Покров Пресвете Богородице

[Владан]

пондељак 14. октобар (1.окт)



Покров Пресвете Богородице



У Богородичној цркви Влахерне у Цариграду 14 октобра 911 године, у време цара Лава Мудрога, обављало се свеноћно бдење у Богородичној цркви Влахерне у Цариграду. Било је присутно много народа, а међу присутнима је стајао и Свети Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем. Негде пред зору, тачније у 4 часа после поноћи деси се чудо. Појави се изнад људи Пречиста Богородица са распростртим омофором на рукама, којим покри све присутне. Беше она обучена у златну порфиру и сва блисташе, окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама. Дуго је она тако стајала и молила се плачући. Свети Андреј показа руком свом ученику и упита га: "Видиш ли чедо, Госпођу и Царицу Свету, како се моли за сав свет?"

Због тог догађаја Црква наша је узела овај датум када празнује и прославља Пресвету Богородицу, као покровитељку и заштитницу рода хришћанског, која својим посредничким молитвама умилостивљава Бога према нама грешницима. Већ безброј пута до данас се показала Њена помоћ у време ратова, глади, болести и других недаћа које нас сналазе. Због тога ми и молимо непрестано од Ње помоћ, а Она нам пружа заштиту Својим покровом, да нас ослободи од разноврсних опасности којима смо подложни. Она нас штити од болести, глади, помора, она ублажава нашу тугу, она моли за опроштај наших грехова. Непрестано бди над нама са Анђелима Божјим и узноси молитве Богу за све нас. Јер да нема Ње, Премилостиве Владичице, одавно би ми запали у беду. Она нас чува и штити и моли се пред Богом за наше грехе да нам Бог опрости и да се смилује на нас. Покров њен, чини штит којим нас она обавија и штити од злих "стрела" непријатеља наших, видљивих и невидљивих. Колико је чудесна и јака Њена молитва могу да посведоче сви они који су јој се обратили са искреном молитвом и којима је она помогла. Нека сведоче само оне мајке којима је исцелила болесно чедо, нека сведоче само они од којих је одагнала духове зле и извела их на прави пут, пут спасења, пут који води ка вечном животу. И биће довољно да се уверимо у Њену чудесну моћ. Јер Њена рука милује и ублажава сваку патњу и бол, она нас враћа у живот, она непрестано брине и бди над нама.

Тропар (глас 4):

Днес благовјернији људије свјетло празднујем, осјењајеми твојим Богомати пришествијем, и к твојему взирајушче пречистому образу, умилно глагољем: покриј нас честним твојим покровом и избави нас от всјакаго зла, мољашчи Сина твојего Христа Бога нашего спасти души нашја.

[dusha]

[dusha]

[dusha]

[dusha]

[Guest]

РАСУЂИВАЊЕ

Пресвета Богородица често се јављала светим људима ради неке потребе, било да их ободри у подвигу, било да их исцели од болести, било пак да им открије неку тајну. Два донекле слична и дивна случаја догодила су се у Лаври Светогорској, и то са св. Јованом Кукузељем и св. Григоријем монахом, само у разна времена. У време великог Акатиста уз часни пост, а по отпојању истога, Јован се беше заморио и спустио у столицу према икони Богородичној. Како је сео тако је и заснуо. У томе јави му се Света Пречиста сва у небеском сијању, и рече му: „радуј се, Јоване! Пој и не престај појати, а ја те за то не ћу оставити." При тим речима Она метну у руку Јованову један златник. Кад се Јован трже ода сна, златник беше у његовој руци. Поражавајућа чудеса после тога дешавала су се како од иконе Богородичине тако и од тог златника. Други случај десио се са монахом Григоријем. И он је, као и Кукузељ, био појац у цркви. Патријарх Калист беше установио, да се на службама св. Василија пева „о Теб! радуется" место „Достойно." Његов наследник патријарх Филотеј обустави то, и нареди да се због краткоће пева увек „Достойно". Но једанпут у очи Богојављења, а у присуству Григорија патријарха Александријског, отпева Григорије „О Тебе радуется". После тога одмах му се јави Света Пречиста, као и Кукузељу, метну му златник у руку и рече: „много ти благодарим за твоје појање у част моју." Због тога и од тада установи се, да се на службама св. Василија увек пева „о Тебе радуется."

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам неправде цара Ахаза и казне Божје (II Днев. 28), и то:

1. како Ахаз чињаше што је зло пред Господом целога века свога;

2. како подиже идоле по свима угловима у Јерусалиму и по целој земљи и клањаше им се;

3. како имаше многе ратове, и у свима би побеђен, земља му би опустошена, стотине хиљада изгибоше и толико одведоше у ропство.

БЕСЕДА

о мужу блаженом

Благо мужу који не иде на савјет

нечестивих, и на пут грјешникâ не ста,

и на сједиште губитеља не сједе (Пс. 1, 1).

Благо оном пре свега, браћо, ко није толико окорео од греха, да може чути и испунити савет Божји, који долази преко пророка. Нечестиви су они који све што мисле, мисле па супрот Богу и вољи Божјој; грешници су они који иду путем својих жеља и својих мисли, насупрот жељи Божјој и закону Божјем; губитељи су они који упропастивши себе злим делима упропашћују и друге. И тако прво долази зла помисао (зао савет), па зло дело, па зао пример — саблазан. Благо, дакле, мужу који нити тражи савета у нечестивих људи нити се саглашава са нечастивим мислима својим, него налази довољно савета за све што му треба за спасење у закону Божјем. Благо мужу који ни једанпут не ста на пут, којим грешници ходе, или ако ста, покаја се и поврати се на пут живота, који је од Господа. Благо мужу који не седе на позорницу губитеља душа невиних, да својим саблажњивим примером саблажњава и губи душе невине. Јер је речено о саблазнитељу: боље би му било да се објеси камен воденични о врату његову и да потоне у дубину морску (Мат. 18, 6).

Браћо моја, благо свима вама, и мушкима и женскима, који се опрезно клоните од ова три зла: од нечестивих мисли и савета, од дела грешничких, и од саблажњавања других. Сва та три зла јесу као једна иста отровна змија, која од малене змије порасте у велику змију.

О Господе благи, Створитељу наш, помози нам силом Твојом и добротом Твојом, да се спасемо од змије ове љуте, коју Ти, Христе Господе, победи оружјем непобедивим Крста Твога часнога. Помози нам, да слушамо само Твој савет, да идемо само Твојим путем, и да светлимо само Твојим примером. Теби слава и хвала вавек. Амин.

[Олимп]

Кондак, гл. 3.

Дјева данас у цркви предстоји и са Светима се невидљиво моли Богу за нас.

Анђели са архијерејима се клањају, Апостоли са Пророцима се веселе:

Јер Превечнога Бога за нас моли Пресвата Богородица.

Тропар, гл. 4.

Данас као православни народи светло празнујемо, осењени Твојим Богомати доласком, и гледајући Твој пречисти Лик, умилно говоримо:

Закрили нас славним Твојим Покровом и од свакога зла нас избави, молећи Сина Твога, Христа Бога нашега, да спасе душе наше.

[Guest]

Свети апостол Ананија

Један од Седамдесеторице. Беше епископ у Дамаску. Према јављењу Божјем (Дела Ап. 9.) крстио Савла, доцнијег апостола Павла. Насупрот свима гоњењима храбро проповедао Јеванђеље, због чега буде камењем убијен у граду Елевтеропољу. Његове свете мошти пренете су у Дамаск а доцније у Цариград.

Преподобни Роман Слаткопојац

Родом из Емеса града Сиријског. Служио као црквењак најпре у Бејруту, а по том у Цариграду при саборној цркви у време патријарха Јевтимија (490– 504. год.). Био неписмен и невешт појању, због чега су му се подсмевали неки учени клирици. Св. Роман се плачевно молио Пресветој Богородици, и она му се јави на сну, пружи му неки свитак хартије (звани кондак), и рече му да прогута. Сутрадан је освануо Божић, и Роман изађе на амвон и ангелским гласом испева „Дјева днес". Сви беху удивљени како садржају те песме тако и гласу појца. Примивши од Богородице дар песнички Роман испева преко 1000 кондака. Као ђакон велике цркве упокојио се 510. год. у Цариграду, и преселио се међу ангелске хорове.

Преподобни Јован Кукузељ

Словенин из Драча. Као младић био узет у музичку школу у Цариград, где постане омиљени појац на двору царском. Бојећи се људских ласки и похвала одбегне у Св. Гору, и пријави се у Лаври као чобанин. Као чобанин и монах он се изванредно подвизавао. У два маха јавила му се Пресвета Богородица. Упокојио се у XII столећу.

Преподобни Григорије

Монах Лавре Светогорске из XIV столећа.

[Guest]

http://www.pavel-ko.net/old/nashiik_.php?begin=33&cat=f

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[feeble]

Бденије у Ђунису, како изгледа величанствено!

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/page/index.html/_/1346440445/%D0%BF%D0%BE%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B8/%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%B2-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B5-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B5-r477

[Guest]