Ruski odgovor na NATO pretnju

[grigorije22]

Руски одговор на НАТО претњу

23. 11. 2011 20:16 | Глас Русије

2

Медведев (Фото: РИА Новости)

Москва – Руски председник Дмитриј Медведев је навео мере, које ће представљати одговор САД и НАТО-у у изградњи система противракетне одбране у Европи. Први корак биће хитно увођење у борбени састав у Калињинграду радиолокационе станице, која обавештава о ракетном нападу.

Дмитриј Медведев се обратио грађанима земље поводом ситуације, која је настала у вези с ПРО земаља НАТО у Европи. Председник је објаснио да је амерички програм за противракетну одбрану у Европи већ започет. Русија не може да не обраћа пажњу на ове процесе и да не реагује адекватно. Председник државе је донео низ одлука које представљају одговор на изградњу ЕвроПРО.

По мом налогу Министарство одбране Русије одмах ће увести у борбени састав радиолокациону станицу система за обавештавање о ракетном нападу у граду Калињинграду. Друго. У оквиру стварања система Ваздушно-космичке одбране Русије у приоритетном поретку биће појачано покривање објеката стратешких нуклеарних снага. Као треће, статешке балистичке ракете које улазе у наоружање Ракетне војске стратешке намене и Ратне морнарице биће опремљене перспективним комплексима за савладавање ПРО и новим врло ефикасним борбеним блоковима. Четврто. Оружаним снагама сам дао задатак да припреме мере које у случају потребе обезбеђују уништење информационих и контролних средстава система ПРО. Наведене мере су адекватне, ефикасне и не изискују велике трошкове.

О могућности заједничке изградње противракетне одбране у Европи Русија и НАТО су говорили пре годину дана. У новембру 2010. године, на самиту Русија-НАТО у Лисабону одлучено је да се рестартују односи између Москве и Алијансе. Међутим, за годину дана ученици на сусрету нису успели да дођу до јединственог схватања како тачно треба да изгледа ЕвроПРО. Погледи Русије и САД на архитектуру противракетне безбедности у Европи су се показали као неспојиви. Русија инсистира на свом учествовању у систему противракетне одбране коју граде САД и НАТО и захтева врло конкретне правне гаранције да овај систем неће бити усмерен против ње. Међутим, Москва их не добија. Дмитриј Медведев је предложио нову концепцију сарадње и обезбеђења безбедности у Европи.

Пре годину дана на самиту Савета Русија-НАТО у Лисабону покренуо сам иницијативу за стварање у Европи заједничког система ПРО, који би се градио на принципу „сектора“. Не само то, били смо спремни за њену даљу модификацију – имајући у виду мишљење партнера из НАТО, али тако да се сачува главно: Европи нису потребне нове деоне линије, већ јединствени периметар безбедности с равноправним и правно основаним руским учешћем.

Руководства НАТО и САД убеђује Москву да њихови планови нису усмерени против Русије. Међутим, ствар остаје на речима. Истовремено реализације програма ЕвроПРО се све брже одвија у Русији најближим земљама-чланицама НАТО – Пољској, Румунији, Турској и Шпанији.

Администрација Беле куће припремила је етапни адаптивни приступ развоја ЕвроПРО. Засад ће Вашингтон системе лоцирати на бродове. После 2015. године базе ПРО ипак треба да се појаве у земљама Источне Европе. У ближој перспективи је лоцирање сопствених елемената ПРО у близини руских граница и суседној акваторији. Русија неће учествовати у програму, који за 6-8 годна може да ослаби руски потенцијал задржавања истакао је Медведев. У крајњем случају, Москва ће се одрећи мирне иницијативе и даљих корака у области разоружања и контроле наоружања.

Уколико наведене мере не буду довољне Руска Федерација ће лоцирати на западу и југу земље савремене ударне системе и наоружање које обезбеђује ударе ватреним оружјем по европским компонентама ПРО САД. Један од таквих корака представљаће развој ракетног комплекса „Искандер“ у Калињинградском специјалном рејону. Биће припремљене, а у случају потребе и реализоване и друге мере за супротстављање европској компоненти америчке ПРО. У неповољном развоју ситуације Русија задржава право да се одрекне даљих корака у области разоружавања и контроле наоружања. Узимајући у обзир нераскидиву везу између статешког нападачког и одбрамбеног наоружања могу се појавити основе за иступање из Споразума о СНО. Ово је предвиђено заједничким уговором.

На последњем састанку лидера Русије и САД (12. новембра ове године у Хонолулуу на самиту АТЕС) Медведев и Обама су признали: нема напретка у преговорима страна о ПРО. Међутим, ниједна страна не намерава да се одрекне преговора.

У својој изјави Медведев је поново истакао: врата за наставак дијалога с САД и НАТО у вези с питањима ПРО, као и за практичну сарадњу у овој области остају отворена. Русија и САД имају времена да постигну међусобно разумевање о ПРО у случају да буду узети у обзир интереси безбедности Русије.

Дмитриј Медведев је већ више пута истицао: Русија се може наћи пред избором – да ствара сопствену ПРО или да обнови трку у наоружању. Који смисао ће земље НАТО видети у речима руског председника? Сад њима предстоји да одговоре.

[Ignjatije]

[grigorije22]

Руси селе ракете на запад

23. 11. 2011 0:12 | Новости

15

Примичу их Западу

Москва – Ако се не постигне договор са Вашингтоном о ПРО Русија намерава да ракетне системе “искандер” постави на западне границе. И они ће бити усмерени на америчке радаре и ракете пресретаче у Пољској, Чешкој и Румунији. То је саопштило руско министарство одбране.

Шансе да Американци дају “писмене правне гаранције” Русији да њихове ракете пресретачи неће бити уперене на Русију засада су равне нули. А кад почне нова председничка трка у САД, антируска реторика ће расти као квасац.

Раније се говорило да ће “искандери” бити лоцирани у Калињинградској области, одакле би покривали базу у Пољској.Међутим, сада се отворено говори о довожењу “искандера” у Белорусију, као и на југ Русије у Краснодарски крај.

Исторемено ће бити активирати пројекти којим ће Русија стварати космичку одбрану. Прошле недеље заменица државног секретара Венди Шерман изјавила је да би било неправилно да САД даје правне гаранције Русији. Вашингтон је спреман да да само политичке гаранције, дакле, да им Москва верује на реч.

Руски стални представник при НАТО Дмитриј Рогозин отворено каже да су преговори са Вашингтоном о ПРО у “потпуном мировању”.На све предлоге Москве Вашингтон одговара негативно.

По речима руског војног експерта Игора Коротченка, одговор Москве могао би да буде и убрзано прављење балистичких ракета на тврдо гориво “РС-24 јарс”, као и комплекса на подморницама.

Главни руски одговор ће бити модернизација ракета које ће морати да у стартној фази лете знатно брже, како никакав пресретач не би могао да их стигне. Такве експерименте Руси већ изводе. До сада су се Руси поносили тиме како њихове нове балистичке ракете у фази пада нико не може да заустави јер су способне да мењају путању. Сада су конструктори добили задатак да направе још бржу ракету, а ново поколење пресретача ће бити на летећим платформама у космосу.

Искандер

Искандер кога НАТО класификације као СС-26, направљен је у фабрици у Коломенску недалеко од Москве. “Искандер” се превози на тегљачу направљеном у “Минској фабрици аутомобила”.Ракета је дуга 7,2 метра и тешка 3.800 килограма. Брзина јој је 2.100 метара у секунди. Минимална даљина гађања је 50 километара, а максимална 500. За лансирање је потребно десетак минута. Ракета је направљена по “стелт” технологији. На “искандер” се могу поставити и крилате ракете Р-500, чији домет прелази 2.000 километара. “Искандер” има систем за самонавођење.

[grigorije22]

Пажљиво ћемо проучити изјаву председника Медведева“

23. 11. 2011 21:10 | Факти

Брисел – Примили смо к знању изјаву председника Медведева и пажљиво ћемо је проучити, изјавила је службени представник НАТО Оана Лунгеску.

Додала је да алијанса „поздравља то што је председник Медведев нагласио да Русија не затвара врата наставку дијалога са САД и НАТО о противракетној одбрани и да је спремна за практичну сарадњу у тој области“.

Лунгеску је посебно указала да и даље важи понуда алијансе из Лисабона: да Русија са НАТО сарађује у области противракетне одбране (ПРО) и да њихови односи прерасту у „стратешко партнерство“.

Као што се види: реакција је више него суздржана и са „намигивањем“ да би требало поправљати односе. У истом тону је и указивање Лунгеску да „ничему не користи претња размештањем ракета у непосредној близини граница земаља чланица НАТО

[grigorije22]

[bosanac]

Ma mogu rusi imat što hoće, niko ih nizašta ne pita.

[Владан]

jesi siguran?

[grigorije22]

Pa nece ni oni nikoga da pitaju kada budu amerikancima sprzili PRO.

[зеленизуб]

Рекло би се да је дошло до неког заоштравања, бар ако је судећи по илустрацијама сутрашњег издања тиражног магазина The Economist.

The Economist - 10th December-16th December 2011.

English | 120 pages | HQ PDF | 96.00 Mb

http://www.filesonic.rs/file/4143813085/The%20Economist%20Canada%20-%2010th%20December-16th%20December%202011.pdf

http://filepost.com/files/9b1d6cf1/The_Economist_Canada_-_10th_December-16th_December_2011.pdf/

[grigorije22]

Buuuuuuuuuuuuu

Ruska flota prepala Britance

Komentara 20

271

Ruska morska flota podigla je celu vojsku Britanije na noge. Bez ikakve najave, nekoliko brodova i čuveni nosač aviona "Admiral Kuznjecov" usidrili su se kod obale Ostrva. To je prvi put u poslednjih 20 godina da ruski ratni brodovi priđu tako blizu britanske obale.

Čuveni nosač aviona "Kuznjecev"

Flota se pojavila neočekivano na istoku Škotske u ponedeljak, a 65.000 tona težak "Admiral Kuznjecov" usidrio se na ivici britanskih voda, 50 kilometara od Mari Ferta.

To je alarmiralo obalsku stražu, koja je odmah poslala svoj razarač. Brod "HMS Jork" brže-bolje je isplovio iz luke Portsmut da se sretne sa ruskim brodom "Admiral Kuznjecov" i drugim ratnim brodovima. Taman kad su "topovi" bili spremni, stiglo je rusko objaŠnjenje.

Naime, ruski ratni brodovi su mislili da će blizu voda Britanije uspeti da izbegnu loŠe vremenske uslove u Severnom moru, pa su se tu sklonili. Ruski mediji naveli su da se "Admiral Kuznjecov" sa flotom vraća sa vojnih vežbi u Mediteranu. Bez obzira na to, razarač britanske ratne mornarice i dalje motri na ruski nosač aviona.

Britanski ministar odbrane Filip Hamond naveo je da flota ruskog premijera Vladimira Putina nije obavestila nikoga u Britaniji da će proći tako blizu ostrva, Što je, prirodno, izazvalo paniku.

Izvor iz britanske mornarice naveo je da je, bez obzira na rusko objaŠnjenje, bio straŠno iznerviran kad je video njihove ratne brodove tako blizu britanske obale.

Velika Britanija Rusija Kraljevska mornarica Nosač aviona Admiral Kuznjecev Nosač aviona Uzbuna

[obi-wan]

Za one koji ne znaju tacno sta je to - Admiral Kuznjecov...

[Crveni Baron]

Ma mogu rusi imat što hoće, niko ih nizašta ne pita.

Ma Ruse ni '41 niko nije nista pitao, pa nisu ni Rusi '45 nikoga nista pitali.

[grigorije22]

Rumunija odobrila postavljanje američkog antiraketnog štita

Tanjug | 15. decembar 2011. 20:47 | Komentara: 1

Rumunija je danas dala konačno odobrenje da na njenoj teritoriji bude raspoređen deo američkog protivraketnog štita, na osnovu sporazuma koji su dve države potpisale u septembru u Vašingtonu

Baza u Rumuniji za raketni štit

Srodne vesti

• Dik Marti: Rumunija krila tajni CIA zatvor
  
• Rumunija odobrila postavljanje američkog raketnog štita
  
• Medvedev: SAD nameću Evropi raketni štit
  
• Američki raketni štit uzdrmao Srbiju
  
• Američki raketni štit u našem komšiluku
  

BUKUREšT - Rumunija je danas dala konačno odobrenje da na njenoj teritoriji bude raspoređen deo američkog protivraketnog štita, na osnovu sporazuma koji su dve države potpisale u septembru u Vašingtonu.

Rumunski parlament odobrio je početkom meseca zakon o ratifikaciji sporazuma Rumunije i SAD, koji je danas potpisao predsednik Trajan Basesku, preneo je AP. Prema bilateralnom sporazumu, rakete presretači treba da budu raspoređene u vazduhoplovnoj bazi Deveselu u blizini rumunske granice sa Bugarskom. Basesku je izjavio da rad u bazi sada može da počne.

Plan, koji je administracija američkog predsednika Baraka Obame iznela 2009, o postavljanju protivraketnog štita u Evropi, ima za cilj otklanjanje pretnje od raketa kratkog i srednjeg dometa. SAD navode da im ovaj plan daje mogućnost ranijeg odgovora na eventualnu pretnju iz Irana, u odnosu na predlog predhodne američke administracije o postavljanju presretača u Poljskoj.