио је себе и од Христа Господа. Зато ми сви останимо верни Господу, нас ради Рођеноме, у јединству свете Цркве Његове! Мир Божји – Христос се роди! Ваистину се роди! Дано у Патријаршији српској у Београду, о Божићу 2013. године. Ваши молитвеници пред Богомладенцем Христом: Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки иПатријарх српски ИРИНЕЈ Митрополит загребачко-љубљански ЈОВАНМитрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕМитрополит дабробосански НИКОЛАЈЕпископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕЕпископ сремски ВАСИЛИЈЕЕпископ бањалучки ЈЕФРЕМЕпископ будимски ЛУКИЈАНЕпископ канадски ГЕОРГИЈЕЕпископ банатски НИКАНОРЕпископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИНЕпископ источноамерички МИТРОФАНЕпископ бачки ИРИНЕЈЕпископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈЕпископ зворничко-тузлански ХРИЗОСТОМЕпископ осечко-пољски и барањски ЛУКИЈАНЕпископ западноевропски ЛУКАЕпископ тимочки ЈУСТИНЕпископ врањски ПАХОМИЈЕЕпископ шумадијски ЈОВАНЕпископ браничевски ИГЊАТИЈЕЕпископ милешевски ФИЛАРЕТЕпископ далматински ФОТИЈЕЕпископ бихаћко-петровачки АТАНАСИЈЕЕпископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕЕпископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕЕпископ ваљевски МИЛУТИНЕпископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕЕпископ нишки ЈОВАНЕпископ западноамерички МАКСИМЕпископ горњокарловачки ГЕРАСИМЕпископ аустралијско-новозеландски ИРИНЕЈЕпископ крушевачки ДАВИДЕпископ умировљени зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕЕпископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕЕпископ умировљени средњоевропски КОНСТАНТИНЕпископ умировљени славонски САВАВикарни епископ јегарски ПОРФИРИЈЕВикарни епископ моравички АНТОНИЈЕВикарни епископ липљански ЈОВАНВикарни епископ ремезијански АНДРЕЈ ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАНЕпископ полошко-кумановски ЈОАКИМЕпископ брегалнички МАРКОВикарни епископ стобијски ДАВИД Извор: СПЦ Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте! Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest Написано Јануар 3, 2014 Гости Пријави Подели Написано Јануар 3, 2014 Божићна посланица Српске Православне Цркве 2. Јануар 2014 - 12:54 Српска Православна Црква својој духовној деци о Божићу 2013. године И Р И Н Е Ј по милости Божјој православни Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки и Патријарх српски, са свим Архијерејима Српске Православне Цркве – свештенству, монаштву и свим синовима и кћерима наше свете Цркве: благодат, милост и мир од Бога Оца, и Господа нашега Исуса Христа, и Духа Светога, уз радосни божићни поздрав: МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! Јављам вам радост велику која ће бити свему народу.Јер вам се данас роди Спас, који је Христос Господ (Лк 2,10-11) Овим речима, браћо и сестре и драга децо духовна, анђео Господњи се јавља пастирима у Витлејему и саопштава им радост велику – да се роди Христос, Господ и Спаситељ. Иако обузети страхом великим због појављивања анђела Божјег међу њима, они бише озарени славом Господњом. Ову исту радост велику поводом сверадоснога празника Рођења Господа Исуса Христа нама, сабранима у светим храмовима, у нашим домовима, у болницама и другим заводима, на путевима и радним местима, анђео такође данас објављује. Знајући то, уместо страха и изненађености, радујмо се и веселимо се, заједно са свим небеским силама, и препустимо се слави Господњој! Нека нас она све испуни и потпуно обузме, као некада пастире у Витлејему Јудејском! Својим слављењем Богомладенца Христа придружимо се хоровима анђелâ, арханђелâ и свих светих небеских сила које – тада у Витлејему, данас у нашим храмовима и непрестано на небесима – славе и величају Рођеног од Дјеве Богомладенца Христа, Који је Оваплоћена Љубав Божја, Љубав која се даје и саможртвује ради нас и нашега спасења! Рођење Оваплоћене Љубави Божје највећи је и највеличанственији богочовечански догађај. Зато је Божић празник вечне и надвременске радости. Како је могуће да се Сâм Бог, односно Син Божји, Друго Лице Свете Тројице, оваплоти, роди, постане човек? Ово питање нас уводи у тајну над којом сви мудраци овога света остадоше неми и затечени. Ко је до тада, до тог чудесног јављања анђела у Витлејему Јудејском, чуо да се Бог оваплотиo, да се родио као човек? Нико! Само је пророк у Старом Завету пророковао: „Ево, Девојка ће зачети, и родиће Сина, и наденуће му име Исус“ (Ис 7,14). Пророк само пророкује, али не даје одговор на питање зашто се Бог оваплотио, родио, очовечио. У речима анђела добили смо одговор. Он гласи: Христос Господ се родио ради нас људи и ради нашег спасења. Као што Бог из љубави, само из љубави, створи све и сва, и човека као круну свега створеног, тако исто, из исте љубави, Он се родио од Дјеве да би сву Своју творевину, а пре свега човека, обновио и препородио љубављу. Наднесен над тајну Рођења Богомладенца Христа, Свети апостол Павле говори о божанском смирењу, „самоиспражњењу“, кенози. Бог је, пише он, „понизио себе узевши обличје слуге, и изгледом се нађе као човек; унизио је себе и био послушан до смрти, и то до смрти на крсту“ (Рим 2,7-8). То је распон безграничне и недокучиве тајне љубави Божје, љубави која састрадава са палим Адамом и Евом до те мере да се најпре спушта у пећину витлејемску, а потом и до ада преисподњег. То је иста љубав Божја која је састрадавала са палим човечанством и док је оно пребивало у тами и сенци смрти. Знајући то, Свети Јован Богослов Духом Светим благовести: „Бог тако заволе свет да је Сина свога Јединороднога дао, да нико који верује у њега не пропадне, него да свако има живот вечни“ (Јн 3,16). Данас, када славимо Рођење Богочовека Господа Исуса Христа, пре свега опростимо једни другима и кажимо брат брату: Мир Божији, Христос се роди! Покажимо да можемо бити и да јесмо народ љубави Божје, народ који у свим искушењима овога века може бити веран и частан. Осим што нам доноси радост велику, Христос нам доноси и даје мир Божји, а то је Он Сâм. Зато божићно празновање и почињемо поздравом: Мир Божји, Христос се роди! Тиме изражавамо своју пламену жељу и насушну потребу да се мир Божји усели у сваког од нас, али и међу нас, децу Божју, наслеђе Његово у овоме свету, прво као Живот нашег живота, Светлост света, Истина и Пут, а потом и све остало! У ове радосне дане празника Рођења Господа Исуса Христа, обратимо посебну пажњу на заповест коју је Бог још у рају дао првом човеку и првој жени, рекавши им: „Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њом…“ (1. Мој 1,27-28). У овој узвишеној и светој заповести Божјој сажет је узвишени смисао и тајна човека као боголиког бића – да буде родитељ и управитељ над свим што је Бог створио и дао му на управљање. Како је то могуће? – упитаће неко. Могуће је из разлога што је човек жива слика Божја, саздан по лику Божјем, а Бог је Творац и Творитељ, Отац и Родитељ. Заповест рађајте се и множите се прва је света заповест дата роду људском. Јер, без рађања и множења нема љубави нити према Богу нити према ближњима. Бити родитељ највећи је дар човеку. Дух времена у којем живимо и „култура“ која нам се насилно намеће управо су уперени против достојанства човека као родитеља. Као зрео и достојанствен народ, народ светих предака и светле историје, снагом вере и љубави према Богу и роду, одупримо се насиљу које се врши над нашим народом! Најбољи одговор на све непримерене понуде и захтеве кваритељâ Закона Божјег и природног јесте вршење воље Божје. Рођењем Богомладенца Христа од Пресвете Дјеве Богородице благосиља се и на најсавршенији начин се освећује материнство. Ништа не претпостављајмо овом узвишеном и светом дару! Не тражимо изговоре и оправдања за наш егоистички комодитет и немарност према своме спасењу и спасењу света! Поштујмо слободу и право свакога, али исто тако знајмо да свака злоупотреба слободе као последицу оставља грех, односно смрт. А ми нисмо створени за грех и смрт већ за врлину и вечни живот. У ове радосне празничне дане молитвено се сећамо страдања нашег распетог и заветног Косова и Метохије, колевке наше народне душе и наших најплеменитијих осећања. Молимо се Богомладенцу Христу да буде воља Божја са нашим Косовом и Метохијом. Бранили су Косово и Метохију од Турака Османлија 1389. године браћа Југовићи и стари Југ Богдан, а ослободили су га нови Југовићи, јунаци које су родиле честите мајке Српкиње, које су себе жртвовале и посветиле рађању синова и кћери за свето српско Косово и Метохију, за крст часни и слободу златну. Наше Косово и Метохија су страшно место постојања јер на њему страдања не престају, а неправда се из дана у дан увећава. Немир и насиље владају Косовом и Метохијом. Деценијама и вековима отимају ту покрајину, историјску Стару Србију из наших недара, из нашег бића. Али, браћо и сестре, не успевају га истргнути, јер Косово и Метохија је више од територије. То је наш завет! Призивамо мир Божји на Косово и Метохију, мир, пре свега, међу нашом браћом Србима, као и мир међу свим људима добре воље! Нашој браћи и сестрама на Косову и Метохији поручујемо: знајте да нисте сами и нисте заборављени; са вама је сав српски род, али и сав правдољубиви свет који са вама састрадава, пати и моли се. Радујте се и будите у миру, слози и љубави међусобној и са свима људима! Изнад свега будите у миру, слози и љубави са нашим светитељима и мученицима који својим подвигом прославише Господа, а Господ прослави њих Својом славом и благодаћу! Срећан и благословен Божић желимо и свој нашој браћи и сестрама у Далмацији, Хрватској, Славонији, Лици, на Кордуну и у Банији који поново доживљавају, као и пре двадесет година, прогоне и страдања због свог имена, писма и језика. Читав слободољубиви и правдољубиви свет стоји нем и запањен пред чињеницом да се брутално прогони једно писмо, у овом случају ћирилица, писмо свете браће Ћирила и Методија. Посебно смо забринути пред чињеницом да се питање ћирилице користи као параван за наставак прогона српског народа у Хрватској, за застрашивање Срба и одвраћање истих од повратка на њихова огњишта. Молимо се Богомладенцу Христу да својом божанском љубављу испуни срца и душе оних који гаје нетрпељивост, па и мржњу према свему што је српско и православно. Човек и народ без љубави – шта је? Нека место мржње љубав завлада! Са посебном очинском и пастирском љубављу данас се молитвено сећамо наше браће и сестара прогнаних са Косова и Метохије, из Далмације и читаве Крајине, из Босне и Херцеговине, који, ево, годинама Божић дочекују обесправљени, без права на повратак и на своју имовину. Богомладенац Христос био је и Сâм прогнаник у Египту, али када дође време и помреше они који тражише живот Његов, Он се врати у Своју отаџбину, у Свој Назарет, у земљу отаца и праотаца Својих. Молимо се Богомладенцу Христу да и наше прогнанике милошћу и добротом Својом врати у земљу њихових отаца и праотаца и тако обрише сузе са лица њихових и утеши их. Исто тако, данас се молитвено сећамо наше браће по страдању и мучеништву у Сирији, Египту, Ираку и другим земљама широм Блиског Истока, над којима се пред очима целог света врши духовни и биолошки геноцид. То су наша браћа од којих смо, и преко којих смо, примили духовну културу и цивилизацију. Овог Божића хиљаде прогнаних људи тугују и плачу због изгубљене деце, родитеља, сродника и пријатеља. Хиљаде њих је без кровова над главом, смрзнутих у неусловним склоништима и шаторима. На десетине и стотине њихових храмова и манастира стоје опустошени, попаљени и порушени. Митрополити и монахиње, киднаповани и у сужањству, стрепе у неизвесности када ће бити ликвидирани. А све им то чине због имена Исусовог, Које они воле и исповедају. Трагична слика наше браће са Блиског Истока најбоље сведочи како је страшно и ужасно када мржња замени љубав и веру. Није страшан пад већ је страшно остајање у паду, у прелести, у заблуди, што се крунише таквом мржњом према Истинитом Богу и Његовим слугама. Честит и благословен Божић желимо нашем утамниченом брату и саслужитељу Архиепископу охридском и Митрополиту скопском Господину Јовану и свој прогоњеној и страдалној Цркви Православној у БЈР Македонији. Њега тамошња власт држи неправедно утамниченог, а његовим верницима ускраћује слободу вере и савести из разлога што су се определили за јединство Једне, Свете, Саборне и Апостолске Цркве. Етнофилетистички раскол је највећа трагедија наше Цркве у БЈР Македонији. Расколници, нажалост, јединству Цркве претпоставише политику и етнофилетизам. Апелујемо на власти БЈР Македоније да одмах и неизоставно ослободе нашег оца, брата и саслужитеља Архиепископа охридског и Митрополита скопског Господина Јована, да Цркви Божјој, Охридској Архиепископији, обезбеде пуно право и слободу која јој по закону припада. Апелујемо и на међународну заједницу, која посматра како се крше основна људска и верска права и слободе у БЈР Македонији, да предузме мере и спречи даљу дискриминацију једне Цркве и једног народа. Исто тако, жалимо и протестујемо због непрекидних насртаја режима који влада у Црној Гори на идентитет, статус и слободу Српске Православне Цркве, и због покушајâ уплитања у њен унутрашњи живот и канонско устројство. Јавно питамо тамошње идеологе, самозване аутокефалисте, иначе махом атеисте, зашто у духу сопствене верзије демократског и секуларног друштва немају куражи да јавно затраже и такву реорганизацију Римокатоличке Цркве да и њој седиште буде у Црној Гори, а не у Ватикану, као што то траже за Православну Цркву. Свима вама, браћо и сестре, драга децо духовна, вама у Отаџбини и вама расејаним по читавом свету, желимо срећан и благословен Божић. Премда нас у неким случајевима раздвајају хиљаде миља, данас нас Христос Бог све сабира око Себе да Га славимо и да се као браћа и сестре, као Народ Божји, око Њега окупимо и духовно угрејемо. Данас смо ближи једни другима јер смо близу Христа Господа, јер смо сви као велика светосавска породица на духовној гозби код Богомладенца Христа, Који нам и сада као некада поручује: Будите једно као што смо Отац Мој и Ја једно! Јединство нашег рода, јединство наше Светосавске Цркве, нема нико право да угрози и доведе у питање. Сви они који из властитих побуда и интереса, због своје гордости и сујете цепају плашт наше свете Цркве треба да знају да ће их кад-тад стићи правда Божја. Позивамо све на духовну будност и мудрост. То нам је данас најпотребније јер свуда око нас и међу нама круже они који желе да нас виде поцепане и разједињене. Црква наша Светосавска јесте и остаје трајни гарант и темељ нашег духовног, црквеног и националног јединства. Само у Цркви и кроз Цркву ми смо са Христом Господом и у Христу Господу. Онај ко је себе издвојио из Цркве одвојио је себе и од Христа Господа. Зато ми сви останимо верни Господу, нас ради Рођеноме, у јединству свете Цркве Његове! Мир Божји – Христос се роди! Ваистину се роди! Дано у Патријаршији српској у Београду, о Божићу 2013. године. Ваши молитвеници пред Богомладенцем Христом: Архиепископ пећки, Митрополит београдско-карловачки иПатријарх српски ИРИНЕЈ Митрополит загребачко-љубљански ЈОВАНМитрополит црногорско-приморски АМФИЛОХИЈЕМитрополит дабробосански НИКОЛАЈЕпископ шабачки ЛАВРЕНТИЈЕЕпископ сремски ВАСИЛИЈЕЕпископ бањалучки ЈЕФРЕМЕпископ будимски ЛУКИЈАНЕпископ канадски ГЕОРГИЈЕЕпископ банатски НИКАНОРЕпископ новограчаничко-средњезападноамерички ЛОНГИНЕпископ источноамерички МИТРОФАНЕпископ бачки ИРИНЕЈЕпископ британско-скандинавски ДОСИТЕЈЕпископ зворничко-тузлански ХРИЗОСТОМЕпископ осечко-пољски и барањски ЛУКИЈАНЕпископ западноевропски ЛУКАЕпископ тимочки ЈУСТИНЕпископ врањски ПАХОМИЈЕЕпископ шумадијски ЈОВАНЕпископ браничевски ИГЊАТИЈЕЕпископ милешевски ФИЛАРЕТЕпископ далматински ФОТИЈЕЕпископ бихаћко-петровачки АТАНАСИЈЕЕпископ будимљанско-никшићки ЈОАНИКИЈЕЕпископ захумско-херцеговачки ГРИГОРИЈЕЕпископ ваљевски МИЛУТИНЕпископ рашко-призренски ТЕОДОСИЈЕЕпископ нишки ЈОВАНЕпископ западноамерички МАКСИМЕпископ горњокарловачки ГЕРАСИМЕпископ аустралијско-новозеландски ИРИНЕЈЕпископ крушевачки ДАВИДЕпископ умировљени зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕЕпископ умировљени захумско-херцеговачки АТАНАСИЈЕЕпископ умировљени средњоевропски КОНСТАНТИНЕпископ умировљени славонски САВАВикарни епископ јегарски ПОРФИРИЈЕВикарни епископ моравички АНТОНИЈЕВикарни епископ липљански ЈОВАНВикарни епископ ремезијански АНДРЕЈ ОХРИДСКА АРХИЕПИСКОПИЈА Архиепископ охридски и Митрополит скопски ЈОВАНЕпископ полошко-кумановски ЈОАКИМЕпископ брегалнички МАРКОВикарни епископ стобијски ДАВИД Извор: СПЦ Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest Написано Јануар 3, 2014 Гости Пријави Подели Написано Јануар 3, 2014 https://www.pouke.org/forum/topic/16927-%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D1%9B%D0%BD%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D1%81%D0%BF%D1%86%D1%87%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D1%80%D1%83%D0%BA%D0%B52013%D0%B3/ Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest Написано Јануар 3, 2014 Гости Пријави Подели Написано Јануар 3, 2014 https://www.pouke.org/forum/page/index.html/_/-/%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D1%9B%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B5-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5-r3083 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest Написано Јануар 3, 2014 Гости Пријави Подели Написано Јануар 3, 2014 Божићна посланица Епископа канадског г.Георгија Created on 2014-01-02 Христос раждајетсја славите; Христос с небес срјашчите; Христос на земље кличите; појте Господеви всја земља, и веселијем воспојте људије, јако прослависја. Катавасија канона на Божић Долази на земљу онај који сједи на херувима! Рађа се у гријешном свијету Онај који се заче безгрјешно! Са небеских висина долази Цар Васељене да спасе човека који је дубоко укаљао се гријехом и маловјерјем. Радујмо се јер нам долази Син Божији! Месија нам не долази да би нас праведно казнио за наша прегрешења, већ долази да насспасе и из безнађа изведе. Он се, иако као Бог највеличанственији и најмоћнији рађа на најскромнији начин да нам примјером Својим покаже да је смиреност највећа врлина „коју Бог неће одбацити“ (пс. 50). Тиме уједно опомиње човјека, који нескромно и безразложно прославља своје рођење. Ми зато славимо само три рођења: Христа, Богородицу и Светог Јована. Та рођења су родила нову епоху – нову твар. Тим рођењима све се мијења, мјења се сва историја људског рода. Божић је ваистину Божији дан, у који је Господ учинио велико дјело за род људски. На Божић Бог се рађа у овоме свијету. То постаде новина зато ми то рођење славимо. Богомладенац Христос доноси мир међу завађене и сујетом испуњене људе. Стога помиримо се браћо и сестре; првенствено са Богом ако смо се огријешили о Њега, помиримо се са Црквом Божијом ако смо је клеветали, помиримо се једни са другима ако смо завађени. Јер истински мир само може да постоји ако смо у миру са Богом, Црквом, и једни са другима. Само они који нађу мир са Богом и људима могу да имају мир у души и кућама својим и такви се могу назвати истинским миротворцима. Таквима је мир и у срци и на језику – а онима који у срцу крију мржњу и злобу не могу да имају и заговарају мир ни на језику. „Какво срце онакве и ријечи, какво срце онаква и дјела“. Христос каже: „мир вам остављам мир свој дајем вам, не дајем вам га као што свијет даје да се не плаши срце ваше и да се не боји“. (Јован 14:27). Припремимо срца своја да се улије у њих искрени мир Христов. Усагласимо живот свој кроз дјела која показују нашу спремност да дочекамо Богомладенца на начин који ће битидостојан славе Његове и досљедан вјери наших славних предака. Божић је по преимућству дан радости, дан у који се родила Вјечност на измученој нашој планети, дан у који се родио Богочовјек, дан у који је циљ живота пренешен из твари у Творца, из човјека у Бога. (Мисли А. Ј. стр. 272) Стога браћо и сестре, достојно и праведно дочекајмо Богомладенца Христа ове јубиларне године када се сјећамо слободе вјере коју нам је објавио Свети Цар Константин прије 1700 година. Мир Христов и радост нека завлада у срцима нашим да возљубимо друг друга да јединомислијем исповједамо Отца и Сина и Светога Духа, Тројицу јединосушну и нераздјељну. Свештенству, црквено-школским општинама, свим мојим епархиотима и свима онима који су у миру са Богом, Црквом и људима Мир од новорођеног Младенца Христа. ХРИСТОС СЕ РОДИ! Ваш владика канадски Георгије Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте! Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest Написано Јануар 3, 2014 Гости Пријави Подели Написано Јануар 3, 2014 БОЖИЋНА ПОСЛАНИЦА ПРЕОСВЕЋЕНОГ ЕПИСКОПА ЛУКИЈАНА † ЛУКИЈАН, МИЛОШЋУ БОЖЈОМ СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП ЕПАРХИЈЕ ОСJЕЧКОПОЉСКЕ И БАРАЊСКЕ, СВЕМУ СВЕШТЕНСТВУ, ПРЕПОДОБНОМ МОНАШТВУ И СВИМА СИНОВИМА И КЋЕРИМА ПОВЕРЕНЕ НАМ БОГОМ СПАСАВАНЕ ЕПАРХИЈЕ – БЛАГОДАТ, МИЛОСТ И МИР ОД БОГА ОЦА, И ГОСПОДА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА, И ДУХА СВЕТОГА, УЗ РАДОСНИ БОЖИЋНИ ПОЗДРАВ: МИР БОЖЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! Јединородни Сине и Речи Божија, бесмртан си, и изволео си да се ради нашега спасења оваплотиш од Свете Богородице и Приснодјеве Марије, непромењиво постао си човек... Христе, Боже, спаси нас! (Песма на Св. Литургији) Поздрављамо вас, браћо и сестре, молитвеним речима ове дубоко мисаоне песме, коју су на Светим литургијама вековима појали православни хришћани у храмовима васцеле васељене. Ову песму појемо и ми данас, на овај велики празник Божић, Рождество Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа, празник радости духовне, празник хришћана и хришћанских породица. Мир Божји – Христос се роди! Овај божићни поздрав је потврда наше вере, наде и љубави у Онога који се на данашњи дан пре више од два миленијума родио у маленом месту Витлејему, у непосредној близини славног и познатог града Јерусалима. Његово чудесно рођење у пећини, коју су пастири користили за своја стада, јавили су анђели, препознали мудраци са Истока, а прости, неуки и незлобиви пастири објавили житељима града Јерусалима, а преко њих и свим људима света. Цар славе, „творац неба и земље „и свега видљивог и невидљивог“, оваплоћује се од Духа Светога и Пресвете дјеве Марије, рађа се међу пастирима, у пећини, међу бесловесним стадима, обасјан светлошћу витлејемске звезде – путеводитељке мудраца са Истока, који дођоше да Му се поклоне, да даривају Њега „Господа Исуса Христа, Сина Божјег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова, Бога истинитог, рођеног а не створеног, јединосуштног Оцу, кроз кога је све постало“ (Символ вере). Свети Јован Дамаскин, песник и иконописац, надахнут Духом Светим тврди „да је једино вечно и ново под сунцем оно што обасјава све и сва; што све чини новим јесте рођење Христово, јесте личност Исуса Христа“. Рођењем Христа Богомладенца отворена су врата вечности свима људима у времену после Његовог рођења, отворена су врата и нама у данашње време, као и онима који долазе после нас до краја света и Последњег суда Божјег. Његовим оваплоћењем удостојени смо Царства Божијег причешћујући се овде на земљи Његовим Телом и Крвљу, у заједници са свима Светима Његовим, сабраним на Светој Литургији у светим храмовима Цркве Христове. Рођењем Сина Божијег даровани смо љубављу Његовом и непролазном славом Његовом овде на земљи. Којим уздарјем можемо ми недостојни даривати Творца свега видљивог и невидљивог? Тајанствени мудраци са Истока принели су Новорођеном злато и смирну. Ми данас у двадесет и првом веку, Теби, Христе Спаситељу наш, можемо принети само „Твоје од Твојих“. Оно што смо од Тебе примили – то да узвратимо. Приносимо Ти, Господе, и наша чиста срца, свесни да само они који су чиста срца могу Бога видети. Приносимо Ти, Милостиви, неизмерну љубав нашу, несамо Теби, него и свима људима ма које нације били, коју веру исповедали, макар и непријатељи наши били. Господе, Твоја састрадална љубав према роду људском учи нас да љубимо једни друге као што Ти, Господе, љубиш нас пострадавши за нас на крсту, васкрснувши да би нас васкрсао и избавио од греха и смрти. Вазнео сисе, Господе, на небеса да би и ми били вазнети у Царство Твоје Небеско, Царство вечности, Царство Светих Твојих. Празник Божића, браћо и сестре, учи нас да тежимо истини и спознаји праве истине. Обраћамо се новорођеном Исусу, који је „Пут, Истина и Живот“ (Јован 14,6). Ја сам Хлеб живота, ко верује у мене неће погинути, већ ће имати живот вечни“, говори Спаситељ. Молимо Га да нас просветли својом божанском светлошћу да спознамо Истину, да ходимо путем Истине; да истинито и праведно оцењујемо наша дела и дела других, као и наше међусобне односе. Истинита радост обузима нас када уз Божју помоћ правилно и правично доносимо одлуке у нашем мукотрпном животу, животу пуном лажи, злобе, зависти, мржње... „Кроз истинску радост сусрећемо се са Богомладенцем Христом. Та радост, Богомладенче Христе, знак је радовања наших душа Тобом, јер Ти си тајна сваке истине и истина сваке тајне под звезданим небом“, речи су епископа Симеона Горњокарловачког. „Богомладенче, молимо Те да нас осветлиш истином Твојом, оном Истином коју си измолио од Оца за Твоје ученике – Свете Апостоле, Твоје Свете, јер само Твоја истина спасава и води у Царство вечности, Царство небеско, у наручје Твоје, Господе!“ Божић је дан Рођења Сина Божјег, дан када се сједињује небо са земљом, када се човек мири са Богом и Бог са човеком, када Бог позива све људе на узајамно праштање и међусобну љубав и мир. „Нека би наложени бадњак у сваком православном дому, тај символ Христа, Дрвета Живота вечнога, био знак мира међу нама и братске љубави, а не дрво раздора и свађе и братске нетрпељивости. Прослава Божића значи помирење у породици између супружника, између родитеља и деце; тражење опроштаја од оних које смо увредили, уцвелили, ожалостили... Ако је на Божић Бог загрлио човека, загрлимо и ми Бога, али и Његово створење – човека, да бисмо заједнички доживели божићну радост. (Митрополит Амфилохије) Нека наша љубав и праштања Богомладенцом према свима и према онима који нас исконски мрзе и непрестано прогоне са прадедовских огњишта, буде наш дар, принос и молитва Господу, да нас Он сачува наовим просторима, да останемо и опстанемо. А оне који другачије мисле и желе, уразуми да спознају да „зло добра донијет не може“. Ових година, сви Словени без обзира којој Цркви припадају, молитвено обележавају дванаест векова мисије Свете браће Ћирила и Методија. Не можемо а да се не сетимо њихове успешне проповеди науке Христове на језику и писму старих Словена; њихове азбуке коју нам оставише они и њихови свети ученици и следбеници: Климент и Наум Охридски, Сава, Горазд и Ангелар, Свети Сава Српски, кнез Владимир, просветитељ руски и многи други чија су писана дела – свете књиге: Јеванђеља, Апостоли, Молитвослови, Житија Светих, писана ћирилицом и глагољицом. Ова дела красе свете храмове, библиотеке, ризнице и музеје. Њима се диви васцели културни свет, коме и „Лијепа наша“ припада. Многа дела писана ћирилицом, изузетне историјске, уметничке и духовне вредности, настала су, написана и сачувана на просторима Хрватске, као што су Вараждински апостол, Летопис манастира Марче. Мирослављево јеванђеље које је под заштитом УНЕСКА написано је ћирилицом у Рашкој области (Бијело Поље) као и други ћирилички споменици. Храмови посвећени Св. браћи Ћирилу и Методију блистају по словенским земљама, а многобројне књиге, часописи и новине објављују се и штампају ћирилицом. Ово писмо називају светим, јер су га саставили свети Божији људи. Зар данас у двадесет и првом веку, када Хрватска припада заједници европских држава, а у Европу је примљена уносећи у њу сво наше духовно богатство и културно наслеђе, уносећи у ризнице европских народа Ћирила и Методија, Николу Теслу, Милутина Миланковића, Петра Прерадовића и многе друге знаменитости и личности, па и ћирилицу и дела њом писана; зар треба данас, у овом времену, да ћирилица буде предмет мржње, сатанске мржње према браћи по вери у Христа, браћи по крви и језику којима је Хрватска заједничка домовина. Такви људи који су опседнути мржњом и прогоне ћирилицу из својих окружења, нису синови Божји, нису деца Христова, нису браћа Исусова. Шта нам данас, у овом времену, поручује вечни Богомладенац Христос? Позива нас на заједништво, мир, слогу, међусобно уважавање и поштовање. На слободу исповедања вере, на слободу избора језика и писма, мисли и говора, слободу изражавања. На љубав неизмерну, нелицемерну, на искрену љубав према свима, па и онима који нас не воле. „Предвечни Бог, који је својим рођењем у јаслама осиромашио да би нас собом и својим људска поколења, да се не одвајамо једни од других и да једни од других не отимамо, него да једни другима бремена носимо, да љубимо једни друге, да помажемо слабе и сиромашне, да братски делимо добра којима нас је Бог обдарио и да тако испуњавамо Закон Христов и остварујемо на христолики начин своје људско понашање“ (МитрополитАмфило хије). Молимо се нашем заједничком Господу Христу, нашем заједничком Спаситељу, рођеном од Пресвете Дјеве Марије, да пламен и топлота Божићног огња загреју и душе и срца свију нас на овим нашим балканским просторима, где се наука Христова проповедала и у живот спроводила; да неугасиви огањ љубави Божје обасја све нас, без обзира на разлике у уверењима, идеологијама... Да нас испуни заједништвом, љубављу, радошћу, миром; да нам подари напредак у свему благоугодном и душекорисном, у свему неопходном занаше спасење и спасење свих људи добре воље. Ово свима вама желим од Богомладенца Христа, децо духовна, пријатељи и суседи наши, честитајући Вам срећан Божић и благословено лето милости Господње 2014. Мир Божји – Христос се роди! Ваистину се роди! Дано у Епископском двору у Даљу, о Божићу 2014. Ваш молитвеник пред Новорођеним Младенцем Христом смерни † Епископ Лукијан Извор: Епархија осјечкопољска и барањска http://www.eparhija-osjeckopoljskabaranjska.hr/EpiskopLukijanBozic2014.pdf Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте! Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest Написано Јануар 5, 2014 Гости Пријави Подели Написано Јануар 5, 2014 Божићна порука Митрополита Амфилохија 2013/14 ХРИСТОС СЕ РОДИ! Благословен вијенац новог љета Господњег 2014. Достојно је и праведно, да ми људи, створења Божија, пјевамо и непрестано благосиљамо и благодаримо Богу Творцу нашем и Промислитељу, дародавцу живота. Да Му благодаримо што нас је из небића привео у биће. Па и кад смо одступили од Њега и одступамо, што нас је враћао и приводи себи, узводећи нас небесима и дарујући нам живот вјечни и Царство своје непролазно. Благодаримо Њему Оцу небесном и Сину Његовом Јединородном, од Оца рођеном прије свих вјекова, а од Духа Светог и Пресвете Дјеве рођеном, кад дође пуноћа временâ, ради нас и нашега Спасења; благодаримо и Духу Светом: за сва знана и незнана, видљива и невидљива доброчинства, која су нам учињена. Дужни смо, посебно ми у Црној Гори, да заблагодаримо Богу у Светој Тројици слављеноме, дародавцу свих добара, што нас је удостојио градње Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици и његовог освећења уз учешће цијеле Цркве Божје васељенске. Стојећи благодарно пред Богом Вишњим који је, по богонадахнутој ријечи Ловћенског Тајновидца „себи храм дига над свима, што сав страшни простор обузима“, питамо се и ми с премудрим Соломоном, градитељем оног првог величанственог јерусалимског храма: „Хоће ли доиста Бог становати с човјеком на земљи? Ето, небо и небеса над небесима не могу Те обухватити, а камоли овај дом што га сазидах.“ (2 Књ. Дн. 6, 18). Но, оно што је Соломон предосјећао и предвиђао заједно са свима пророцима, то ми данас знамо: Бог се заиста настанио међу нас, станује с човјеком на Земљи, јер на Божић вјечна Ријеч Божја – „Логос, постаде тијело и настани се међу нама, и видјесмо славу Његову, славу као Јединороднога од Оца, пун благодати и истине“ (Јн. 1, 14). Ако се дакле, Соломонов храм „напуни облака“ и „славе Господње“ и „сви синови Израиљеви видјеше гдје сиђе огањ и слава Господња на дом Божији, „па се савише лицем земљи и поклонише се и хвалише Господа, јер је добар, јер је довијека милост Његова“ (2 Књ. Дн. 7, 2-3) – утолико прије смо ми дужни да Му се поклонимо и да Га хвалимо што нам је подарио не само славу своју, него себе самога као Богомладенца и као Хљеб вјечног живота и што се у овом новом Храму, подигнутом и освећеном у славу Његовог васкрсења, сабрала сва Црква Божја, од краја до краја васељене на челу са светим православним Патријарсима, Архиепископима, Епископима и свештеницима представницима не само једног народа Божијег, старог Израиља, него свих Православних земаљских народа! Овај нови Храм Славе Господње, својим саборним освећењем учинио је Подгорицу, главни град Црне Горе, новим Јерусалимом, а као нови изданак јерусалимског Храма Христовог Васкрсења – мјестом јављања, прослављања и свједочења имена Христовог „јер је добар, јер је до вијека милост Његова“. Овај Храм испуњен љепотом, добротом и Славом Божијом, позива нас на духовни и морални препород, на мирбожање и помирење с Богом и једних са другима, на испуњење заповијести Божије: „да вјерујемо у име Сина Његова, и да љубимо једни друге. И онај који држи заповијести Његове у Њему пребива, и Он у њему.“ Јер, „онај који говори да је у свјетлости, а мрзи брата својега, у тами је све до сада, а онај који љуби брата својега, у свјетлости пребива, и саблазни у њему нема“ (1. Јн. 2, 9–10). Љубећи Христа, „Предвјечног Бога дијете младо“, посебну љубав дугујемо према дјеци, нерођеној и рођеној: према нерођеној – њиховим рађањем, а према рођеној – старањем о њима и њиховим васпитањем у страху Божијем и мудрости. При томе, познато нам је да има много дјеце која су, са разних разлога, остала и одрастају без родитеља. Свако дијете има потребу за породицом, родитељском бригом. Зато, следујући Пресветој Богородици и њеној бризи о Богомладенцу, одазовимо се овогодишњем благословеном позиву УНИЦЕФ-а, и постанимо хранитељима неке од дјеце која су без родитељске бриге и подаримо им, према својим могућностима, топлину родитељског дома и љубав породичног огњишта. То је утолико лакше што наша Влада обезбјеђује накнаду и материјалну помоћ за труд хранитеља и боравак дјетета у хранитељској породици. Она породица која је испуњена Божићне љубави према другој дјеци као према својој сопственој, само нека поднесе захтјев за пријем дјетета у хранитељство оближњем надлежном Центру за социјални рад. Такве породице задобијају посебни благослов Божији, богатећи своју дјецу новом браћом и сестрама. Свима њима, као и свима христољубивим душама, свима онима који љубе љепоту дома Господњег, као и свима људима добре воље, трагајућим за вјечним смислом живота, дарованим и јављеним свим створењима Христовим рођењем, желимо благословен Божић и Нову годину доброте Господње, са сверадосним поздравом: ВАИСТИНУ СЕ ХРИСТОС РОДИ! Ваш молитвеник пред Богомладенцем, Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски + АМФИЛОХИЈЕ Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте! Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest Написано Јануар 5, 2014 Гости Пријави Подели Написано Јануар 5, 2014 https://www.pouke.org/forum/page/index.html/_/-/1346435955/%D0%BD%D0%B5-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%B8-%D1%81%D0%B5-%D0%BE%D0%B4-%D1%87%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B3-%D0%B2%D0%B0%D0%B7%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%B0-r3095 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest Написано Јануар 5, 2014 Гости Пријави Подели Написано Јануар 5, 2014 Епископ Теодосије - Божићни интервју: Довољно је земље божије, неба и воде за све нас који овде живимо 5. Јануар 2014 - 22:01 ОдштампајЈЕДИНСТВОhttp://www.jedinstvo...-12-24-14-13-48 Његово преосвештенство владика рашко-призренски Теодосије Морамо да научимо да проблеме решавамо дијалогом и да по сваку цену спречимо понављање насиља. Сваком народу и верској заједници треба обезбедити пуну слободу и заштиту верских и људских права. Као Црква, посебно морамо да радимо на превазилажењу неслоге у народу, која највише долази од себичности и уских партијских и идеолошких интереса. Као хришћани, треба да у сваком моменту и на сваком месту будемо у стању да пре личних интереса гледамо опште и народне и да покажемо братску солидарност, посебно према онима који су у невољи, беди и сиромаштву. Бог ће нам помоћи да сачувамо наше светиње, само ако будемо живели достојно наших светих предака, који су их нама оставили Упркос страдању српског народа и Цркве Христове на Косову и Метохији, Српска православна црква спроводи своју мисију, доследно ангажујући се да буде у служби мира, мирења и превазилажења сукоба у име вере, духовних и моралних вредности. Испуњавајући свету дужност епископ Рашкопризренски Теодосије, пастирски неуморно и недељиво води бригу о сваком човеку и храму на Косову и Метохији, залажући се својим молитвама и беседама за добробит, поштење, прихватање других и другачијих и љубав међу људима као једином путу који води ка миру и толеранцији и просперитету косовско-метохијског простора. У којој мери вера, али и сами представници различитих конфесија могу помоћи миру, слози и сарадњи међу народима? Цркве и верске заједнице, а посебно њихови представници, нису у могућности да директно спрече политичке и оружане сукобе, али су и те како у могућности и у обавези да дају све од себе да се вера не користи у политичке сврхе. Политизација вере је веома опасна, јер готово по правилу, они који сами нису верници, користе верска осећања да би продубили сукоб и ширили мржњу према другима. Посебно ми хришћани имамо обавезу пред Богом да се увек трудимо да наша вера у Њега увек буде у служби јачања мира, разумевања и солидарности међу људима. Сваком народу обезбедити слободу и права Верујете ли да ће у скорије време на Косову и Метохији наступити период слободе, толеранције и поштовање људи са другачијом верском, етничком и културном припадношћ у ? Искрено се трудим да верујем да ће тако бити, али то увелико зависи и од нас с а м и х . Морамо да научимо да п р о б л е м е р еша в а м о дијалогом и да по сваку ц е н у с п р е ч и м о понављање н а с и љ а , које је д о н е л о огромну трагедију свима на овим просторима. Без обзира на политичке реалности и границе, сваком народу и верској заједници треба обезбедити пуну слободу и заштиту верских и људских права. Довољно је земље Божије, неба и воде за све нас који овде живимо и зато увек треба апеловати да се проблеми једне заједнице не могу решавати наношењем бола и патње другој. Штавише, проблеми са којима се суочавамо често су заједнички проблеми и треба наћи додирне тачке и колико је могуће радити и заједнички да би било свима боље. Ма колико наша Црква желела мир, сарадњу и слогу међу народима на Косову и Метохији, може ли Српска православна црква без подршке са осталим чиниоцима друштвених и историјских процеса донети истински преокрет у друштву? Ц р к в а није позвана да мења политичке и идеолошке системе револуцијом, већ да делује изнутра и прожима друштво да, колико је то могуће, оно функционише по јеванђелским принципима. Зато најпре морамо да радимо на духовној обнови нашег народа и да подстичемо сваког појединца хришћанина да на свом радном месту, у породици, на политичкој и другој дужности, чини колико може на добробит свих у друштву. Хришћанска философија је увек наглашавала потребу да се свет и околности око нас могу променити само ако почнемо сами да се мењамо, односно покајањем, јер покајање је пре свега промена начина размишљања, а то је преумљење. Зато неке суштинске промене у друштву могу да остваре само они људи који су сами себе променили, односно победили све што је лоше у себи. Поред свих турбуленција и недаћа која су вековима пратиле српски народ на Косову и Метохији успели смо сачувати верски, национални и државни идентитет. Шта су највећи изазови са којима се данас суочава наша Црква и наш народ на Косову и Метохији? Пре свега се суочавамоса постојањем и опстанком у крајње неизвесним условима. С једне стране то је велико искушење, али са друге и стални подсетник да своју веру у Бога не смемо да заснивамо на политичким реалностима и земаљским стварима. Као Црква, посебно морамо да радимо на превазилажењу неслоге у народу, која највише долази од себичности и уских партијских и идеолош ких интереса. Као хришћани, треба да у сваком моменту и на сваком месту будемо у стању да пре личних интереса гледамо опште и народне и да покажемо братску солидарност, посебно према онима који су у невољи, беди и сиромаштву. Све свађе и поделе у друштву долазе због егоизма и самољубља, јер се из те себичности јавља похлепа, а похлепа за материјалним стварима не да нам да видимо потребе ближњих, већ нас наводи да се боримо сурово и грубо за своје личне интересе. Господ Христос нас учи да тражимо најпре Царство Небеско, а онда ће нам се све остало придодати. И заиста, онај који своју срећу тражи у духовним вредностима и који показује љубав и солидарност према ближњима, тај сакупља богатство које му нико не може одузети. Онај који своју срећу и будућност мисли да гради на политичким и идеолошким интересима или личној материјалној користи, увек је у опасности да то изгуби. Зато је такав човек стално у страху и горчини и не може да гледа са радошћу на свет око себе и нађе смисао живота у једноставним стварима. Живети достојно светих предака Након рушења и скрнављења наших светиња и изгона стотине хиљада Срба, трговине људским органима и других злодела, кренуло се у варварско уништавање надгробних споменика, напада на имовину и сталне претње Србима. Није ли то стратегија да нестане са овог простора српски народ и његова духовна култура? Скрнављење наших гробаља представља пре свега велику срамоту и несрећу за оне који то чине, јер они који воде рат са упокојенима, отворено улазе у сукоб са Богом и Божија правда ће их пре или касније сустићи. Нико не може изградити своју срећу на несрећи другога и зато су прави губитници управо они који то зло чине. Наше је, пре свега да учврстимо своје духовне редове, да своје светиње чувамо и бранимо тако што ћемо редовно ићи у Цркву, држати постове, тражити утеху и наду у Богу, а не у пролазним стварима овог света. Бог ће нам помоћи да сачувамо наше светиње, само ако будемо живели достојно наших светих предака, који су их нама оставили. И поред разлика у приступу појединим питањима, постоји ли неопходно јединство и сагласност Цркве и државе у суштинском опредељењу за будућност и бољитак српског народа на Косову и Метохији? Црква и држава на свој начин раде на добробит нашег народа. Док се држава бави економским питањима и организовањем друштва, Црква се бави превашодно душом нашег народа и учи нас да се у благостању никада не понесемо, погордимо и постанемо неосетљиви за друге, а да у немаштини и невољи не будемо малодушни и очајни. Приоритет нашој држави јесте да улаже велике напоре, како би омогућила будућност нашем народу на Косову и Метохији и очувала суверенитет наше државе над нашим вековним просторима. То није лак посао, јер су околности у којима живимо тешке и нимало једноставне. Црква помаже у том послу тако што збија наше духовне редове и помаже нам да превазиђ емо поделе које нас као народ највише могу разбити. Црква нам даје наду и упућује нас да је са Богом све могуће, а без Њега ништа. У том смислу сарадња Цркве и државе је суштински важна и за будућност нашег српског народа и наше државе, нарочито на овим светим просторима. У Бриселу нас очекују преговори о културној и духовној баштини. Надате ли се да ће бити прихваћен предлог Српске православне цркве да одговорност за заштиту српске културне баштине на КиМ имају институције Републике Србије и УНЕСКО а не приштинске институције? Веома је важно да се у оквиру бриселских преговора покрене питање дугорочне заштите наше духовне и културне баштине на Косову и Метохији. Тренутно постоје одређени закони и повластице, које су под међународним утицајем обезбедиле косовске институције, али без писмених гаранција и пристанка Европске уније да дугорочно гарантује посебност и н е п р и к о с н о в е н о с т наших светиња, опстанак наше баштине биће крајње неизвестан. У том послу посебно се ослањамо на наше државне институције, нарочито на Завод за заштиту споменика културе Р. Србије, као и на УНЕСКО. Хришћански живот нам помаже да нађемо прави смисао нашег постојања Колико духовни живот може помоћи човеку и извести га на прави пут ако се удаљио од правих вредности? Хришћански живот нам помаже да нађемо прави смисао нашег постојања. Ми дубоко верујемо да је Бог свет створио за добро и за вечност, али као људи, треба да своју слободну вољу усмеравамо на прави начин, како бисмо живели у складу са Божијим законима. Духовни живот – пост, молитва, свете тајне и врлине, помажу нам да у том свету, који је Бог створио, нађемо своје место и да будемо сарадници Божији у спасењу света. Онај ко је нашао духовни смисао живота кроз веру у Христа, тај живи животом испуњеним вером, љубављу и надом. Све тешкоће савладава или подноси уз Божију помоћ и не губи радост, а та духовна радост испуњава његов живот као хришћанина и даје му смисао постојања. Зато у свему треба да благодаримо Богу, праштамо онима који нам чине зло јер, како нас Господ учи, Њему припада суд а не нама, и да чинимо све што до нас стоји да еванђелске принципе, на којима почива наша вера, примењујемо у свом животу и у свему ономе што радимо. Да ли би прихватање предлога Српске православне цркве у Бриселу спречила даља настојања Приштине да наше светиње преименује у косоварске и врши ревизију историје? Захваљујући чврстом ставу међународне заједнице, Приштина је званично прихватила и унела у свој Устав и законе, ставку да су сви објекти Српске Православне Цркве под посебним мерама заштите, које гарантују и заштиту нашег имена и имовинских права. Другим речима, незаконит је сваки покушај претварања наших светиња у косоварске. Прихваћена је формула Српске православне баштине на Косову, а не наше баштине као косовске културне баштине. То је велика разлика. Сада је суштински значајно да се обезбеде дугорочне и писмене гаранције да ће тако и у будућности остати. Рада Комазец Извор: Епархија рашко-призренска Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте! Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest Написано Јануар 5, 2014 Гости Пријави Подели Написано Јануар 5, 2014 https://www.pouke.org/forum/topic/31638-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF-%D0%B4%D1%80-%D0%B8%D0%B3%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BE-%D0%B1%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D1%9B%D1%83-2013/ Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest Написано Јануар 6, 2014 Гости Пријави Подели Написано Јануар 6, 2014 Божићни интервју Епископа бачког Господина др Иринеја У предивној атмосфери манастирa Васкрсења Христова у Каћу, Епископ новосадски и бачки Господин др Иринеј, разговарао је у навечерје празника Рождества Христовог, са презвитером Ђорђем Стојисављевићем. Свим посетиоцима нашег сајта, Информативна служба Епархије бачке доноси као празнични дар интегрални видео запис овог разговора. Нови Сад, 06.01.2014 - Информативна служба Епархије бачке Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте! Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Гости Guest Написано Јануар 6, 2014 Гости Пријави Подели Написано Јануар 6, 2014 БОЖИЋНА ПОСЛАНИЦАЕПИСКОПА ВАЉЕВСКОГГОСПОДИНА МИЛУТИНАО БОЖИЋУ 2014.год. "Господ који је дошао у свет, дао нам је снагу да победимо грех, смрт и ђавола. Дао нам је живот вечни: Узевши на себе тело људско, Умро је, Васкрсао из мртвих и узнео се на небо. Тако и наше тело умире да би васкрсло. На дан Страшнога суда сви ћемо васкрснути из мртвих! Онај који се родио од Богородице, објавио је: ко верује у мене има живот вечни! Зато се радујмо: Богомладенац је јачи од смрти, од ђавол, од греха; јачи због тебе и мене. Кад смо са Њим - побеђујмо!" Преподобни Јустин Ћелијски Ових дана, драга децо духовна, ишчекујемо најмилијег Госта. Госта који долази у лицу Богомладенца Христа, као син човечји да обрадује сваког човека, свако људско биће у свим вековима и у свим световима. Долази као свој својима, и са собом доноси на земљу цело небо, све небеске и вечне вредности: вечну истину, вечну правду, вечну љубав, вечни мир, вечни живот. Као што су га витлејемски пастири чистог срца и смиреног духа примили са детињом радошћу, тако се дечја срца радују сваког Божића поновном сусрету, са витлејемском пећином и у којој се Христос родио. Значај и смисао божићног празновања састоји се у благовести да се Бог из љубави родио као човек у личности Господа Исуса Христа, да би све људе и сву творевину Своју препородио, благодатно обожио и овековечио у Цркви својој, која нам већ сада открива будуће Царство Божје као вечну заједницу љубави и љубављу остварено прожимање Бога и људи, као и људи међусобно. У личности Господа Исуса Христа Син Божији је на Божић постао Син Човечији како бисмо ми, синови људски и кћери људске, у Цркви Његовој могли постати деца Божја, браћа и сестре међу собом. Нека светлост Витлејемске пећине обасја срца наша, а песма анђела: ''Слава Богу на висинама, на земљи мир а међу људима добра воља'' нека се поје у ове радосне дане када смо домаћини Господу своме примимо Га и поздравимо у својим домовима примајући оне најмање као Њега самога. МИР БОЖЈИ!ХРИСТОС СЕ РОДИ!ВАИСТИНУ СЕ ХРИСТОС РОДИ! Свом свештенству, монаштву и верујућем народу православне Епархије Ваљевске, честитамо празник Христовог Рождества и Богом благословену 2014. год. Ваш молитвеник пред колевкомБогомладенца ХристаЕпископ Ваљевски+ М И Л У Т И Н Извор: Епархија ваљевска Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте! Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Препоручена порука