Зашто у Литургији Светог Василија Великог не постоји «Претворивши их Духом Твојим Светим» ?

[Guest]

Проф. Др Јован М. Фундулис

Зашто у Литургији Светог Василија Великог не постоји

«Претворивши их Духом Твојим Светим» ?

Можда је то неопходно и треба Га додавати?

Из текста Литургија Светог Златоуста и Василија Великог и из показатеља древних кодекса се види да за време освећивања часних Дарова нису давана три благослова, као данас, него два. «Претворивши их Духом Твојим Светим» није израз благосиљања, као што су то јасно два претходна израза («И учини овај Хлеб часним Телом Христа Твога» - «Α то што је у Чаши овој часном Крвљу Христа Твога»), него наставак ових двају израза. «Претворивши их» је глаголски прилог прошли, који зависиод «учини»: претварање Дарова у Тело и Крв Христову ће бити извршено силаском Светога Духа. Дакле, акценат код призива пада на прва два израза, управо онако како ο томе говори и Никола Кавасила: «И рекавши те речи (дакле, речи "Примите, једите..." и "Пијте из ње сви...") потом приклања главу, и моли се, и преклиње да оне Божанске речи Сина Његовог, Спаситеља, буду примењене и на ове предложене Дарове, те да они, примивши Његовог Пресветог и Свесилног Духа, буду претворени: хлеб у само Часно и Свето Тело Његово, а вино у саму Пречисту и Свету Крв Његову. И пошто се тако помоли и то изговори, сво је свештенослужење "испуњено и извршено", и Дарови су освећени, и жртва окончана, и видимо како на Трпези почива велика жртва и свештено Јагње које је заклано за свет.» («Тумачење Свете Литургије», гл. 27). Израз «претворивши...» је, у Барбериновом кодексу под бр. 336 из 8. века, који је најстарији византијски Молитвослов, спојен са претходним и првим изразом (стоји два пута на крају два израза), а да се при том свети Дарови не благосиљају трећи пут.

То је у тексту Литургије Василија Великог још јасније. Израз «изливеном за живот света и (спасење)» представља наставак друге реченице благослова («А Чашу ову часном Крвљу Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа») и не односи се ни на дејство Светога Духа, нити на обе врсте евхаристијских Дарова, него само на часну Крв која је проливена на Крсту Господњем. У Барбериновом кодексу се она спаја са претходном реченицом («Исуса Христа, амин, изливеном за живот света, амин»), али се подразумевају три благослова, будући да на почетку призива имамо уредбу типика: «И запечаћује свете Дарове говорећи три пута». У Александријској Литургији Василија Великог, која је краћа и сматра се мајчинским обрасцем византијске Литургије Василија Великог, јасно имамо само два израза благосиљања, један за хлеб и други за вино. Два благослова такође имају и древне Литургије Светог Јакова, Светог Марка, Светог Григорија Богослова и др.

Међутим, рано се у обе византијске Литургије, а по угледу на свештени образац Свете Тројице, уводи и трећи благослов. И он је по облику два претходна благослова требао да буде повезан са неким изразом. У Литургији Светог Златоуста је одвојен крај, који се односи на претварање оба часна дара дејством Светога Духа («претворивши их Духом Твојим Светим; амин, амин, амин» или касније «Амин. Амин. Амин.») Али, у Литургији Василија Великог је то било теже учинити, јер се крај израза није односио на оба часна Дара, нити чак, као што смо видели, на дејство Светога Духа, него на Крв Христову. На крају је и у њој по аналогији дошло до онога до чега је дошло и у Златоустовој Литургији, али не и без тражења других решења. И то због тога што свако ко уз размишљање проучава овај део Свете Литургије има извесни утисак прекида у редоследу: Каква веза постоји између благосиљања и израза «изливене за живот света»?

Исправка је извршена на основу паралелног текста Златоустове Литургије, који је сматран прикладнијим, као што и јесте. Додато је «Претворивши их Духом Твојим Светим» како би оно пратило трећи благослов. Тај додатак сусрећемо у поприлично великом броју рукописа, који датирају од 16. века па надаље. Али, до додавања долази на разне начине: или се «изливена... » избацује и замењује са «претворивши их...», или се «претворивши их...» као саставни део израза трећег благослова додаје ономе «изливена...», или се «изливена...» додаје другом изразу благосиљања те «претворивши их...» остаје као трећи благослов, или «изливена...» остаје као трећи, а «претворивши их...» се додаје као четврти благослов. Нису изостала ни радикалнија решења: изузет је цео део од «Хлеб овај Часним Телом...» до «за живот света (и спасење)» и додат одговарајући део из Златоустове Литургије: «И учини Хлеб овај...» до «Духом Твојим Светим» (766., 773., 776. Атински кодекс).

То додавање је било познато и преподобном Никодиму Светогорцу те га он оштрим речима осуђује: «Свештеници, када служе Василијеву Литургију, за време претварања и освећења тајни не треба да говоре "претварајући их Духом Твојим Светим", јер је то додатак неког дрског и неуког човека, који је, као што изгледа, противећи се Латинима, узео те речи из Златоустове Литургије и додао их Василијевој Литургији. Отуда те речи, као што смо истражили, не налазимо у старим рукописним Литургијама, али тим речима ту ни по синтакси није место» (Πηδάλιον, Белешке на 19. канон Лаодикијског Сабора). На сличан начин ο додавању «претворивши их Духом Твојим Светим» у Литургију Василија Великог говори и издање Великог Молитвослова М. Саливеру (уред. Н. Пападопулос) и противи му се као нечему што се не слаже са синтаксом текста (стр. 64). Та прибелешка је дословце преузета из издања Литургија под насловом «Αι θείαι λειτουργείαι» (Γ. Πρωτοψαλτίδου), у Цариграду 1858, 2. издање 1875., стр. 133. Изгледа да ју је, као и остале прибелешке у том издању, саставио патријарх Констан- тин 1. Синајски.

Тврђено је и да је у провобитном тексту Литургије Светог Василија Великог постојао израз око кога се расправљало. Али, ту претпоставку не поткрепљује ни синтакса, нити упоредна Александријска Литургија Св. Василија Великог, нити ο њој сведоче стари и меродавни рукописи. И без додатка је смисао израза потпун. Призив има савршен облик: «Теби се молимо и Тебе призивамо... дође Дух твој Свети на нас и на предложене Дарове ове, и да их благослови, и освети и покаже: Хлеб овај самим часним Телом... а Чашу ову самом Крвљу Господа... изливеном...» «Претворивши их...» би, и да је постојало, представљало необичну синтактичку неправилност и плеоназам за један толико филолошки уредан текст као што је Литургија Светог Василија Великог.