Отпуститељни тропари

[Guest]

Проф. Др Јован М. Фундулис

Шта је исправније:

да за сваког Светих појемо различит отпуститељни тропар или да се задовољавамо заједничким тропарима које стари Часослови и Типици садрже?

Старија издања Часослова и Минеја имају мање отпуститељних тропара, док се за више Светих само уз промену имена, или ни не наводећи име Светог, понављају истоветни отпуститељни тропари других Светих. Тако се «Алостоле свети...» користи за скоро све Апостоле или Јеванђелисте; «Свети победоносче...», или «Мученик твој, Господе...», или «Мученици Твоји, Господе...» за мученика или мученике; «Боже Отаца наших...» за јерархе или преподобне (у множини); «Правило вере...» за епископа, «Учесник у начину...» за епископе свештеномученике; «Потоцима суза својих...», или «Пустиње житељ.. .», или «У теби, оче (или мати)...» за преподобне и слично. У рукописима и старијим издањима се примећује још већа крутост. У њима имамо мањи број засебних отпуститељних и чешћу употребу заједничких отпуститељних тропара.

Наравно да повећање броја отпуститељних тропара - које је у новијим штампаним издањима до те мере приметно да сваки Свети има свој посебан тропар и «не кити се туђим украсима», како је то изразио издавач једне старије службе локалног Светог, Светог Игњатија из Митимне - без сумње представња напредак и обогаћење предањских служби, будући да се на тај начин попуњавају видне празнине и мањкавости старе химнографије.

Предност у сваком случају треба дати разумевању разлога из којих старе литургијске књиге не садрже посебан отпуститељни тропар за сваког Светог, док за одређене Свете садрже потпуне или скоро потпуне празничне службе. То не може бити случајно, нити занемарљиво, будући да за химнографа који је саставио тридесет и више тропара за сваког Светог не би било тешко да напише још један и то, штавише, главни и најчешће употребљивани тропар, отпуститељни тропар. Чак је и у каснијем периоду, када химнографи састављају допунске службе, у највећем броју случајева задржан стари, заједнички отпуститељни тропар, а не написан нови. Тако на пример ни Свети Симеон Солунски (+1429), док за скоро све Апостоле пише посебне службе - црпећи из Новог Завета све што се на њих односи, или користећи изразе из њихових посланица или Јеванђеља за Јеванђелисте - не саставља нове отпуститељне тропаре, него оставља старе и заједничке. Дакле, он се, док обнавља службу, са јасним циљем да избегне заједничке обрасце старих канона, стихира и осталих тропара Светих Апостола, не дотиче свима заједничког отпуститељног тропара. Најчешће се у засебним службама, којих у Минејима нема, а које се састављају зарад покривања литургијских потреба локалног поштовања разних Светих и које налазимо у старим рукописима, следи исти, на први поглед необичан систем. Саставља се једна нова, празнична служба, која може да садржи од четрдесет до стотину тропара, али се избегава састављање неког новог, засебног отпуститељног тропара. Сигурно да и у независним службама, у рукописним Типицима, и у новијим штампаним издањима има изузетака. Али, правило остаје исто. И то сигурно не бива без разлога. Α тај разлог не може да буде други до одређени литургијски циљ којем та врста тропара служи.

Отпуститељни тропар је заиста један тропар са особитом наменом. Он је «тропар», «тропар над свим тропарима» празника или Светог, који се користи у свим службама и ван служби, из литургијских књига или без њих, од стране клира и народа, а у свакој прилици, у храму или ван њега. Његов назив, по једној, не толико невероватној верзији, потиче од «о(т)пуштене» мелодије којом се пева, дакле од једноставног и недотераног, неуметничког и кратког начина на који се пева. Можда ова етимологија није тачна (важећа етимологија је да је он тако назван пошто се пева приликом отпуста вечера и јутрења, или због тога што је у почетку сматран стихиром на «Сада отпушташ...»), међутим чињеница је да је и његова мелодија «опуштена» - једноставна, а његов садржај једноставан и лак за упамтити, наравно осим изузетака. Наочиглед старији отпуститељни тропари су штавише и веома кратки, као што су «Апостоле Свети...» или «Победоносни Свети...», нека врста једноставног и кратког призива молитава Светога. Засигурно постоје и тежи отпуститељни тропари, као што је «У теби, оче (или мати)...» или «Потоцима својих суза...». Међутим, њихово често понављање олакшава памћење тих тропара, као што и њихова једноставна мелодија олакшава заједничко појање.

То је био очигледан циљ Цркве када је намерно одржавала мањи број отпуститељних тропара и користила исти отпуститељни тропар за више Светих. То није био знак сиромаштва и химнографске неплодности, него плод мудрости и промишљања. Богатство тропара, стихира, стиховних, стихира на «Хвалите», сједалена, канона, кондака и ексапостилара које је подразумевало употребу књига, знање и вештину у певању, обуздавано је кратком конструкцијом једног отпуститељног тропара, «тропара над тропарима», за пригодну употребу по сећању, а од стране многих ван или унутар храма. Њиховим умножавањем би се дошло у опасност да паства Цркве не зна и не може да учествује у појању једнсотавних и елементарних отпуститељних тропара, које су сви, из разлога које смо претходно навели, знали и лако употребљавали.