Шта је истински узрок убистава?

[Guest свештеник Иван Цветковић]

SMEDEREVO - Trostruko ubistvo članova porodice i samoubistvo desilo se noćas u Lugavčini kod Smedereva.

Prema prvim nalazima istrage Slađan K. (38) ubio je iz vatrenog oružja oca i majku u njihovoj sobi u porodičnoj kući, a potom i četiri godine mlađeng brata.

Mileva M. (82), Slađanova baba po majci i strina Sloboda, rekle su istražnom sudiji da je Slađan sumnjao da ga majka Brankica K. (54) truje a da je njegov otac Zoran K. (61) štiti.

Mileva je u noći tragedije bila u kući i pokušala da zaštiti mlađeg unuka Dejana (34) koji je čuvši pucnje, kada je Slađan ubio roditelje, pošao na sprat da vidi šta se dešava.

Kada je Slađan potegao pištolj na mlađeg brata, Mileva je pokušala da ga zaštiti rečima "Nemoj sine, bolje ubij mene!"

Slađan je pucao u Dejana koji je pokušao da pobegne, ali ga je ubica stigao i sa još dva metka usmrtio.

Slađan je potom otišao u svoju sobu i izvršio samoubistvo.

Ulazna vrata u porodičnu kuću bila su zaključana tako da je policija morala da provali.

Istražni sudija Predrag Lukić sa policijom vrši uviđaj.

________________________________________________________________________________

Због чега људи чине ове ствари? Због чега неко некога жели да скрати за главу? Шта он са тиме постиже? Какве ово везе има са нашим животом у Цркви?

[marija]

pre nego što išta prokomentarišem volela bih da se pročita ovaj tekst, da se ne zavaravamo

Zlo čuči u svima

Većina ljudi sebe smatra veoma dobrom, pozitivnom i finom osobom. Ma, svi smo mišljenja da smo najpozitivniji na svijetu, a time se zavaravamo, kaže Vučo

Ako mislite da ste mnogo dobri i fini, a da su oko vas uglavnom zli i nekulturni ljudi, grdno se varate! Psihologija tvrdi da je u svakom čovjeku zlo prisutno kao i dobro, ali se ljudi razlikuju po količini tih naravi. O ovom fenomenu za naš list govori poznati psihijatar Alek Vučo iz Beograda.

On ukazuje na činjenicu da je zao čovjek mnogo nesrećan, jer „nikad nije u miru sa samim sobom“. Svako biće zlom ne čini loše samo drugima, već i sebi samom. Neko zlo čini iz ideologije, a neko iz uživanja, kaže doktor Vučo.

-U psihologiji svakog čovjeka postoji sklonost da misli da je dobro i opravdano šta god da uradi. Većina ljudi sebe smatra veoma dobrom, pozitivnom i finom osobom. Ma, svi smo mišljenja da smo najpozitivniji na svijetu, a time se zavaravamo. Određeni broj ljudi, koji su glorifikovali zlo, nekad su nazivali psihopatama. Zlikovci u sebi imaju sadističke izražene impulse i uživaju da čine zle stvari na njima svojstvene načine, objašnjava psihijatar Vučo i ističe da većina ljudi, koja spada u, uslovno rečeno, normalnu i uobičajenu populaciju, svoje zle postupke uvijek opravdava pred sobom.

-Pored zla, čovjek u sebi, po prirodi, ima i određeni nivo zavidnosti. Činjenicu da smo zavidni prema svima veoma teško prihvatamo, a posebno kada smo takvi prema osobama koje volimo i koje su nam drage. Za zavist postoje izreke na gotovo svim svjetskim jezicima, a naše su najadekvatnije, objašnjava Vučo, navodeći kao primjer izreke „da komšiji crkve krava“ ili „neka meni crknu dvije kokoške, ali neka i komšiji crkne jedna“.

-Upravo takve izreke, bile one rečene javno ili ne, govore da čovjek nije zavidan zato što on nema, već zato što drugi ima. Takve naše zle misli, odnosno zavist, teško priznajemo, jer ako to sebi priznamo automatski potvrđujemo da je ta osoba uspješnija od nas. Zavist se može pokazati i u drugim situacijama kada čovjek svojim uticajem i nametanjem autoriteta pokušava da potcijeni druge osobe. Takvi najčešće to nesvjesno rade, jer su svjesni da su znatno slabiji, možda intelektualno ili statusno. Oni se, ipak, osjećaju manje vrijednim od osobe prema kojoj se tako ponašaju. Takvim gestom često prikrivaju svoje strahove i ne mogu da kontrolišu nekulturne ispade u momentu izgovaranja, objašnjava Vučo i ukazuje da kod određenog procenta nema lijeka „od zla“, da čovjek od malih nogu počinje da bude zavidan. U psihijatriji postoje dva tipa mišljenja za fenomen zavidnosti i zla, a to su magijsko i racionalno.

-Magijsko ne trpi racionalnosti, objektivnosti i realno sagledavanje situacija i pojava. Svi smo viđali radikalne žene kako prosipaju kletve. Tu se moglo vidjeti da imaju primitivan nivo mišljenja, magijski, kojim smatraju da će ubiti osobu na koju bacaju kletve. To govori o njihovoj svijesti. Ljudi inače griješe što lako izgovaraju strašne rečenice, poput “ubio bih ga“, “razbio bih ga“, “oči bih mu iskopao“... Mnogi pravdaju te svoje teške riječi objašnjenjem da je to uzrečica, ali nije tako. Ta „uzrečica“ govori nešto što već imate u podsvijesti. Uzrečice takođe govore mnogo o nama, dio su nas samih. U njima i opisima priželjkivanog događaja može se vidjeti nivo agresivnosti koji je rastao, kako na čitavoj planeti, tako i na našim prostorima još od kraja osamdesetih godina. Agresivnost, a samim tim i zlo, odavno su ušli na velika vrata planete, kaže psihijatar Vučo i kao primjer fenomena dobra i zla navodi popularnu priču o doktoru Džejkilu i mister Hajdu, koju je napisao Luis Stivenson. U njoj Džejkil uporno pokušava da pronađe napitak koji će ljude učiniti dobrima. Međutim, on se mijenja i postaje zli Hajd. Epilog priče je prisutnost i dobrog i zla u nama, a spoljašnji događaji dosta utiču na to da imamo više zla od dobrog ili obrnuto.

V.Đ.-A.S.

Svega dva procenta sposobno da ubije

-Osnova svega, pa i kulture i vjere jeste neprikosnovenost ljudskog života, a po ubistvima možemo vidjeti kako se ponašamo prema svemu. Kad je riječ o samom ubistvu, treba napomenuti da je svega dva procenta ljudi sposobno da ubije, osim ako nijesu prošli kroz specijalne treninge, a jedan odsto njih će imati traume. Kad je oduzimanje života u pitanju, imamo ugrađen „osigurač“, kao što ga imaju i svi veliki majmuni. Taj osigurač može i da preskoči. I kod ljudi i majmuna postoji potreba da sopstveni bijes prebace sa svoje grupe na drugu. Čovjek stranac iz druge države i majmun iz druge džungle automatski su "manje" vrijedni, objašnjava Vučo.

Žrtva i aggressor

-Čovjek po prirodi ima neke odbrambene mehanizme kojima pokušava da sprovede ljutnju na prihvatljiv način, da kontroliše agresiju i zabrani ispoljavanje sopstvenog zla. Ljudi u kojima dominira zlo su oni kojima je ono i učinjeno. To se provlači kroz porodice. Oni koji su maltretirani u djetinjstvu, maltretiraće kad odrastu. To će im biti prihvatljiv obrazac za ponašanje. Takvi imaju veoma visok prag osjetljivosti na nasilno ponašanje, smatraju da je to sasvim u redu i imaju drugu perspektivu od onih koji zlo nijesu preživljavali. Nekadašnje žrtve seksualnog nasilja će učiniti svoje žrtve budućim zloupotrebljivačima. To se zove identifikacija s agresorom. Velike su šanse da onaj koji je seksualno zlostavljan u djetinjstvu i sam sjutra seksualno zlostavlja, kaže Vučo.

[Guest свештеник Иван Цветковић]

Хајде мало да поразговарамо о овом догађају у Лугавчини (иначе, моја Драгана је из Лугавчине, понекд се шалим са њом да је из Лудавчине, кад оно ово се десило). Шта је то што натера једног младог човека да убије брата, мајку и оца, па онда да убије и себе? Ово је заиста страшан догађај, а има их све више и више. Иначе, повод за убиство је био страх да га мајка трује, а то је "сазнато" од врачара. Сећате се оног догађаја кад је онај човек побио 9 људи, јер му врачарица рекла да га сви прогањају? Знате ли ви да 90% Срба је бар једном у животу било код баба врачара?

[Guest nikolastojanoviccuprija]

BOG da im duse prosti !

[after_silence]

:cheesy2:

Pa ponekad mi se cini da ovo nema "nikakve" veze sa nasim zivotima u "crkvi" jer cesto mislimo da smo iznad svih mogucih i nemogucih grehova i da nam ostaje samo filozofija...

Nazalost skolniji smo osudama nego ljudskoj pomoci...

Bas je lep Lazaricin tekst :smiley:

[Guest Оливера]

Ima dve mogućnosti : Pazite, ja sam vernik - laik....Prva teza je ateistička ali i religija priznaje bolest...mada po meni, ljudi (neću ih nazvati manijacima, a videćete zašto) susreću se sa dve mogućnosti. Prema naučnom tumačenju, i rangiranju takvih ubica, u pitanju je prosto genetska greška ili neki nedostatak u mozgu (pri tome je taj nedostatak dokazan, ali se ne zna kako nastaje i kako se leči). Druga mogućnost je moje lično uverenje, da te jadne ljude, neki put i bez njihove volje, preuzima nečastivi sa velikim zadovoljstvom, da bi pokazao svoju bednu moć. Naime, ti ljudi su u totalno besvesnom stanju, ne znaju ni ko su ni šta su...ni zašto su...To je moje uverenje...zlo u najgorem vidu. Pa zar i sam Gospod ne reče nam tako...On, Jedini, koji će Svojim Veličanstvenim Dolaskom, zgaziti zlo...Znate šta je rekao da predhodi Njegovom dolasku. Čitam Sveto Pismo onako kako piše...Moje pitanje, oče Ivane (ne morate se slagati sa mojom tezom, naravno je: šta će biti sa ljudima, koji su obuzeti, ne svojom voljom. I da li su pali zbog svoje nevere ili među njima ima i nevinih...To pitanje me je uvek interesovalo. Drugo, naravno da je svako od nas podložan iskušenjima nečastivog, neko više, neko manje. E sad, neko se odupre i pođe pravim putem na vreme, neko ne. Da li je to delimičan odgovor na moje pitanje?

Izvinjavam se zbog slovnih grešaka...tastatura.  Mislim da ova tema zaista zaslužuje pomoć sveštenika. Što se mene tiče, imam dosta o tome da pišem, ali bojim se da u startu ne razmišljam pogrešno...

[marija]

Dok se čovek ne nađe u toj situaciji, kada zlo preuzme dušu, ne može da zna šta bi uradio.

Možemo samo da nagađamo, tj,  da nagađate

Jednom sam u životu skoro prešla granicu, zato znam koliko je samosažaljenej i nemogućnost i neželja sagledati sebe opasna stvar, koliko je naša vera maloverje, koliko je  sklop ljudske psihe krhak, kao vlat trske na olujnom vetru ako nije dovoljno savitljiv, lomi se

Zašto?

Iz samosažaljenja i sopstvene narcisiodnosti

Iz besa, iz straha, iz sujete, hiljadu razloga a samo ejdan je istinit

U suštini strah je u osnovi scega...strah od života

Bogu hvala te ono što je u meni je bolo jače od onoga što je pokušalo da ugasi plamen vere,no nemaju svi tu sreću, rekoh, prošla sam taj put, nikome ne bih poželela, niti posle toga mogu osuđivati bilo koga bez obzira koliko zla učinili

ne mogu i neću jer znam kako tama može biti uvijena u šareni papir

[Guest Оливера]

Mislim da smo pričale o različitim stvarima. Mislim da ne govori istinu onaj ko kaže da se nije našao na ivici, bar jednom, mada ko zna...Suština mog pitanja je stvarno komplikovana, a odgovor nije jedan. Dakle, otac je naveo primer bezumnog ubistva više članova porodice, što se u poslednje vreme često događa, nažalost, ili se ranije manje o tome pričalo, to ne znam. Mene zanima, šta navodi te ljude (a meni ih je žao), jer ili je bolest u pitanju ili ono drugo što sam navela...Da li je tačna ateistička tvrdnja, koju sam učila na časovima Filozofije u gimnaziji da se čovek rađa kao "Tabula raza", kao prazan list papira, a da su sve ostalo okolnosti ili okolina, ono što je naučeno? Naravno, od svega ima po malo...Bolest, nečastivi. Da, u pravu si kada kažeš da ne znamo šta se potom događa, kad čovek "potpadne". Da, znamo ko se tada smeje... Ali, čemu toliko osuđivanje samosažealjenja? Da, neprimereno je, ali ljudima moramo prići individualno...Dok god ima nade da pomognem nekom ko iskreno žali zbog grehova svojih ili tuđih, činiću to. Ili ova nesrećna parada ponosa...sličan slučaj...pokišavam da kažem, da je sve više ljudi koji "ne vide", pa čak i naši prijatelji prelaze olako preko toga, ne sagledavajući istorijki značaj događaja. Iz toga nas život uči, da ne smamo da živimo "samo za danas" i da svet nije samo nama Bogom dan, nego da ga ostavljamo svojoj deci, prema tome, neaktivnost (ne mislim na nasilje), zaista je u najmanju ruku neumesno. Da, nije naše da sudimo, tačno je. Ali je na nama da jasno izrazimo i stanemo čvrsto iza svog stava, ma kolko nas prijatelji osuđivalo zbog toga. Mene je par njih napustilo, samo zato što sam izrazila svoj stav, bez ubeđivanja. Dobro, idemo dalje. Ali da se vratimo na početnu temu. To me vraća na nephodnost misionarstva.

[marija]

Oh Olivera oprosti, nisam direktno odgovarala na tvoj post nego uopšteno

Ono što sam napisala zvuči jezivo i sablažnjivo, ali to je istina od koje ja ne bežim i nadamse da nikada više neću pokleknuti toliko

Samo razmišljam glasno...pokušavajući da razumem te ljude...ne da ih opravdam..opravdanja nema..ustvari ima ali su to jalova opravdanja...razmišljam kako ih lako osudimo...često se kaže zbog gluposti..no nije zbog gluposti...ključna reč je...jedna kap, pisla sam o tome na blogu svojevremeno

bol...tuga...beznađe..sakupljaju se u čoveku..i jednog trenutka  kada sam čovek počne da tone tama pruži ruku...zlo se pojavi..i tada svi skočimo da osuđujemo...tada se jave svi oni koji su znali...ali su ćutali...ali su zatvarali oči...kada se zlo dogodi svi reagujemo, ali dok zlo treba saseći u korenu...nigde nas nema...ni prijatelja...ni porodice..ni crkve..ni države

i zato treba da smo zahvalni onima koji nam u tom trenutku čak i šamar lupe..jer im je stalo do nas..meni je šamar lupila osoba koju nikada nisam lično upoznala..virtualni šamar koji mi je probio veo tame..lik ili nik koji je bio uz mene sve vreme i čiji poslednji komentar je bio..

...izašla si iz tame..srećan ti put..nikada ga više nisam čak ni virtualno srela

neka mu Bog podari zdravlje i oprost za sve

[Guest Оливера]

Сад смо се разумеле  0104_cheesy. Питање ме и даље копка, извини, ми смо смогле снаге да проговоримо и то нас је спасло. Него, мислим се, а и вратимо се на онај случај, као и случај гејева (да будем фина). Пошто ти знаш да волим да тражим одговоре и дискутујем а и овде је место за то...да ли мислиш да се човек може родити зао, или је она прича о "табули раза" истинита?

[antoneta]

Oд када је створен човек подиже руку на брата верујући да ће без њега бити срећнији...Још од Каина и Авеља...то је рекао о.Милић, и заиста мислим да је ту пресудан осећај угрожености, борба за себе и свој живот са истовременим страхом од своје смрти – болест пар екселанс, и вечита борба против ње као крајњег непријатеља....где се не бирају средства...уз веру да све зависи од нас, да стварамо будућност сами себи, да се само својим лактовима боримо за егзистенцију, да ослонца нема, уточиште гради свако себи, а већа риба једе мању....Јер није било никог да им каже да није живот само ових пар година, јер није било никог да их ухвати за руку и повуче Богу, а Бог нас лечи од страха, дарује нам одмор и утеху, он не познаје људску логику и не подлеже  коегзистирајућим нормама ...дакле недостаје мисионарење......

[antoneta]

И врачаре....једна жена је питала моју маму – Код које ти идеш кад ти ова моја не може ништа?....Докле је то отишло...А неке од њих имају и иконе у кући..

Увек сам се питала како уопште можемо све људе поделити у 12категорија хороскопских знакова и зашто, пошто је таква генерализација смешна, зашто се некад и испуне та пророковања? А онда сам схватила – да би поверовали у њих, да нас утврде у вери у постојање неке астро више силе. И крену тако од хороскопа у Вечерњим новостима, који их увери у постојање оног „нечег“ , па купе Треће око, па реше на крају и да контактирају неку „жену“ која чак држи иконе у кући....И онда пошто су већ постали стамени по питању веровања, и када им те жене кажу како им неко чини лоше, или у овом примеру како их трују, без трунке сумње почеће да се боре против тих људи....да се боре за свој живот....као под командом, импулсивно, издресирано...а никог нема да га тргне.....

[marija]

abtoneta nedotajala si

sorry ali obradovah se kad te videh

[antoneta]

abtoneta nedotajala si

0442_feel sorry ali obradovah se kad te videh

?? ??? ?? ?????  :cheesy2:.gif' class='bbc_emoticon' alt=':cheesy2:' />   ? ???? ?? ??????????? ??? ????? ????????? ????? ??????, ????? ?? ?? ??? ??? ??????????? ???????? ????? :cheesy2: