СРБОЛИКС - депеше из српских амбасада

[Михајло]

СРБОЛИКС

Замислите да су, уместо америчких, „процуреле“ депеше које наши амбасадори шаљу Министарству спољних послова у Београду.

„Амбасада Србије у Бангкоку, поверљиво, 21. 07. 2009.

Миле, не данас да сам упозно једну Тајланђанку, уједа каква је. Могу с задовољство да ти кажем да смо јуче одржали први у низу састанци, и да смо уговорили билатералну сарадњу. Ово је велики корак у унапређење наши односи. Миланче“

Или...

„Амбасада Србије у Риму, У поверењу, 11. 08. 2008.

Пуфице, данас сам опет остала без пара. А видела сам на Виа дел Корсо једну страаашну торбицу. Па све амбасадорке овде имају обавезу да воде рачуна о свом изгледу, једино ја јецам као некакав увенули, заборављени цвет, међу прелепим хризантемама и магнолијама. Хајде пошаљи својој Дадици неки фондић, све је то за нашу мајку Србијицу.

Твоја Мица Цица“

Заиста, било би занимљиво сазнати шта пише у српским депешама, зар не? Мислим, сигурно није овако како сам написао, ни налик, али... Не би вас превише изненадило и да је тако, јел’ да?

Нажалост, никад нећемо сазнати шта се крије у нашим депешама.

Не зато што ми немамо неког Бредлија Менинга или Џулијена Асанжа, него, искрено, кога заболе за то шта пише у српским депешама? Баш би се узбудио тамо неки Немац или Американац кад би у Срболиксу прочитао „амбасадор Србије изразио је незадовољство начином на који Берлин решава проблем илегалних имиграната“ или „његова екселенција Пера Перић, конзул у Албукеркију, најавио је оштре мере Владе Србије због непоштовања Кјото протокола од стране владе САД“.

Ма, свеједно. Bатевер.

Шта друго очекивати од политичара који су, ваљда и званично, поставили Гинисов рекорд у улизиштву, саморекламерству, потпуном занемаривању државних интереса, љигавштини? Читајући ове америчке депеше из амбасада широм света, дошао сам до страшног сазнања.

Мислите да ће некаква два талибана у Авганистану, Мувалид ал Ибрахим и Ибрахим ал Мувалид, који су пре тога један другом побили шире породице, да иду у америчку амбасаду у Кабулу и да пљују један по другом? Неће, бато. Хоће ли у амбасади у Кигалију представници племена Хуту и Тутси да пљују један по другом са жестином виђеном у српским депешама?

Ни близу.

Свима њима је негде на крају памети да прво долази интерес Авганистана и Руанде, па онда лични интерес.

Пљувачина у Амбасади САД, коју читате у Куриру, српски је патент. Пљује кадар ДС по другим кадровима ДС, Коштуници скоро цео ДСС копа политички гроб, Чеда пичи по колегама из странке, Расим по Суљи, Суља по Расиму, Муамер по Адему, Адем по Муамеру, радикал по радикалу, Вељин председник општине по Вељи...

Кунем вам се, да у Србију увезу два Ескима, убрзо би их пронашли у депешама из амбасаде како пљују један другог.

Нису то ни гени, ни вера, ни менталитет, ништа. Ваљда нам је таква вода, ваздух, откуд ја знам...

Аутор: Игор Ћузовић

8.09.2011.