Glavolomka za vernike

[grigorije22]

Po hriscanskoj religiji, Isus je otelotvorenje svega onog sto je dobro.

On je savrsenstvo u ljudskom obliku, nepogresiv, nepokolebljiv, nemoguce je korumpirati ga. Savrsen covek, jedno sa Bogom. Isus je kao i svi imao slobodnu volju, mogao je da bira izmedju dobra i zla.Ljudi sa druge strane nisu poput Hrista, nepogresivi, nepokvarljivi.

Oni takodje imaju slobodnu volju pa samim tim potencijal da cine i dobro i lose.

Ali nedostaje nam je nesto sto je pruzeno Hristu da bude nepokvarljiv.

Zastota nas Bog nije ucinio poput Hrista? Da li je Isus bio Bog u ljudskom oblicju? Bozji sin. Ili je bio covek kao i svi ostali ljudi, samo savrseniji, bolji? Potpuno je svejedno, jer je on dokaz da je Bog mogao stvoriti savrseno ljudsko bice.

Dakle mogao nas je stvoriti nepogresivim, ali nas je ucinio falicnim pritom nas kaznjava za sopstvene propuste. Postoji rec koja definise takvo ponasanje. Sadizam.

[Александар Милојков]

Није нас учинио фаличним већ слободним. Да нисмо слободни не бисмо м огли ни да грешимо. Али, да нисмо слободни не бисмо могли ни да добро чинимо, нити да волимо. Ако би Бог створио "непогрешивог" човека, то би био садизам. Христос је Богочовек, божанска и људска природа у једној божанској личности. Христос је био савршен човек не због тога што је био "непогрешив" већ због тога што није хтео да погреши. И пред њим су била искушења, али им је он одолео, управо здравом, богоподобном вољом. Човек је саздан по икони Божијој. То значи да је личност и да је слободан. Но, човек је призван и на подобије Божије, а то значи да своју икону опотреби да би достигао и подобије. Икона је биће, а подобије је добробиће. Икону имамо сви, она нам је дата. Добробиће нам је показано и ка њему се слободном вољом крећемо. За љубав је потребно двоје. Зато Бог, иако може све, не може једно. Шта? Не може да створи човека који ће да га воли. Да би се то остварило, Бог ствара слободног човека, који вољно иде ка Богу, који хоће да га воли. Али, хоће без присиле и без оног "по дифолту". Само је таква љубав заиста љубав.

[Иван ♪♫]

...

Зато Бог, иако може све, не може једно. Шта? Не може да створи човека који ће да га воли. Да би се то остварило, Бог ствара слободног човека, који вољно иде ка Богу, који хоће да га воли. Али, хоће без присиле и без оног "по дифолту". Само је таква љубав заиста љубав.

Misliš, takva je volja Božija, ne da ne može, već Bog tako hoće da čovek ima slobodnu volju i Bog daje svest i slobodnu volju čoveku. Ne ide da kažemo da Bog nešto ne može.

[Александар Милојков]

Misliš, takva je volja Božija, ne da ne može, već Bog tako hoće da čovek ima slobodnu volju i Bog daje svest i slobodnu volju čoveku. Ne ide da kažemo da Bog nešto ne može.

Не, буквално не може. Слобода је реалност која припада ДРУГОМ. Свака интервенција Божија над људском слободом била би елиминација саме слободе. Ако је Бог хтео биће, створено биће које ће да га воли, онда је то могуће једино ако створи слободно биће. Слобода, пак, подразумева да се човек самовласно изјасни о понуђеној љубави. Другачија љубав, без димензије слободе, ако би се то могло уопште назвати љубав, била би Божија хипноза човека. Тада не бисмо ни имали човека као икону Божију већ зомбија.

Морамо да схватимо да одлука да волимо припада НАМА. Нико нам је не може створити чаробдним штапићем, па ни свемоћни Бог, ако ми не желимо да волимо. Намтнута љубав, као наша особина, била би, како рекох, хипноза. Тада не бисмо могли да говоримо о нашој слободи и самовласности. А ако елиминишемо слободу и самовласност, престајемо да будемо иконе Божије.

[Иван ♪♫]

Не, буквално не може. Слобода је реалност која припада ДРУГОМ. Свака интервенција Божија над људском слободом била би елиминација саме слободе. Ако је Бог хтео биће, створено биће које ће да га воли, онда је то могуће једино ако створи слободно биће. Слобода, пак, подразумева да се човек самовласно изјасни о понуђеној љубави. Другачија љубав, без димензије слободе, ако би се то могло уопште назвати љубав, била би Божија хипноза човека. Тада не бисмо ни имали човека као икону Божију већ зомбија.

Морамо да схватимо да одлука да волимо припада НАМА. Нико нам је не може створити чаробдним штапићем, па ни свемоћни Бог, ако ми не желимо да волимо. Намтнута љубав, као наша особина, била би, како рекох, хипноза. Тада не бисмо могли да говоримо о нашој слободи и самовласности. А ако елиминишемо слободу и самовласност, престајемо да будемо иконе Божије.

Mislim da za Boga ne postoji nikakva nužnost.

Ne mislim na intervenciju, već na samo stvaranje čoveka kao takvog.

Starac Tadej kaže da samo sa Bogom možemo voleti.

Bog nam daje život i sve životne sile.

Mislim da je ona reč gore bitna: odluka.

[angst]

Али зар и није циљ хришћанства да сви постанемо богови, да будемо савршени као што је саврештен Отац наш...

[Иван ♪♫]

Najbolji opis čovekove ličnosti dao je Sveti Vladika Nikolaj, koji je, koliko se sećam, rekao da čovek ima um, srce i volju.

Mene ovo asocira na trojstvo: jedan = tri, tri = jedan.

[Иван ♪♫]

Najbolji opis čovekove ličnosti dao je Sveti Vladika Nikolaj, koji je, koliko se sećam, rekao da čovek ima um, srce i volju.

Mene ovo asocira na trojstvo: jedan = tri, tri = jedan.

Kako čitam psihologiju, uviđam koliko ona teži ka stavovima koje već imamo u crkvenom predanju.

Npr. Frojd: ja, nad-ja i id;

zatim Erik Bern: odrasli, roditelj i dete (kao deo ličnosti)

Ja mislim da je vladika Nikolaj dao najbolji opis: um, srce i volja (ako neko zna gde sam ovo pročitao bio bih mu zahvalan ).

I još razno, ne mogu da se setim, čitao sam u psihologiji neke stvari koje sam već pročitao kod Sv. Isaka Sirijskog...

[Иван ♪♫]

Али зар и није циљ хришћанства да сви постанемо богови, да будемо савршени као што је саврештен Отац наш...

Prvi deo rečenice može biti opasna izjava. Mi sve imamo blagodaću Božijom.