Ко води светску економију?

[Зоран]

Би-Би-Си: Ко води светску економију?

Нови економски односи у свету

ЛОНДОН/ПИТСБУРГ – Начини управљања светском економијом биће једна од главних тема на предстојећем скупу лидера Групе 20 најразвијенијих земаља света и привреда у наглом успону (Г20) у Питсбургу, поред разговора о економском опоравку и регулисању банака.

Светска финансијска криза је изнела на видело да, упркос глобализованој светској економији, не постоји јасан начин да владе земаља раде заједно на решавању глобалних економских проблема, оценио је Би-Би-Си.

У чланку објављеном на сајту британске мреже, истиче се да би помањкање координације, како сада тако и у будућности, могло продужити и продубити глобалну рецесију и повећати незапосленост и сиромаштво у свету.

Криза је, међутим, покренула напоре за реформисање постојећих глобалних финансијских институција, Светске банке и Међународног монетарног фонда, које су основане крајем Другог светског рата ради помоћи у оживљавању ослабљене глобалне економије и чији је посао да позајмљују новац земљама које се налазе у тешкоћама.

Земље учествују у финансирању ММФ у складу са снагом своје економије и на основу свог доприноса добијају право гласа у тој институцији.

Садашња гласачка структура, међутим, не одсликава растућу снагу нових економија, као што су Кина и Индија, које предводе у извлачењу света из рецесије у време колапса привредног раста у Европи и САД, наведено је у чланку.

Искрсле су, међутим, несугласице између САД и Кине, са једне стране, и Европе, са друге, око тога у којој мери би требало изменити гласачко право.

Мада су све стране обећале да ће решења за тај проблем наћи до јануара 2011. и даље постоје знатни практични проблеми.

Европске земље, које учествују са 25 одсто у светској економији, поседују 40 одсто гласова, док САД, чије је учешће даљих 25 одсто, имају само 17 одсто гласачких права.

У оквиру прописа ММФ, све велике одлуке захтевају већину од 85 одсто, што значи да су САД једина појединачна земља која може блокирати било коју одлуку.

САД и Кина су предложиле да се квота европских земаља умањи за пет до седам одсто како би се обезбедио већи утицај привреда у наглом успону, али би такође било пожељно да САД изгубе своју блокирајућу већину.

Мање европске земље, као што су Холандија и Шведска, нису, међутим, раде да изгубе своја места за главним столом где седе међу 24 члана управе ММФ.

Чак се и Британија противи притиску за хитне реформе.

Један званичник британског министарства финансија је у изјави за Би-Би-Си рекао да је Европа дала највећи допринос у попуњавању фондова ММФ (позајмивши више од 150 милијарди долара од затражених 500 милијарди) и да сада није време да се од тог континента тражи смањење његовог утицаја.

Јачање улоге Кине и Индије у новом систему управљања међународном економијом биће од кључног значаја, истиче британски јавни сервис.

Већина економиста сматра да се САД и Европа не могу вратити својој улози потрошача робе из осталих делова света и да ће у будућности њихова економија морати да расте путем повећања извоза.

То значи да ће Кина морати да смањи удео извоза у расту своје економије и да се преоријентише на повећање домаће потрошње, што је прилично оштар захтев.

Биће потребно дуго времена за отклањање једног од основних узрока садашње економске кризе: растуће глобалне неуравнотежености између Кине као извозника са трговинским суфицитом и САД, као највећег светског потрошача који живи на позајмљивању новца.

САД више нису у стању да играју своју улогу и што се пре Кина окрене домаћој потрошњи, већи су изгледи да привреда САД у будућности расте уз помоћ веће производње за извоз, а не путем повећања потрошње и својих дугова.

Тако би давање веће улоге у ММФ Кини могло охрабрити оне у тој земљи који желе да своја преимућства искористе на начин који би помогао светској економији да расте.

Реформе су све неизбежније, с обзиром на нове моћнике у свету и ресурсе који су за ММФ и Светску банку обећани на самиту у Лондону.

Светска банка је позајмила дугорочна средства земљама у развоју за изградњу инфраструктуре, као што су бране и путеви, и за унапређење њиховог здравственог и образовног система, док је помоћ ММФ везана за подршку валутама тих земаља.

ММФ, који пружа краткорочну подршку земљама суоченим с финансијским тешкоћама, знатно је проширио своје ресурсе како би помогао да се земље изборе са кризом.

Земље су за ММФ обећале додатних 500 милијарди долара зајмова и 250 милијарди долара у Специјалним правима вучења које могу повући без рестрикција.

ММФ је такође добио више утицаја у надгледању светске економије, а за узврат се обавезао да олабави често веома строге услове везане за своје зајмове, који су у прошлости изазивали негодовања земаља у развоју.

Овонедељни самит Г20 у Питсбургу могао би да одреди да ли ће Г20 из кризе изаћи као кључна организација са утицајем у руковођењу светском економијом или ће њен значај избледети, закључио је Би-Би-Си.

Танјуг

[firius]

Grupa 20: Učinjen veliki napredak

Pitsburg -- Zemlje Grupe 20 dogovorile su se u Pitsburgu o osnovama novog finansijskog i privrednog rukovođenja, u nadi da izbegnu novu svetsku ekonomsku krizu.

U nacrtu deklaracije, industrijski razvijene zemlje su odlučile da ojačaju saradnju, tako što će imati uvid u način poslovanja svojih partnera i međusobno procenjivati kolektivne poslove, uz pomoć MMF-a. U nacrtu deklaracije pominje se i uspostavljanje čvršćeg međunarodnog finansijskog sistema, kao i strože mere prema bonusima koje daju banke.

Ovogodišnji samit G20 u Pitsburgu doneo je prevagu konkretnih ekonomskih mera nad politikom, što je zadovoljilo i razvijene zemlje i one u razvoju. Između ostalog, dogovoreno je da zemlje u razvoju dobiju veće pravo glasa u međunarodnim finansijskim institucijama.

"Ne možemo se suočavati sa izazovima 21. veka, a da i dalje imamo pristup kao da smo u 20. veku. Naše institucije treba da budu realan odraz vremena u kome živimo. S tim u vezi, zemlje sa ekonomijom u razvoju dobiće veće pravo glasa", poručio je predsednik SAD Barak Obama.

Tako je sada udeo zemalja u razvoju povećan za pet odsto u Međunarodnom monetarnom fondu, a u Svetskoj banci za tri odsto.

"Tražili smo sedam odsto, dobili smo pet. Dobili smo znači više od 50 odsto onoga što smo tražili. To je značajna pobeda. Nije samo poenta u kvantitetu. Pokazalo se da su Vlade zemalja mnogo fleksibilnije", ocenio je brazilski predsednik Luis Inasio Lula da Silva.

Izvor: B92, Tanjug 

[flint]

Да ти ја кажем шта мислим, а ти реци да сам луд. Светску економију води сам сатана.

[Guest свештеник Иван]

Да ти ја кажем шта мислим, а ти реци да сам луд. Светску економију води сам сатана.

Или његове слуге...

[Guest Evgenik]

4-2 Illuminati Five Sense Conspiracy: USA- UN/British Queen/Monarchy- connection

[flint]

Да ти ја кажем шта мислим, а ти реци да сам луд. Светску економију води сам сатана.

Или његове слуге...

Па да, они спроводе, а сатана командује... замке су свуда... само да се упецамо, као рибице

[andrej]

Да ти ја кажем шта мислим, а ти реци да сам луд. Светску економију води сам сатана.

Или његове слуге...

Па да, они спроводе, а сатана командује... замке су свуда... само да се упецамо, као рибице

1. Зато имајући ово служење, као што бисмо помиловани, не малаксавамо,

2. Него се одрекосмо тајних срамотних дјела, не ходећи у лукавству, нити изврћући ријеч Божију, него јављањем истине препоручујемо себе свакој савјести људској пред Богом.

3. Ако ли је и покривено јеванђеље наше, покривено је онима који пропадају;

4. У њима бог овога свијета ослијепи разум невјерника. да им не засвијетли свјетлост јеванђеља славе Христа, који је икона Бога невидљивога.

5. Јер не проповиједамо себе, него Христа Исуса, Господа. а себе као слуге ваше Исуса ради.

2 Кор. 4, 1-5

Одговор сватог апостола Павла и даље није надмашен...

[Игор]

Веома занимљиво размишљање. На који начин сатана контролише светску економију? Јел може мало детаљније појашњење?

[andrej]

Веома занимљиво размишљање. На који начин сатана контролише светску економију? Јел може мало детаљније појашњење?

Брате Игоре, делимични одговор на ово питање сам дао овде:

Питајте Андреја и Дарка о пагубном деловању верских секти

Мислим да је добро наставити причу од тачке докле смо стигли у овом посту.

Дакле, дај неки коментар или размишљање на ово, па да наставимо одатле?

[Sophrosyne]

Kako ko vodi?

Pa Jevreji.

[andrej]

Kako ko vodi?

Pa Jevreji.

Брате, ако се шалиш у питању је неслана шала. А ако не, још горе. Ово је размишљање које је довело до холокауста и потпуно је без основа у реалности. Ја бих, сада, на пример рекао Британци - иначе, архитекте савременог антисемитизма - и мада бих ја имао више аргумената за моју, него ти за твоју тврдњу, нико од нас не би био у праву. Једноставно, ствари су много сложеније, а центара моћи је много више од једног - коначно, поделе нису ни "верске" ни "етничке," колико су духовне и геополитичке. А све учеснике форума бих у име Уредништва, формално замолио да се уздрже од било каквих дерогирајућих верских и етничких (дис)квалификација.

[Пантелејмон Нови]

Kako ko vodi?

Pa Jevreji.

---

Овде нема ни вере ни нације јер су такви људи слуге сатанине како рече доле о.Иван!

[flint]

Људи, ја Вам лепо кажем да иза свега стоји Ђаво, а Ви се свађате, а он - ђаво то и хоће -да Вас свађа.

[Игор]

Економија је сума многих појединачних одлука о томе како дефинисане потребе (жеље) задовољити у свету ограничених ресурса у дефинисаној јединици времена. Усклађивање потреба са ресурсима се зове тржиште, и начин да се схвати историја економије је да се сваке јединице времена (рецимо секунде, сата, месеца и године) прати однос свих фактора који производе тражњу (потребе) и фактора који производе понуду (кориштење ресурса).

Ово је начин да се схвате дешавања на тржишту, а преко њих и дешавања у светској историји.

[Драган]

Kako ko vodi?

Pa Jevreji.

Јудео-масони прецизније.