Проблематична житија или можда и није то баш тако....

[Александар Милојков]

Ово је Милутин, а не Јован Владимир, ако си на њега мислио.

[Oglo]

A Milutin je bio natprirodno jak?

[Александар Милојков]

[Oglo]

[emilija]

Kad vec pomenuh ovog svetitelja, savremenog, zivog medju nama red je i da preporucim ovaj film

Gospodu je sve moguce.

A cesto i onima koji Ga imaju u sebi:)

http://www.prijateljbozji.com/index.php?p=%D0%A4%D0%B8%D0%BB%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8&id=21

[Александар Милојков]

Део из "Житија":

А Владислав братоубица, имајући завист против светога и будући наговорен од императора да обманом убије светога, позва к себи Владимира као тобож да беседе о народним пословима. Владимир посумња и не оде. Но лстец му посла епископа заклевши се светим јеванђељем и часним крстом. А Косара не хте пустити мужа свога, но она најпре оде да беседи с братом својим. Као други Јуда он је обману целовањем и слатким речима, те она поверова убици. Врати се Косара у престоницу и посла мужа ка убици не могући познати ножа медом помазана. Кад Владислав виде Владимира где му долази, устреми се на њ и удари га мачем, али му не може нахудити. Не устраши се Владимир но рече: хоћеш да ме убијеш, брате, али не можеш! Па истргнув свој мач даде му говорећи: узми и убиј ме, готов сам на смрт као Исак и "Авељ. А Владислав, помрачен умом, узе мач и обезглави га. Светитељ пак узе главу своју рукама својим, па уседе на коња и одјури к поменутој цркви где је видео орла с крстом појећи: зарадовах се кад ми рекоше: хајдмо у дом Господњи! Кад стиже цркви коњ стаде, светитељ одјаха па рече: у руке твоје, Господе, предајем дух мој! А убица се посрами и устраши од таквог преславног чуда, па побеже са својима. И тако блажени Владимир прими венац мученички и промени царство земаљско за небеско, хиљаду и петнаесте године, месеца маја 22.

[Oglo]

[Александар Милојков]

Kad vec pomenuh ovog svetitelja, savremenog, zivog medju nama red je i da preporucim ovaj film

Gospodu je sve moguce.

A cesto i onima koji Ga imaju u sebi:)

http://www.prijatelj...%B2%D0%B8&id=21

Није спорно да је Богу све могуће. Међутим, то није разлог да гутамо морбидне приче. Барме мени то није потребно, да бих веровао Богу.

[Александар Милојков]

A Milutin je bio natprirodno jak?

Ај не зезеај ме. Икона говори уметничким језиком. Милутин у својој руци држи једну од својих задужбина - уметничка симболика која показује његову задужбину Цркви и Богу.

[Зосима]

Ово што заиста пише у житију св Владимира,уопште не звучи морбидно,бар мени,већ је то пре матафорично изречено,или рецимо гледано духовним очима...

[Oglo]

Na jednom saboru je govorio protiv ovakvog odnosa prema hrišćanima i o njihovom daljem progonu a tom prilikom je izašao pred cara Dioklecijana i izjavio da je i sam hrišćanin, nakon čega car naređuje vojnicima da ga zatvore u tamnicu.

Prema predanju, po carevom naređenju, vojnici su položili Đorđa na zemlju, zabili mu noge u klade, a na grudi mu postavili veliki, teški kamen. Tako pritisnut, u velikim bolovima, dočekao je jutro, kada ga je posetio car, međutim, Đorđe je i dalje odbijao da se odrekne svoje vere. Car tada naređuje da se donese veliki točak za mučenje, sa daskama prepunim velikih eksera, udica, noževa, mačeva. Vezan za takav točak dok se točak sa njim okretao, to je trajalo dok mu celo telo nije bilo u ranama. Sa točka su ga odvezali, misleći da je mrtav. Kada su se uverili da nije mrtav, car naređuje da Đorđa zakopaju u negašeni kreč tako da mu je samo glava bila van zemlje, i da ga tako ostave tri dana da bi sagoreo. Nakon tri dana, kada su ga otkopali – uvideše da je i dalje živ .

Dioklecijan zatim odlučuje da pozove najvećeg maga Rimskog carstva, po imenu Atanasije, da on savlada Đorđa. Atanasije se odaziva caru i priprema dva napitka – jedan, od koga bi Đorđe trebalo da se pokori caru, a drugi smrtonosan. Dioklecijan naređuje da silom napoje Đorđa prvim napitkom, a pošto se Đorđe i dalje nije pokoravao, onda naredi da mu se da i smrtonosni napitak. Međutim, Đorđe opet ostaje živ .

Stigavši na gubilište, Đorđe stade na određeno mesto i pomoli se. Zatim Đorđe položi svoju glavu, i bi posečen dana 6. maja 303. godine .

Kanonizacija

[Александар Милојков]

Ово што заиста пише у житију св Владимира,уопште не звучи морбидно,бар мени,већ је то пре матафорично изречено,или рецимо гледано духовним очима...

Како духовним очима? Житије каже да су и убице виделе чудо. Па и да је метафора, морбидна је и непримерена. Више ће људи саблазнити него што ће их привући Богу. Читао сам о многим савременим старцима, о њиховом животу, подвигу искуству. Има ту, између осталог, пуно сведочанстава о Божијем деловању, па и о чудима. Али, све је некако са укусом, реално, интелигентно, не силује ум.

[emilija]

da..nista tu nije morbidno osim morbidnosti ljudske koja kidishe na hriscana, kao sto su uostalom kidisali na Hrista.....

i velicanstvenost potonjih mucenika da ocuvaju svoju cistotu po cenu zivota.

[emilija]

Али, све је некако са укусом, реално, интелигентно, не силује ум.

------------------------------------------------------------------------------------------

Hristovo raspece.

[Александар Милојков]

Али, све је некако са укусом, реално, интелигентно, не силује ум.

------------------------------------------------------------------------------------------

Hristovo raspece.

Неупоредиво.