Четири Ангела при реци Еуфрат

[Михајло]

Офанзива сиријске војске у Дамаску, преузета четврт Саид Заинаб

21. 07. 2012 17:00 | Прес ТВ / Њујорк Тајмс / САНА / Адванс / Васељенска ТВ

1

Дамаск (Фото: Ројтерс)

Дамаск – Сиријске снаге вратиле су контролу над готово целом територијом градске четврти Саид Заинаб након што је покренута велика офанзива против терориста у Дамаску, преноси Прес ТВ.

У извештају се наводи да се велики број терориста у бекству управо склонио у четврт Саид Заинаб након пада главне терористичке четврти ал-Мидан за време јучерашње војне акције. Прес ТВ преноси да се у четврти Саид Заинаб налази већином шиитско становништво што би додатно могло да доведе до ескалације сукоба.

Око 5,000 шиита се налази у четврти. Информације говоре да су се млади организовали у комитете, наоружали ножевима и штаповима и да чувају локална светилишта у четврти. Неколико их је погинуло у сукобу са терористима који су ушли у Саид Заинаб.

Сиријска војска такође је вратила контролу над болницом Имам Хомеини која је у једном тренутку пала у руке терориста. Сукоби су током дана забележени и у градским четвртима Џубар, Мазех и Кфар Соуса.

Сиријски војни извори потврдили су да војска поново у потпуности контролише градске четврти Тадамон, Кабун и Барзех. Велика војна офанзива почела је пре неколико дана, након терористичког напада на високе званичнике и министре за време састанка у згради националне безбедности у Дамаску.

Градоначелник Дамаска је данас обишао четврт ал-Мидан. У разговору са мештанима он је рекао да се ради на повратку струје и других кључних елемената и обећао да ће се живот у тој четврти да врати у нормалу у року од 5 дана. Становницима су градске службе донеле храну.

Ројтерс је разговарао са једним возачем камиона који је потврдио да је гранични прелаз Рабиа према Ираку и даље у рукама војске. Та информација је контрадикторна са претходним извештајима у којима се наводило да терористи држе све граничне прелазе.

Сиријски медији истичу да је неколико граничних прелаза напуштено од када је дошло до ескалације у земљи и да су те исте прелазе вероватно сада „заузели“ терористи.

Са друге стране, гранични прелази према Турској су према неким информацијама такође у рукама терориста, али, ситуација на граници према Турској већ је неко време изузетно напета пре свега због бројних турских кампова.

Преко те границе илегално у Сирију улази велики број терориста и оружја. Њујорк Тајмс је потврдио да терористима у тим камповима директно асистирају чланови америчке обавештајне агенције ЦИА.

[Михајло]

Путин упозорава: Нема интервенције у Сирији ван СБ УН

21. 07. 2012 10:00 | Танјуг

2

Владимир Путин упозорава (Фото: Курир)

Москва – Руски председник Владимир Путин упозорио је данас западне силе да не предузимају једностране кораке против сиријске владе ван Савета безбедности Уједињених нација. Путин је, према саопштењу Кремља, овај коментар изнео на затвореном састанку Савета за безбедност Русије, који окупља све водеће министре и одлучује о стратегији у вези с најосетљивијим спољнополитичким и домаћим питањима.

„Према мишљењу руског председника, сваки покушај да се делује изван Савета безбедности УН неће бити ефикасан и само ће да угрози ауторитет ове међународне организације“, рекао је портпарол Кремља Дмитриј Песков, јавила је агенција Франс прес.

Путин је одбацио оптужбе Запада да Русија подстиче још веће насиље у Сирији тиме што је, већ трећи пут до сада, заједно са Кином, блокирала могућност за увођење санкција против Дамаска.

„Чланови Савета за безбедност Русије истичу да су потпуно неумесни и неприхватљиви покушаји да се тензије у Сирији доведу у везу са позицијом коју заузима Руска Федерација“, казао је Песков.

Ови коментари су изнети непосредно пошто је Савет безбедности УН једногласно усвојио резолуцију којом се мандат мировне мисије светске организације у Сирији продужава за још 30 дана.

Мандат мисије УН у Сирији може да се продужи и након истека овог рока уколико светска организација извести да је смањен ниво насиља и окончана употреба тешке артиљерије. Међутим, поједине западне земље, као што су САД, сматрају да је додатних 30 дана за мисију УН у Сирији коначан рок и поручиле су да ће да потраже нова решења за 16-месечну кризу у овој земљи.

[Михајло]

Трећи светски рат и Армагедон се приближавају

21. 07. 2012 22:29 | Вестинет

6

(Фото: Вестинет)

Збигњев Бржежински је изјавио: „Израелски напад на Иран ће изазвати светску катастрофу“.

Војни специјалиста Марко Гафни, изјавио је: „Цео регион ће постати поље мртвих… Залив ће се обојити у црвену боју од америчке крви“.

Бомбардовање Ирана би био последњи ексер у ковчегу Америке – тотални морални банкрот суперсиле, у којој земљи је тортура постала нормална ствар. Председник је слободан да убије кога код он изабере, било где у свету, кад постане, за њега, осумњичени терориста.

Управо сада, Иран је изгледа објекат сумњи, бар међу онима који имају контролу над медијима, и који су жељни да убеде масе, које се дају лако преварити, да је Иран главна претња за цивилизацију.

Иран је у потпуности способан да затвори Хормушки мореуз, ако буде желео. Тако би нанео огромну штету америчкој морнарници. Иран поседује широк спектар поморског оружја, које се зове „ракете које прже (sunburn)“. У протеклој деценији набавила их је од Русије и Кине. Оружје је развијено од стране Руса. Ракете су намењене да потапају бродове, укључујући и огромне носаче авиона.

Сукоб сада постаје већ неизбежан. А највероватније ће то бити сукоб из кога се Русија и Кина не могу извући. Њихови интереси су сада нераскидиво повезани са иранским. Могло би се рећи да је Иран на неки начин њихов полу-протекторат и независни савезник.

Ако Иран буде нападнут од стране Америке, а Русија и Кина не буду урадиле ништа, изгубиће свој образ заувек. Сигналираће свету да су слабе државе, само спремне да приговарају под ногама суперсиле Америке.

Заиста, тада би само доказали и свету, и Американцима да су следећи на њиховој листи.

Руско најновије оружје, само за Америку, је ракета од 100 тона, чудовиште од балистичке ракете, која је и добила прикладан назив „Сотона“. Ако се Американци покажу превелики за Русе, и постану превише агресивни, руска „Сотона“ ће завршити посао.

Кинески генерал-мајор Цанг Цаоцонг, недавно је изјавио да ако Америка или Израел нападну Иран „Кина ни за секунд неће оклевати у томе да заштити Иран, чак и ако дође до Трећег светског рата“.

Кинеска војска (Фото: Вестинет)

Неколико тачака би требало разјаснити.

Америчка морнарица је ефикасна и професионална организација, најјача песница у модерном ратовању, али Хормушки мореуз, је такво окружење где би америчка војска била рањива.

Иранци могу цео дан да чекају, на уским границама Персијског залива како ће америчка морнарица направити заседу. Толико су у предности.

У једној од стручних војних литература, може се наћи жива дебата о америчким системима одбране на њиховим бродовима. Нико не тврди да такав систем пружа потпуну заштиту од бродских ракета. Тренутно, већина оваквих бродова је рањива на овакве ударе, укључујући и америчко морско чудовиште, носача америчких авиона.

Ови амерички носачи авиона, садрже 7-8 пратећих бродова, 70 и више распоређених и разноврсних авиона, и до 6.000 маринаца на броду.

Војни стручњак, већ поменути, Марк Гафни је, 2004. године написао чланак, где тврди: „Амерички носачи авиона, сада су највећи бродови, толико масивни, да су постали плутајућа смртна замка… У плитким водама и ограниченим заливима, двосмислени манерви ће бити веома тешки по њих, а повлачење немогуће… Залив ће добити црвену боју од америчке крви…“

Што се тиче војних танкера, они су још осетљивија мета него носачи авиона. Ако буду напали танкер, он ће лако потонути, и тако „зачепити“ морске путеве, а да ствар буде гора, направиће енормну еколошку штету читавом региону Персијског залива.

Интересантно је за приметити да Америка увелико ради на новој генерацији ласерске одбране, да би могла да се супростави софистицираним поморским ракетама, које поседује Иран. Међутим, ствар је у томе што још увек нису завршене. Иран је, због тога, у предности, ако га нападну сада. За касније је већ питање… Иронично, што дуже Америка и Израел чекају да нападну Иран, боље су им шансе да униште Иран.

Иранска војска (Фото: Вестинет)

И Америка и Израел, нажалост, не могу ратовати на њихов омиљени начин, где су такви експерти: пуцање у рибу у бурету.

За разлику од Ирака, где су заговорници рата, неоконзервативци, рекли да ће бити „просто к’о пасуљ“ – и стварно је лако освојен за само шест недеља – Иран неће бити тако дарежљив у понуди својих риба из бурета, америчким и израелским антагонистима.

„Храбри“ амерички ратници, који ратују преко даљинског управљача, и који лове и убијају људе преко својих тастатура, далеко од буке и ломљаве рата. И док доле може да пада киша смрти и разарање невиних цивила, они ће и даље смиривати своју савест тиме што ће називати њихове жртве „терористима“. И то не само у Ирану, већ и у Ираку, Авганистану, Пакистану, Јемену и Сомалији.

Али ништа не могу урадити са својим беспилотним летелицама да би зауставили минирање, које ће сигурно бити смртоносно, када Иранци пошаљу своје ракете на њихове нафтне танкере у Персијском Заливу.

„Sunburn“, или ракете које прже су највероватније најсмртоносније оружје на свету. Дизајниране су да могу летети ниско и до 9 метара, и више од 1.500 миља на сат. Ракета користи спазматичан и искачући маневар за свој теминални приступ. Ово у ствари омогућава да избегне, или да искочи са пута због супарничког система одбране.

Укратко, да удари свој циљ, за врло кратко време, без пресретања на путу.

С обзиром на ниску цену, какву имају ове ракете, оне су савршено погодне за окружење као у Персијском Заливу.

„Sunburn“ ракете су свестране и лаке за употребу. Могу бити испаљене, практично са сваке платформе, укључујући и полеђину са равном платформом. Имају домет од 100 миља, а све то је потребно у уском Персијском Заливу, са својим кругом од 40 миља ширине Хормушког мореуза.

Када се ракета испали са обале, може да направи рупу величине собе, кроз било који брод, у делићу секунде, и наравно, који се налази у мореузу.

Тако да ове ракете представљају озбиљну претњу америчкој морнарици. Њихова моћ није претеривање, када се говори о томе колику штету може нанети непријатељу.

Ракете су направљене у потпуности од стране Руса, и дате на располагање Кинезима и Иранцима, такозване СС-Н-СС-22 Sunburn, суперсонично, противракетно оружје.

Сунбурн (Фото: Вестинет)

У односу на „Exocet„, „Sunburn“ ракете су много веће и брже оружје. Такође поседује много већи домет. Могу да испоруче 200 килотона нуклеарне носивости или 750 килограма конвенционалне бојеве главе. Има опсег од 100 километара, дупло више од „Exocet„-а. Чини се да је оружје специјално направљено да би уништило америчку заштиту и радарски одбрамбени систем.

Недавно је и демонстрирана „Sunburn“ ракета од стране Кинеза. Демонстрацију су посматрали и амерички шпијунски авиони. Не само да је ракета уништила лажни циљ, него је погодила сам центар, или успела је да удари директно у крст великог X, монтираног на мосту брода.

За разлику од америчких беспилотних летилица, „Sunburn„-у није посао стварање „колатералне штете“. Не убија невине цивиле. Убија само непријатеље.

У чланку из 2004. године, Марк Гафни, даље каже:

„Амерички бродови у Заливу ће сигурно доћи у домет „Sunburn“ ракетама, а и још напреднијим СС-НX-26 „Yakhont„, такође руске производње. Иранци су их већ распоредили дуж њихове северне обале. Сваки амерички брод ће бити експониран и рањив. Када Иранци буду „направили замку“, цело језеро ће постати убиствено поље.

Носивост „Sunburn„-а, његов ударац у мету, са 750 килограма бојеве главе, очигледно је недовољна да потопи носач авиона, али је сасвим довољна да потопи већину других бродова и њихових посада. То је генерално мишљење у техничкој литератури.

Међутим, нису спроведена јасна истраживања о томе шта би се десило носачу, када би га напао рој пројектила. А можда и нема потребе за таквом студијом. Здрав разум ће вам рећи да је рој пчела убица много опаснији, него једна пчела убица. Једну пчелу можете лако да спљескате. Рој пчела не можете.

Мудар посматрач војне ситуације понудио је овај коментар:

„Амерички радари и РАМ системи не могу да зауставе „Sunburn„ ракете. Ракетни системи су дизајнирани тако да зауставе подзвучне, а не суперсоничне антиракетне опреме. Чак су били неуспешни у заустављању „Exocet„-а, када су се сударила два америчка брода у Иранско – Ирачком рату. Суперсоничне крстареће ракете путују брже од пушчаног метка, и није потребно више од три такве да би потопиле носач авиона. У ствари, свака површина брода је плутајући мртвачки сандук. Ако неко зна, на овом свету, како да заустави метак у пуном лету, молим вас да нам јавите шта је то“.

Мореуз Хормуз је у ствари идеално место за заседу великих и масивних бродова, који су често тако лака мета, да само можеш да будеш слеп ако их не видиш.

Без сумње, Иранци су обележили сваку тачку дуж обале са које ће пуцати. Лоцирање ових скривених места са ниско-летећим хеликоптерима неће бити лако. Хеликоптери ће бити оборени.

Једнако импресиван је ирански пројектил са опсегом од 1.500 миља. Непријатељски Бахрeин и Kатар, лако могу бити погођени овим пројектилом, који има вишу класу од „Sunburn„-а и „Onux„-а. Тако да су саудијски извори нафте под контролом.

Израел се заиста може наћи под тушем непријатељских пројектила, не само од далеког Ирана, већ и од Хезболаха, који је ту, преко пута либанске границе.

Армагедон (Фото: Вестинет)

Ако овакав рат стварно почне, рат који би покренуо инвазију на Иран, све ће тада изгледати као Армагедон.

Опште је познато да Израел не може да иде сам у рат против Ирана. Да би водио успешан рат против ирана, Израелу ће бити потребна америчка помоћ.

Када би Израел деловао сам, без Америке, суочио би се са проблемима као што су потребе за горивом својих бомбардера који би путовали 1.000 миља до својих циљева. А када би допуњавали гориво, морали би да се врате назад.

Американци су се понудили да дају Израелу бензинске танкере, такозване 3КЦ-135. Неки од израелских присталица у Америци, тврде да се они не залажу за израелски напад на Иран, али да су са друге земље веома расположене да Израелу дају танкере који ће „продужити ефектнији домет израелских авиона“ и самим тим „унапредити израелски кредибилитет“.

Израел је у својој прошлости остварио скроман успех у уништавању нуклеарних постројења. То су била два релативно примитивна постројења других земаља у региону: Ирака и Сирије. Ништа импресивно. То је компарација са масивним изазовима са којима би Израел био суочен у Ирану.

Када су израелци уништили ирачки нуклеарни реактор, Осирак, у јуну 1981. године, имали су посла са једним приземним нивоом зграде. То је била једна једноставна операција која је захтевала само 14 израелских авиона. Други израелски успех, делимично рушење изграђеног објекта у Сирији, у септембру 2007. године. Такође, врло једноставан циљ, који је укључивао рудиментарни магацин или структуру, која је била изграђена на једном спрату.

Потенцијалне мете у Ирану нису само далеко бројније: оне су широко децентрализоване и закопане дубоко под земљом. Многа од њих су тајна постројења, чије постојање је непознато.

Постоји фабрика за обогаћивање горива у Натанзу, такозвана колекција подземних објеката који се користе за производњу обогаћеног уранијума. Затим, ту је и новија фабрика Fordow, за обогаћивање горива , поред Kома, саграђена скоро у планини, закопана дубоко у земљи, у неколико слојева армираног бетона.

Израелска војска (Фото: Вестинет)

Опште је познато да ће Израел посегнути за Fordow, и желети да уништити његово наводно нуклеарно наоружање. То би био посао или задатак израелског скромног војног капацитета. У случају крајње нужде, Америка може то да уради – али сигурно Израел не може урадити то самостално.

Постоје три могућа пута до Ирана: северно – преко Турске, јужно – преко Саудијске Арабије или централним путем – преко Јордана и Ирака.

Америка је званично повукла своје трупе из Ирака у децембру, и више није у обавези да брани небо од израелских авиона.

Недавни војни извештај говори о томе да Израел има довољно ГБУ-28 бункер бомби које би могле да „у једној операцији, сигурно не у потпуности униште, али озбиљно оштете иранске познате подземне нуклеарне локације“.

Вероватно је и ово ништа друго до пуста жеља. Обратите сада пажњу на учитану фразу: „познате подземне нуклеарне фабрике, виђене преко сајтова“. Онда је најбоље да не помињемо оне непознате.

Да би постигао победу у Ирану, Израел би морао да се „растегне до крајњих граница“. Морао би применити или разместити неколико Б-2 невидљивих авиона и Б-52 бомбардера, тактичких бомбардера и хеликоптера. И то све заједно са бродовима који би носиле крстареће ракете.

Ово не само да би требало да уништи Ирану његова подземна нуклеарна постројења, што је, наравно, немогућ задатак, већ би требало да уништи ирански комуникацијски систем, против-ваздушну одбрану и ракетне локације. Па онда би требало да уништи и гардијске одаје, магацине муниције, узлетишта, бродове, као и лучке објекте. Да не помињемо ракетне чамце, бродове који полажу мине у воду и мале подморнице.

С обзиром да је Израел толико хваљен војном снагом, а нису могли да победе ни мали Хезболах, 2006. године, шанса да победе Ирана изгледа да припада свету фантазије.

Америчка војска (Фото: Вестинет)

Нису сви Американци симпатизери и „помагачи“ Израелаца у њиховом још једном безобзирном дивљању – поготово не после злочина које су починили у Гази и оставили неизбрисиву мрљу на већ сумњив углед у свету.

Уништавање иранске инфраструктуре може имати смисла неким од безобзирних Американаца, али за многе друге је то окрутан и зао подухват. Отровати популацију од 74 милиона људи, од којих је већина жене и деца са тоном осиромашеног уранијума, а милионе других ставити у инвалидска колица је нељудски акт.

Нису баш сви од нас заборавили лекције које нам је дала историја. Свесни смо чињенице да Иран није почео рат 300 година. Иран има једноставне жеље – да га оставе на миру. И изгледа да Израел стварно пати од озбиљног проблема – „колективне психозе“. А већ има превише проблема у својим рукама.

Говорећи у име безброј критичара Израела, један од њих пише:

„Америка мора да буде свесна тога да не може да искорени ирански режим. Не може ставити Иран под своју контролу, не без стварања катастрофе себи, а и целом свету… преузима велике ризике и трошкове по Америку, и по земље у том региону. Многе друге земље би биле погођене, укључујући Русију, Кину, Индију, Пакистан и Авганистан… Овог тренутка, Обама мора да заустави Израел да нападне Иран. Мора то урадити са најјачим адутима које тренутно има, као ускраћивање ваздушног простора Израелу да би допунио гориво бомбардерима… Америка би требала да спречи Израел… да лете над Ираком и доливају гориво“.

Због чега подржавати Израел? Добар савет је, чини се, да Иран има много више тога да понуди Америци него Израел.

Иран има нафте у изобиљу, Израел нема ништа. Иран не држи амерички политичку класу као откупнину. Иран не покушава да застраши америчке администрације, тако што ће стављати иранске интересе испред америчких. Ирански „двоструки грађани“ не шпијунирају Америку или продају америчке војне тајне Русији и Кини. Не постоји ирански Росенбергс или Јонатан Полардс. Иран не приморава Американце да се боре и умиру, због њих, у ратовима који нису њихови. Иран не очекује од Американаца 3 милијарде долара годишње као поклон, и још горе, гаранције кредита, које никада неће вратити.

Иран би обезбедио далеко већа средства Америци, него што би Израел икада био у могућности.

Израел је само обавеза и терет Америци.

Америка и даље мази „пријатеља“ који га је у прошлости убо у леђа – афера Лавон, амерички „Liberty“ инцидент, издаја Јонатана Поларда – и врло је вероватно да ће бити још неки нож у леђа у догледној будућности.

Удаљити се од Израела, то је добар савет. Пре него што Израел стави цео свет у запаљиви огањ, повлачећи Америку са њом.

Израелски авиони (Фото: Вестинет)

Обама је у последњим месецима почео да изјављује и да даје Израелу до знања да Америка неће учествовати у ратовима које започне Израел, без прелиминарног одобрења од стране Америке.

И заиста, 20. јанура, председник Генералштаба, генерал Мартин Демпси, обавестио је Нетањахуа да Америка неће бранити Израел ако покрену напад на Иран, који неће бити унапред координиран са Америком. У мају, 2008. године, Нетањахуов претходник, Ехуд Олмерт, такође је тражио одобрење, али од Џорџа Буша, за ваздушни напад на Иран. Буш је одбио да толерише такав потез Израелаца.

Нетањаху од тада пркоси америчкој администрацији, тако што одбија Вашингтону консултацију пре доношења одлуке да нападне Иран.

Други од америчких званичника су јасно ставили до знања Израелу, да Америка, уколико не буде у потпуности консултована, неће доћи као помоћ Израелу, уколико они једнострано објаве рат Ирану.

Ако Израел то уради, биће сам у том рату.

Била би велика грешка по израел, ако би претпоставио да је Америка под обавезом да га заштити од последица сопствене грешке.

Пишући у „Huffington Post“-у, политички коментатор, на ову тему пише – о напредној и дрској теорији, у којој Израел уопште не намерава да иде у рат сада, али је заинтересован за игру мачке и миша са Америком. Хоће да покаже целом свету да је Израел сада мачка, а Америка миш: „Нетањаху и његови следбеници уопште не желе да иду у рат сада. Само хоће да сви разумеју да они могу да диктирају све. И када. Другим речима, Израелци желе да покажу ко је газда“.

Време је за обрачун.

Главни град Америке требало би да се врати у Вашингтон. Тел Авив је сувише далеко.

Када Збигниев Бржежински каже: „Израелски напад на Иран ће створити катастрофу“, то би требало схватити сувише озбиљно.

Руске специјалне јединице (Фото: Вестинет)

Леонид Ивашов, бивши члан руског генералштаба, изјавио је:

„Русија не жели било какве војне операције које би се водиле против Ирана и Сирије. Ове две земље су савезници, и обе се сматрају за гарантоване партнере. Војна операција против Сирије или Ирана је индиректан ударац Русији и њеним интересима“.

Генерал је још рекао да је Америка сада фашистичка држава, која је само маскирана демократијом.

„Свако од нас би требало да призна да је фашизам направио и још увек прави велике кораке на нашој планети. Шта су урадили у Либији је готово идентично са Хитлером и његовом војском у Пољској и Русији. Дакле, данас, Русија брани цео свет од фашизма“.

Нема потребе да се одговара ко су данашњи Нови Фашисти.

Довољно је да упалите телевизор и видите њихова насмејана лица, која вам говоре како вас цене и воле – све док гласате за њих – и све док умирете у ратовима за њих, по страним и непознатим земљама, далеко од своје домовине, само да би се њихов утицај проширио.

Свако од нас би требало да се запита: Докле ће Америка да води израелске ратове? И да ли је Америка спремна да поднесе огромну штету виталних интереса, у име нестабилног савезника, који је и даље, ако гледамо по анкетама, врло непопуларан у свету?

Постоје индикације да нису сви амерички оперативнци, посебно они у оружаним снагама и ЦИА, импресионирани израелским неодговорним понашањем. Изгледа да се појављује значајан раскол у пријатељству, а поделе, које ће настати, полако долазе јер и Америка полако враћа свој здрав разум.

Односи, између ове две земље, се могу опет пооштрити, као када је бишви амерички државни секретар, Џејмс Бејкер, изјавио: „Нека се ј…у Јевреји, они чак и не гласају за нас“.

Бивши шеф „Centcom„-а, шеф и пензионисани генерал Џо Хоар, недавно је дао јавну опаску на одређене сумњиве израелске операције, која је укључивала терористичку групу „Jundullah„, у којој су Мосад разбојници били толико дрски, да се маскирају као агенти ЦИА: „Израел се игра са ватром. Ми смо укључени у њихове тајне ратовања, желели ми то или не“.

Тензија која се годинама стварала између стрпљивог Ирана и неподношљивог Израела, дошла је до усијања.

Спржена земља после атомске бомбе (Фото: Вестинет)

Ево шта је рекао ирански специјалиста Генеиве Абдо, који је директор програма за националну безбедност Ирана:

„Израелци нападају иранске амбасаде свуда по свету, само да би дискредитовали Иран. Још ако узмете у обзир шта су годинама радили у Либану, и другим деловима Блиског истока имате врло непријатну слику. Мислим да је израелска одлука што се тиче напада на иранска нуклеарна постројења врло озбиљна, и да је ситуација најопаснија у последњих 30 година. Ако Израелци нападну, Иранци неће прихватити то олако, користиће све ресурсе које имају на располагању да врате ударац. Настаће хаос у региону, јер је њихов опстанак буквално на провалији… Сигурно ће послати ракете на Тел Авив… Ако узмемо у обзир шта су Израелци урадили у Либану…. Не мислим да има иоле наде…“

Ако Израел одлучи да нападне Иран, можемо бити сигурни у једну ствар: куле у Тел Авиву ће бити срушене. Није нужно одмах, али једног дана, у далекој будућности…. јер већ се зна, да је освета најбоља када се служи хладна.

Нуклеарни комплекс у Израелу ће бити уништен, ако не сада, касније, када све буде радило у пуној снази, и тако донети Израелу огромну пустош.

С обзиром да је географски минијатуран, Израел може бити уништен у једном дану, ако не од Ирана, онда сигурно од Русије или Кине.

Алиреза Фогхани, шеф и врховни вођа стратешког тима, рекао је: „Само девет минута је потребно да се избрише Израел“.

Нико озбиљно не очекује да види уништење Израела, управо сада, али ће Израел морати да сноси последице својих акција једног дана.

Армагедон се приближава.

[Михајло]

Лешинари круже изнад Дамаска

30. јун 2012.

Јевгениј Шестаков, Росијска газета

У узаврелој дискусији између Русије и Запада поводом Сирије не решава се само политичка судбина Башара Асада, него и судбина руско-европских односа.

Демонстрације подршке Башару Асаду у Дамаску. Извор: AP / Билал Хусеин.

Повезани чланци

Медијски рат против руске политике у Сирији

Од Рачка до Хуле: Европи је досадно без рата

Сирија постаје све занимљивија за терористичке групације које су се као лешинари окомиле на ову земљу. Не изгледају убедљиво очекивања да ће ратна дејства престати одласком председника Башара Асада. Много је већа вероватноћа да ће у Сирији, као и у Авганистану, наћи уточиште џихадисти свих боја, који неће пропустити прилику да оружје, данас добијено од Запада, сутра окрену против самог Запада.

Велика је вероватноћа да ће у Сирији, као и у Авганистану, наћи уточиште џихадисти свих боја, који неће пропустити прилику да оружје, данас добијено од Запада, сутра окрену против самог Запада.

Амерички Институт за проучавање ратова објавио је резултате истраживања о могућем развоју догађаја у Сирији. За побуњенике су, по мишљењу експерата, прогнозе повољне – они су добили и „одговорне“ војне власти и „делотворне“ војне савете, док режим Башара Асада нема довољно трупа за спровођење крупне офанзивне операције. И поред пропагандне позадине поменутог документа, из њега се могу извући најмање два важна закључка. Први је да званични Дамаск и даље контролише оружане силе, а други – да у земљи расте број области које су фиктивно под контролом побуњеника, али у којима фактички нема власти. Како тврде аутори извештаја, појава озбиљних политичких снага „може да отклони регионалне ризике и спречи хаос у Сирији“. Али где наћи такве политичке снаге? За сада нису уродили плодом покушаји Запада да увезе у Сирију шачицу сиријских емиграната и наметне их сиријском народу као руководиоце. Са друге стране, Запад не жели или не уме да нађе заједнички језик са председником Асадом и омогући му достојанствено превазилажење грађанског сукоба, због чега свакодневно расте број жртава сиријског конфликта.

Када се говори о улози Русије у сиријском конфликту, она се најчешће оптужује за нешто што није учинила

У понедељак је Савет министара спољних послова Европске уније усвојио нови, већ шеснаести по реду, пакет санкција против Дамаска. На „црну листу“ додата су нова предузећа и министарства Сирије, проширен је ембарго на испоруку оружја Асадовом режиму од стране земаља ЕУ, предвиђено је замрзавање европских актива сиријског војног ресора и банкарског сектора. Очигледно је, међутим, да ни претходних 15 пакета санкција, као ни овај нови, шеснаести, ништа неће променити. Садашња политичка елита Сирије бори се за опстанак и тешко да ће обратити пажњу на жаоке Европљана.

Када се говори о улози Русије у сиријском конфликту, она се најчешће оптужује за нешто што није учинила. Зашто се то догађа? Зато што су још увек у функцији стари стереотипи из доба Хладног рата. У функцији су и геополитички интереси: недавно је председнички кандидат САД из републиканске странке Мит Ромни изјавио да у Москви он види геополитичког противника. И у Европи многи још увек гледају на политику Русије кроз нишан НАТО пакта.

Да ли се, међутим, ставови Русије по питању ситуације у Сирији тако драстично разликују од ставова Запада, како то неки желе да прикажу? Зар Русија није забринута поводом хуманитарне ситуације у Сирији? За време преговора министра спољних послова Сергеја Лаврова у Дамаску Москва је инсистирала да се омогући неометан рад хуманитарне помоћи и представника Црвеног крста у областима које су највише пострадале од сукоба. И успела је то да издејствује. Русија је безрезервно подржала план специјалног представника ОУН и Лиге арапских држава Кофи Анана, усмерен на прекид ватре и нормализацију хуманитарне ситуације у Сирији. Савет безбедности ОУН, опет на иницијативу Москве, донео је одлуку о знатном повећању броја посматрача ОУН и проширењу овлашћења њихове мисије. Према томе, оптужбе да Русију не забрињава хуманитарна ситуација у Сирији, најблаже речено, не одговарају истини.

Русија и Запад имају заједнички циљ: регулисање ситуације у Сирији мирним путем, без интервенције споља. То отвара велике могућности за дијалог без наметљивих геополитичких шаблона. Није време да се Русија и Европа свађају због Сирије, утолико пре што и немају око чега да се свађају, обзиром да се ставови Москве и Брисела у погледу регулисања конфликта по већини питања подударају.

„

За решавање сложене ситуације у Сирији нарочито је важна позиција Русије. Она у овом тренутку има велики утицај на Дамаск и важно је да Москва заједно са Пекингом и даље утиче на Асадову позицију. У том подухвату Русија има далеко веће шансе од Запада. Ипак, нисам сигуран да ће руски притисак на Дамаск довести до окончања грађанског рата. Оружани конфликт у Сирији је сада попримио озбиљне размере, зато је неизвесно да ли ће утицај Русије зауставити крвопролиће.“

Министар одбране Немачке

Томас де Мезијер

На пример, Русија сматра да споразум о будућности Сирије није могућ без учешћа шиитског Ирана у преговорима. Али и на Западу многи експерти говоре о улози Техерана у сиријском конфликту и његовом утицају на позицију званичног Дамаска.

При томе треба узети у обзир да се у узаврелој дискусији између Русије и Запада поводом Сирије не решава само политичка судбина Башара Асада, него и судбина руско-европских односа, бар што се тиче наредних шест година, колико ће трајати председнички мандат Владимира Путина. У случају да сиријски конфликт изазове даљу ескалацију „хладног супротстављања“ Москве и Брисела, биће то велики промашај европских политичара, јер ће се испоставити да и поред обиља позитивних предуслова нису умели да пронађу заједнички језик са Русијом.

Да ли то људи на Западу схватају? Мислим да схватају. У уторак је на хитном заседању Савета НАТО пакта, сазваном на иницијативу Турске, размотрена ситуација у Сирији и могући одговор војног блока на обарање турског „ловца“ од стране сиријске противваздушне одбране. Донета је одлука да се против Дамаска не предузимају никакве казнене мере, јер „сиријско клупко“ данас изгледа сувише замршено да би се могло одмрсити уз помоћ војне организације.

Овај текст је адаптирана верзија оригиналног чланка из „Росијске газете“.

[Ромејац]

Трећи светски рат и Армагедон се приближавају

Друже, овај текст је писан по оној народној пословици: "Што је баби мило то јој се и снило".

Ако уопште дође до рата са Ираном (било да га нападне Израел или Америка или да Иран први нападне), Русија и Кина ће можда давати логистичке податке Ирану (сателитске снимке - Русија, јер Кина тешко да је способна да са својим сателитима сними софистициране фотографије размештаја америчких добро камуфлираних трупа на земљи, јер она није достигла тај ниво технолошког напретка у свемирској технологији), али од тога неће ићи даље. У осталом зашто би трошиле своје ресурсе када могу да гледају како се Америка рве са државом коју не може да потпуно победи и окупира. Највише што би могла да постигне јесте да се Ирану уништи морнарица и инфраструктура и да Иран одустане од активног рата са Америком - непотписано примирје или статус кво. У том случају пролаз Хормузом би био слободан на неко време уз велике напоре, и огромно трошење новца на америчку морнарицу која би стално морала да патролира пролазом са великим бројем бродова. Иран би после силног разарања дошао у позицију заостале и технолошки инфериорне земље. Амери би уништили нафтоносна поља и онемогућили Ирану да се продајом нафте брзо опорави од последица уништавања инфраструктуре. А управо је нафта главни извор прихода Ирана. Оружје које Иран поседује јесте по данашњим стандардима већ заостала техника (не кажем да не би нанела велике штете противнику али би њен учинак био процентуално мали - од 100 ракета тек би пар њих успеле да продру антиракетну заштиту, а то је веома скупо оружје које се не прави преко ноћи па да Иран може да отпочне његову масовну производњу - јер то не могу ни Америка ни Русија без великих индустријских припрема за тако нешто).

Америку би такав рат исцрпео и ослабио. Иако би из њега изашла као победник, то би била пирова победа за Америку (да не причамо да би сукоб дуго трајао). Ослабљена Америка би трпела последице на свим пољима. Све то добро зна и Пентагон и њихове службе за планирање и разматрање свих опција евентуалног сукоба. Зато се амери и труде да Иран притисцима натерају на уступке. С друге стране и Иран зна у каквој је позицији па то обилато користи одбијајући да учини уступак у вези прављења нуклеарне бомбе.

Генерално гледано сукоб Америке (и њених савезника) са Ираном ослабио би америчку премоћ у свету и ојачао би позицију Русије (у знатној мери и Кине - пре свега у азијском региону) у свету.

[Аурор]

ЧЕСТИТКЕ СИРИЈСКОМ НАРОДУ...И АСАДУ

jadno.

[Михајло]

Друже, овај текст је писан по оној народној пословици: "Што је баби мило то јој се и снило".

Ако уопште дође до рата са Ираном (било да га нападне Израел или Америка или да Иран први нападне), Русија и Кина ће можда давати логистичке податке Ирану (сателитске снимке - Русија, јер Кина тешко да је способна да са својим сателитима сними софистициране фотографије размештаја америчких добро камуфлираних трупа на земљи, јер она није достигла тај ниво технолошког напретка у свемирској технологији), али од тога неће ићи даље. У осталом зашто би трошиле своје ресурсе када могу да гледају како се Америка рве са државом коју не може да потпуно победи и окупира. Највише што би могла да постигне јесте да се Ирану уништи морнарица и инфраструктура и да Иран одустане од активног рата са Америком - непотписано примирје или статус кво. У том случају пролаз Хормузом би био слободан на неко време уз велике напоре, и огромно трошење новца на америчку морнарицу која би стално морала да патролира пролазом са великим бројем бродова. Иран би после силног разарања дошао у позицију заостале и технолошки инфериорне земље. Амери би уништили нафтоносна поља и онемогућили Ирану да се продајом нафте брзо опорави од последица уништавања инфраструктуре. А управо је нафта главни извор прихода Ирана. Оружје које Иран поседује јесте по данашњим стандардима већ заостала техника (не кажем да не би нанела велике штете противнику али би њен учинак био процентуално мали - од 100 ракета тек би пар њих успеле да продру антиракетну заштиту, а то је веома скупо оружје које се не прави преко ноћи па да Иран може да отпочне његову масовну производњу - јер то не могу ни Америка ни Русија без великих индустријских припрема за тако нешто).

Америку би такав рат исцрпео и ослабио. Иако би из њега изашла као победник, то би била пирова победа за Америку (да не причамо да би сукоб дуго трајао). Ослабљена Америка би трпела последице на свим пољима. Све то добро зна и Пентагон и њихове службе за планирање и разматрање свих опција евентуалног сукоба. Зато се амери и труде да Иран притисцима натерају на уступке. С друге стране и Иран зна у каквој је позицији па то обилато користи одбијајући да учини уступак у вези прављења нуклеарне бомбе.

Генерално гледано сукоб Америке (и њених савезника) са Ираном ослабио би америчку премоћ у свету и ојачао би позицију Русије (у знатној мери и Кине - пре свега у азијском региону) у свету.

но.1

Русија и Кина су свесне...да после Сирије и Ирана...долазе амери у њихово двориште...

америци треба рат....

јер америка има рок треајања...и истек је близу...

самим формирањем америке...истрасиран је њен пут...

Но.2

Имамо пример Сирије где се води обавештајни рат...

где су се амери намерачили да истерају Русе...из посла и базе...

Но.3

зар стварно мислиш да се Русија излаже оволиком притиску...да је стање такво... како ти мислиш...

озбиљни аналитичари на обе стране годинама унапред размишљају...и трасирају пут озбиљних држава..

Иран и Сирија су једини савезници слободног света...колико год то изгледало смешно...и када узмемо у обзира да су Ирански агенти помагали муслимане у рату на подручју бивше југославије..

непријатељ мога непријатеља је мој пријатељ...

ја искрено..колико год подржавао Израел...

подржавам и Иран и Сирију...

јер политика није црно бела..

[Аурор]

Иран и Сирија су једини савезници слободног света...

Hahahahahahahahahahahahahahahahahah

[Ромејац]

но.1

Русија и Кина су свесне...да после Сирије и Ирана...долазе амери у њихово двориште...

америци треба рат....

јер америка има рок треајања...и истек је близу...

самим формирањем америке...истрасиран је њен пут...

Но.2

Имамо пример Сирије где се води обавештајни рат...

где су се амери намерачили да истерају Русе...из посла и базе...

Но.3

зар стварно мислиш да се Русија излаже оволиком притиску...да је стање такво... како ти мислиш...

озбиљни аналитичари на обе стране годинама унапред размишљају...и трасирају пут озбиљних држава..

Иран и Сирија су једини савезници слободног света...колико год то изгледало смешно...и када узмемо у обзира да су Ирански агенти помагали муслимане у рату на подручју бивше југославије..

непријатељ мога непријатеља је мој пријатељ...

ја искрено..колико год подржавао Израел...

подржавам и Иран и Сирију...

јер политика није црно бела..

Савезници слободног света

[Михајло]

Сирија: Жестоки сукоби у Алепу

29. 07. 2012 11:10 | Танјуг

2

Сукоби у Сирији не престају (Фото: АП)

Дамаск – Жестоки сукоби избили су јутрос у деловима Алепа који су под контролом терориста, дан пошто су „опозиционе“ снаге одбиле офанзиву сиријске војске, тврде активисти.

„Жестоки сукоби избили су у дистриктима Баб ал-Хадид, Захра, Аркуб и Ал-Хиндрат Камп док су се чуле експлозије и видели авиони“, саопштила је Сиријска опсерваторија за људска права са седиштем у Лондону.

Хеликоптери су прелетали дистрикт Саиф ал-Давла, као и Салахедин, где су терористи јуче одбили офанзиву војске која је имала подршку тенкова и хеликоптера.

У граду Хомс, у централној Сирији, избио је сукоб између војника и терориста близу седишта полиције и најмање један терориста је погинуо, преноси АФП.

У месту Ирбин, близу престонице, снајпериста је убио једног цивила, а још два цивила убијена су у гранатирању у провинцији Идлиб на северозападу.

У сукобима широм Сирије јуче је погинуло 168 људи – 94 цивила, 33 побуњеника и 41 војника, саопштила је Опсерваторија.

Више од 20.000 људи погинуло је у Сирији од избијања „побуне“ против председника Башара Асада у марту прошле године, наводи ова организација.

[Михајло]

План Пентагона за напад на Иран

29. 07. 2012 13:40 | Танјуг / Бета

2

(Фото: banjalukalive.com)

Тел Авив – Саветник америчког председника Барака Обаме за националну безбедност Том Донилон информисао је израелског премијера Бењамина Нетанијахуа о плану за напад на Иран у случају да не уроди плодом дипломатија чији је циљ заустављање развоја нуклеарног програма те земље, пише данас израелски лист Харец.

Тај план је обелодањен овог месеца током посете Донилона Израелу, наводи лист.

Високи Нетанијахуов саветник Харел Локер одбио је да коментарише новински извештај, у интервјуу за израелски радио. Један други израелски званичник је рекао : „Не коментаришемо дипломатске састанке иза затворених врата“, пренео је Ројтерс.

„Харец“ наводи да је тајни брифинг био најзначајнији напор високих америчких званичника који су посетили Израел у последњих месец дана, укључујући америчку државу секретарку Хилари Клинтон да одврати Израел да сам нападне иранска нуклерна постројења.

Извештај се поклопио са посетом главног Обаминог ривала на предстојећим председничким изборима, кандидата републиканаца Мита Ромнија, који ће се данас састати са Нетанијахуом.

Позивајући се на неименовног високог америчког званичника, „Хаарец“ наводи да је Донилон рекао Нетанијахуу да се Пентагон припрема за могућу одлуку да нападне иранска нуклеарна постројења и показао му неке планове.

Исти званичник је казао да је Донилон изнео и детаље америчке војне способности да пробије нуклеарна постројења која су дубоко под земљом и казао да су такви резервни планови припремљени у случају да дипломатија доспе у ћорсокак.

Неуспех преговора између Ирана и шест светских сила да се постигне преокрет у заустављању онога за шта Запад верује да је развој нуклеарног оружја у Ирану подстакао је бојазан да би Израел могао да се одлучи на унилатералан удар.

Та земља је упозорила Запад да је само питање времена пре него што ће ирански нуклеарни програм доспети у зону имунутета, када се бомбама неће моћи ефективно ударити на постројења под земљом.

Иран, међутим, пориче да развија нуклеарно оружје и тврди да програм служи у мирнодопске сврхе. Клинтонова је током посете Израелу рекла да су та земља и Вашингтон на истој страни у односу на Иран.

„Наш избор је јасан употребићемо све елементе америчке моћи да спречимо Иранда развије нуклеарно оружје“, рекла је она.

Израелска влада демантује писање Хареца

Израелска влада демантовала је информације објављене у дневнику Харец према којима је саветник за безбедност САД, Том Донилон, обавестио премијера Израела Бењамина Нетанијахуа о америчком „плану Б“ за евентуални напад на иранска нуклеарна постројења.

„Све у тексту је нетачно. Донилон није имао заједничку вечеру са (израелским) премијером, није се састао сам са њим, нити му је представио оперативни план за напад на Иран“, рекао је један високи израелски званичник који није желео да му се објави име.

У тексту објављеном у данашњем издању израелског листа, наводи се да је Донилон Нетањахуа о плану америчких напада обавестио током њиховог састанка пре две недеље у Вашингтону. Лист је навео да је током вечере са Нетањахуом Донилон израелском премијеру казао да се САД „озбиљно припремају“ за могућност да преговори са Техераном (о његовом спорном нуклеарном програму) не успеју, тј. за случај да буде „неопходна“ војна опција.

Изреал, који се сматра једином нуклеарном силом у региону, ирански нуклеарни програм види као претњу за себе, позивајући се на изјаве иранских високих званчника, који су у више наврата изјавили да Израел треба збрисати са земље. Највиши израелски званичници, међу којима и Бењамин Нетањаху, су у више наврата претили Техерану војном интервенцијом, и изразили сумњу када је реч о ефикасности санкција уведних Ирану.

Запад оптужује Иран да је део његовог нуклеарног програма производња нуклеарног оружја, што Техеран одлучно одбацује истичући да програм има искључиво мирнодопске циљеве.

[Михајло]

Hahahahahahahahahahahahahahahahahah

па јесте смешно...

иронија...

тоталитарне земље су слободније од УСА и ЕУ...

погледајте филм диктатор...

[Михајло]

човек би помислио да је Француска озбиљна држава

Оланд упозорава Русију и Кину

29. 07. 2012 15:10 | Срна / Васељенска ТВ

Франсоа Оланд (Фото: theinquirer.fr)

Париз – Француски председник Франсоа Оланд позвао је Русију и Кину да размотре какав ће, како је рекао, хаос да настане уколико Савет безбедности УН не буде могао ускоро да делује по питању Сирије.

Оланд је позвао Русију и Кину две сталне чланице Савета безбедности да „узму у обзор да ће да настане хаос и грађански рат уколико у неком тренутку не буде заустављен сиријски председник Башар ал Асад.“

Оланд је позвао УН да делује „што је пре могуће“ због настале ситуације у Сирији, истичући да ће Асадове снаге „да користе снагу до краја“.

Сиријске снаге су током јучерашњег дана вршили копнене и нападе из ваздуха на делове града Алепа.

Терористи из „Слободне сиријске војске“ (ФСА) изјавили су да су одбацили сваки упад војске и да су уништили тенкове. Према појединим извештајима, борбе трају и у Хомсу, те у провинцијама Хама и Дера.

[Михајло]

Сирија: Чишћење земље од терориста се наставља

29. 07. 2012 16:40 | Адванс / Васељенска ТВ

4

Преграђе Азаза, око 32 километра северно од Алепа (Фото: sltrib.com)

Дамаск – Према доступним информацијама сиријска војска је наставила гранатирање терористичких локација унутар градске четврти Саладин у Алепу. Информације говоре о напредовању војске и заузимању појединих зона. Врше се претреси свих кућа у просторима на којима се налазе терористи.

Службени сиријски медијски извори упозоравају становнике да не наседају на лажи терориста који покушавају да створе панику у граду позивајући цивиле да напусте домове. У саопштењима се наводи да терористи то раде са циљем да окупирају куће оних који се одлуче да напусте своје куће. Агенција САНА предлаже народу да пријави све оне који шаљу такве позиве.

Руска ТВ мрежа Русија-24 преноси да се терористи крију по уским улицама, на местима где војска није у стању да користи тешко наоружање. У извештају стоји да су терористи већином наоружани калашњиковима кинеске производње.

Алепо пре сукоба (Фото: Би-Би-Си)

Такође се истиче да терористи имају великих проблема са подршком која изостаје. Према извештају, против терориста у Алепу су устали Курди и припадници локалних племена, претпоставља се да се ради о Бедуинима.

Сиријска новинска агенција Аликхбариа преноси да је дошло до великог пожара у једнј фабрици у градској четврти Саладин после експлозије импровизоване направе. У пожару је, према том извештају, погинуло више терориста. Такође, Аликхбариа наводи да су припадници оружаних снага нанели веће губитке терористима.

Према информацијама више сиријских извора, терористи су покушали напад на полицијску станицу и неке друге владине зграде, али су сви покушаји били безуспешни.

Аликхбариа такође наводи да су припадници војске пресрели терористе на простору градске четврти Сулеиман ал-Халаби и да је у „замци“ страдао већи број терориста те је заплењена већа количина оружја као и два возила.

Оружје заплењено ноћас у Алепу (Фото: САНА)

Извештачи из Алепа преносе да је војска у оквиру градске четврти Саладин напредовала до „15. улице“. Претражују се куће једна по једна, при чему највећу опасност представљају снајперисти. Медијски тим NCNC из Алепа преноси на својој Фејсбук страници да је јутрос убијено 6 снајпериста. Према истом извору успостављена је потпуна контрола над градском четврти Хамданиа. Према том извору, у борбама су на страни војске учествовали и и бројни становници града.

Са друге стране терористи наводе да су заробили стотинак припадника војске, али те информације одмах су оповргнуте од стране војних извора. Недуго затим терористи су констатовали да се ради о „парамилитарним“ групама шабиха. Терористи су чак објавили и видео на којем се налазе мушкарци како седе на игралишту, али нико није у војној униформи и многи се слажу да је информација о заробљавању припадника сиријске војске – у најмању руку – непоуздана.

Видео: Појачање сиријске војске стиже у Алепо

По питању борбе за Алепо огласили су се и представници сиријског Олимпијског одбора и спортисти у Лондону. Један од њих, Махер Кхаиат, рекао је да је забринут за породицу која се налази у Алепу, али истиче апсолутну подршкусиријској војсци за коју каже да „чува људе од оружаних побуњеника“. Истакао је, такође, да би победа војске у Алепу „можда зауставила крвопролиће у Сирији“, преноси Вашингтон Пост.

У исто време потврђено је да је Дамаск у потпуности ослобођен од инфилтрације терористичких елемената. Живот се убрзано враћа у нормалу, као и снабдевање електричном енергијом на погођеним подручјима. Министарство енергетике објавило је да је до сада већ обновљено 70% уништених струјних водова и да ће посао да буде у потпуности комплетиран у року од 2 дана.

Гранични прелаз према Турској, Баб ал-Хауа (Фото: Прес ТВ)

У другим вестима из Сирије, потврђено је да је војска вратила контролу над граничним прелазом Баб ал-Хауа према Турској, преноси Прес ТВ. Ради се о граничном прелазу који се налази на свега 55 километара од Алепа. Сиријска војска потврђује да су на прелазу пронашли наоружане терористе, неколико их је убијено док су се други дали у бег назад према Турској.

Као и у претходним наводима, међу терористима се налази све већи број страних држављана. Конкретно на граничном прелазу су се међу терористима налазили борци који долазе из Египта, Алжира, Саудијске Арабије и Авганистана.

Видео: Живот у Дамаску, 2012/07/28

http://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=LcAyzLCfFqA

[Михајло]

Путинова геополитичка игра шаха са Вашингтоном у Сирији и Евроазији

29. 07. 2012 21:06 | Ф. Вилијам Енгдал / Globalresearch / Превод: Јелена Бегенишић

5

Путин и Асад (Фото: РИА Новости)

Од како је преузео своју дужност председника Русије, Владимир Путин је одмах кренуо са решавањем најхитнијих геополитичких претњи Русији. Сасвим очекивано, у центру Путиновог дневног реда, налази се напета ситуација на Блиском истоку, пре свега у Сирији. Тамо, Путин ангажује сва могућа средства за спречавање даљег погоршања ситуације, које може довести до још једног светског рата. Његове активности последњих неколико недеља укључују активну личну политику са владом Сирије, као и са “Сиријским националним саветом“. Укључује и интензивну дипломатију са Ердоганом, и његовим режимом у Турској; укључује дипломатију иза затворених врата, са Обамом и директну дипломатију са израелским Бенџамином Нетанјаху

Сирија је, супоротно ономе што већина западних медија приказује, дугогодишња мултиетничка и религиозно толерантна секуларна држава, чији је председник, Башар ел Асад, Алавит муслиман, у браку са женом Суни муслиманком.Секта Алавит је изданак Шиита и она не присиљава своје жене да носе мараме на глави и слободне су по Суни стандардима, посебно у местима као што је Саудијска Арабија, где је женама чак забрањено да држе возачку дозволу. Укупна популација Сирије је разноврсна мешавина Алавита, Суна, Друза и Курда и јерменских православних хришћана. У случају да режим ел Асада падне, стручњаци процењују да ће, као у Египту, организација Суни муслиманско братство испливати као доминантна организована политичка снага. Тај догађај сасвим сигурно није добродошао у Тел Авиву, а свакако не ни у Русији или Кини.

Према процени Гајендра Синга, пензионисаног индијског дипломате, са деценијама радног стажа на Блиском истоку и дубоко упознатог са етничком разноврсношћу Сирије, уколико режим Ел Асада падне, у земљи ће веома брзо доћи до крвопролића, и да ће у том случају 17.000 убијених људи до сада, бити само увод. Синг процењује, “Пораз Ел Асада и његовог режима довешће до покоља Алавита, Шиита, Хришћана, чак и Курда и Друза. Све у свему то је 20% популације од 20 милиона људи.

То би било око 4 милиона Сиријаца. О томе би требало да размисле они на западу, који навијају за сумњиву опозицију “Сиријски национални савет“ која је под управом злослутне организације Муслиманска Браћа, и наоружане “Слободне сиријске војске“, за коју Њујорк Тајмс извештава да је многобројна, и подељена у наоружане групе. Штавише, конфликт би могао да се прошири и пренесе у Либију, што би и тамо довело до крвопролића, и проширило се преко сиријске границе у Турску. Сиријско обалско подручје обилује популацијом Алавита, док је такође велики број Алавита који живе у суседним турским покрајинама Хатај и Антакја.

Разликовање чињеница од фикције унутар Сирије је веома тешко због медија који су ограничени и портпароли опозиције су у више наврата били ухваћени како лажу о дешавањима у земљи. У једном недавном примеру, британски новинар тврди да је намерно био вођен у потенцијалну смртоностну замку, од стране побуњеничких опозиционих снага, како би постигли пропаганду против режима у Дамаску. Главни дописник британског ТВ Канала 4, Алекс Томсон, рекао је агенцији АП, да су га сиријски побуњеници оставили да умре, на ничијој земљи близу границе са Лебаноном рекавши му да желе да искористе његову смрт и припишу је влади, како би освојили још пропагандних поена. У једном бестидном примеру политичке манипулације, ББС је скоро ухваћен у објављивању фотографија које приказују масакр у Ал Хоули, 25. маја 2012., у коме се зна да је погинуло 108 особа, укључујући 49-оро деце. Испоставило се да је фотографију усликао италијански новинар, Марко Ди Лауро, у Ираку 2003. године

Улози у овој геополитичкој игри шаха, су ништа друго, него опстанак, прво Сирије, као суверене нације, без обзира на њене мане и недостатке. Улози даље подразумевају опстанак Ирана, Русије и Кине као суверених нација, заједно са другим земљама БРИК-а(Бразил, Индија и Јужна Африка). Дугорочно гледано, узима се у обзир питање опстанка цивилизације какву је ми познајемо и избегавање светског рата који би десетковао становништво света, не за десетине милиона као пре седамдесет година, већ би овај пут у питању биле милијарде.

Сирија ставља Москву на коцку

Што се тиче опстанка Ел Асада и Сирије као стабилне државе, Путин је веома одлучан. Мало људи се пита због чега Русија упозорава на могући светски рат уколико Вашингтон настави да захтева промену режима у Сирији, на чему ради Хилари Клинтон. Русија не намерава да унапређује интересе и моћ на Блиском истоку, јер то војно и економски није лако изводљиво, чак и у случају да она то жели. Уместо тога, ради се о очувању права једине руске приморске луке на Медитерану, у Тартусу, једине преостале руске војне базе ван бившег Совјетског Савеза, и јединог места са залихама горива на Медитерану. У случају сукоба са НАТО-ом, ова база би постала база од стратешког значаја за Русију.

Ипак, постоји још претњи за Русију. Путин и руски министар иностраних послова, Сергеј Лавров, су јасно нагласили да ако НАТО и САД покрену војну акцију против Ел Асадове Сирије, последице ће бити запањујуће. Поуздани извори у Дамаску су известили о присуству бар 100.000 руских “техничких саветника“ у земљи. Такође, руски теретњак наводно преноси у Сирију, обновљене руске Ми-25 хеликоптере за напад, док је пар дана раније руска поморска флота, предвођена руским разарачем, бродом Адмирал Чабаненко, запловила ка Тартусу.

Претходни покушај да се обновљени хеликоптери, који су раније купљени, пошаљу назад у Сирију био је блокиран у јуну, док се пренос обављао бродом без руске теретне заставе. Москва је изјавила да неће толерисати никакве сметње у саобраћају са Дамаском. Руски портпарол Министарства одбране, Вјачеслав Дзиркалн, објавио је да ће “флота бити послата са задатком да гарантује безбедност наших бродова, и како би се спречило било какво ометање приликом блокада. Желим да подсетим да не постоје границе“. Оно што Москва говори је да је спремна да поново изведе верзију Кубанске ракетне кризе из 1962., уколико НАТО будаласто настави борбу за промену режима у Дамаску.

Отворено је објављено да је такозвана демократска опозиција у Сирији под управом тајновите Муслиманске браће(организације која никако није чувена по мулти-етничким демократским намерама) и да ће победа режима ове организације, кога подржавају САД, покренути талас нестабилности од Централне Азије до република бившег Совјетског Савеза. Кина је такође изузетно осетљива у случају ове опасности, због тек недавних крвавих побуна муслиманске организације у аутономној покрајини Хинјианг Уугхур, богатој нафтом. Немири су били под тајним покровитељством америчке владе.

Русија се чврсто везана са Кином, с обзиром да су обе нације упале у катастрофалну замку стављајући вето на резолуцију Савета безбедности УН. Та америчка резолуција отворила је врата НАТО уништењу не само Моамера Гадафија, већ и уништењу Либије, као функционалне државе. Овај аутор је лично разговарао у Москви и Пекингу с обзиром да је слом у Либији захтевао добро информисане особе на оба места, питање је како су они то могли да превиде. Обе земље су јасно закључиле да је даљи напредак на плану Вашингтона, кога Џорџ Буш назива Пројекат Великог Блиског истока, у супротности са националним интересима и Кине и Русије, и отуда гвоздено противљење НАТО плану за промену режима у Сирији. До данас Русија и Кина, стални вето чланови Савета безбедности УН-а, три пута су искористили своје право вета над новим америчко-подржаних санкција против Сирије. Последњи је био 19. јула.

Путин и његов министар Спољних послова, Сергеј Лавров, инсистирају на стриктном придржавању предложеног мировног плана, бившег генералног секретара УН-а, Кофи Анана. За разлику од онога што Вашингтон занемарује, шест тачака Анановог плана, говори против промене режима, али су за преговоре, као и крај борби – примирје.

Лицемерство Вашингтона

За промену режима насилним путем, у Сирији, залаже се још једна бизарна коалиција, која поред Вашингтона и његових европских “вазалских држава“(коју је Збигњев Бжежински назвао “Европске чланице НАТО-а) укључује још седам држава, од којих је Саудијска Арабија најистакнутија. Још једну битну улогу против Дамаска игра Катар, дом америчке војске као и про – НАТО орјентисаног ТВ канала Ал-Јазера. Поред тога, турска влада Реџепа Тајипа Ердогана, обезбедила је простор и тренинге за обуку наоружаних најамника које ће слати преко границе у Сирију.

Покушај Ердоганове владе да пошаље турске борбене авионе, тзв. Фантоме, који би летели провокативно ниско у сиријском ваздушном простору, и тиме поново привукли пажњу на НАТО интервенцију у Либији која се одиграла пре две недеље, пропао је, када је турски генералштаб изјавио: “ Није пронађен никакав експлозив, нити било какве запаљиве материје у остацима који су извађени из мора.“ Ердоганов план није успео и изјаву: “оборен од стране Сирије“ заменио је са изјавом “наш авион, кога је Сирија наводно уништила“. НАТО је пре некоглко месеци, успоставио командни и контролни центар у Искендеруну, у турској покрајини Хатај, близу сиријске границе, како би организовао обуку и наоружао Слободну сиријску војску. Обама не жели потпун рат у Сирији пре америчких избора који ће се одржати у новембру. Такође је поручио Ердогану да се “опусти“ за сада.

Већина западњака, који информације о светским аферама верно добијају са страница Вашингтон Поста, CNN-а или BBC-а, убеђена је да је неред у Сирији чист случај када “добри момци“(такозвани Сиријски национални савет и импровизоване Слободне сиријске војске) ратују против “лоших момака“(Ел Асадове диктатуре и његових наоружаних снага). Већ више од годину дана, западни медији приказују снимак(чак снимљен ван Сирије), који прича о невиној, ненаоружаној, демократски оријентисаној популацији која бива немилосрдно масакрирана у покољу који спроводи режим.

Медији никада не дају објашњење, зашто би користило Ел Асаду да елеминише своја најјача средства за преживљавање, то јест, подршку већине Сиријаца, против страних интервенција које се тичу суверених послова Сирије.

Заиста је велики број извештаја новинара очевидаца из Турске и Сирије укључујући и РТ, који тврде да је још од почетка “мирна демократкска опозиција“ тајно снабдевена оружјем и обукама, често у камповима на турској страни. Професор Ибрахим Алоуш са Зајтонех универзитета у Јордану, изјавио је за РТ:

Наоружање се кријумчари у Сирију у огромним количинама, са свих страна света. Веома је јасно да су побуњеници добијали оружје из иностранства и да је сиријска телевизија приказивала готово свакодневно, пошиљке наоружања, које су пристизале у Сирију, преко Лебанона, Турске и других граничних прелаза. Пошто су побуњеници подржани од стране Заливског савета за кооперацију и НАТО-а, могуће је предпоставити да финансије и наоружање добијају од истог извора који им нуди политичко покриће и финансијску подршку.“

Један турски новинар, ветеран, кога је овај аутор интервјуисао у Анкари у априлу, када се управо вратио са дугог пута по Сирији, дао је свој извештај о заробљивању мале групе бораца на страни опозиције. Новинар, који је течно говорио арапски, био је запањен када је вођа побуњеника захтевао да сазна зашто људи који су их заробили говоре арапски. Када су му рекли да им је то матерњи језик, вођа побуњеника им је одговорио: “Требало би да говорите хебрејски, ви сте са израелском војском, зар не?“

За кратко време, преко границе у Турској, најамници су брзо обучени, дати су им калашњикови и шака долара и речено им је да иду у џихад против израелске војске. Чак нису ни знали против кога се боре. У другом случају, најамници, регрутовани из Авганистана и околине, и финансирани новцем Саудијске Арабије, укључујући и чланове Ал Каиде, створили су “демократску опозицију“ утврђеном режиму Ел-Асада.

Чак и основна новина америчког естабилишмента, Њујорк Тајмс, приморана је да призна да је ЦИА извозила оружје сиријској опозицији. Како је речено, “Официри ЦИА-е, тајно раде у јужној Турској, помагајући савезнике да се одлуче који борци сиријске опозиције ће добити оружје за борбу против сиријске владе. Званичници су саопштили да се оружје, укључујући и аутоматске пушке, гранате на ракетни погон, муницију и противтенковско оружје, доставља углавном преко турске границе, тајном мрежом посредника која укључује и сиријску Муслиманску Браћу, а све је плаћено од стране Турске, Саудијске Арабије и Катара.

Међународни комитет Црвеног крста класификује овај сукоб као грађански рат. Питер Валенстин, главни истраживач мира на универзитету у Упсали и директор “Упсала програма за истраживање сукоба“, је изјавио: “То се развило у интернационални грађански рат, и како знамо из историје, што је више интернационализованији, дуже ће трајати.. То јесте грађански рат, али тренутно споља долази много оружја, и то је оно што га чини интернационализованим грађанским ратом.“

Према изјави Мери Елен О’Конел, поштоване научнице и професора права и међународне расправе о резолуцији на универзитету Нотр Дам, “Изјава Међународног комитета Црвеног крста значи да се Ел Асадов режим суочава са организованом и наоружаном опозицијом, ангажованом у војним снагама, и Асад има право да одговори на исти начин. Сиријска војска ће имати више права да убија особе због њихове припадности наоружаној опозицији, него у случају кад је Ел Асад био ограничен да употреби силу за време важења мирнодопских правила.“ Групе побуњеника опозиције, тврде да значи сасвим супротно

Док Државни одсек САД-а упорно подржава “демократију“ и захтева Ел Асадову оставку и прихватање сумњиве опозиције Сиријског националног савета, групе изгнаника којом управља организација Муслиманска Браћа, Русија дипломатски вешто ради на ослабљењу западњачког марша у рат.

Путинова препредена дипломатија

Сад, чим је Владимир Путин опет преузео руску председничку канцеларију 7-ог маја, кренуо је у низ компликованих дипломатских мисија са надом да смири или избаци из колосека вашингтонски план за Сирију. Путин је 16-ог јула угостио Кофија Анана приликом његове посете Москви и поново истакао нескривену подршку Анановом мировном плану.

Због многих искривљених слика у медијима, корисно је прочитати сам текст Анановог плана у 6 тачака:

- Обавеза рада са изаслаником у инклузивном политичком процесу под сиријским вођством, упућеног на решавање легитимних тежњи и брига Сиријаца и, у том циљу, обавеза именовања овлашћеног саговорника када изасланик то затражи;

- Обавеза да се зауставе борбе и хитно постигне ефикасан прекид оружаног насиља у свим његовим облицима, надгледан од стране Уједињених нација, тако што ће сви учесници настојати да заштите цивиле и стабилизују земљу.

У том циљу, сиријска влада треба одмах да заустави напредовање трупа, оконча употребу тешког наоружања у насељеним центрима, и започне повлачење војника из унутрашњости и околине насељених центара.

Када све ове акције буду предузете на терену, сиријска влада би требало да ради са изаслаником како би заједно довели до одрживог престанка оружаног насиља у свим његовим облицима и са свих страна, уз ефикасан механизам надзора УН-а.

Сличне обавезе биће тражене и од изасланика опозиције и свих релевантних елемената који могу зауставити борбу и заједно довести до одрживог престанка оружаног насиља у свим његовим облицима и са свих страна, уз ефикасан механизам надзора УН-а;

- Обавеза обезбеђивања благовременог пружања хуманитарне помоћи на свим подручјима захваћеним борбама, и у овом циљу, као непосредне кораке, прихватање и спровођење свакодневних 2 сата хуманитарне паузе, и усаглашавање прецизног времена и начина спровођења дневне паузе кроз ефикасан механизам, укључујући и локални ниво;

- Интензивирање темпа и обима ослобађања произвољно притворених лица, нарочито укључујући угрожене категорије особа и особе умешане у мировне политичке активности, обезбеђивање преко одговарајућих канала, без одлагања, списка свих места у којима су та лица задржана, брзу организацију приступа таквим локацијама и брзо реаговање преко одговарајућих канала на све писмене захтеве за информацијама, приступом или ослобађањем који се тичу таквих особа;

- Осигуравање слободе кретања кроз државу за новинаре и не-дискриминаторску политику издавања виза за њих;

- Поштовање слободе удруживања и права на мирну демонстрацију као правно загарантоване.

У Анановом плану нема захтева за Башара ал-Асада да одступи пре било какве обуставе ватре, супротно ономе што Хилари Клинтон понавља након што је инсистирала на томе да САД такође подржавају Ананов план. Ананов план позива на дипломатско решење. А дипломатско решење очигледно није оно што Америка жели. Она жели промену режима и очигледно ширење рата преко шиитско-сунитске поделе у муслиманском свету.

Москва и Пекинг једнако јасно желе да повуку линију и спрече ширење хаоса из Сирије. Русија и Кина, обе чланице са правом вета у Савету безбедности УН-а, блокирале су 19-ог јула нову резолуцију за Сирију подржану од стране САД-а, инсистирајући да је дизајнирана да отвори врата војној интервенцији у Сирији, попут оне у Либији. Резолуција је формулисана од стране британског министра иностраних послова Вилијама Хејга, и отворила би врата седмом поглављу резолуције Савета безбедности УН о Сирији. Поглавље 7 омогућава петнаесточланом Савету да одобри акције у распону од дипломатских и економских санкција до војних интервенција. 17 Хашка резолуција захтевала је да сиријска влада за 10 дана повуче сво своје тешко наоружање из урбаних подручја и повратак трупа у касарну. Ништа није речено о разоружавању „Слободне сиријске војске“. Вашингтон тврди да ће бити заинтересован само за економске или дипломатске санкције, а не војне. Аха. Хмммм…

Путин има и више него мало надмоћи коју може да искористи са турским премијером Ердоганом. Ердоган је био у Москви непосредно пре гласања Савета безбедности УН-а како би разговарао са Путином о Сирији. 18 Турска је други највећи купац руског природног гаса, с тим што око 80% њеног природног гаса долази од руског Гаспрома који је под државном контролом Русије. 19 Цела турска стратегија заснована на „енергетском чворишту“ и игрању кључне улоге у протоку гаса из Евроазије и Средњег истока ка Европи зависи од гаса из Русије и Ирана. Пре годину дана Иран, Ирак и Сирија потписали су милијарду долара вредан уговор о гасоводу који би требало да иде из Иранових огромних Саут Парс поља ка Ираку, Сирији па даље до Турске, и коначно до Европе.

Путин је такође 21-ог јуна отишао у Тел Авив да се сретне са израелским премијером Бибијем Нетањахуом. 21 Руски утицај у Израелу није баш мали. Од распада Совјетског Савеза, око шест милиона Руса, углавном Јевреја, емигрирало је у Израел током протекле две деценије. Коначно, Израел не може бити пресрећан поводом тога што сиријска опозиција коју води Муслиманско братство долази на власт у суседној му Сирији. Иако се појавило јако мало детаља о садржају разговора, јасно је да је Путин пренео поруку да „уништена, дезоријентисана и сломљена Сирија не може помоћи Израелу. Сирија има друго највеће и најбоље организовано Муслиманско братство после Египта,“ судећи по бившем индијском амбасадору K. Гајендри Сингу.

Онда су, 11-ог јула, Путин и Лавров позвали Абдела Басета Сајду, новог вођу сиријске опозиционе организације подржане од стране САД-а – Сиријског националног савета, у Москву да „поразговарају“. Сајда, који припада курдској сиријској мањини и живео је 20 година у егзилу у Шведској, занимљив је као потпарол опозиције из курдске мањине у Сирији, човек са мало или нимало активног политичког искуства, очигледно изабран пре свега да би се сакрио доминантан профил Муслиманског братства СНЦ-а. Русија је наводно Сајди јасно ставила до знања да ће наставити да блокира све покушаје да се свргне Асад и да опозиција треба чврсто да се држи Анановог плана и да преговара о смиривању ситуације. Сајда је, са друге стране, јасно рекао да нема преговора док Асад не оде, што је став који подстиче крвопролиће.

У сваком крвопролићу и ескалацији насиља постоје знаци да је Путин и са Обамом постигао тихи договор да се питање рата држи по страни док не прођу новембарски избори. Русија се недавно сложила да поново отвори линије снабдевања за америчке војне набавке у Авганистану у исто време кад је Вашингтон дириговао „извињењем“ за недавна убијања пакистанских цивила својим беспилотним летелицама.

Стари лутајући новинар Пепе Ескобар недавно је сумирао ситуацију у свој њеној тмурној реалности:

Турска ће наставити да пружа логистичку базу за плаћенике који долазе из „ослобођене“ Либије, Саудијске Арабије, Ирака и Либана. Кућа Сауда ће и даље налазити готовину да их снабдева оружјем. А Вашингтон, Лондон и Париз ће наставити са финим штимовањем тактике за оно што ће остати дуга, тињајућа предигра за НАТО-ов напад на Дамаск. Иако наоружана сиријска опозиција не контролише ништа ни издалека значајно у Сирији, очекујте да ће плаћеници, наводно наоружани од стране куће Сауда и Катара, постати још немилосрднији. Очекујте да ће не-баш-Слободна сиријска војска наставити да организује операције још месецима, ако не и годинама. Ствар од кључног значаја је та да ли ће остати довољно линија за снабдевање- ако не из Јордана, онда свакако из Турске и Либана.

————————————————————————————————————————————————————-

Notes

1 David Harding, How a meeting of the Muslim Brotherhood offers new hope to Syria’s rebels, The Daily Mail, 18 July 2012.

2 Gajendra Singh, Syria: An update on internal, regional and international standoff, 18 July, 2012, email to author.

3 Raphael Satter, UK journalist Syria rebels led me into death trap, Associated Press, June 8, 2012.

4 Richard Lightbown, Syria: Media Lies, Hidden Agendas and Strange Alliances, Global Research, June 18, 2012.

5 Tom Parfitt, Russian ship with helicopters for Syrian regime sets sail again, The Telegraph, 13 July, 2012.

6 F. William Engdahl, Washington is Playing a Deeper Game with China, Global Research, June 11, 2009.

7 The vassal quote by Zbigniew Brzezinski: „…To put it in a terminology that harkens back to the more brutal age of ancient empires, the three grand imperatives of imperial (American-ed.) geostrategy are to prevent collusion and maintain security dependence among the vassals, to keep tributaries pliant and protected, and to keep the barbarians from coming together.“, The Grand Chessboard: American Primacy And It’s Geostrategic Imperatives , 1997, p. 40.

8 Adrian Blomfield, Syria: Turkey jet crash may have been accident, The Telegraph, 12 July, 2012, accessed in

9 Pepe Escobar, Why Turkey won’t go to War with Syria, July 8, 2012.

10 RT, Syrian opposition getting ‘daily shipments’ of arms, 08 February, 2012.

11 Eric Schmitt, CIA Said to Aid in Steering Arms to Syrian Opposition, The New York Times, June 21, 2012.

12 Mariam Karouny and Erika Solomon , Syrian forces surround rebels fighting in capital, Reuters, July 16 2012.

13 Victor Kotsev , Chaos in Syria overshadows rebels’ hopes, Asia Times, July 18, 2012.

14 Ibid.

15 AFP, Russia’s Putin to meet Annan for Syria talks, 15 July 2012.

16 „Six-Point Proposal Presented to Syrian Authorities“, UN Security Council. 21 March 2012.

17 Voltaire Network, Russia, China veto UN resolution on Syria for third time, 19 July 2012.

18 Rian.ru, Putin Meets Turkey’s Erdogan Ahead of UN Syria Vote, 19 July 2012.

19 F. William Engdahl, The Geopolitical Great Game: Turkey and Russia Moving Closer.

20 Pepe Escobar, op. cit.

21 AFP, op. cit

22 K. Gajendra Singh, Will Putin’s Israel Visit Calm Middle East Tempest?, June, 2012.

23 RT, Syrian National Council in Moscow for first-ever talks, RT.com, 11 July, 2012.

24 Pepe Escobar, op. cit.

25 Ibid.