Života Đurić da se ne zaboravi ...

[cvalex]

Potpukovnik Života Đurić rođen je 11.041963. godine u Paraćinu, završio je Vojnu Vazduhoplovnu Gimnaziju u Mostaru, akademiju prve dve godine u Zadru i druge dve godine u Podgorici. Službu vojnog pilota je počeo 1986. godine na aerodromu Petrovac kraj Skoplja.

Rat ga je zatekao na mestu komandanta "Tigrova", eskadrile ratnih aviona "orlova" u 98. lovačko-bombarderskom avijacijskom puku. jedinici koja je bila bazirana na aerodromu u Lađevcima kod Kraljeva.

Tog marta 1999. godine svima je bilo jasno da će NATO napasti Srbiju.

Avijacijski puk u Lađevcima imao je ratne planove, izviđački „orlovi” snimili su položaje OVK na Kosmetu, i moguće ciljeve. Vazduhoplovci su pristupili dislokaciji ljudstva i tehnike, avioni su sklanjani sa aerodroma i maskirani u njihovoj okolini.

Prve ratne noći pista u Lađevcima nije pogođena, bombe su pale između nje i stajanke.

Ujutru smo krenuli u napad na komande, kampove i kasarne OVK. U našim kopnenim jedinicama bili su vazduhoplovni oficiri za navođenje, takođe piloti, dok se u komandi u Prištini nalazio vazduhoplovni oficir za vezu. Odlučeno je da se radio-veza, zbog prikrivenosti leta, koristi samo u krajnjoj nuždi ili ako oficir na zemlji proceni da napad ugrožava naše jedinice – pričao je kasnije pukovnik Sreto Malinović, u vreme rata 1999. godine komandant 98. puka.

Letelo se u brišućem letu, brzinom od 800 kilometara na sat, avioni su pratili konfiguraciju terena. Grupu od dva ili četiri „orla” obično je predvodila verzija ove letelice sa dva sedišta - na drugom sedištu sedeo je navigator čiji je zadatak bio da avione precizno dovede do ciljeva. Letovi, koji su predstavljali veliko fizičko naprezanje za pilote, trajali su oko pola sata, pa čak i 50 minuta kada su bili u pitanju najudaljeniji položaji OVK prema Albaniji.

I Života Đurić poleteo je na zadatak 25. marta 1999. godine. Dok je preletao područje Glogovca primetio je bazu OVK, komandno mesto i skladište, koje je uništio sa dve bombe. Nastavio je let prema unapred određenom cilju i u jednom trenutku, kada je zbog konfiguracije terena morao da okrene avion na bok, pogođen je vatrom sa zemlje.

Pilot, Životin drug iz generacije, "klasić", koji ga je tada pratio na zadatku, ispričao je: - Leteli smo iznad ispresecanog terena, u uslovima otežane navigacije na samo pedesetak metara relativne visine. Sunce je bilo na zalasku. Planine na granici s Albanijom već su pravile senke. Đurić je već izvršio dejstvo, bio je u manevru na gore kada je pogođen. Video sam da je pao na položaj terorista, koji su imali podršku NATO avijacije iz vazduha - rekao je Dimovski.

Po oceni i pretpostavci pilota iz Đurićeve eskadrile, kada nije mogao da izvuče avion, komadant Đurić nije želeo živ teroristima u ruke, već se zajedno sa avionom obrušio na neprijatelja.

- Dva dana se vodio kao nestao - ispričala je njegova supruga Biljana novinarima kasnije. U trenutku Životine pogibije njihov sin Aleksandar imao je deset godina, a ćerka Ana devet.

Posmrtno je odlikovan i unapređen. Života Đurić sahranjen je u Paraćinu.

Film posvećen Žiki "Života Đurić život, junaštvo, pamćenje" :

[obi-wan]

A ja vidim da imas amblem "kurjaka" na avataru, pa se pitam jesi li samo ljubitelj avijacije (kao & ja) ili si pilot (ako nije previse licno pitanje, naravno)?

[cvalex]

po malo, bilo jednom ...

[obi-wan]

[obi-wan]

[cvalex]

За Пају, Зорана, Иљу, Буцу, Жику ... ВЕЧНА ИМ СЛАВА И ХВАЛА !

[Grizzly Adams]

Сећам се како су ти јунаци прелетали ниско изнад нас... Само га видиш за делић секунде чини ми се на 50-100 метара од земље, никада нисам видео авионе да лете тако ниско. Вечна слава и хвала!

[Ћириличар]

Ево, сад сам са ујаком, Драганом Симићем, претражио све и налазио му његове бивше колеге. Ево шта рече за Животу уз осмијех:

"Аааа, волио да носи наочаре, волио да се к***и. Родитељи му били растављени, одгајили га отац и маћеха. Мајка га оставила. Ј**** све сам их знао."