Јаков Заведејев, Јаков Алфејев и Јаков, брат Господњи

[Guest]

Из православне ризнице тумачења Светог Писма

Јаков Заведејев, Јаков Алфејев и Јаков, брат Господњи

Аутор: др Предраг Драгутиновић, Број 1070, Рубрика Библијске теме Лично име Јаков често се помиње у списима Новога Завета. Ако изузмемо старозаветног праведника Јакова, који се такође често наводи као пример или тип за одређене догађаје, колико особа са именом Јаков срећемо у новозаветној Цркви?

У Светом Писму Новога Завета постоје три особе које носе име Јаков, а то су: Јаков Заведејев, Јаков Алфејев и Јаков, брат Господњи. Приликом читања новозаветних списа важно је правити разлику између ових личности које се спомињу на различитим местима, пошто у противном може доћи до неразумевања или недоумица о ком се Јакову ради. У нашем излагању ограничићемо се само на податке о личностима који су нам доступни у Новоме Завету, без осврта на бројне приче и просопографске податке које је каснија црквена традиција сачувала о њима.

У грчком тексту Новога Завета име Јаков се среће у две варијанте које нису препознатљиве у српском преводу. Грчким написано име ivakw,b се увек односи на старозаветног патријарха Јакова (види нпр. Мт 1,2; 8,11; Мк 12,26; Лк 1,33; 20,37; Јн 4,5-6; Дап 7; Рим 9,13 и др.), док се такође грчким написано име iva,kwboj односи на лично име Јаков, чија смо три носиоца, апостолске личности, већ поменули.

ЈАКОВ АЛФЕЈЕВ

О Јакову Алфејевом нема податка у новозаветним списима. Он се помиње као један од дванаесторице апостола (Мк 3,18). Алфеј је био његов отац о коме такође нема даљих података. Јаков Алфејев помиње се само на списку Дванаесторице, а никада као актер догађаја описаних у Еванђељима, нити се пак појединачно тематизује његов апостолски и мисионарски рад у периоду после Васкрсења.

ЈАКОВ ЗАВЕДЕЈЕВ

Јаков Заведејев био је рођени брат апостола Јована Богослова. Њих двојица се заједно наводе на списку Дванаесторице, одмах после апостола Симона Петра: „И Јакова Заведејева и Јована брата Јаковљева, и надену им име Воанергес, што значи синови грома“ (Мк 3,17). Јаков се помиње пре Јована што сугерише да је био његов старији брат. На најстаријем списку Дванаесторице у Еванђељу по Марку браћа и синови Заведејеви наводе се заједно, за разлику од Петра и Андреја које на списку раздвајају управо њихова имена (Мк 3,16-18). За разлику од Јакова Алфејева, о Јакову Заведејеву поседујемо више података. Он је један од тројице привилегованих ученика. Заједно са Петром и Јованом присуствује оживљењу кћери старешине зборнице (Мк 5,37). Са истом двојицом присутан је на гори када се Господ Исус преобразио (Мк 9,2). Он се, заједно са својим братом, појављује у приповести о молби синова Заведејевих да заузму места најближа Господу у слави његовој (Мк 10,35-40) што је изазвало негодовање осталих апостола (Мк 10,41). Ова молба била је повод да Исус јасно формулише суштину хришћанског живљења које треба да се одвија у служењу другима и жртвовању за друге (Мк 10,42-45). У групи је ученика којој Исус предсказује разрушење храма (Мк 13,3) и понова само са Петром и Јованом присутан приликом последње молитве Исусове у Гетсиманији (14,33). Јаков Заведејев је дакле не само припадао кругу Дванаесторице, већ и једном ужем кругу најинтимнијих ученика Исуса Христа. После Христовог Васкрсења Јаков је у Јерусалиму са осталим ученицима где се на листи апостола наводи одмах после Петра, тачније у пару са њим (Дап 1,13) што сведочи о његовом високом положају међу апостолима. За живота Христовог, његов верни следбеник апостол Јаков Заведејев пострадао је врло рано у Јерусалиму за свој веру за време Ирода Агрипе I (41-48. год. ): „А у оно време подиже цар Ирод руке да мучи неке од цркве. И погуби Јакова, брата Јовановог мачем“ (Дап 12,1-2).

ЈАКОВ, БРАТ ГОСПОДЊИ

Јаков, брат Господњи, за разлику од Јакова Алфејева и Јакова Заведејева, постао је следбеник Исуса Христа тек после његове смрти и Васкрсења. Апостол Павле помиње да се Васкрсли Господ Христос јављао сукцесивно многима, међу њима и Јакову (1Кор 15,7). Овде Павле сигурно мисли на Јакова, брата Господњег, пошто је већ раније навео да се Васкрсли јавио Дванаесторици којима је припадао Јаков Заведејев (1Кор 15,5). Биће да је ово боговиђење одредило даљи животни пут Јакова, брата Господњег. Апостол Павле га помиње као јединог од апостола кога је срео приликом своје посете Јерусалиму (Гал 1,19), као свога сарадника у мисији (Гал 2,9), али и као ауторитет на кога су се позивали строги јудеохришћани који су захтевали од хришћана из незнабоштва да прихвате јудејске обичаје (Гал 2,12). Он се у историји хришћанске Цркве као носилац црквеног ауторитета први нешто конкретније наводи на апостолском сабору у Јерусалиму (15,13) када и износи своје меродавно мишљење у вези даљег односа хришћана према незнабошцима који су заинтересовани да приме хришћанство: њихове обавезе према јудејству редуковане су на минимум (Дап 15,19-20). Јаков, брат Господњи, је у ранохришћанској традицији запамћен и као писац једног новозаветног списа, Јаковљеве саборне посланице која одише духом хришћанске љубави, социјалне правде и непоколебљивом вером у Бога. За разлику од многих апостола који су пострадали и били прогнани непосредно после страдања архиђакона Стефана (Дап 6,14; 7), Јаков је читав живот провео у Јерусалиму, а захваљујући своме високо моралном јудејском начину живота није остављао простор јудејским религијским ауторитетима да га осуде за издају отачке вере. Његово ревновање за Закон донело му је и титулу „Праведни“. Међутим, око 60. године политичка ситуација у Јерусалиму се све више заоштравала тако да је и Јаковљева јудеохришћанска црква постала мета јудејских религијских ауторитета. Јудејски историчар Јосиф Флавије извештава да је Јаков погубљен 62. године – на основу пресуде већински садукејског синедриона, јер је наводно прекршио Закон. Фарисеји, који су такође били веома строги у погледу држања Закона, нису се слагали са овом одлуком и чак су уложили протест против ње код новог управника. То показује да је Јаков пострадао као жртва политичке интриге и да је његов јудеохришћански морал био светла тачка чак и за противнике хришћана, фарисеје. Убрзо после Јаковљеве смрти јерусалимска заједница се полако осипа, да би после ратних година 64-70. изгубила сваки утицај. Јаков, брат Господњи је у црквама Истока веома поштована личност. Покушавајући да искористе његов општецрквени ауторитет многи су писали списе под његовим именом, од којих је најпознатије Протоеванђеље Јаковљево које описује живот Пресвете Богородице Марије. Најстарија источна Литургија носи управо његово име: Света Литургија апостола Јакова, брата Господњег. У многим преписима Новога Завета на истоку његова посланица је стављана чак и испред Павлових, што је јасан показатељ о ауторитету који је свети апостол и мученик уживао у црквеним заједницама истока.

Надамо се да ће овај кратак преглед тематике везане за име Јаков у новозаветним списма бити од помоћи читаоцима Светих Списа да боље разумеју о ком Јакову се ради у одређеном тексту.

Православље