Рођење Пресвете Богородице - Мала Госпојина

[Иван Ивковић]

Божије ћутање

 

 

„Рођењем Твојим, Пречиста Дјево, ослободише се Јоаким и Ана срамоте због немања деце (ὀνειδισμοῦ ἀτεκνίας)…” (Кондак или химна византијског празника Рођења Богородице)

 

Свети Јоаким и Ана, родитељи Пречисте Дјеве Марије, били су осрамоћени и човек би могао рећи и „дискриминисани“, јер су већи део свог брака провели без деце. Они су се усрдно молили Богу да им да децу, али Он их није услишио скоро целог њиховог живота.

 

Заједница којој су припадали Јоаким и Ана је њихово немање деце тумачила као знак Божијег незадовољства, иако су ово двоје били врлински, побожни, и водили живот у чијем је средишту био Бог. Тако је људско мишљење било предубеђења да је у стању да чита „знак“, иако му је промицала цела прича иза „знака“. А та цела прича је била позната једино Божијем уму. То је био Његов план за овај пар да њихова  „неплодност“ и јавно понижење буду крунисани касније у животу, стварањем Благословене међу женама.

 

Тако и Божије ускраћење такође може бити „знак“. У некој области, у погледу нечег, Бог може задржати своје дарове, како у мом животу тако у животу људи које познајем. Али и Његово ћутање може бити дар који чини да узрастам, као што чини и Његово Слово кад Га примам с вером. Моје прихватање Божијег ћутања у мом животу учи ме стрпљењу, храбрости, смирењу и саосећању за друге у сличној ситуацији. Желим да данас пажљиво ослушнем Божије ћутање, и прихватим и себе и друге онаквим какви јесмо, сиромашне у свему осим у Божијој милости. 

 

https://plus.google....sts/VXMQHNijpBu