Четири Ангела при реци Еуфрат

[Михајло]

Вести

Политика Регион Свет Србија данас Хроника Друштво Економија Култура Мерила времена Видео дана Сервисне вести Избори 2012 Архива рубрика

понедељак, 30. јул 2012, 18:18 -> 20:56

Џихадисти преузимају устанак

Борци Ал Каиде и домаћи џихадисти постају све утицајнији у побуњеничким редовима, а велики број мање радикалних група усваја концепт џихадиста због бољег финансирања. Војска не престаје да бомбардује побуњеника у Алепу. Још је нејасно ко контролише Салахедин, главно упориште устаника у том граду.

Док устанак против режима Башара ел Асада траје несмањеном жестином и када резолуција у Савету безбедности УН или неки шири компромис међународне заједнице нису ни на видику, побуњенички борци тврде да домаћи муслимански џихадисти и мале групе бораца Ал Каиде постају све утицајнији у опозиционом покрету.

Борбе у Сирији

Још једно напуштање режима

Сиријски отправник послова у Великој Британији Халед ел Ајуби поднео оставку, саопштило је британско министарство спољних послова.

"Ајуби је рекао да не више не жели да представља режим који спроводи насиље и репресивне акције против свог народа", пише у саопштењу.

Ајуби је био највиши сиријски дипломатски званичник у Лондону.

"Његов одлазак је велики ударац за сиријски режим. Апелујемо на све поред Башара ел Асада да прате кораке господина Ајубија", закључује се у саопштењу.

Протеклих месеци побуњенички покрет је показао потпуно другачије и организованије лице.

Највећим делом је то заслуга џихадиста који су постали све утицајнији у побуњеничким редова, а чак и оне мање радикалне групе су почеле да усвајају концепт џихадиста пошто он привлачи веће финансирање са стране.

Северна провинција Идлиб прави је пример овога. Велики број џихадиста је последњих месеци приступио побуњеничком покрету, а како наводи устанички командант у Саракибу, стратешком граду у провинцији, опозиционе структуре су делом и приморане да сарађују са њима како не би долазили у још један сукоб.

"Има их свуда у Идлибу. Постају све снажни и не желимо да непријатељства или тензија са њима", каже командант, а преноси Њујорк тајмс.

У прилог овој чињеници иде и позив за приступање побуњеничком покрету у Алепу који гласи: "Ако вам намере нису у складу са божјим боље останите у кућама. Ако јесу онда идите за џихад и заслужите загробни живот и рај".

Борбе у Алепу не престају

Сиријска војска појачала је нападе на побуњеничка упоришта у Алепу. Ројтерс јавља да одјекују експлозије артиљеријских и минобацачких граната, док истовремено авиони надлећу град. Конвој посматрачке мисије Уједињених нација јуче је нападнут. Срећом, нико није повређен.

Оружане снаге Сирије тврде да су заузеле предграђе Салахедин, док побуњеници демантују те наводе и додају да, упркос снажном бомбардовању и нападима успевају да задрже положаје у том насељу.

"Није тачно да су режимске снаге у Салахедину, пошто нису прешли мост из Хамаданије", истиче један од побуњеника.

Побуњеници наводе да трпе велике жртве. „Неким данима стигне нам и до 40 повређених и велики број мртвих. Многе од њих не можемо да идентификујемо", каже један од устаничких лекара.

Према тврдњама група за људска права у јучерашњим борбама широм Сирије погинуло је 150 људи, од тога 18 у Алепу.

Опозициони борци ипак сматрају да ће победити у највећем сиријском граду. "Одувек смо знали да ће се пад режима десити у Алепу. Дамаск јесте главни град, али овде имамо четвртину популације земље и целу економију", каже један од бораца у Алепу.

Побуњеници су приказали снимке неколикио тенкова које су "заробили" од владиних снага, а објављен је и видео снимак групе војника и официра који тврде да су прешли на другу страну са лаким противавионским ракетним лансерима "шиљка", којима могу да се обарају авиони и хеликоптери сиријске војске.

Неидентификовани сиријски војни официр рекао је синоћ државној телевизији да је сиријска војска истерала "плаћенике" из предграђа Салахедин, додајући да ће у наредних пар дана бити успостављена безбедност и сигурност на улицама Алепа.

Новинари засад не успевају да приђу предграђу како би могли независно да потврде под чијом је контролом.

И док се обе стране боре за контролу у граду, војни стручњаци истичу да су побуњеници преслабо наоружани и превише некоординисани да би победили војску, чија артиљерија константно бомбардује зграде и улице, а хеликоптери контролишу небо.

[grigorije22]

STRATEŠKI VAŽNA SIRIJA U KONAČNOM OBRAČUNU SA RUSIJOM

30. jul 2012. 1:07 | 3 komentara

Da li se neko zapitao zašto se običan narod Sirije ne pridružuje „pobunjenicima“? Možda se neko i pita, ali taj glas ne dopire do javnosti ove već globalne planete.

Nije narod Sirije naivan. Dobro su videli šta se dogodilo u Libiji.

Nekad je Gadafi dohodak od nafte ulagao u državu, infrastrukturu, dobrobit naroda. Šta sad imaju? Rat plemenskih grupa podeljenih po svim šavovima.

Libija je u rasulu a sukobljene frakcije bore se za vlast.

Baš kao što niko u Libiji nije znao ko su ustvari pobunjenici, tako ni sad u Siriji niko ne zna ko su ti ljudi. Evidentno je da ih ista ruka vodi, a ta ruka donosi samo patnju narodu, uz svesrdnu pljačku svega što država poseduje.

Takođe, da se videti da su navodni pobunjenici ustvari skupina banditskih grupa koje je neko organizovao u ispunjavanju tajnih zahteva. Tu je naravno i neizbežna Al Kaida. Ali za koga ta Al Kaida radi?

Činjenica je da su pobunjenici naoružani najmodernijim naoružanjem sa strane, tajnim kanalima. Bilo je izveštaja da su naoružani od strane Vašingtona preko marionetskih vlada u Saudijskoj Arabiji i Bahreinu.

Eksplozija koja je ubila sirijskog ministra odbrane nije ustvari delo bombaša samoubice kao što se plasiralo u svetsku javnost već je delo mini bespilotne letilice.

Sve podseća na davni neuspeo pokušaj ubistva Sadama Huseina.

Interesantno je da taj teroristički akt Vašington smatra za uspeh, izjavljujući da su pobunjenici pokazali svoju snagu.

Tajne službe određenih zemalja rade na građenju scenarija incidenata u Siriji koji bi doveli do spoljne vojne intervencije. Odluka je doneta takođe da incidenti ne budu skoncentrisani u Damasku, već da se to izvodi širom Sirije.

Te incidente smo već videli u režiranim pokoljima nevinog sirijskog naroda, a krivica je svaljivana na regularnu vojsku.

Vidimo da u režiji učestvuju uvek iste medijske agencije, menjaju se samo akteri, navodni sirijski disidenti.

Ovog puta ta režirana ubistva ne prolaze lako kao u Libiji jer su Rusija i Kina odlučni da ne dozvole već viđena hladnokrvna smaknuća kao predstavu tajnih službi nekoliko zemalja.

Zna se i to je opštepoznata stvar da unutrašnje nemire u Siriji režiraju CIA i MI6.

Javnost ne zna šta je ustvari motiv Obamine administracije da istrajava u rušenju vlasti u Siriji.

Jedan od razloga je da se eliminišu ruske pomorske baze i tako liše Rusiju uticaja u Mediteranu.

Drugi motiv je da se Hezbolah liši izvora oružja kako bi Izrael lakše zauzeo južni Liban i počeo eksploataciju resursa vode. Borci Hezbolaha su već u nekoliko navrata osujetili Izreal da sprovede taj plan.

Treći motiv je da se Sirija rasparča i podeli međusobno zaraćenim stranama po istom receptu za sve osvojene zemlje poput, Iraka, Libije ili Avganistana. Dakle Vašingtonu je cilj da Siriju ostavi u haosu kako bi širili svoju hegemoniju.

Sirija je sekularna arapska zemlja sa većinskim sunitskim stanovništvom. Tajne službe zapadnih mentora igrajuna kartu želje pojedinih sunitskih lidera da zavladaju državom posle pada Asadove vlade. Jasno je da tu nikada neće biti mira ako im zapad bude uvodio demokratiju.

Tako orkestriran ustanak već je viđen u Iraku ali u suprotnom smeru.

Zapad ustvari igra već decenijama a možda i više na nepomirljiv verski raskol između sunita i šiita. To je ta klisura koja deli narode arapskih zemalja da se ujedine protiv okupatora.

Ni Naser ni Gadafi nisu uspeli da stvore tu preko potrebnu arapsku svest.

Osvajački zapadnjački izgovori za agresije uvek su prazna moralisanja koja provereno prolaze i to prvo u Americi a onda i u ostalom delu sveta. Cilj agresije se prvo preko kontrolisanih medija satanizuje a onda stupa na scenu gola agresija i sila.

Tako bombarderi donose „slobodu i demokratiju“, ruše „brutalne diktatore“, štite prava žena i dece.

Žalosno ali istinito, taj prazan asortiman reči provereno radi.

Hilari Klinton je bila posebno oštra u zastupanju teze o neophodnosti zbacivanja sa vlasti Asadove vlade.

Hilari je išla tako daleko da je neskriveno pretila Rusiji i Kini ako blokiraju namere zapadnih sila da iskoriste rezoluciju UN za invaziju na Siriju.

Vašington nije osudio ni jedan zločin takozvanih pobunjenika pa je to bio dodatni motiv da ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov javno osudio SAD za podsticanje sukoba u Siriji.

Sve je jasno i tu tajni više nema, posle Iraka, Avganistana, Libije, Somalije, Jemena i Pakistana.

Jedno je sigurno, ako padne Sirija sledeći na redu je Iran.

Rusija je okružena američkim raketnim bazama, a ruska vlada ima nelojalnu političku opoziciju koja se finansira američkim novcem.

Kina se suočava sa nagomilavanjem američkih mornaričkih baza i trupa u Pacifiku. Koliko će proći vremena dok i Kina ne dobije nelojalnu opoziciju koja se finansira američkim novcem?

Sirijski suniti vide šansu da zbace šiite i zauzmu pozicije vlasti. Suniti su saveznici Vašingtona iako su imali tu u blizini očiti primer da je Vašington zbacio iračke sunite.

Tim arapima izgleda nije problem da budu zapadne marionete po cenu odlaska iz zemlje milijardi dolara.

Tvrdi se da je Asad diktator i to brutalni kako imaju običaj da kažu, ali je činjenica da je Asad držao mir u različitim verskim zajednicama.

Irak je pokazao i to drastično da vlast mora da bude autoritarna da bi se sačuvala država u sunitskim i šiitskim trzavicama koja prerastaju u građanski rat.

I Buš i Obama su tvrdili da su Iraku doneli slobodu i demokratiju. Međutim nasilje u Iraku je intenzivnije nego u vreme američke okupacije. Ređaju se dani sa stotinama poginulih i ranjenih.

To je ono što je Vašington uradio za Irak. Obećali su slobodu i demokratiju a doneli su beskrajni haos i smrt.

Isti scenario sa istim posledicama pokušavaju da sprovedu i Siriji.

autor: Castro za Vestinet.rs

[obi-wan]

Aj bre, vidi se iz aviona koliko je montaza na prvoj slici losa...

[Михајло]

Турска оклопна возила кренула ка сиријској граници

31. 07. 2012 11:40 | Глас Русије

(Фото: Глас Русије)

Анкара – Турска је послала додатне трупе на границу са Сиријом. Из Газиантепа у пограничну провинцију Килис кренула је колона од 20 оклопних возила, зенитно-ракетних комплекса и неколико стотина војника. Нешто раније турске власти су на сиријској граници поставиле додатне снаге противваздушне одбране, али није било саопштења о слању снага опште намене у том правцу. Нема прецизних информација о циљу слања нових трупа.

Преко границе налази се сиријска провинција Алепо, где су сада у току жестоке борбе за истоимени град. Нешто раније турске власти су изјавиле да су спремне да гађају сиријску територију ако се тамо учврсте милитанти Курдске радничке партије, организације која се у Турској сматра терористичком.

Осим тога у турској штампи се појавила верзија према којој би могло доћи до интервенције у Сирији и формирања „граничне зоне“ ако би број избеглица из Сирије премашио 100 хиљада људи.

[Михајло]

Ахмадинеџад: Санкције против Ирана смешне

31. 07. 2012 13:40 | Танјуг

Председник Ирана Махмуд Ахмадинеџад (Фото: Новости)

Техеран – Председник Ирана Махмуд Ахмадинеџад окарактерисао је данас санкције запада везане за нафтни сектор ове земље „смешном мером“ која има за циљ да онемогући свету да користи енергетске ресурсе у време када потражња расте.

„Веома је смешно. Они (запад) користе нафту као политичко оружје против једне земље која је произвођач нафте“, казао је он на отварању новог постројења за прераду нафте у рафинерији у Техерану.

Ахмадинеџад је, како преноси АП, оценио да су ове санкције међу најсмешнијим понашањима до сада.

Такође, он сматра и да би Иран требало да престане са извозом сирове нафте, већ пређе на извоз нафтних деривата кроз развој својих рафинерија и система за дистрибуцију.

Лидери у Ирану су у више наврата истакли да земља може да се одоли међународним санкцијама које су уведене у циљу обустављања нуклеарног програма, али коментари Ахмадинеџада и других указују да постоји забринутост да би могло доћи до драстичног смањена прихода од нафте.

ЕУ, која је некада увозила 18 одсто нафте из Ирана, обуставила је увоз од 1. јула, а сада САД врше притисак и на клијенте из Азије, као што су Индија, Јужна Кореја да не послују са Техераном.

„Они којима је потребна нафта користе оно што им треба као инструмент за вршење притиска“, констатовао је Ахмадинеџад.

САД су у понедељак донеле нове мере санкција против Ирана, проширујући финансијске казне, а које циљају на енергенте из Ирана, као и бродарски сектор у нади да би економски притисак могао натерати Техеран да одустане од израде нуклеарног наоружања у шта сумња запад.

[Михајло]

Екслузивно за „Печат“ из Сирије: Писма из Дамаска

Свет | Уредништво | jul 26, 2012 23:53

Пише Мануел Оксенрајтер

Српски медији преносе извештаје медија Запада, али не и службеног Дамаска, који упорно демантује ове приче као „злонамерни пропагандни рат, којег неке земље Запада воде против Сирије“. Протекле недеље немачки новинар је боравио у сиријској престоници и са лица места, специјално за наш лист, сведочи шта се заиста догађа у Сирији

Верује се да је то најстарији град на свету. Спомиње се још у 15. веку пре наше ере. Данас, нажалост, не могу читаоцима „Печата“ да пружим подробнији туристички водич тог града, јер се овде, изгледа, води грађански рат. Улице су пуне војника. Контролни пунктови се простиру по свим деловима престонице. Сваки пута морам да испразним џепове, отворим торбу, али су снаге безбедности при томе увек љубазне. Стратегија терориста – или, како их медији Запада зову „борци за демократију и људска права“ – јесте једноставна: ваља међу људе ширити страх и безнађе. Што горе по земљу и људе, то је боље за терористе и њихове спонзоре са Запада и из неких исламских-сунитских држава. Ову прву лекцију о стању у земљи дао ми је рецепционер у мом хотелу.

Иначе...убијени министар одбране...је био Хришћанин

[Михајло]

Сирија узвраћа ударац: Ликвидиран шеф саудијске обавештајне службе

01. 08. 2012 9:10 | Глас Русије

Бандар бин Султан (Фото: Глас Русије)

Ријад – Провладини сиријски веб сајтови су објавили информацију да је ликвидиран шеф саудијске обавештајне службе принц Бандар бин Султан. Принц је наводно убијен у осветничкој акцији за организацију терористичког напада у Дамаску 18. јула, у којем је погинула половина војно-политичког кабинета председника Асада.

Присталице Асада пишу да је „генијалној сиријској обавештајној служби требало недељу дана да се освети“. Бандар бин Султан је наводно тешко рањен у атентату 26. јула и касније је преминуо.

Власти Саудијске Арабије нису демантовале, ни потврдиле ову информацију.

[Михајло]

„Терористе помажу Катар, Саудијска Арабија и Турска“

31. 07. 2012 18:20 | Адванце.хр / Васељенска ТВ

(Фото: САНА)

Дамаск – Сиријско министарство спољних послова је упутило званично писмо шефу Савета безбедности УН и генералном секретару УН. У писму се наводи (и описује) да терористичке групе врше нападе на цивиле, али и на јавну и приватну имовину. Посебно се истичу случајеви у Дамаску и Алепу.

У писму се наводи да терористичке групе имају подршку у новцу и оружју од стране Саудијске Арабије, Катара и Турске.

„Ове групе су починиле и даље чине страшне злочине над цивилима у Дамаску и у Алепу. Већа група терористичких плаћеника окупила се у Алепу пошто што је њихов улазак у град осигурала Турска. Окупирали су неколико густо насељених градских четврти и користе локално становништво као људски штит, убијају свакога ко не подржава њихов криминал, а људе под претњом оружјем избацују из домова“, пише у писму упућеном УН-у.

У писму се истиче да се све ово догађа пошто је високи комесар УН-а за мировни план у Сирији, Кофи Анан, посетио Сирију 8. јула 2012. године, када је постигнут договор да ће да се предузму кораци предложени у Плану од 6 тачака као и закључци састанка из Женеве.

Министарство у писму такође наводи да је жалосно да они који тврде да им је стало до Сирије и њеног народа ни једном речју нису упозорили на терористичке групе и њихове оружане операције.

Такође, у писму је истакнуто да су сви напори мировне мисије (УНСМИС) пропали због тога што су терористи систематски одбијали сваки облик политичког дијалога. Штавише, одбили су и Ананов план и закључке донете за време састанка у Женеви.

„Лицемерни гласови из главних градова где се кује завера против Сирије постају све гласнији – то су у првом реду: Анкара, Доха, Ријад, Вашингтон, Париз, Лондон и Берлин. Окривљују сиријску владу за ескалацију ситуације уместо да прозову терористичке групе које нападају Дамаск, Алепо и друге сиријске градове. Очајнички покушавају да политички заштите ове терористичке групе међу којима се налазе и терористи из арапских и других земаља“, пише у писму.

Истиче се да сиријска влада и снаге безбедности морају да делују да би заштитили сопствено становништво и то раде у складу са међународним законима, законима о људским правима и међународним договором потписаним са представницима УНСМИС-а 19. априла. 2012.

У писму се позива Савет безбедности УН да се одреди према овим терористичким групама, да захтева одлазак ових наоружаних група из градова и прекид терористичких напада, као и да се истакне кршење Анановог плана од стране терориста.

Писмо министарства завршава са изјавом да сиријска влада и даље подржава и остаје посвећена Анановом плану и поздравља одлуке донете за време састанка у Женеви. Наводи се да сиријска влада верује да нема решења за сиријску кризу осим решења које обухвата национални дијалог свих представника сиријског народа.

„Чак ни припадници АКП-а не одобравају овакву политику према Сирији“

Турска Републиканска Народна Странка, главна опозициона и најстарија странка у Турској, оптужила је Ердогана и његову странку – Правда и Развој (АКП) за ескалацију сиријске кризе.

„Насиље у Сирији ескалира из дана у дан. Ситуација показује да је наша владајућа странка имала важну улогу у креирању хаоса у Сирији“, истакао је заменик шефа странке, Осман Фарук Логоглу.

Логоглу је критиковао ставове Ердоганове власти према Сирији рекавши да су његови потези били „нерационални и неуспешни“, такође је додао да турски народ не подржава овакву политику – „анкете показују да чак и присталице владајуће странке не одобравају овај однос према Сирији“, истакао је Логоглу и рекао да слање војске на границу само непотребно повећава тензије, преноси турски лист Сон Дакика.

Подсетимо, мања опозициона странка – Турска Комунистичка Партија, такође је изразила дубоко неслагање са политиком коју предводи Ердоган.

[Михајло]

Нетанијаху: Тек треба да одлучим о нападу

01. 08. 2012 10:50 | Танјуг

(Фото: АП)

Тел Авив – Израелски премијер Бењамин Нетанијаху изјавио је синоћ да тек треба да донесе одлуку да ли да се нападну или не иранска нукеарна постројења.

Нетанијаху је у интервјуу за други канал израелске телевизије рекао да „Израел не може да рачуна ни на кога другог“ када се ради о иранској претњи.

Током интервјуа од израелског премијера је затражено да коментарише извештаје да се врх израелске армије, коју предводи Бени Ганц, противи једностраном израелском удару на Иран.

Нетанијаху је такво извештавање означио неодговорним.

Он је подсетио да су се, када је бивши израелски премијер Менахем Бегин одлучио да нападне нуклеарни реактор у Ираку 1981. године, тадашњи шеф Мосада Јицак Хофи и директор војне обавештајне службе Јехошуа Сагуј такође противили нападу.

„У Израелу политички кругови донесе одлуке и оперативни кругови их спроводе“, казао је Нетанијаху.

Интервјуу је иницирала премијерова канцеларија и позвала представнике четири велика телевизијска канала. Сваки новинар имао је на располагању 15 минута са премијером и Нетанијахуови саветници су условили интервју захтевом да се еметује цео или да се не емитује, преноси израелски лист Харец.

САД: Санкције за банке из Кине и Ирака које помажу Ирану

Амерички председник Барак Обама увео је данас нове санкције за банке у Кини и Ираку које су, како Бела кућа тврди, помогле Ирану да избегне међународне санкције.

Нове мере усмерене су против кинеске банке Кунлун и ирачке банке Елаф Исламик, јавио је АП. Обама је истакао да ове санкције јасно стављају до знања да ће САД разоткрити сваку финансијску институцију која помаже „све очајнијем иранском режиму“ да приступи међународном финансијском систему.

Обама је, такође, увео санкције на куповину иранских петрохемијских производа које се, делимично, односе на оне који пружају подршку Националној иранској нафтној компанији и Централној банци Ирана.

Запад страхује да Иран у оквиру свог нуклеарног програма жели да се домогне атомске бомбе, док Техеран, коме су већ уведене бројне међународне санкције, ове оптужбе упорно пориче.

[Михајло]

уторак, 31. јул 2012, 21:19 -> 22:16

Крвави обрачун у Јемену

Петнаест особа убијено, а 43 повређено у нападу на Министарство унутрашњих послова у Сани. Нападачи и даље контролишу зграду Министарства.

У сукобу у Сани, који је избио када су наоружане особе заузеле зграду јеменског Министарства унутрашњих послова, убијено је 15 људи, а 43 особе су повређене, саопштили су званичници нови биланс окршаја у престоници.

Међу погинулима је један цивили, а остало су наоружане особе и војници, укључујући припаднике Прве оклопне дивизије, који су послати да заштите Министарство, јавио је Ројтерс.

Неименовани званичници тврде да су наоружани људи који су преузели контролу над зградом Министарства заробили 16 војника.

Према непотврђеним информацијама, нападачи су радили у јеменској полицији током владавине свргнутог председника Алија Абдулаха Салеха, који је напустио власт у фебруару, након годину дана протеста против његовог режима.

Они су од недеље распоређени око зграде Министарства, тражећи да поново буду уведени у полицијске снаге.

У зграду Министарства упали су поподне, уз подршку припадника Централне безбедносне службе, која је и даље под вођством Салеховог нећака Јахја Мохамада Абдулаха Салеха.

Наоружани људи су у зграду упали први пут у недељу, након чега су властима дали дводневни ултиматум за испуњење њихових захтева, који се односе на исплату зарада и званично запослење.

[Михајло]

Екслузивно за „Печат“ из Сирије: Писма из Дамаска

Свет | Уредништво | jul 26, 2012 23:53

Пише Мануел Оксенрајтер

Српски медији преносе извештаје медија Запада, али не и службеног Дамаска, који упорно демантује ове приче као „злонамерни пропагандни рат, којег неке земље Запада воде против Сирије“. Протекле недеље немачки новинар је боравио у сиријској престоници и са лица места, специјално за наш лист, сведочи шта се заиста догађа у Сирији

Верује се да је то најстарији град на свету. Спомиње се још у 15. веку пре наше ере. Данас, нажалост, не могу читаоцима „Печата“ да пружим подробнији туристички водич тог града, јер се овде, изгледа, води грађански рат. Улице су пуне војника. Контролни пунктови се простиру по свим деловима престонице. Сваки пута морам да испразним џепове, отворим торбу, али су снаге безбедности при томе увек љубазне. Стратегија терориста – или, како их медији Запада зову „борци за демократију и људска права“ – јесте једноставна: ваља међу људе ширити страх и безнађе. Што горе по земљу и људе, то је боље за терористе и њихове спонзоре са Запада и из неких исламских-сунитских држава. Ову прву лекцију о стању у земљи дао ми је рецепционер у мом хотелу.

Иначе...убијени министар одбране...је био Хришћанин

КОМПЛЕТ ТЕКСТ

Писма из Дамаска

01. 08. 2012 12:50 | Печат / Стандард / Превео: Н. Живковић

(Фото: Стандард)

Смиривању ситуације у Дамаску много је допринела вест да су Руси и Кинези поново уложили вето на предлог држава Запада.

Српски медији преносе извештаје медија Запада, али не и службеног Дамаска, који упорно демантује ове приче као „злонамерни пропагандни рат, којег неке земље Запада воде против Сирије“. Протекле недеље немачки новинар је боравио у сиријској престоници и са лица места, специјално за наш лист, сведочи шта се заиста догађа у Сирији

Неколико речи о аутору. Мануел Оксенрајтер је немачки новинар и главни уредник месечника „Цуерст“ из Хамбурга. Годишње отприлике шест месеци живи у Берлину, а преосталих пола године у Бејруту. Он је тражена особа у немачким медијима јер поседује одличне везе са арапским светом. Пре десетак дана стигао је у Сирију. Пошто сам за његов лист у више наврата написао неколико прилога, пристао је веома радо да специјално за српски недељник „Печат“ напише ову репортажу.

Дамаск, 15. јул 2012.

Верује се да је то најстарији град на свету. Спомиње се још у 15. веку пре наше ере. Данас, нажалост, не могу читаоцима „Печата“ да пружим подробнији туристички водич тог града, јер се овде води грађански рат. Улице су пуне војника. Контролни пунктови се простиру по свим деловима престонице. Сваки пут морам да испразним џепове, отворим торбу, али су снаге безбедности при томе увек љубазне. Стратегија терориста – или, како их медији Запада зову „борци за демократију и људска права“ – јесте проста: ваља међу људима ширити страх и безнађе. Што горе по земљу и људе, то је боље за терористе и њихове спонзоре са Запада и из неких исламских сунитских држава. Ову прву лекцију о стању у земљи дао ми је рецепционер у мом хотелу.

Чекам на мог сиријског пријатеља. Стигао је са малим закашњењем. Недалеко од мог хотела видим бело обојене џипове УН. Он на ту моју примедбу одмахује резигнирано руком: „Ми смо рзаочарани „радом“ посматрача УН. Њих више интересују посете ноћним клубовима и кафанама, него да пишу извештаје за централу у Њујорку. Да сам на њиховом месту, вероватно бих се и ја тако понашао. Извештаји се ионако пишу у Вашингтону. Сем тога, за свој нерад су одлично плаћени. Већина Сиријаца нема никакво поверење у „међународну заједницу“, јер је то, по њима, синоним за „заступати интересе Америке и Енглеске“.

За ових десетак дана чека ме много посла: сусрети са људима, снимање, писање извештаја. Нисам сигуран да ли ћу сваки дан моћи да идем на интернет. А пре свега постављам себи питање: да ли сам исправно урадио што сам уопште кренуо на овај пут? Јасно ми је већ на први поглед, да мој пут није сасвим безопасан. Но сада сам ту и треба да се бацим на посао.

Први дан у Дамаску изгледа ми прилично мирнодопски. Једино чести нестанци струе подсећају да се земља заправо налази у рату. Но пословни људи су мислили и на ту евентуалност. Тако готово свака радња поседује генераторе и тако, док човек шеће улицом, увек га прати гласно зујање генератора. Такође су по граду видљиви бројни бели џипови Уједињених нација. Преда мном је обиман програм. Прво сам посетио Сиријску државну телевизију „Сyриа Неwс Цханнел“, или боље казати, оно што је преостало од тог здања. Као што је познато, 27. јуна 2012. терористи су извршили напад на зграду и притом су погинула три новинара и четири особе из обезбеђења. Пет зграда тог здања је готово компетно уништено. Словом, радити за сиријске државне медије спада данас у најопасније послове на свету.

16. јул 2012.

Уз доручак читам сиријски водећи лист „Ал Ватан“. На првој страни великим словима стоји: „Дамаск неће никада бити ваш!“ После доручка јављају ми о селу Тремзе. Немачки, британски и амерички медији говорили су да су тамо Асадове трупе „масакрирале око три стотине невиних цивила“. Слично тврди и председник турске владе Реџеп Ердоган. Разговарао сам са становницима тог места. Они тврде да су снаге безбедности убиле око 40 терориста и да приликом акције чишћења нису употребиле тенкове и топове, како тврди штампа Запада.

17. јул 2012.

Данас сам преко интернета гледао вести Првог немачког телевизијског програма „АРД-Тагессцхау“. Јевтина, прљава, бедна пропаганда. Ништа од тога није истина. Мој савет: драги телевизијски гледаоци, будите крајње неповерњиви према сликама које вам сервирају наши медији! Јасно је да њима није стало до објективног извештавања, него до стварања „штимунга“, дакле, да у својим телевизијским студијима креирају такву антиасадовску атмосферу која би касније могла да оправда сваку, па и најбруталнију агресију против Сирије. Исти сценарио био је примењен против Србије, а касније и против Ирака и Либије.

Занимљиво да готово нема никаквих ограничења за новинаре. Ја бар слободно могу да идем по граду. Једино се морамо подвргнути, како сам на почетку казао, бројним контролним понктовима. Имам уредну новинарску исказницу, коју ми је издала сиријска влада и вероватно зато немам проблема.

Из моје хотелске собе ноћу могу да чујем пуцњаву из аутомата и повремене експлозије. Град Дамаск има више од два милиона становника и, како су ми објаснили сами војници, није тешко да се терористи преобоку у униформе сиријске армије и тајно уђу у рубне делове града, који су густо насељени и зато их је веома тешко контролистати. Циљ терориста су трафостанице, фабричке хале и складишта хране. Дању се терористи повуку или, ако су довољно бројни, онда се одваже и на „оружани отпор“. Сиријска армија је, наравно, присиљена да уђе у тај део града а Запад је тиме постигао пропагандни циљ, јер, „ево, Асадови људи боре се против сопственог становништва“. Колико сам могао да установим, већина становника је уз своју владу. Терористи се и не уздају у помоћ цивила, већ у – америчке ракете. Тактика терориста им је истао као у Босни, на Косову или Либији: провоцирају армију, која узврати и онда их Вашингтон, Лондон и Париз оптуже за „нечувени, ужасан масакр над цивилима“. Реч је о простој математичкој рачуници: што више масакра, то је већа вероватност да ће Пентагон послати бомбардере како би помогли „демократским снагама отпора“. Многи од терориста и нису из Сирије, зато су они сасвим равнодушни према судбини становника Дамаска.

Још једна занимљивост. У Сирији живи знатан број хришћана. Они се убрајају међу народе, који су међу првима примили хришћанство. На Западу је мало познато да најстарији хришћански народи управо живе на овом подручју: у Палестини, Сирији и Либану. Хришћани се убрајају међу најпоузданије савезнике Асадовог режима. Чуо сам да су у неким деловима Сирије исламски сунитски фундаменталисти извршили етничка чишћења и протерали хришћане из њихових села. А управо су они заправо једини прави староседиоци Сирије. Занимљиво да хришћански Запад слабо мари за судбину хришћана, и то не само у Сирији већ уопште у земљама где муслимани чине већину становништва. Прогони и злочини над хришћанима су учестали у Египту, Ираку, на Комсету и Турској, а службени Вашингтон и Лондон ретко када устају у одбрану њихових основних права. У Турској и на Космету, истина, у наше време нема толико злочина, но разлог је прост: у тим крајевима хришћана готово да више и нема.

После подне сам седео у једној чајџиници са сиријским новинаром. Он верује да Америка наоружава терористе а да их финансирају Саудијска Арабија и Емирати. Интерес Вашингтона и Ријада јесте заједнички: да уништи све арапске државе које су хтеле да уведу модерно друштво, равноправност жена, обавезно школовање за све. Зато су смакли Садама, Гадафија и, ево, сада би и Асада. Мој колега је убеђен да им овде то неће поћи за руком. Феудална Саудијска Арабија тако лакше влада својим поданицима, а Сједињене Државе су се решиле „неподобних режима“.

20. јул 2012.

Данас је стање знатно боље. Последњих два-три дана, међутим, било је вема напето. Терористима је пошло за руком да убију и министра одбране. Но о борбама у самом граду заправо не може да се говори. Армија се сукобљава са терористичким бандама, које поставе бомбу и онда се повуку, и тако човек стиче утисак да се боре „побуњеници“ и Асадове трупе. Становништво данас мрзи те стране плаћенике још више него када сам стигао у Дамаск. Реч је о убицама, који не презају да убијају жену и децу.

У једном тренутку терористи су били 150 метара далеко од мог хотела. Но своју позицију држали су свега педесетак минута. Ова ноћ била је сасвим мирна. Нисам чуо никакво пушкарање, али сам чуо детонације, и то вероватно на крају града. Важно је приметити да терористи нису ни једног момента држали под својом контролом неки део града, како су јавили медији Запада. Њихова је тактика „хит анд рун“, како су вероватно разрадили њихови савезници у Вашингтону. Појаве се преобучени у сиријске униформе, баце бомбу или убију у некој продавници недужне цивиле, а после двадесетак минута се повуку. Важно им је, изгледа, само једно: да међу становиштвом шире страх и панику.

Терористи и Запад, међутим, били су потпуно затечени и збуњени. Асад је муњевито реаговао. Одмах је именовао новог министра одбране, а истовремено је тиме демантовао гласове да је напустио земљу. Против Сирије Запад очевидно води немилосрдни и прљави психолошко-информациони рат.

Особље у мом хотелу плакало је на вест да је убијен министар одбране, а данас по њиховим погледима видим да су решенији него раније да победе. Најчешће сам од њих чуо следеће речи: „Wе wилл дефеат тхе террористс!“ (Поразићемо терористе!)

Западни медији прешућују многе непријатне ствари. Нису, на пример, казали да је убијени министар одбране био хришћанин. Да ли је тако нешто могуће у Египту или Турској?

Приметио сам, да је смиривању ситуације у Дамаску много придонела вест да су Руси и Кинези поново уложили вето на предлог држава Запада. Ова информација, колико сам приметио, много је подигла морал и код сиријских војника и цивила. Тиме је војна „хуманитарна интевенција“ Запада, какву смо недавно видели у Либији, заустављена. За сада.

Током дана примио сам неколико телефонских извештаја који говоре да сиријска армија успешно чисти рубне делове града од терориста. Западне извештаје да су терористи заузели граничне прелазе ка Турској и Ираку не могу одавде да проверим.

23. јул 2012.

Безбедносна ситуација у Дамаску се готово сасвим нормализовала. Продавнице су отворене и људи шетају са децом по оближњим парковима. Сиријска армија ми је обогућила да одем у градску четврт Мидан, где су се недавно водиле борбе са терористима. Уверио сам се сопственим очима да је сада и ту сасвим безбедно.

„Wелцоме то Сyриа!“ (добродошли у Сирију), поздравио ме безазленим дечачким осмехом на једном контролном пукту млади сиријски војник. Он никако не одговара слици злочинца, како их описују у „Њујорк Тајмсу“ или „Гардијану“, већ подсећа на младог човека у било ком европском и америчком граду, са војничким панталонама и „армани“ мајици. Мало сам брбљао са њим и његовим колегама – шахибама. То на арапском значи снаге безбедности. Они на контролним пунктовима ризикују своје младе животе јер постоји велика опасност, како искуство из Ирака показује, да се у близини појави камион натоварен експлозивом и да самоубица све дигне у ваздух. Шахиби су идоли Сиријаца, нарочито младих.

24. јул 2012.

Последњи дан у Дамаску. Колима сам из Дамаска у Бејрут стигао без икаквих проблема. Мој возач био је Сиријац. Имао сам пред пут, морам признати, лаку мучнину. Али током вожње од главног града до либанске границе све је било мирно. На граничном сиријско-либанском прелазу била је уобичајна гужва. Но то се никако не може описати као „река избеглица, која напушта Сирију“, како се то могло видети, рецимо, на ЦНН или ББЦ, односно, како то Први програм немачке телевизије опише као „Флüцхтлингсстрöме“. На либанској страни чекала је гомила телевизијских камера, које раде за медије Запада. Главна мета су им „избеглице“. Када им Сиријци кажу да иду у уобичајну викенд-посету рођацима или пословним партнерима у Бејрут, онда људи из тима ЦНН и ББЦ имају спремљен бакшиш и тако викенд-посетиоци постају накратко оно што од њих медији Запада желе да чују – „жртве Асадовог терористичког режима.“ Тако су барем на овом месту задовољни једни и други.

Стигох у Бејрут. Мој пријатељ ми сипа другу чашу ракије „арак“. Размишљам о протеклим врелим данима које проведох у Дамаску. Слушам вести са западних телевизијских станица. Говоре о „бојним отровима, које ће Асад да употреби у случају да…“

Не могу а да се уморно не насмејем. Исто су Американци и Тони Блер причали за Садама Хусеина. И, када су окупирали Ирак, нигде није било ни трага о „оружју за масовно уништавање“. Само је једна већа станица са Запада, и то италијанска, била толико фер да је цитирала и другу, службену сиријску страну: „Не постоји ситуација у којој би ми употребили бојне отрове против сопственог становништва.“

(Примедба преводиоца: ТВ Б92 и РТС пренели су извештаје медија Запада, али не и службеног Дамаска, који је, како смо чули, демантовао приче о бојним отровима као „злонамерни пропагандни рат, кога неке земље Запада воде против Сирије“.)

[Михајло]

„Водите историјску битку за судбину народа и земље“

01. 08. 2012 18:10 | Адванс / Васељенска ТВ

2

(Фото: Адванс)

Дамаск – Поводом 67. годишњице оснивања сиријске војске, председник Сирије и врховни војни командант сиријске војске, Башар ел Асад, обратио се војсци и поручио да се управо води „историјска битка“ која ће да одлучи судбину сиријског народа и државе.

„Судбина нашег народа, његова прошлост, садашњост и будућност, зависи од исхода ове битке“, стоји у писаном прогласу председника.

„Исписали сте највећи еп о херојству и поносу, суочени са ратом који против наше земље воде терористичке банде. Показали сте да чувате вредности које вам је поверио наш народ којем припадате, остали сте верни њиховој историји и цивилизацији“, истакао је Асад.

У писмо се наводи да је „непријатељ остао затечен одлучношћу сиријског народа који је наступио као један супротстављајући се заверама“.

„Ви представљате штит нашег народа у одбрани њиховог дигнитета и части враћајући безбедност и стабилност нашој земљи док вршите свету дужност њене одбране“, рекао је Асад и позвао војску да буде још спремнија рекавши да је сиријска војска „штит и тврђава домовине“. Одао је почаст погинулим у одбрани домовине, а рањеним пожелио брз опоравак.

Хришћани се наоружавају и спремају на одбрану Алепа

И даље се воде жестоке оружане борбе у неколико градских четврти у Алепу. Проверене и неоспорне информације тешко се пробијају ван града. У овом тренутку обе стране тврде да успешно воде ову кључну битку. Сиријска војска тврди да држи контролу над две главне градске четврти, али терористи све оспоравају.

На простору града се налази више новинарских екипа које већином извештавају из перспективе наоружаних терориста и крећу се заједно са њима.

Терористи тврде да су извели успешне нападе на војну базу изван града, полицијску станицу и друге владине зграде у граду. Са друге стране, војска демантује те информације, али потврђују да се и даље воде борбе са „остацима“ терориста на простору градске четврти Саладин за коју су пре два дана рекли да је ослобођена.

САНА преноси да је војска запленила више пик-ап возила којима су се служили терористи. Информације сиријских извора говоре да се међу терористима налази велики број либијских бораца који су прошле године учествовали у нападу на Триполи. Један од терористичких команданата, Абдел-Џабар ел Окаиди, рекао је за Ројтерс да војска није успела да заузме кључну градску четврт Саладин. Он тврди да у граду има „преко 3,000 бораца“.

Извештај листа Глобал Пост говори о масовном наоружавању хришћана унутар града оружјем које им је наводно доставила војска.

„Видели смо шта се догодило са хршћанима у Ираку. Ово што се управо догађа у Алепу није никаква револуција за демократију и слободу, борци из тзв. Слободне Сиријске Војске су радикални сунити који желе успостављање исламске државе“, рекао је Абу Џорџ, један од хришћана у градској четврти Азиза.

Сматра се да у Алепу живи између 100.000 и 250.000 хришћана.

Немачки лист Дер Шпигл објавио је пре неколико дана велики текст у којем цитира избегле хришћане у Сирији који наводе да их радикални терористи убијају и прогоне.

„Опозиција“ наводи да се данас наставило бомбардовање градских четврти. Поједини извори тврде да сиријска војска прво настоји извући што више цивила из окупираних четврти да би, после тога, могли да сукобе са терористима уз што мање цивилних жртава.

Снимак ликвидације Асадових људи

На Интернет сајту „Јутјуб“ објављен је снимак на којем се види наводна ликвидација четворице мушкараца лојалних сиријском председнику Башару ал Асаду и гомила тела припадника сиријске милиције у Алепу. Како је јавила британска агенција Ројтерс, снимак наводи на помисао да терористи користе исте тактике због којих је Запад осуђивао сиријску војску.

На снимку се виде четворица наводних припадника полиције које на непознатој локацији у Алепу терористи доводе у двориште школе испуњено масом људи. Пре него што је на четворицу мушкараца испаљен дуг рафал, чују се узвици „Алах је велики“, а пошто се разишао дим на снимку се дуж једног зида види гомила тела.

На снимку, чију аутентичност Ројтерс није могао да потврди, убијени мушкарци су идентификовани као чланови сиријске милиције „шабиха“. Према наводима Ројтерса, најмање двојица од њих су били изведени у доњем вешу на стрељање.

Терориста је наставио да пуца на мушкарце и након што су они пали један преко другог.

Мисија Уједињених нација у Сирији изразила је забринутост због ситуације у Алепу, наводећи да су њени посматрачи данас видели да сиријски борбени авиони испаљују ватру на тај највећи сиријски град.

Како је јавила агенција Асошиејтед прес, портпарол Мисије УН Сузан Гоше изјавила је на конференцији за новинаре да УН сада имају потврду да и сиријски терористи располажу тешким наоружањем.

Према њеним речима, у Алепу се обилно користи „тешко наоружање, укључујући тенкове, хеликоптере, тешке митраљезе и артиљерију“.

УПОЗОРЕЊЕ ЗА СНИМАК.

ПРИКАЗУЈЕ УБИЈАЊЕ ВОЈНИКА СИРИЈЕ ОД СТРАНЕ МУСЛИМАНСКИХ ТЕРОРИСТА

[Михајло]

Либија: Експлозија у згради војне обавештајне службе

01. 08. 2012 20:20 | Танјуг / Васељенска ТВ

3

Илустрација (Фото: Новости)

Триполи – Експлозија, за коју се верује да је узрокована бомбом, оштетила је данас зграду војне обавештајне службе Либије у Бенгазију и изазвала штете на околним зградама, али нема повређених, саопштио је један званичник безбедности.

До експлозије је дошло неколико часова након што су наоружани људи напали затвор у Бенгазију и ослободили исламског екстремисту Салема ал-Обеидија, осумњиченог за убиство бившег шефа побуњеника Абдела-Фатаха Јуниса, саопштио је други званичник служби безбедности.

Јунис је је био министар унутрашњих послова у Гадафијевој влади пре него што је пришао побуњеницима против тадашње либијске власти. Он је убијен јула 2011. године.

Експлозија у седишту обавештајне службе и напад на градски затвор указују на ровиту безбедносну ситуацију у Либији скоро годину дана након збацивања либијског вође Моамера Гадафија. Бивши побуњеници су одбили да положе оружје и оперишу као припадници владиних снага у многим деловима земље, пренео је АП.

Бенгази је био центар либијске побуне и месецима је служио као главни град побуњеника током грађанског рата који је завршен падом и смрћу Гадафија прошлог октобра.

[Михајло]

http://www.facebook....r.Al.Assad.page

[Михајло]

Дамаск