ЖРУ репортери - Лепи Сића оверава Требиње

[Јаков.]

Дођох са Пакијем и до Тебиња. Главног српског града у Херцеговини.
У Босни сам био доста пута, чак сам и живео једно време тамо, али у Херцеговини баш никада. Био је то један културолошки шок, без обзира што знам доста Херцеговаца свих нација који тамо живе.
Познавајући Пакијеву брбљивост и моју пргавост, могао сам да очекујем да ће обилазак Херцеовине бити све сем миран. Тако је и било. Али у духовним сферама.

Обишли смо у самом Требињу две цркве. Једну новију која је позната под именом Херцеговачка Грачаница и у коју су пренели остатке Јована Дучића, из Америке. И Саборни храм у Требињу.

О самим црквама укратко. Ова Грачаница је много лепа и представља умањену копију Косовске Грачанице. У самом храму је као база једном стубу стављен камен из оригиналне Грачанице. Храм су осликали неки Београђани и много лепо изгледа. Волим тај колорит, али је бедак јер је већ почело да се због влаге љуште слике, поготово при дну. Рађено је неком лошом техником, па није то све баш много трајно. Храм је углавном познат по Дучићу. Ја се не сећам да сам нешто пуно читао од њега, заправо сигуран сам да је била једна песма у читанци, ваљда тај његов хитић "Јутро над Леутаром", али се заиста саме песме не сећам. И онако песме ми иду само оне које се певају, а ово што се зове поезија ми је мало гејевски. Свака част свим песницима, али... О њему сам чуо као о великом патриоти, а комшија Мики таксиста који је радио као водич по Будимпешти ми је рекао да је зграду Српске Амбасаде у Пешти нама оставио Дучић. А њему је оставила нека грофица са којом је био у шеми. Чуо сам наравно да је екстра писац и знам за то његово "Благо цара Радована" и стварно ћу се потрудити да прочитам. Ипак не стављају сваког да почива у Цркви. Само оног ко вреди.
Има ту поред цркве један музеј. Ту се налазе неке заиса вредне иконе из 13. века које су склоњене из Цркве у Мостару. Као и делови иконостаса који је био у Саборном храму пре реконструкције. Жао ми је што је забрањено сликање и снимање, јер су ово необично лепе иконе. Радио их је углавном неки италијан. Никад сличне нисам видео.

.... наставиће се...

[Guest]

0442_feel 0442_feel 0442_feel 29dz8zk

[Јаков.]

Саборни храм у Требињу је у фази обнове (унутрашњи радови), мада мени ништа не фали ни овакав какав је сада. Без функционалног иконостаса и полуосликан. На главној слици у храму доминира приказ литије са моштима Светог Василија Острошког и Тврдошког, а главна реликвија је свакако митра Светог Василија. (Све се то види и на снимку). Испред цркве је готиван паркић и језерце, клупице, чесме, фазони за децу... Баш је лепо. Црква ми је онако мало чудна по изгледу споља, али ваљда се то тада тако градило.

Толико о црквама.

Паки и ја почесмо да оверавамо Требиње. Одосмо прво до Старог Града, то јест једног кварат са сачуваним старим кућама. Лепо је али ми је било бљак када сам видео да су на једну капију накачили велики натпис "Анђелкина капија" алудирајући да је ту сниман филм и серија, који су рађени по шунд роману Мирјане Јаковљевић (Мир-Јам). "Рањени пето". Одмах поред је и прозор који зову "Сафетов прозор". Па зар су морали са шунд романом и серијом да скрећу пажњу на лепоту тог дела града, а има толико другог. Али ајде. Ваљда ће склонити за неку годину, када сећање на серију и филм замру.

Има доста паркића и тај централни део Требиња се обиђе за час. Мало се промувасмо, и плаче Паки, плачем ја. Па зар сви српски градови морају имати усуд да свака улица има неку страну банку и апотеку. То довољно говори о нама србима. Да дугујемо и да смо због тога болесни.

Играо се и локални дерби у фудбалу. Леотар - Вележ. На стадиону шака људи. Неки хулигани из Мостара и понеки локалац. Једни вичу "Издајници", па затим "Рођени".. а на текму нико и не мисли.

Паки и ја седосмо поред џамије. Има неки кафић у којем пуштају неки прогресив. И то је интересантна ствар. Свуда из кафића и ресторана се чује музика, али нигде "Гранд" продукција. Најбљутавије што може да се чује су Неда Украден, Оливер и хрватске љиге. У принципу свуда је модерна музика без етно елемената. animal037

Пијуцкамо Паки и ја пићенце, и он поче оне приче ко да смо у Земуну. Ко је кога оробио, коме је намештено... Гледам га ја... био је смеран до сада, али ваљда га мало у кафићу прошао Дух који је на Острогу стекао. Ја се прикључим, али моје Земунске приче се своде на рибе и кафане. Где сам колику упецао и да ли је била од 50 или 100 кила. И на који мамац. И у којој кафани седи наша екипа. Мало смо причали и о Острогу и полако кренусмо. Паки ми кад смо стигли до хотела рече да нас је пратила по граду екипа неких клинаца и да су они сели до нас у кафићу. Ја сконтах да је Паки можда и намерно причао Земунске и приче са Острога да би ови чули. Наравно ја скочих у фазону "држи ме да их не бијем" и кренух као да тражим те клинце. Али било далеко па ме мрзело да се враћам. А и Паки ми зато то рекао пред хотелом а не тамо.

Рано још да лежемо. Седимо нас двојица у тој некој улици пред хотелом и чувамо крај. Иза нас Требишњица (много готивна река) а испред парада. И то не геј. Мајко моја, па ми сели на корзо. Ваљда се то тако зове. Дефилирају пред нама такве лепотице да немам речи. Иначе заиста су Требињке ко из дедине приче. 301 Мало ме и чуди њихова мода која подсећа на Гранд и Сашу Поповића, с обзиром да звуке те продукције нисам чуо у граду. Високе су. Баш су високе и лепо пуне. Свака част генетици. Не знам да ли су мушкарци патријархални али им жене баш и нису.

Толико за сада. Нешто нек остане неиспричано.

[Анастасија]

Силе,прави си модерни репортер,описао си своје путешственије баш интересантно.Било би лепо да напишеш о оном дрвету, шупљем а и о цркви посвећеној рођењу светог Василија Великог.Мени се та црквица много допала . 0442_feel

[Зорица екс Милева]

Uživala sam. Kad ćeš opet da putuješ

[pink panter]

Čestitam na trudu i radu . Mada se ovdje vidi da si bio kratko u Trebinju bez nekoga ko će ti pokazati grad i objasniti kakvi su Hercegovci ljudi u duši . Pozdrav !