Да ли се : Агнец и честице, освећењем претвара у Тело Христово, или не?

[Guest]

Проф. Др Јован М. Фундулис

Да ли се целокупан садржај дискоса: Агнец и честице, освећењем претвара у Тело Христово, или не?

На тему честица су се раније односила три питања под бројем 3-5 (том 1, стр 17-22), у којима смо тада дали, колико је могуће, опширан и, верујемо, подробан одговор. Прво се односило на историјат и смисао честица и на то да ли се и оне приликом освећења претварају у Тело Христово, а друга два на сродне теме: да ли се на речи «Светиње светима» уздиже цео дискос, и да ли се свештеник причешћује од своје честице или од Агнеца. Имам утисак да је одговор био јасан: освећује се само Агнец, само се он уздиже и свештеник се, као и народ, причешћује само од Агнеца, а не од честица, јер се оне освећују учешћем када се полажу у Свети путир, али се не претварају у Тело Христово.

Тада смо направили један осврт на историјат честица, значи на црквено Предање и праксу, и позвали се на сведочанства црквених писаца из времена Светог Симеона, архиепископа Солунског па надаље, тражећи од њих решење за наша питања. Свети Симеон је први који се бави темом освећења честица, које су, уосталом, не тако давно, у тринаестом веку биле уведене у византијску литургијску праксу. Осим тога, видели смо шта у вези с тим пишу Теофил Кампанијски, Гаврило Севир Филаделфијски и преподобни Никодим Светогорац. Сведочанства су једногласна и у потпуности сагласна са оним што пише Свети Симеон. Због релативног употпуњења одговара смо навели једно не тако јасно сведочанство Светог Германа Цариградског и на један подједнако магловит навод ο честицама Светог Николе Кавасиле, као и одлуке унијатских сабора и папе Бенедикта XIV (1740-1758), који се стављају на страну супротног становишта, значи да се честице претварају у Тело Христово. Међутим, можда су нејасност првих двају сведочанстава и позивање на праксу бројних грко-унијата заплели ствари и изазвали ново, горе постављено питање и слкчне недоумице код неких других. Ово је, као што се види из три стара питања, уосталом, учинило неопходним враћање на тему честица, теоретски и практично посебно занимљиву, будући да она може имати непосредне практичне, обредно-литургичке последице (уздизање целог дискоса, освећење садржаја целог дискоса, причешћивање свештеника и народа честицама). Папске одлуке нас се не тичу и не интересују православне. Нећемо се враћати на њих, нити на друга сведочанства на која смо се у оном одговору позивали. Између осталих писаца (Симеон, Теофило, Гаврило и Никодим), у потрази за додатним сведочанствима, ћемо се позвати само на Светог Симеона за поткрепљење и употпуњење слике која се односи на предање ο честицама. У сваком случају, молимо да новије чињенице и што се тиче историјата и смисла честица и спорне теме, значи одговара на питање да ли се освећују или не, па према томе и да ли се причешћујемо њима као Телом Христовим или не, буду доведене у везу са оним што је тада писано. Нећемо понављати оно што је тамо написано.

У Загори Пилејској је сачуван кодекс из петнаестог века који је припадао патријарху Цариградском Калинику Трећем и који садржи објављена и доскора необјављена дела Симеона Солунског. Изузетна вредност овог рукописа је у томе што га је Свети Симеон својеручно исправио. Ради се ο кодексу библиотеке општине Загора под бројем 23. Свети Симеон тамо, у 94-тој глави «Дијалога», на маргинама листова 34-35 рукописа, додаје веома дугачку допуну ономе што сам пише ту ο честицама, а чији смо део и ми приложили у претходном одговору. Додатак је објављен 1981 од стране Дејвида Балфура, заједно са осталим до тада необјављеним Симеоновим делима. Додатак се налази тачно на оном месту где се завршава излагање одломка из Дијалога који смо тада објавили, после реченице «(...) и од божанског Тела кашичицом узима». Тамо је сумирао оно што је написао ο честицама и завршио, као што је имао обичај, умерено: «А истина једа се онај који заједничари у Телу и Крви причешћује свим честицама које су се, пошто су стављене у путир, присајединиле Телу и Крви Христовој и с њима сјединиле се. Међутим сматрам да је боље пазити да се кашичицом узима и од Божанскога Тела ».

Дијалог је објављен заједно са овим текстом, као што се види из тога што ни у једном другом рукопису, као ни у штампаним издањима не постоји додатак. Очигледно је да су изазвани коментари. Или, иначе јасан, став Симеона није добро схваћен, или на основу израза: «а истинито је», и «као што сматрам», схваћено да су, оно што је написао, његови субјективни ставови, недовољно утемељени на Црквеном Предању. Вероватно је да су штавише охрабривали оне који су, било да верују како се честице претварају у Тело Христово, било из небриге, и њима без разлике причешћивали вернике.

Свети Симеон се у свом додатку, са његовим познатим кружним начином размишљања, поново враћа на претходно изражене погледе и, избегавајући сваку умереност или уздржаност, допуњава своје ставове, анализира их и поткрепљује аргументима из Предања и литургијске праксе Цркве, «иако они и немају догматску оштрицу». Непрестано пак наглашава да изражава «најдревније» и «првобитно» Предање Цркве, и да «увек следује обичајима Цркве како их она проповеда».

следи наставак...

[w.a.mozart]

vrlo zanimljivo... čekam nastavak Hristos vaskrse

[Guest]

наставак сутра :0104cheesy:

[Александрида]

Khm...danas Marti 4869

[Guest]

а јест бре , данаске 0102_laugh

[Guest]

Симеонови аргументи су укратко следећи:

Причешће се даје онако како га је Христос предао и како смо га примили од Светих Отаца. Апостоли су се причешћивали и Телом и Крвљу Господњом. Иако је претходило сједињење Тела и Крви, служитељи су се Часним Телом и Крвљу причешћивали одвојено. Тако су се причешћивали и мирјани. Међутим, касније су Свети Оци, «због неких догађања», увели кашичицу. Честице се сједињују с Часном Крвљу и Телом сједињењем које је «до танчина». Пошто су се честице на овај начин «посве» сјединиле и пуне су Тела и Крви Господње, верник се заједно с њима причешћује и Телом и Крвљу Христовом. Али, наставља он, не треба да бива тако, него да свештеник узима кашичицом и само ово Тело и да га, како захтева Свештено Предање заједно с Часном Крвљу, предаје онима који се причешћују. Α ово због тога што се честице, које се приносе у част светих и искупљење живих и упокојених, не претварају у Тело Христово, него само Агнец. Α ево зашто:

• 
  На Предложењу се «у спомен Господа» приноси само један хлеб. Из њега се вади Агнец и настаје сједињење Чаше. Потом се из других хлебова ваде и приносе честице. Ово је исправан поредак.
  
• 
  Кад треба да се служи Пређеосвећена Литургија, приносе се и други хлебови по броју Пређеосвећених (које током наредне седмице планирамо служити), ваде се Агнеци, бива сједињење и потом се приносе честице. Само се хлебови приносе «у спомен Господа».
  
• 
  Само се хлеб, који је уздигнут, и из кога је извађен Агнец, сече и дели као нафора (аут{бшро=уздарје). Остале просфоре, из којих су извађене честице Светих, не зову се нафора (αντίδωρο). Ово је стари, исправан поредак. Симеон наводи да се као нафора делио и хлеб из кога је извађена честица за Богородицу, «због њене части».
  
• 
  Приликом «савршавања», значи за време освећења, свештеник говори «И учини Хлеб овај...», а не «Хлебове ове...», пошто на дискосу постоје и честице. Међутим, када на дискосу постоји више Агнеца за вршење Пређеосвећене, тада говори: «Хлебове ове...». По владајућој пракси, ова фраза се увек говори у «једнини». Симеон има у виду другу традицију која је са овим повезана.
  
• 
  Приликом приношења свештеник уздиже само Агнец, не честице.
  
• 
  У случају да имамо више Агнеца (предвиђених за вршење Пређеосвећених) уздиже све Агнеце, али не и честице.
  
• 
  Кад раздели Хлеб, у путир ставља његов «горњи део», а не од честица.
  
• 
  Он се причешћује и ђаконима пружа делове Агнеца а не честица.
  
• 
  За вршење Пређеосвећене чува савршени Хлеб, а не честице.
  
• 
  Слично томе, на Велики Четвртак као Залог (за дарохранилницу) оставља савршени Хлеб - Агнец, а не честице.
  
• 
  Архијереј приликом рукоположења свештеника, предаје као Залог у руку новорукоположеног савршени Хлеб, а не честицу, говорећи: «Узми овај Залог...».
  
• 
  На крају, хлеб Предложења, из кога се вади Агнец, увек приноси свештеник. Честице су, међутим, у неким местима приносили и ђакони. Ради се ο старијем обичају који је Свети Симеон забранио.
  

Ово је, у основи, аргументација Светог Симеона Солунског, онако како је она изражена у додатку који је властитом руком придодао првобитном тексту његовог «Дијалога». Наравно, нема исту доказну вредност све што је приложено као аргументација. Али, све заједно, као што у другом случају сам каже, изражава «мишљење Цркве», значи смисао који Црква даје свакој богослужбеној радњи, њено богословско одређење у погледу тема ο којима је расправљано. Свети Симеон нам и овде, показује својим примером, исправан начин таквог благочесног и смерног приступа овим тананим темама. Оставља Предање и праксу Цркве да пруже одговор. Α мислим да су и Предање, и Свети Симеон који га износи и ненаметљиво тумачи јасни. Потоњи писци које смо навели (Теофило Кампанијски, Гаврило Филаделфијски, Никодим Светогорац), углавном се ослањају на Симеона, било да га наводе, било да не наводе. Изгледа да не постоје у изворима друга сведочанства ο овој теми или их бар нисмо могли уочити, ни поред одговарајућег труда. Постојећа сведочанства су, у сваком случају, јасна и једногласна. На оснопу њих је састављен аналитички поредак словенског Мо- .11 итвослова (=Требника), који са тачношћу сумира дотичио Предање: «Узми део 1С и стави га у Свети путир. Раздели део ХС на свештенике и ђаконе, служитеље. Задржи два дела, N1 - КА, за причешће верника и подели их на онолико малих делова колико је и причасника. Што се тиче честица у част Свете Дјеве, девет небеских чинова и светих, које се налазе на дискосу, њих не употребљавај за причешће, него се ограничи само на горње две чести- це» (Π. Τρεμπέλα, ΑίτρεΦςλειτουργία!, 'Αθήναι 1935, 132).