Шта подразумевамо када на светим богослужењима говоримо «прокимен», «вечерњи прокимен», «прокимен Глас 1.», итд?

[Guest]

Проф. Др Јован М. Фундулис

Шта подразумевамо када на светим богослужењима говоримо «прокимен», «вечерњи прокимен», «прокимен Глас 1.», итд?

Термин «прокимен» је један стари технички литургијски појам који се у нашем богослужењу задржао до данас. Међутим, било је неминовно да, како су векови пролазили, дође и до одређених измена и што се тиче онога што је тај елемент који се тако називао тачно био и што се тиче разлога из којег се он тако називао. Све ово је нераскидиво повезано са развојем прокимена, те стога није могуће да разумевање тог појма данас не изазове потешкоће.

Прокимен је стих који је по избору узет из неког Псалма. Иако је критериј за његов избор нека одређена тема, он се изабира слободно из свих псалама Псалтира. Тако имамо васкршње прокимене недељних јутрења, вечерње прокимене који се повезују са темом сваког дана, јутарње прокимене Господњих празника или празника светих, прокимене пригодних служби и Тајни, прокимене Венчања, Крштења, Водоосвећења, Освећења храма, итд. Када је прокимен обавезно требало узети из одређеног псалма, као што су прокимени вечерње, или трећег и шестог часа у обичне дане Велике Четрдесетнице, где се следи бројчани редослед псалама, онда се изабира стих најзначајнији у погледу смисла и најпогоднији у погледу појања. Након избора би се изабрани стих издвајао из његовог контекста и певао пре псалма. Тада би он «стајао пред» («εκείτο πρό»), «пред-стојао» («προέκειτο») псалму, те је стога и назван «прокимен» (стих који стоји испред).

У оба случаја је - након избора и додавања прокимена, који је певан у одређеном гласу, који је пак сваки пут исписан у заглављу - следило произношење целог псалма или само одређених стихова тог псалма, почевши од првог стиха. Ако је први стих изабиран за најприкладнији, произношење би почињало од следећег стиха, дакле од другог стиха псалма. Народ би, након произношења сваког стиха, које је обично вршио чтец, антифоно и као припев певао прокимен. Народ није могао знати све псалме напамет, али је лако могао да научи и пева један стих због честог понављања и лакоће његове мелодије. Касније је смислу појма «прокимен» дато шире значење но што је стих који је стављан испред Псалма, почетни «прокимен», те је «прокименом» називан не само изабрани стих, него цели псалам. Класичан пример прокимена, али прокимена који се пева пре алилујарија, јесте «Устани Боже...» вечерње службе Велике Суботе, који је последњи (осми) стих 81. Псалма. Прокимен се пева пре псалма и тихо поје након мелодичног произношења сваког од осталих стихова тог псалма.

Међутим, постепено су, са развојем химнографије и додавањем службама многих тропара, канона, итд., како би се добило на времену, прокимени ограничени на појање одабраног стиха, почетног прокимена, обично три пута: једном као увод у псалам, други пут након првог стиха псалма и трећи пут, као завршетак опет исти стих који је певан и као увод у псалам. Али, имамо и остатке прокимена са више стихова, као што је суботњи прокимен («Господ се зацари...») и велики прокимени дубоко молитвених вечерењих служби Четрдесетнице («Дао си наслеђе...», «Не одврати...») и вечерњих служби ο великим празницима («Који је Бог велик...», «Бог наш на небесима...»). Међутим, прокимени се данас у највећем броју случајева више не поју, осим вечерњих, јутарњих прокимена и прокимена заупокојених служби. Остали прокимени се мелодично произносе заједно са првим стихом псалма из којег су узети и који је у почетку био само један знак за појца да од тог стиха почиње произношење стихова псалма.

Древни литургијски текстови и древни Оци и писци, као што су нпр. Апостолске Установе (т. 2, 57, 6), Житије преподобне Меланије, Свети Јован Златоуст (Беседе: на 1. посл. Кор. 36, 5-6; на Пс. 144, 1; на Пс. 117, 1), Свети Касијан и многи други сведоче ο древном начину појања прокимена. Сличан начин појања смо видели и код древних прокимена из претходног одговора. Да би се избегле забуне, коришћени су различити појмови, у складу са местом и наменом разних сличних песама у Светој Литургији, као што данас бива са тропарима (стихире-стиховње, тропари-катизме итд.).

Дакле, појам «прокимен», који је упочетку означавао изабрани стих који се певао пре неког псалма (карактеристично је то што у нашим литургијским текстовима преовладава стара терминологија те се прокименом назива само стих који се пева, док су стихови из Псалма који му следе насловљени са «Стих» или «Стихови»), је касније задобио шири смисао и означавао је и псалам из којег је прокимен преузет. Било је очекивано да из проширења значења појма на псалам са једне стране, и смањења броја стихова из псалма на један стих са друге, произиђе проблем у погледу терминологије. Оно што је на почетку било само по себи разумљиво - изабрани стих долази испред псалма, дакле прокимен - постаје нешто за чијим смислом треба трагати. Чему прокимен претходи? У отачкој литератури имамо два одговора: «Прокимени претходе читању из пророчких, апостолских дела и Јеванђеља. Понајвише су то пак стихови из Псалама, по смислу слични ономе што се чита и они донекле сведоче ο томе, а оно што се пева донекле ублажује слух и прирема га за читање» (Марко Ефески, εξήγησις της εκκλησιαστικής ακολουθείας). Друго, са питањем наредног дана: «То (прокимен) је пророштво ο празнику, стих из псалма који поучава ο дану... α зове се прокимен, будући да је увод у празник и дане који долазе» (Симеон Солунски, «Διάλογος», гл. 337). Међутим, прокимени у почетку нису певани само пре читања, него и након читања и независно од њих. И данас имамо такве прокимене пре читања из пророчких и апостолских књига, након читања трећег и шестог часа, као и независне вечерње прокимене. Али, можемо рећи да је појам «прокимен» повезан са најчешћом употребом прокимена. Симеон, кренувши од независних вечерњих прокимена и очигледно схватајући слабост претходног тумачења, покушава да назначи везу између прокимена и празника или теме дана у седмици. То повезивање је исправно, али само делимично.

Сада, зашто се каже «вечерњи прокимен»? Очигледно да би се направила разлика између вечерњих и јутарњих прокимена и прокимена читања. У рукописима у древној пракси, као и у савременој пракси Свете Горе, осим «вечерњи прокимен», имамо и изразе «прокимен Пророштава» или «прокимен Апостола» који долазе испред одговарајућих читања и које чтец говори пре произношења прокимена.

На крају, «Прокимен, глас 1.» итд., јесте указивање на глас у којем се пева или у ком је певан прокимен. Данас се прокимен најчешће не пева, али је то навођење гласа остало у литургијским књигама те се као остатак старе праксе произноси заједно са насловом прокимена (погледај поготово за време Велике Четрдесетнице: «Прокимен, глас..., Псалам...»).