Богослужбене одежде

[Тања1]

СТИХАР (грч: στιχάριον); део богослужбене одеће коју носе сви чинови Црквене јерархије, па можемо рећи да је темељни, или основни део одежде свештенства; одећа слична грчком хитону и древно-римској туници, која је обичне беле боје и тек понегде извезена, ако се носи испод друге богослужбене одежде (свештеници и Епископи), или је богато украшена и у боји дана, ако је главни и највидљивији део одежде (ђакон и сви нижи чинови Црквене јерархије хиротесије).

 

Облик и символика

Рукави стихара су широки, нема крагну, са задње стране на леђима је извезен велики крст, облачи се преко главе и има са предње стране, на грудима, разрез са неколико дугмади ради лакшег облачења. Са обе стране, испод пазуха на доле, разрезан је, и ти се отвори учвршћују дугмадима. Дужина је толика да сеже до чланака.

Стихар означава "ризу спасења и одећу весеља", тј. спокојну савест и духовну радост у Господу. Управо због тога се током облачења стихара изговара молитва: "Зарадоваће се душа моја Господу, јер ме обуче у ризу спасења и одећом весеља одену ме, као женику метну ми венац, и као невесту украси ме красотом." Добро би било да је увек беле боје. Бела боја означава чистоту која се тражи од свештенослужитеља.

 

Историјат и употреба

Пошто стихар покрива цело тело, још се зове и ποδήρης (подирис), а исто тако се називала и Аронова одежда. Тим именом, подирисом, назива је и Павлин, Епископ тирски (III век). Стихар је данас заједничка одежда чтеца, ипођакона, ђакона, презвитера и Епископа и с обзиром на то да она подсећа на блиставу одећу Анђела који су се јавили женама мироносицама у време Христовог Васкрсења.

Архијерејски стихари разликују се по томе што су украшени рекама (ποταμοί) црвене, љубичасте или црне боје. У Руској Православној цркви, стихаром се назива само одежда коју носе чтеци, ипођакони и ђакони, а одежда коју носе презвитери и Епископи - подризник (испод ризе, тј. хаљине).

 

http://www.pravoslavlje.net/index.php?title=%D0%A1%D1%82%D0%B8%D1%85%D0%B0%D1%80

[Тања1]

Radmila Misev

TRAGANJE ZA DUHOVNIM VIDOM

DJAKONSKA ODEZDA

Po izlasku iz crkve, nastavili smo pricu o svestenickim odezdama. Ja sam htela da pokazem kako sam nesto naucila pa sam rekla da naziv djakon potice verovatno od dijakon, odnosno dijak, sto znaci djak.

Aleksej se zasmejao i rekao: "Ti si djak, i to brzoplet. Ne stvaraj prebrzo zakljucke, jer su oni najcesce pogresni. U crkvenoj hijerarhiji postoje tri stepena svestenstva. Najvisi je episkopski, onda dolazi svestenicki (prezviterski), a poslednji je djakonski. Naziv djakon ne potice od dijak, odnosno djak, nego od grcke reci dijakonos, sto znaci: sluzitelj, ali ne bilo kakav, nego brzi sluzitelj, na sta upucuje drugi deo reci: koneo = zurim. Duznost djakona je da pomaze (prisluzuje) svestenosluzitelju pri vrsenju Svetih tajni, ali on samostalno ne moze da vrsi ni jednu od Sv. tajni kao sto su npr. krstenje ili vencanje. Obaveza djakona je cuvanje svestenih sasuda, odrzavanje cistoce prestola i zrtvenika, svih stvari koje se na njima nalaze, kao i vodjenje crkvenih knjiga.

 

I sama odezda djakona ukazuje na to sto on radi.

 

Stihar je duga odezda koja pokriva celo telo, od vrata do stopala sa sirokim rukavima bez proreza. Bele je boje i

 

 

podseca na odecu andjela koji su se pojavili za vreme Vaskrsa i Vaznesenja. Bela boja simbolise cistocu, koja se trazi od slugu Oltara. Ako je odezda crvene boje, onda oznacava stradanje Hristovo. Stihar takodje nose cteci i pojci.

Orar je neophodan deo djakonske odezde, to je ona duga, siroka traka, koju djakon nosi na levom ramenu, a desnom rukom pridrzava drugi kraj. Kada djakon podigne orar, time daje znak vernima da je vreme da se moli odredjena molitva ili da se izvrsi neka bogosluzbena radnja. Orar predstavlja andjeoska krila i simvolise gotovost djakona da brzo vrsi volju Bozju. Na orarima su cesto izvezeni sestokrili serafimi, ciji polozaj krila prikazuje krst. Sam naziv orar se tumaci na vise nacina, prema latinskom os, oris - usta, orarijum, jer djakon brise usta vernih posle pricesca. Grci izvode tu rec od horio - gledam, posmatram, jer djakon prati sluzbu i daje znak kada sta treba da se uradi ili kaze. Takodje postoji misljenje da potice od horos - cas, jer djakon, drzeci kraj orara sa tri prsta, poziva narod na molitvu u odredjenim momentima.

Narukvice - epimanika, deo su svestenosluziteljske odezde koji se nadevaju na ruke, stezuci rukave, a znace silu Bozju koja krepi one koji vrse svete radnje. U isto vreme, podsecaju i vernike i svestenike na veze kojima je Hristos bio vezan kad je bio vodjen na sud pred Pilata.

 

Djakoni mogu, ali ne moraju da nose bradu. Jedino ako je djakon monah, onda obavezno nosi bradu.

Kao sto vidis, drago moje djace, ima mnogo toga da se nauci, ali uvek treba citati prave knjige i slusati one koji zaista znaju, u ovim stvarima nije od pomoci opste obrazovanje. Odeca svestenika je neka vrsta uniforme, ali za razliku od svetovnih, ova ima svoja duboko simvolicna znacenja", zavrsio je pricanje Aleksej.

 

ODEZDE ZNACE BOGOPOSTOVANJE

 

"U ranom hriscanstvu svestenosluzitelji su nosili odezde po kroju slicne svakodnevnoj odeci, ali izradjene od skupocenog materijala, i odevali su je samo pri bogosluzenjima. Postojale su i odezde nalik starozavetnim. Crkva, cuvajuci predanje, u kasnijim vekovima nije bitnije menjala oblik starih odezdi.

 

Crkvene odezde su odredjenih boja, od kojih svaka ima posebno znacenje. Bela boja je simbol radosti, cistote i prosvecenja. Crvena boja ima znacenje krvi koju su prolili Hristos i njegovi ucenici, apostoli, svetitelji i mucenici. Zelena boja je simbol nade na vecno blazenstvo, steceno zaslugom Isusa Hrista i darom Svetoga Duha. Crna i tamno crvena boja predstavljaju kajanje i zalost.

 

Same odezde opominju svestenika da pobozno obavlja bogosluzbene radnje i podsecaju ga na vrline kojima treba da se odlikuje.

 

Secas li se, stihar je osnovna, donja haljina. Zatim dolazi epitrahilj, to je odezda

 

 

koju svestenik stavlja oko vrata i koja se spusta do ispod kolena. Epitrahilj je najvazniji deo svestenicke odezde koja oznacava dejstvujucu blagodat Svetoga Duha. Naziv potice od grcke reci epitrahilion, sto znaci okovratnik i predstavlja "igo (jaram) Hristov". Epitrahilj je slican djakonskom oraru, samo su mu oba kraja napred sastavljena. I ova odezda ima simvolicko znacenje: podsecanje na uze kojima je Hristos bio vezan kada je vodjen Pilatu. Bez epitrahilja svestenik ne moze da obavi nikakvu bogosluzbenu radnju ili obred.

 

Nadbedrenik je romboidno platno koje se pricvrscuje o pojas, na desno bedro, slicno macu, a predstavlja Rec Bozju, koja je duhovni mac. Nose ga episkopi, ali i zasluzni prezviteri (svestenici).

 

Pojasom se svestenik opasuje i privezujuci stihar i epitrahilj. Pojas znaci snagu, od Hrista datu svesteniku, kojom savladjuje svoje telo, a takodje podseca i na ubrus kojim se Hristos opasao kada je prao noge svojim ucenicima; dakle, podseca na spremnost sluzenja poverenom mu narodu.

 

Felon je gornja duga haljina, bez rukava. Ova odezda prekriva sve ostale odezde cuvajuci ih i stiteci, ona predstavlja Bozje providjenje, koje sve na svetu stiti i za sve se brine. Felon oznacava i pravdu Hristovu, ali i onu purpurnu haljinu u koju je Spasitelj bio obucen radi podsmeha u Pilatovom dvoristu. Zato je felon purpurne boje. Nekada su felon nosili i episkopi. Taj episkopski felon bio je ukrasen mnogim krstovima, pa se zvao polistavrion, sto znaci: mnogokrsnik.

Narukvice imaju isti oblik i znacenje kao i u djakonskim odezdama.

 

Nista u Crkvi nije samo ukrasa radi, vec ima duboko simvolicno znacenje. I to tako da podseca i svesteno-sluzitelje i nas na to gde se nalazimo i u cije ime smo se sakupili. Nadam se da ti je simvolika svestenicke odece sada jasna. Znas, sledece nedelje u nasu crkvu dolazi vladika, pa ces imati priliku da vidis i prelepu vladicansku odezdu", zavrsio je pricanje Aleksej.

 

EPISKOP NOSI GOSPODA U SRCU

 

Zvona su se oglasila mnogo pre pocetka bogosluzenja. Najpre sam se zabrinula, jer je posle bombardovanja svako neuobicajeno zvucno oglasavanje izazivalo duboku strepnju, pa sam sa olaksanjem odahnula kad mi je Aleksej rekao da je to sigurno stigao vladika, a njegov dolazak se uvek najavljuje i pozdravlja zvonjavom crkvenih zvona.

 

Kad Vladika (Episkop) sluzi liturgiju, onda se ona zove Sveta arhijerejska liturgija, zato sto je sluzi arhijerej.

 

Arhijerejske odezde su raskosne, a njihov oblik i kroj poticu iz najstarijih vremena.

 

 

 

 Episkop preko mantije odeva sakos, gornju haljinu od bele materije koja je ukrasena zlatnim i srebrnim vezom. Sakos je grcka rec i znaci: xak ili vreca, time se podseca na odecu u koju je bio obucen Spasitelj, da bi ga neprijatelji porugali. Sadasnji, bogati izgled ove odezde potice iz vizantijskih vremena, kada je jedan od careva, iz postovanja prema Crkvi, poklonio carigradskoj Patrijarsiji sakos za svestenosluzitelje. Do tada je sakos bio odezda careva. Ova odezda nije prosivena kao stihar, vec se duz rukava i sa strane spaja okruglim dugmetima sa gajkicama.

 

Omofor najvaznija arhijerejska odezda, a stavlja se na oba ramena. NJegovo simvolicko znacenje je dvojako. Najpre to je izgubljena, pa potom nadjena ovcica, koju je Hristos kao dobri pastir uzeo na Svoja pleca i priveo Bogu Ocu. Zato se omofor nekada pravio iskljucivo od bele vune. Na omoforu su izvezena cetiri krsta. Ovim krstovima arhijerej pokazuje svoje pristajanje da sledi Hristova stradanja.

 

Po predanju, prvi omofor je izatkala sama Bogorodica, za sv. Lazara, koji je bio episkop na Kritu. Omofor je grcka rec i znaci ramenonosnik, odnosno ono sto se na ramenima nosi.

 

Bez omofora arhijerej ne moze obaviti ni jednu vaznu arhijerejsku svestenoradnju.

 

Mitra, na grckom: pojas, sal kojim se obavija glava, kapa. Simvolicno predstavlja pokrivac za glavu starozavetnih svestenika, ali i trnovu krunu koju je nosio Hristos. Mitre su u ranom hriscanstvu izgledale drugacije. Posle pada Carigrada 1453. godine, venac imperatora je presao na glavu vaseljenskog patrijarha, kao vrhovnog cuvara pravoslavlja. Tako su mitru u obliku krune primili iz Carigrada ostali patrijarsi i episkopi sirom pravoslavnog sveta.

 

Mitra oznacava ne samo arhijerejsko dostojanstvo, nego i pokornost arhijereja Jevandjelju Hristovom. To je prikazano tako sto se na mitru, kao i na prestono Jevandjelje, stavljaju likovi Hrista, Bogorodice i Jevandjelista.

 

Zezlo se dodeljuje arhijereju na rukopolozenju, kao simvol vlasti i brige za povereno mu umno stado. Na vrhu zezla je zmija sa dve glave, kao simbol mudrosti, a izmedju njih je krst. Ovaj krst na zezlu znaci da arhijerej u ime i slavu Hristovu napasa stado. Sv. Simeon Solunski kaze: "Zezlo koje drzi arhijerej oznacava vlast Svetoga Duha, ukrepljenje ljudi, snagu putevoditelja, ali i da nepokorne kaznjava, a one koji su daleko da sabira sebi." Zezal se na grckom zove paterissa, kao znak ocinskog upravljanja pastvom. Znaci episkopskog dostojanstva su i panagija i naprsni krst. Panagija je mala ikonica izradjena od emajla, srebra i zlata sa likom Isusa Hrista i Presvete Bogorodice sa malim Hristom na rukama. Panagiju nosi episkop na prsima, kao stalno podsecanje na svoj dug da nosi u srcu svome Gospoda i da se pouzda u zastupnistvo Presvete Majke NJegove. Panagija na grckom znaci Svesveta.

 

Naprsni krst episkopski oznacava pecat i ispovedanje vere koja izlazi iz srca.

 

http://www.manastir-lepavina.htnet.hr/radmisduhvid.html

[Boris Kaličanin]

Може ли неко да постави молитве за облачење одежди, али за архијерејске одежде.

Значи оно што свештеник облачи не треба. Значи за омофор, крст, панагију и митру?

 

Опростите ако нешто нисам лепо написао текст молитве, нисам баш сигуран али суштина је иста. За архијереја ђакон чита молитве тако да су у другом лицу.

Омофор: На рамена Христе привео си заблуделу природу Богу Оцу и вазнео си се свагда сада и увек и у векове векова.

Панагија: Срце чисто саздаће у теби и дух прав обновиће у утроби твојој свагда сада и увек и у векове векова.

Крст: Ко хоће да иде за мном рече Господ нека се одрекне себе, узме крст свој и ходи за мном свагда сада и увек и у векове векова

Митра: Господ је на твоју главу ставио венац од драгог камења, живот си тражио од њега и Он ти је дао дужину дана свагда сада и увек и у векове векова.