Које боје одежде свештеник треба да носи - Пређеосвећана Литургија

[Guest]

Проф. Др Јован М. Фундулис

ПРЕЂЕОСВЕЋЕНА ЛИТУРГИЈА

Које боје одежде свештеник треба да носи и које ће боје прекривачима бити застрти Свето Предложење и Часна Трпеза приликом вршења Светих Тајни Православне Цркве, као и у току Четрдесетнице, осталих празника у току године и вршења сахране или парастоса?

Пре свега треба нагласити да боја има своје место у Светом богослужењу. Њена хармонија естетски помаже присутнима да се боље усредсреде и да се посвете вршењу Свете Тајне, док одсуство хармоније разбија пажњу и не рађа у души осећај небеског поретка који се у светом богослужењу изображава. Од стране психологије је потврђен утицај који извесне боје врше на душевно расположење човека. Смерне и естетски дивне боје изазивају одговарајућа осећања. Уосталом свака боја крије и неку симболику, не само у Светом богослужењу, него и у свакодневном животу. Зар тамно не означава жалост и скрушеност? Бело - радост и чедност? Зар црвено није боја која подсећа на крв и жртву? Црква је дужна да све ово употребљава да би циљ свештених богослужења био постигнут у што већој мери. Сва чула: вида, слуха, мириса, додира, чак и чуло укуса, сарађују у прослављању Божијем и очишћењу човековом.

Питање боје одежди није историјски проучавано те не знамо да ли су постојала одговарајућа предања која се односе на то и каква су она била у византијско доба. Нити пак знамо да ли је постојало јединствено предање или су, зависно од места, преовладавали различити обичаји. Само на основу ретких сведочанстава црквених писаца или сведочанстава литургијских рукописа можемо донети одређене закључке. Међутим, колико год изгледало да нису постојала строга правила која би одређивала боју одежди, као што је то нешто касније било на Западу, исто толико изгледа да је постојала извесна традиција у погледу боја. Тако би епископ или свештеник при вршењу крштења носили беле одежде. Током Четрдесетнице би, опет, носили одежде тамних боја. Уосталом, поједини делови одежде су имали одређену боју, као што је ђаконски стихар који је био бео, стихар епископа, који је био црвен или бео са црвеним рекама (тј. уздужним тракама) итд.

У Западној цркви постоје формалне уредбе, које до танчина одређују боју свештеничких одежди сходно симболици сваке боје која се усклађује са особеношћу сваког празника. Тако се беле одежде носе на Господње празнике, празнике Богородице и Светих који нису мученици; црвене - на празнике страдања Господњег, Светог Духа, Апостола и Мученика; зелене - недељама пред Божић и након Богојављења; љубичасте - за постове и литије; и тамне (тј. боје порфире, бордо - прим. аутора) ο Великој Четрдесетници, за сахране и помене.

У нашој Цркви данас не постоје одређена правила која би одређивала боју одежди. Неко би у том погледу могао рећи да нас донекле одликује извесна анархија, која се увеличава при саслуживањима током којих сваки свештеник носи било коју боју која му се допада. Тако често бивамо сведоци најневероватнијег шаренила, без икаквог комбиновања или без трага хармоније. Једну боју имају прекривачи Свете Трпезе, другу прекривачи Предложења, трећу дарци, четврту одежде архијереја, другачију боју одежде сваког од свештеника, а другу одежде ђакона. Остављам по страни то што је сама свештеничка одежда често састављена од једног мозаика боја и нијанси. Засигурно ће бити наведени економски разлози који спречавају наше свештенике да имају више одежди различитих боја и приморавају их, нарочито у сиромашним крајевима, да се облаче како било. Не желећи да пренебрегнемо истинитост таквог приговора, не можемо да не признамо да смо пре чешће сами кривци због немара и непажње, него жртве своје немаштине. И даље смо оптерећени наслеђем турског ропства чији су трагови још увек приметни у многим видовима Светог богослужења. Наравно, дужни смо да признамо да се стање унеколико поправило. Нарочито у великим црквама, многи свештеници, покушавају да набаве више једнообразних свештеничких и ђаконских одежди које би биле у хармонији са прекривачима Свете Трпезе, а и млади свештеници избегавају шаренило и израђују своје одежде са више укуса од старијих.

Поред свега овога и данас постоји извесна традиција која одређује боју одежди и која, како изгледа, има корен у древној пракси наше Цркве. На пример, приликом вршења крштења чува се најверније древна пракса те многи свештеници облаче беле одежде. Беле опет преовладавају и у Пасхалном периоду, док се обичним данима у току Четрдесетнице у свим крајевима употребљавају тамне, пурпурно-црвене, одежде. Свештеници те пурпурне, или беле епитрахиље и фелоне носе, сходно локалном предању или старости сахрањиваног, такође и приликом заупокојених служби. На Светој Гори, где су са великом благочестивошћу очувана стара предања, свештеници носе беле одежде приликом читања васкрсног јутарњег Јеванђеља недељом, а црвене ο Богородичним празницима. Пресвлаке Свете Трпезе и прекривачи Свештеног Предложења, током Велике Четрдесетнице и Пасхе, прате боје свештеничких одежди - значи пурпурне су или беле.

За друге велике празнике и за друге периоде литургијске године не постоји традиција која би одређивала боју одежди, нити се приликом вршења Светих Тајни или других богослужења мења боја прекривача на Жртвенику. Само свештеници сходно прилици, носе светле или тамне одежде. Исто важи и за вршење заупокојених служби и парастоса. Храм и жртвеник никад не треба украшавати тамним бојама, колико год да је упокојени био у свету знан. У хришћанском храму не треба да долази до таквог разликовања, не само због тога што је то противно јеванђељском духу једнакости, него и због тога што пренаглашена жалост није сагласна смислу који хришћанство придаје смрти, коју оно сматра «уснућем», «изласком» и «преласком од тужнијег ка кориснијем и сладоснијем, и покојем и радошћу (трећа коленопреклона молитва Педесетнице)». Ожалошћени долазе у Цркву да из ње црпе утеху и наду, а не тугу и безнађе.

[Прле]

Сматрам да гледати у страну западне цркве није претерано корисно а ни смислено. 

Зато, код Руса, можемо да видимо врло јасна правила употреба боја:

1. Обична недеља од свих светих до прве недеље Великог Поста - Златна. Олтар, Свештеник, Ђакон, чтеци

2. Богородичини празници - Плаво. Олтар, Свештеник, Ђакон, чтеци

3. Силазак светога Духа и преподобни - Зелена

4. Васкрс до Вазнесења, мученици - Црвена

5. Велики пост понедељак-петак (литургије пређеосвећених дарова) - Црна

6. Велики пост субота недеља Пурпурна/Љубичаста

7. Велика субота, Вазнесење, Преображење, Господњи празници (Осим Сретења) - Бела

8. Сретење - плава јер се сматра Господње/Богородичиним празником