Светосавско звонце - приче за децу

[Guest]

КОВЕРТА

• 
• 

        

 

 

Један је свештеник, из далеког великог града, био изузетно вредан и пожртвован. Бринуо је о својим парохијанима. Сређујући летопис цркве, сетио се једне своје старе парохијанке која се недавно разболела.

         Живела је сама, није имала никаквих прихода, нити било кога ко би о њој бринуо. Свештеник је одлучио да се обрати Центру за социјални рад, а као „прву помоћ", решио је да јој пошаље нешто новца, колико има и може. Одложио је рукопис на којем је радио и почео да сакупља новац. Приложио је све што је имао и још нешто што је оставио за ванредне трошкове. И тако, „зрно по зрно - погача". Новац је ставио у коверат, написао њено име и ставио на сто. Намеравао је да сутра после службе замоли неког од парохијана да старици однесе новац, а он би прексутра пошао да је обиђе.

 

         Кад је то све урадио, наставио је прекинути посао. У том тренутку неко је покуцао на врата. „Ко ли је сада у ово касно доба?" - запитао се свештеник. И не слутећи што га чека, пришао је вратима и отворио их. Угледао је маскираног човека с пиштољем у руци. Уперивши пиштољ у свештеника хладно му се обратио:

 

         „Дај паре или живот!" - Свештеник није имао куд, морао је лопову да преда новац који је имао. Узео је коверат припремљен за стару госпођу и с тугом у срцу, предао га лопову.

 

         Лопов је превртао по канцеларији и кад ништа вредно није нашао, отишао не повредивши свештеника. Дођавши у склониште, лопов је погледао коверат. Кад је прочитао коме је био намењен, застао је као громом погођен. Нешто га је стегло у грлу. Имао је утисак да ће се угушити. Од бола се савио до земље и почео грчевито да плаче. На коветру је писало име његове мајке. Њој је новац био намењен. Пробудила се његова успавана савест.

 

         Помислио је: „Свештеник брине о мојој мајци и шаље јој новац. А ја моју старицу мајку годинама нисам обишао, нити питао како је и има ли од чега да живи. Чак и крадем новац који је њој намењен. Какав сам ја то човек? У шта сам се то претворио?" Обрисао је сузе и отишао поново код свештеника. Ушао је, клекао и замолио за опроштај. Свештеник га је исповедио и благословио. Лопов је потом отишао код мајке, одневши јој коверат и поздрав од свештеника. Те ноћи се у њему нешто преломило. Одлучио је да прекине са дотадашњим животом. Почео је да живи са мајком. Никад више није крао, него је нашао посао и бринуо о мајци.

 

Поука:
Љубав има толику снагу да може чинити чуда и препородити људе.
                                                        Преузето из: ''Светосавског звонца'' бр. 7/2013.

 

 

Манастир Клисина

[Guest]

ПАМЕТНА МАЧКА

• 
• 

        

 

 

Уморна мајка села је на праг и уздахнула: - Боже, научи ме како да васпитам децу!

 

         Недалеко је стајало врло мало маче - тетурава бела пуфница. Однекуд је дотрчала мама-мачка носећи великог миша. Ставила га је пред маче. Маченце је зграбило миша, који се отимао. Настала је борба. Уједном тренутку изгледало је да је миш јачи од малог, пуфнатог створа.

 

 

         А мајка мачка? Шта је она радила за то време? Окренула је леђа! Да, добро сте чули - окренула је леђа и гледала упорно у зид, дрхтећи по мало телом од јаке нервне напетости.

 

         Зашто није гледала у маче? Зато што је знала да неће издржати ако се миш отме и почне да бежи. Потрчаће за мишем и ухватити га.

 

         Тако би пропала лекција о самосталности које је маче тог дана морало да научи. А боље је да „пропадне" миш, него тако важна лекција.

 

         Жена која је седела на прагу се ухватила за главу:

 

         - О, колико је ова мачка паметнија од мене! Да сам ја на њеном месту направила бих свом мезимчету пљескавице од миша и ставила га у најлепши тањирић, а оно би ми рекло:

 

         - Нећу то, хоћу нешто друго!

 

         Колико мајки данас својој деци наноси огромну штету, заустављајући својом погрешном љубављу развој њихових способности, самосталности, одговорности, неразмажености, скромности...

 

         Понекад је знак веће љубави стегнути срце, окренути леђа и упрти поглед у зид.

 

 

 

 

         Р.S. Лекција ће боље успети ако је на том зиду икона.

 

 

                                                  Преузето из: ''Светосавског звонца'' бр. 9/2013.

 

Манастир Клисина

[Guest]

ЧОВЕК И ЊЕГОВ ПАС

• 
• 

        

 

Кривудавим прашњавим путем ишли су човек и његов пас. Умор их је толико савладао да су једва корачали. Одједном угледаше диван призор.

         Лепу капију са ниском оградом, а иза ње ливаду пуну разнобојног цвећа.

         - Шта је ово - упита човек чувара који је седео на улазу.

         - Ово је Рај. Ти си умро и сад можеш у миру да се одмориш.

         - Има ли ту воде?

         - Има колико ти душа жели. Има и фонтана и базена.

         - Јел може нешто и да се поједе?

         - Све што пожелиш.

         - А за мог пса, има ли нешто?

         - Жао ми је, али псима није дозвољен улаз. Ти уђи, а он мора остати испред врата.

         Кад то чу, човек само уморно одмахну руком и настави пут. Пас је ишао за њим. После неког времена опет им се указа диван призор. И ту је на улазу седео чувар.

         - Јако сам жедан, има ли код вас воде?

         - Уђи слободно, у дворишту је извор.

         - А мој пас? И он је жедан!

         - Може и он. Поред извора видећеш појилицу за животиње.

         - Гладан сам.

         - Добићеш вечеру.

         - А мој пас?

         - Биће нешто и за њега, не брини.

         - Које је ово место?

         - Ово је Рај!

         - Како сад опет Рај. Већ смо били на једном месту за које су нам рекли да је Рај.

         - Слагали су вас. Тамо је Ад-пакао. Оно што сте видели на улазу су само кулисе.

         - Ако је тако, зашто ви трпите њихове лажи?

         - Зато што нам користе, јер до правог Раја долазе само они који не напуштају своје пријатеље.

                              Са руског превела Јагода Милета

                                                    Преузето из: ''Светосавског звонца'' бр. 10/2013.

 

 

Манастир Клисина

[Висибаба]

Ове кратке приче читамо и постављамо у Дечију аудио библиотеку

Позивамо све да нам се придруже у изради.