Владимир Васић (1842—1864)

[зеленизуб]

http://www.youtube.com/watch?v=LhJT3yxF_yw

Владимир Васић (1842—1864)

НЕК ВИДИ ДУШМАН

Што ћутиш, ћутиш, Србине тужни?

Протрљај очи! Слава те зове.

Слава те зове на црно гробље:

на оно тужно Косово поље.

Та да ли живиш? Та да ли чујеш

ту црну клетву, тај уздах тешки?

Да ли још памтиш, да ли још знадеш

за онај бојак, бојак витешки?

Грешниче тешки, тржи се, тресни

ланцем о земљу! Нек мине мрак!

Нек душман види, нек душман чује,

да Срб још живи, да је јунак!

Vladimir Vasić (Šabac, 1842 — Loznica, 1864), jedan od mnogih pesnika koga je smrt rano pokosila. Živeo je samo 22 godine. Po mnogo čemu veoma karakterističan za opŠtu duhovnu klimu vremena; pisao je, osim rodoljubivih i ljubavnu liriku. Brzo je potonuo u zaborav.

"U duhu ondasnjeg vremena, poezijom se poceo baviti veoma rano, jos u gimnazijskoj klupi. Najstarija njegova sacuvana pesma potice iz 1859. godine, kada mu je bilo samo 17 godina.

Neumitnu smrt, mozda i nesvesno, najavio je jos 1861. godine, u dugoj pesmi 'Drugovima na rastanku', koja sadrzi skoro 470 stihova i koja je pisana po ugledu na Radicevicev 'Djacki rastanak'...

Vasic je prevashodno pesnik patriotske provenijencije, jedan od izrazitijih rodoljubivih zanesenjaka svoga vremena. Sasvim je sigurno da je patriotizam i rodoljublje poneo iz roditeljskog doma, da bi ova osecanja bila jos vise produbljena za vreme neveselog boravka u inostranstvu.

Motive i inspiraciju za svoje pesme Vasic je nalazio u trajnom uzoru Branku Radicevicu, narodnim pesmama i nemackim liricarima."

Naziv pesme je "Nek duŠman vidi" ali je viŠe poznata po početnom stihu, "Što ćutiŠ, Srbine tužni". Ovo je jedno od Jenkovih rodoljubivih dela, koja su bila deo repertoara mnogih pevačkih druŠtava u Srbiji i van nje.

DramaturŠki tok pesme se prati kao i muzički, na taj način Što kompozicija započinje u laganom tempu (Adagio), u g-mollu, kada pesnik pominje tužno Kosovo polje, ali na reči slava te zove, modulira se u paralelni B-dur, peva se unisono u punktiranom ritmu. Sledi drugi odsek horskog ostvarenja, življeg tempa u odnosu na prethodni (Allegretto), u B-duru i d-mollu, u skladu sa stihovima koji govore o kletvi poraza na Kosovu i vremenu za novi boj. Najzad, kada pesnik poziva u borbu za oslobođenje od ropskih lanaca, u trećem delu kompozicije, peva se u Allegro tempu, prvo u g-mollu, zatim se delo svečano zavrŠava usklicima u G-duru:

Нек душман види, нек душман чује,

да Србин још живи, да је јунак!

http://riznicasrpska...php?topic=503.0