Епархија канадска

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Срђан Ранђеловић]

[Kolega2357]

[Данче*]

Патријарх Иринеј у храму Успења Пресвете Богородице «Грачаница» у Виндзору

 

У уторак, 16. јуна, Његова Светост Патријарх српски Иринеј, администратор Епархије канадске, после обиласка храма Св. Димитрија у Виндзору, обишао је други храм у овом граду посвећен Успењу Пресвете Богородице.

Свештенство из Српске, Бугарске, Грчке, Руске и Антиохијске Православне Цркве дочекало је Архипастира са многобројним верним народом. Најмлађи су уз песму, а обучени у народну српску ношњу, пожелели добродошлицу са погачом и соли. Дочек је био величанствен.

Вечерњу службу су служили старешина и парох овога храма протојереј Милан Јовановић и протођакон Дамјан Божић. Речи добродошлице Српском Патријарху упутио је старешина, прота Јовановић, рекавши, између осталог: ”…Велики нам је благослов, а и част, што данас имамо међу нама Првојерарха наше Свете Српске Православне Цркве, који нам доноси мир, слогу и благослов Светога Саве, на чијем трону седи и мудро води свету Цркву.

 

    

Хвала Вам што сте дошли међу нас овде у Виндзор, у парохију Успења Пресвете Богородице, у прелепи храм Грачаницу. Наша црква није велика, али већ дуги низ година је чувар и стуб Православља и Српства на овим просторима, а надамо се и да ће тако и наставити. Овај народ је врло срдачан и гостопримљив, и радује се Вашем доласку и Божјем благослову који нам носите. А благослова и мира треба нам, јер смо овде у Винзору били потресани поделама и раздорима, што никако није у духу Православља и Светосавља.

Памтимо Ваше пређашње доласке у Виндзор кад смо Вас примали као врло драгог и милог нам госта. Ево, сада први пут и као Патријарха Српског, духовног оца свију Срба, од оних који су остали да живе у својој отаџбини до нас Срба овде који живимо у другој благословеној домовини Канади.

Желим да Вас поздравим у име ове парохије, Управе Црквено-школске општине и свег овог верног народа: Добро нам дошли, Свјатјејши Владико!”

Патријарх Српски Иринеј је рекао да се лепота православне вере огледа у лепоти православног богослужења, у лепим црквама и манастирима са живописима и људима који својим животом сведоче своју веру (тонски запис на www.slovoljubve.com).

 

    

Након вечерње службе Патријарх Иринеј, у пратњи пароха и старешине храма, проте Милана Јовановића, обишао је Црквени дом за бригу старијих особа који се налази надомак овог храма. У свечаној сали за банкете, која је у власништву Српске Цркве, приређена је вечера у част Његове Светости. У присуству више од пет стотина људи, Српском Патријарху и вернима обратио се председник Црквено-школске општине храма Успења Пресвете Богородице, г. Петар Добрић и, између осталог, казао: ”Данашњи дан је посвећен напретку, нашој подршци Вашој тешкој одлуци и Вама као нашем духовном вођи. Ми из Грачанице, као дугогодишњи чланови Епархије канадске, доследно смо следили пут очувања нашег духовног наслеђа и традиције чак и у овим тешким временима ... Ми разумемо да је ово наша највећа одговорност, али и обавеза ... Ваша посета је везана за јединство и Ви Вашом посетом показујете поверење у српске заједнице у Канади. Ми Вас подржавамо у овим тешким временима и желимо Вам здравље, мудрост, снагу и мир!”

Речима добродошлице Патријарху српском обратио се, у име Управе, чланства и парохијана ЦШО „Грачаница”, г. Ђорђе Величковић, дугогодишњи парохијанин и бивши председник ове Црквено-школске општине. Он је, између осталог, нагласио: ”Комисија која је недавно послата од стране Светог Синода, потврдила нам је да, иако смо географски удаљени од наше отаџбине, још увек смо део ње. Искреност и непристрасност чланова комисије и дискусија која је вођена са нама, показала је да је наш рад на очувању вере и традиције на правилном путу и да Ваша Светост у заједници са већином Архијереја наше Цркве води строго рачуна о томе...”

19 / 06 / 2015

http://www.pravoslavie.ru/srpska/80096.htm

[Данче*]

Сусрет Патријарха српског Иринеја и Митрополита канадског Сотириоса

Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, администратор Епархије канадске посетио је у суботу, 20. јуна, Високопреосвећеног Митрополита канадског Г. Сотириоса и резиденцију Митрополије Цaриградске Патријаршије у Торонту.

 

    

У пратњи Његове Светости били су Епископ источно-амерички Г. Митрофан, протојереј-ставрофор Василије Томић, архијерејски заменик и парох северно-торонтски, протосинђел Василије (Гавриловић), игуман манастира Преображења Господњег у Милтону, протођакон Дамјан Божић из Београда и г. Милан Лешић, председник Црквено-школске општине Св. Георгија у Ватерлу. Његову Светост Патријарха српског Г. Иринеја и његову пратњу љубазно је дочекао домаћин, Његово Високопреосвештенство Архиепископ торонтски и Митрополит канадски Г. Сотириос са викарним Епископом андидским Христофоросом.Грчка Православна Црква у Канади је најбројнија Православна јурисдикција. Од доласка Митрополита Г. Сотириоса 1982. године до данас број храмова је порастао са од 22 на 74.

 

    

Митрополија је смештена у Торонту у којој се поред канцеларије митрополије налази и Богословски факултет ”Св. Јован Богослов”. У овој високо образовној институцији студирао је велики број српских студената, данас свештеника, широм Српске Православне Цркве. Након обиласка библиотеке, амфитеатра као и просторија Митрополије, Српски Патријарх Г. Иринеј провео је получасовни приватни разговор са Митрополитом Сотириосом.

 

    

Информативна служба Српске Православне Цркве

22 / 06 / 2015

[Данче*]

Пола века храма Светог Николаја у Хамилтону

 

 

 

Светом архијерејском Литургијом Саборни храм Светог оца Николаја у Хамилтону свечано је обележио педесет година постојања.

 

Црквена општина у Хамилтону је основана је 1913. године, а први храм подигнут је 1917. године. Нови храм у Неш улици сазидан је 1965. године. Темељ новог храма осветио је Епископ Стевфан (Ластавица), као и сам храм. Са благословом Његове Светосте Патријарха српског г. Иринеја 4. октобра 2015. године свету архијерејску Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ новограчанички г. Лонгин.

Саслуживали су месни пароси: протојереј-ставрофор Милојко Димитрић и протојереј Ђуро Самац, умировљени дугогодишњи парох овог храма, протојереј-ставрофор Стево Сојисављевивћ, протонамесник Александар Црногорац  и ђакон Ђурађ Којић.

Великим присуством вернога народа, уз одговарање црквеног хора и беседом епископа Лонгина, ово литургијско сабрање је било радост за све окупљене на овој свечаности.

Преосвћени Владика Лонгин је у својој беседи поучио народ о значају литургијске заједнице, нагласивши да без искреног покајања и љубави према Богу и ближњима нема спасења. “Ако нам Господ буде судио по правди а не по милости и божанској љубави Његовој према нама, ко ће се спасти” – упитао је Владика.

После причешћа верних и поделе нафоре прешло се у црквену дворану где су вредне чланице Кола српских сестара припремиле свечан ручак за све госте.   Програм је отворен молитвом и наступом најмлађе фолкорне групе ”Авала”.

Затим су све госте поздравили старешина Саборног храма протојерј-ставрофор Милојко Димитрић; протојереј Ђуро Самац и председдник Црквено-школске општине г. Миле Михаилојвић. Прота Милојко је бираним речима захвалио свима верницима и члановима заједнице који су несебичним радом одржавали педесет година ову Црквено-школску општину и храм. “Наша заједница је некада била пример за целу Северну Америку и Канаду, а даће Бог да то одржимо и оправдамо пред будућим генерацијама”, нагласио је прота.

На крају се опет свим присутним обратио владика Лонгин: “Ја сам овде дошао по позиву домаћина и по благослову Његове Светости. Хвала Вам на указаном гостопримству. Носим искрене утиске са овог места не као гост него као један од вас”, поручио је Владика.

Ивзор: Епархија кандска

[Данче*]

 

Мошти Светих Новомученика Пребиловачких свечано дочекане у Ричмонд Хилу

Мошти Св. Новомученика Пребиловачких

У суботу једанаестог јуна, парохија Св. Архангела Гаврила у Ричмонд Хилу добила је велики дар. Стигле су мошти светих новомученика пребиловачких и свечано унешене у храм Светог Архангела Гаврила. По благослову Његовог Преосвештенства владике захумско-херцеговачког и приморског, Г. Григорија, као и благословом Његове Светости патријарха Иринеја који је администратор канадске епархије, мошти ће трајно остати у нашој парохији. Тако су у Ричмонд Хилу засијале мошти оних светитеља који су шурманачку јаму, и све друге јаме по Херцеговини и стратишта широм српских земаља, обасјале оном истом свјетлошћу у којој је Господ и Спас наш на Тавору био. Мошти је из Херцеговине донио о. Мирослав Ратковић, парох требињски.

 

Од раног јутра ка нашем храму у Ричмонд Хилу стизао је вјерни народ да се Богу помоли и да се поклони пред светитељима пребиловачким. Стизали су вјерни из Торонта, Ватерлуа, Кембриџа, Виндзора, из свих крајева Онтарија.

 

Отац Мирослав Ратковић дијели нафору послије Свете литургије

Свету литургију су служили о. Душан Гњатић, о. Јован Марјанац, протосинђел Василије Гавриловић, о. Мирослав Ратковић и о. Василије Томић. Наша капела у Ричмонд Хилу је била премала да прими све вјернике који су дошли на поклоњење, те је вјерницима омогућено да литургију прате из горње сале путем видео линка. На литургији је одговарао хор Епархије Канадске „Кир Стефан Србин“, а врло надахнуто је бесједио о. Мирослав Ратковић. Отац Мирослав је посебно истакао да су ови људи чијим се моштима поклањамо страдали невини, и њихова једина кривица је била та што су били православни Срби, и што нису хтјели да се одрекну крста са три прста.

 

У току свете литургије, мошти су изнијете на поклоњење вјерницима. Мошти ће бити трајно похрањене у кивоту који је такође стигао из отаџбине, као и трон са иконом Светих Новомученика Пребиловачких. Након литургије, пошто су се сви присутни поклоноли моштима, окупљени су прешли у горњу салу.

У име Управног одбора парохије Светог Архангела Гаврила, Дејан Јокановић се захвалио свима који су се трудили да се сврши ово богоугодно дјело преноса моштију из Херцеговине у Канаду. Заиста је велики број људи уложио своје вријеме и огроман труд да би мошти Новомученика Пребиловачких стигле у Епархију канадску, у Ричмонд Хил.

 

Поклоњење моштима Св. Новомученика Пребиловачких

Окупљенима се потом обратио Драган Драшко чија је породица једна од страдалих у геноциду из 1941. године. Само из његове породице страдало је 19 мушких глава. Подсјећајући на Господње ријечи да ће „доћи дан када ће сваки који вас убије мислити да Богу службу чини“ (Јн 16.4) он је рекао да је овај ужасни злочин био планиран годинама унапријед. Ватикански изасланици су тридесетих година прошлог вијека ишли по Херцеговини и педантно биљежили локације јама. Већ тада је скован сатански план – које ће село гдје бити уморено. Овакво зло није случајност, нити тренутно лудило, већ демонско планирање. Јер ако смо ми, грешни и јадни, уз Господа до смрти – онда је јасно уз кога су и чији су они који су нас гонили и који нас гоне. Драган Драшко је још подвукао да нам увијек и увијек ваља свједочити Истину, јер су то у највећим мукама чинили Новомученици Пребиловачки. Позвани смо да живимо и чинимо тако да будемо достојни да се назовемо потомцима оних који животе своје положише у Пребиловцима.

 

Скупу се обратио и Радован Ждракановић, православни Србин који је такође поријеклом из Пребиловаца. Радован је рекао да се често догађа да народ мигрира из једне земље у другу, али да је ово први пут да и мртви мигрирају. Говорећи о трагедији која се десила тог 6. aвгуста 1941. године, Радован Ждракановић је цитирао ријечи српског пјесника Стевана Раичковића: „Сви садржаји грчких митова и античких трагедија су блиједи, у поређењу са стварношћу Срба у Пребиловцима.“ У једном дану преко 500 људи је бачено у јаму Шурманци, а још 300 људи је убијено на стратиштима у и око села. Убијено је скоро 90% Пребиловчана. У само једном дану, Основна школа „Свети Сава“ је остала без ђака.

Било је потресно чути свједочење о пребиловачком геноциду из писма италијанског генерала Лузана посланог Мусолинију о томе како су побијени ђаци и њихова учитељица Стана Арнаут.

У сјећање свих нас се урезао антички лик мајке која је са своје двоје дјеце пред шурманачком јамом, након ште је видјела шта их чека, узвикнула: „Анђели моји, хајде да летимо!“, и са својом дјечицом винула се у шурманачку јаму. Како је касније свједочио психијатар др Јован Рашковић, просто је невјероватно да је мајка дошла до таквог рјешења које ни тимови педагога и психолога не би могли да појме. Наиме, дјеца у том периоду често сањају да лете као птице, и немају представу о смрти.

 

Вјерни народ у реду за поклоњење моштима Св. Новомученика Пребиловачких

Радован Ждракановић се такође захвалио парохији Св. Архангела Гаврила, СПЦ у цијелини, затим о. Мирославу Ратковићу који је мошти донио у Канаду и на крају самој Канади, те свима који су омогућили да мошти наших светих страдалника почивају у миру, као и онима који су дошли да се поклоне моштима Светих Новомученика. Сјећање на Пребиловце, на њихову судбину, мора бити неизбрисиво утиснуто у наше колективно памћење, мора опомињати не само нашу него и савјест цјелокупног људског рода.

 

Свети Новомученици Пребиловачки и Доњехерцеговачки, молите Бога за нас!

 

Парохија Св. Арх. Гаврила, Торонто

08 / 07 / 2016