"НОВОТАРИЈЕ" на св.Литургији (завеса,молитва 3.часа,звонца на епиклези итд)

[Guest свештеник Иван]

       О. Иване, управо сам прочитао претставку Владике Јефрема, као и Ваш коментар. Ако сам Вас добро разумео, рекли сте да Владика Јефрем практикује, односно, увео је причешћивање на крају Литургије. Опростите ако сам Вас криво разумео. Стога молим да ми укажете на део текста или реченицу у овој претставци која на то указује, како бих даље могао да пратим дискусију. Свако добро.

Владика Јефрем то практикује и то је баш новотарија, јер никако није време ни место причешћу после Литургије. Но, опет, Владика то чини у својој Епархији и нико није устао да диже буне против Епископа, Богу хвала. У сваком случају, због тога мени овај текст нема нарочиту тежину.

Постоји видео који је снимала званична телевизија (преносила Литургију) где се народ причешћује на крају, после свих отпеваних песама.

[w.a.mozart]

a da ne spominjemo mišljenje dr. jovana zeznulasa.....  0104_cheesy

koji kaže-pričešćivanje van liturgije je ikona pakla

[дибидусрус]

       О. Иване, управо сам прочитао претставку Владике Јефрема, као и Ваш коментар. Ако сам Вас добро разумео, рекли сте да Владика Јефрем практикује, односно, увео је причешћивање на крају Литургије. Опростите ако сам Вас криво разумео. Стога молим да ми укажете на део текста или реченицу у овој претставци која на то указује, како бих даље могао да пратим дискусију. Свако добро.

Владика Јефрем то практикује и то је баш новотарија, јер никако није време ни место причешћу после Литургије. Но, опет, Владика то чини у својој Епархији и нико није устао да диже буне против Епископа, Богу хвала. У сваком случају, због тога мени овај текст нема нарочиту тежину.

Постоји видео који је снимала званична телевизија (преносила Литургију) где се народ причешћује на крају, после свих отпеваних песама.

Многе ствари су ушле у богослужење из практичних разлога, "тако је лакше"

[Искушеник]

a da ne spominjemo mišljenje dr. jovana zeznulasa.....   0104_cheesy

koji kaže-pričešćivanje van liturgije je ikona pakla

Надам се да др. Јован ЗЕНзулас  8084.gif не мисли на причешћивање болесних и причешћивање подвижника ван Св. Литургије ?

[w.a.mozart]

не,он мисли на причешћиванје у цркви,у храму,ван литургије.... болесни и подвижници не спадају у његов ресор   0104_cheesy  шалим се за ресор

[Guest свештеник Иван]

Колико сам ја читао Митрополита он је говорио да је НЕпричешћивање икона пакла.

[w.a.mozart]

ладно је и то могуће....  0104_cheesy треба проверити цитате

а шта је то непричешћивање  8084.gif

[Искушеник]

не,он мисли на причешћиванје у цркви,у храму,ван литургије.... болесни и подвижници не спадају у његов ресор   0104_cheesy  шалим се за ресор

Разумем.  :smiley:

[uros]

"Данас неки ‚‚ревнитељи" у нашој Цркви производе јерес монтањанску и катарску и спремошћу на раскол позивом на ‚‚чистоту богослужења" прљају бистру воду најважнијега удела људског у згради спасења,удела литургисања. Литургија је велика сарадња Богу и људи и заједничко дело Бога и људи.

Ту ништа није сакривено. Св. Литургија је гласна љубав која се пева,и стварна љубав у Причасној Чаши. Ови ‚‚чистунци" стварају раскол на питању гласног читања молитава уопште не читајући,нити се удубљујући у словесни смисао Литургије. А смисао је да је Литургија заједничко,саборно дело и зато је свака молитва којом се свештеник пре возгласа моли у множини. Само је једна,она после Херувимске песме лична молитва свештеника којом се он лично обраћа Господу говорећи: ‚‚да нико везан телесним страстима није достојан да приђе и да служи Литургију Њему Богу Цару Славе... али да се због Његовог исказаног човекољубља усуђујемо на то дело, и зато свештеник моли да Господ погледа на њега и да га оспособи силом Духа Светога свештенодејствује и принесе Дарове" . И само је та молитва у једнини, и само је њу оправдано читати и изговарати тихо... Све друге гласно, да сви чују и учествују..."

(Блаженопочивши жички старац архимандрит Герасим)

Предивно објашњење, да ли има још нешто из овог излаганја старца Герасима?

[Искушеник]

"Данас неки ‚‚ревнитељи" у нашој Цркви производе јерес монтањанску и катарску и спремошћу на раскол позивом на ‚‚чистоту богослужења" прљају бистру воду најважнијега удела људског у згради спасења,удела литургисања. Литургија је велика сарадња Богу и људи и заједничко дело Бога и људи.

Ту ништа није сакривено. Св. Литургија је гласна љубав која се пева,и стварна љубав у Причасној Чаши. Ови ‚‚чистунци" стварају раскол на питању гласног читања молитава уопште не читајући,нити се удубљујући у словесни смисао Литургије. А смисао је да је Литургија заједничко,саборно дело и зато је свака молитва којом се свештеник пре возгласа моли у множини. Само је једна,она после Херувимске песме лична молитва свештеника којом се он лично обраћа Господу говорећи: ‚‚да нико везан телесним страстима није достојан да приђе и да служи Литургију Њему Богу Цару Славе... али да се због Његовог исказаног човекољубља усуђујемо на то дело, и зато свештеник моли да Господ погледа на њега и да га оспособи силом Духа Светога свештенодејствује и принесе Дарове" . И само је та молитва у једнини, и само је њу оправдано читати и изговарати тихо... Све друге гласно, да сви чују и учествују..."

(Блаженопочивши жички старац архимандрит Герасим)

Предивно објашњење, да ли има још нешто из овог излаганја старца Герасима?

Ја сам то извукао из часописа "Жички благовесник" Октобар/Децембар 2009 год.

У том часопису постоје неколико чланака посвећено упокојењу,а и самом о. Герасиму,а и " Духовне поуке старца Герасима из болесничке постеље" - одатле сам преузео.

Иначе овај број овог часописа има у ман. Раковица.

[Адмирал]

"Данас неки ‚‚ревнитељи" у нашој Цркви производе јерес монтањанску и катарску и спремошћу на раскол позивом на ‚‚чистоту богослужења" прљају бистру воду најважнијега удела људског у згради спасења,удела литургисања. Литургија је велика сарадња Богу и људи и заједничко дело Бога и људи.

Ту ништа није сакривено. Св. Литургија је гласна љубав која се пева,и стварна љубав у Причасној Чаши. Ови ‚‚чистунци" стварају раскол на питању гласног читања молитава уопште не читајући,нити се удубљујући у словесни смисао Литургије. А смисао је да је Литургија заједничко,саборно дело и зато је свака молитва којом се свештеник пре возгласа моли у множини. Само је једна,она после Херувимске песме лична молитва свештеника којом се он лично обраћа Господу говорећи: ‚‚да нико везан телесним страстима није достојан да приђе и да служи Литургију Њему Богу Цару Славе... али да се због Његовог исказаног човекољубља усуђујемо на то дело, и зато свештеник моли да Господ погледа на њега и да га оспособи силом Духа Светога свештенодејствује и принесе Дарове" . И само је та молитва у једнини, и само је њу оправдано читати и изговарати тихо... Све друге гласно, да сви чују и учествују..."

(Блаженопочивши жички старац архимандрит Герасим)

Предивно објашњење, да ли има још нешто из овог излаганја старца Герасима?

Ја сам то извукао из часописа "Жички благовесник" Октобар/Децембар 2009 год.

У том часопису постоје неколико чланака посвећено упокојењу,а и самом о. Герасиму,а и " Духовне поуке старца Герасима из болесничке постеље" - одатле сам преузео.

Иначе овај број овог часописа има у ман. Раковица.

    NEKA SLEPCI MENJAJU SEBE A NE LITURGIJU.Neće pridobiti nikakvim reformama ovaj izgubljeni srpski narod, već time što će i jerarhija i verni dosledno prakticirati veru jedamput datu svetima onako kako se u pismu nedvosmisleno govori za sve generacije uvek aktuelno i okrepljujuće.Jerarhija izgubila veru, tumaraju kao slepci , misle pojedini koji sada hoće nešto da reformišu a ne polaze od sebe gde se nalaze u odnosu na Božiju reč

[uros]

    NEKA SLEPCI MENJAJU SEBE A NE LITURGIJU.Neće pridobiti nikakvim reformama ovaj izgubljeni srpski narod, već time što će i jerarhija i verni dosledno prakticirati veru jedamput datu svetima onako kako se u pismu nedvosmisleno govori za sve generacije uvek aktuelno i okrepljujuće.Jerarhija izgubila veru, tumaraju kao slepci , misle pojedini koji sada hoće nešto da reformišu a ne polaze od sebe gde se nalaze u odnosu na Božiju reč

Под један нико не "мења Литургију" него СПЦ обнавља лигургијски живот заједно са остатком Цркве (Цркве = Православне). Под 2. вера се не практикује, вера је или да или не, или вера да је Христос - Бог, Син Божији или не. Под 3. нешто си се баш грчевито (ил ми се чини?) ухватио за Писмо, да ниси из неке од протестантских секција? Писмо није ништа до обично мртво слово на папиру ако је лишено тумачења и то пре свега Цркве и Њених чланова, отаца (старих и нових), а на крају нашег али не мимо отачког Предања него у складу са њим. Богословија је раст постојећег дрвета (и свог мноштва његових грана), а не поновно сађење опет и опет новог дрвећа. Само по себи Писмо и те како има противречности и двосмислености када се чита буквално или када се погрешно тумачи. Отачко предање је такође веома актуелно (мање или више у зависности од оца, наравно) и окрепљујуће (и веома разнолико). Ово наравно не значи да су оци "непогрешиви" (напротив) већ да је управо оно учење у коме су сви оци Цркве сагласни - е то је оно што се зове "предање". Православни приступ учењу (па дакле и животз у складу са истим) није "дадаистичко" пљување на предање (јер зашто онда не бисмо "пљунули" и на само Писмо?). Ако ти доживљаваш наше оце који се труде да обнове литургијски живот као "слепце који воде слепе" кога онда доживљаваш као "не-слепог"? Свог самог и изолованог себе или имаш неки спољни ауторитет? Јел си ти, за разлику од јерархије СПЦ, тај који није слеп и који све види па да поуздано знаш да ли је или не јерархија "изгубила веру"?

И на крају, Писмо је такође мртво слово на папиру изван Цркве што ће рећи изван Тела Христовог што ће рећи изван Евхаристијског сабрања односно литургијског живота (управо оног живота који је предмет обнове о којој овде причамо).

[uros]

"Данас неки ‚‚ревнитељи" у нашој Цркви производе јерес монтањанску и катарску и спремошћу на раскол позивом на ‚‚чистоту богослужења" прљају бистру воду најважнијега удела људског у згради спасења,удела литургисања. Литургија је велика сарадња Богу и људи и заједничко дело Бога и људи.

Ту ништа није сакривено. Св. Литургија је гласна љубав која се пева,и стварна љубав у Причасној Чаши. Ови ‚‚чистунци" стварају раскол на питању гласног читања молитава уопште не читајући,нити се удубљујући у словесни смисао Литургије. А смисао је да је Литургија заједничко,саборно дело и зато је свака молитва којом се свештеник пре возгласа моли у множини. Само је једна,она после Херувимске песме лична молитва свештеника којом се он лично обраћа Господу говорећи: ‚‚да нико везан телесним страстима није достојан да приђе и да служи Литургију Њему Богу Цару Славе... али да се због Његовог исказаног човекољубља усуђујемо на то дело, и зато свештеник моли да Господ погледа на њега и да га оспособи силом Духа Светога свештенодејствује и принесе Дарове" . И само је та молитва у једнини, и само је њу оправдано читати и изговарати тихо... Све друге гласно, да сви чују и учествују..."

(Блаженопочивши жички старац архимандрит Герасим)

Предивно објашњење, да ли има још нешто из овог излаганја старца Герасима?

Ја сам то извукао из часописа "Жички благовесник" Октобар/Децембар 2009 год.

У том часопису постоје неколико чланака посвећено упокојењу,а и самом о. Герасиму,а и " Духовне поуке старца Герасима из болесничке постеље" - одатле сам преузео.

Иначе овај број овог часописа има у ман. Раковица.

Фала брате

[Искушеник]

"Данас неки ‚‚ревнитељи" у нашој Цркви производе јерес монтањанску и катарску и спремошћу на раскол позивом на ‚‚чистоту богослужења" прљају бистру воду најважнијега удела људског у згради спасења,удела литургисања. Литургија је велика сарадња Богу и људи и заједничко дело Бога и људи.

Ту ништа није сакривено. Св. Литургија је гласна љубав која се пева,и стварна љубав у Причасној Чаши. Ови ‚‚чистунци" стварају раскол на питању гласног читања молитава уопште не читајући,нити се удубљујући у словесни смисао Литургије. А смисао је да је Литургија заједничко,саборно дело и зато је свака молитва којом се свештеник пре возгласа моли у множини. Само је једна,она после Херувимске песме лична молитва свештеника којом се он лично обраћа Господу говорећи: ‚‚да нико везан телесним страстима није достојан да приђе и да служи Литургију Њему Богу Цару Славе... али да се због Његовог исказаног човекољубља усуђујемо на то дело, и зато свештеник моли да Господ погледа на њега и да га оспособи силом Духа Светога свештенодејствује и принесе Дарове" . И само је та молитва у једнини, и само је њу оправдано читати и изговарати тихо... Све друге гласно, да сви чују и учествују..."

(Блаженопочивши жички старац архимандрит Герасим)

Предивно објашњење, да ли има још нешто из овог излаганја старца Герасима?

Ја сам то извукао из часописа "Жички благовесник" Октобар/Децембар 2009 год.

У том часопису постоје неколико чланака посвећено упокојењу,а и самом о. Герасиму,а и " Духовне поуке старца Герасима из болесничке постеље" - одатле сам преузео.

Иначе овај број овог часописа има у ман. Раковица.

Фала брате

Богу хвала ! 

[dusko vokic]

      Ево да наведем пар речи архимандрита Сарантиса ( Сарандоса ), настојатеља манастира Успења Пресвете Богородице у Амурасију, записаних у његовом огледу " Секуларизам и богослужење ". Као што ћемо видети, он овде настојава на чињеници да је савремена литургијска реформа, коју би појединци у Грчкој желели да наметну Цркви, такође плод секуларистичког заборављања Светог Предања, односно продора секуларизма и у богослужење. Рецимо, мада је тихо читање свештеничких молитава у Предању посведочено од таквих Светих Отаца какви су Дионисије Ареопагит, Симеон Солунски, Николај Кавасила, Никодим Агиорит, реформатори Литургије желе да се молитве читају гласно. Архимандрит Сарантис вели: " Слуга никад не виче свом Господу. Зашто се тако дубоком крстоваскрсном опиту противе неки свештеници? Зашто молитве које треба да изговарају за себе вичу јасније од возгласа? Зар тиме не обесвећују божанствену Литургију и зар је тако не чине тварном?/.../ " Лудачки " труд литурга да га сви верни чују, да би што боље учествовали у служби, заправо представља човекоугодништво, а у ствари суштински ограничава оностраност божанствене Литургије и она се тако спушта на ниво " друштвеног догађаја " и на секуларну религијску пасивност и статичност./.../ Уз ову мистичку настројеност духа иде и затварање Царских двери, које се одржало све до данас у нашим манастирима и у многим градским парохијама. Наш верни народ се тако делатно васпитава не само с обзиром на катафатички аспект нашег богослужења, него и апофатички./.../" Такође, православни секуларисти желе и укидање манастирског типика као општеважећег за Цркву, у којој је увек важила парадигма Светог Јована Лествичника: " Ангели су светлост монасима, а монаси светлост онима који живе у свету."

      Мада се ова опсервација архимандрита Сарантиса односи на Грчку, реперкусије су више него видљиве и код нас. Свако добро.