Социјална тржишна привреда у Европској унији

[Михајло]

.mislise. Ово неодољиво подсећа на Марксизам...

Прво, греше у основној премиси - ми живимо у свету у коме нема довољно ресурса. Наравно да Сунце емитује огромну енергију која би била довољна за све наше потребе, али ми немамо ресурсе којима би ту енергију искористили. И када једног дана будемо имали технологију да то урадимо, опет ће бити потребни ресурси за изградњу, одржавање, поправке, надгледање итд.

Друго, иако се апсолутно слажем да је наш данашњи монетарни систем потпуно покварен, није решење "економија без новца". Економија без новца не постоји, јер новац је средство добровољне размене. Профит је покретачка снага иновације, људи се труде и ризикују да би остварили неку корист. Осим тога, систем цена има кључну улогу у економији - управља коришћењем ресурса. Економија без слободног система цена је осуђена на пропаст јер не може да рационално користи ресурсе. Зато је пропао СССР и комунистички блок.

зашто марксизам?

...мислим пре да је Хришћанство...

ресурса има више него довољно...

а енергија потребна за изградњу и рад ће се баш од сунца, ветра и мора узети...

корист ћеш свакако имати за рад...сама чињеница да радиш оно шта си изабрао и да нема страха да ћеш останеш гладан...

новац није никада био средство добровољне размене него је уведен да би се обезвредило земљишта и други ресурси...

новац је наметнут од тадашње властеле ради лакшег транспорта њихове добити..после и чекови настају када је дошла потреба за транспортом вредности на веће раздаљине...

а око иновације..нисам видео да се Тесла и други прави иноватори нешта окористили од новца...

[Grizzly Adams]

Знам из ранијих тема да се прилично слажемо по овим питањима, вероватно се сада не разумемо сасвим...

зашто марксизам?

...мислим пре да је Хришћанство...

ресурса има више него довољно...

То "ресурса има довољно" је мало уопштена изјава. На пример, хране нема довољно и ми морамо сваке године да радимо да би је направили. Чак и ако нечега има "довољно", ту је и даље проблем дистрибуције, организације... Увек нечега другог нема довољно. Када би апсолутно свега на свету имали у изобиљу остаје проблем смрти, тј. нећемо имати "довољно" медицине да би живели вечно па би опет морали да "економишемо" ограниченим ресурсима. Живимо у свету ограничених ресурса, ту нема помоћи. Исто тако, морамо да се пазимо, на пример, замке да ми другима одређујемо шта је "довољно". То је субјективан појам.

Значи, само у Царству Божијем нећемо имати проблем ограничених ресурса.

а енергија потребна за изградњу и рад ће се баш од сунца, ветра и мора узети...

корист ћеш свакако имати за рад...сама чињеница да радиш оно шта си изабрао и да нема страха да ћеш останеш гладан...

Ако не постоји директна веза измећу рада и резултата, као и нерада и последица, онда то у пракси не може да функционише. Показало се веома добро код нас у социјализму. Ако човек нема страха да ће остати гладан он једноставно неће да ради.

новац није никада био средство добровољне размене него је уведен да би се обезвредило земљишта и други ресурси...

новац је наметнут од тадашње властеле ради лакшег транспорта њихове добити..после и чекови настају када је дошла потреба за транспортом вредности на веће раздаљине...

Папирни новац без покрића јесте творевина банкарске мафије. Међутим, изворно, новац је само једна погодна врста робе коју су људи добровољно одабрали да би олакшали размену. Историјски се дошло до тога да у ту сврху најбоље служе племенити метали - злато, сребро итд. То је прави новац и ту нема никакве разлике да ли мењаш жито за краву или си заменио жито за злато, па злато за краву - осим што изузетно олакшава размену.

а око иновације..нисам видео да се Тесла и други прави иноватори нешта окористили од новца...

Тесла лично није био заинтересован за новац, али људи који су га финансирали (и без којих би његова истраживања била немогућа) јесу. То не мења чињеницу да је профит покретачка снага иновације.

[Михајло]

Знам из ранијих тема да се прилично слажемо по овим питањима, вероватно се сада не разумемо сасвим...

Што се тиче данашњег стања и економије..слажемо се...

али ја сам помало идеалиста..па се искрено надам да је овако нешта могуће...у будућности..

То "ресурса има довољно" је мало уопштена изјава. На пример, хране нема довољно и ми морамо сваке године да радимо да би је направили. Чак и ако нечега има "довољно", ту је и даље проблем дистрибуције, организације... Увек нечега другог нема довољно. Када би апсолутно свега на свету имали у изобиљу остаје проблем смрти, тј. нећемо имати "довољно" медицине да би живели вечно па би опет морали да "економишемо" ограниченим ресурсима. Живимо у свету ограничених ресурса, ту нема помоћи. Исто тако, морамо да се пазимо, на пример, замке да ми другима одређујемо шта је "довољно". То је субјективан појам.

Значи, само у Царству Божијем нећемо имати проблем ограничених ресурса.

али управо у томе је цака Брате!

индустријализација производње ресурса..уз неограничену чисту енергију...дају нам потребне ресурсе...

а искрено нерадник је нерадник...било да ради за паре или за славу...

дајем пример из моје струке..

код нас обично када направимо пројекат инвеститор се одма ухвати за главу..па крене да избацује "непотребне" ствари по њему...мада нема појма са пројектовањем..

па добијемо здања ругла која нису функционална..када би се избацио фактор инвеститора...веруј...архитектура би била..мнооооооогооо лепша...

Ако не постоји директна веза измећу рада и резултата, као и нерада и последица, онда то у пракси не може да функционише. Показало се веома добро код нас у социјализму. Ако човек нема страха да ће остати гладан он једноставно неће да ради.

па нисам баш сигуран..пре мислим да је у социјализму био проблем у петљању људи који нису стручни у послове који нису њихово поље рада..

те последице су остале и данас...па у бившим социјалистичким земљама имаш и даље тај проблем...

пример..грађевинци се петљају у посао архитекте...јер замисли имали су један семестар зградарство...

Папирни новац без покрића јесте творевина банкарске мафије. Међутим, изворно, новац је само једна погодна врста робе коју су људи добровољно одабрали да би олакшали размену. Историјски се дошло до тога да у ту сврху најбоље служе племенити метали - злато, сребро итд. То је прави новац и ту нема никакве разлике да ли мењаш жито за краву или си заменио жито за злато, па злато за краву - осим што изузетно олакшава размену.

колико земаља данас има златну подлогу за сав папирни новац?

Тесла лично није био заинтересован за новац, али људи који су га финансирали (и без којих би његова истраживања била немогућа) јесу. То не мења чињеницу да је профит покретачка снага иновације.

да..али да је Тесла могао да има неограничене реурсе за своја истраживања..плодови његовог рада би били мнооогоо већи...а иновације би биле доступне свима...а не само ономе који је финансирао..

замисли колико је Тесла имао замисли које нису биле економски исплатљиве за његове финасијере...колико добрих ствари седи у неким депоима..

[Marjanovic]

Ka socijalno-tržišnoj ekonomiji

Autor: Nenad M. Ilić

Tvorcem pojma socijalno-tržišne ekonomije smatra se Alfred Miler Armak. U svom radu Upravljanje privredom i tržišna privreda, 1946. godine on je koncipirao društveno-politički zadatak ka privrednom stilu koji treba da ostvaruje slobodno uređenje dostojno čoveka. Oštro se suprotstavlja i socijalističkom učenju i neoliberalnoj „tradiciji nemešanja“ (laissez faire). Od samog početka definisanja (tridesete godine 20. veka) pojam je sam po sebi bio vezan za čvrst karakter rodonačelnika (kadar i da se suprotstavi Hitlerovom i Musolinijevom režimu) i moralnu doslednost u društveno-političkom i privrednom novom uređenju.

Ovo u Nemačkoj dobija i multikonfesionalne i teorijske osnove u društvu. U nauci su to bili ordoliberali Frajburške škole oko Valtera Ojkena i drugih poznatih imena, a u politici reformatori poput Ludviga Erharda i Konrada Adenauera u okviru Hrišćansko-demokratske unije. Tako Miler Armak svoju inspiraciju nalazi u političkom teoretičaru Maksu Veberu, i dalje u Žanu Kalvinu rodonačelniku protestantskog kalvinizma. Isto tako, Konstantin fon Dice i Fridrih Karenberg doprineli su teološkom učenju evangelističke crkve ka socijalno-tržišnim principima protivno dotadašnjem čestom konzervativno-luterovskom obožavanju države, dok je kardinal Jozef Hefner, uz pomoć jezuite Osvalda fon Nel-Brojninga i Johanesa Mesnera, teorijski i praktično usmeravao Katoličku crkvu ka ovim principima izvlačeći je iz jakog nasleđa nacionalsocijalizma. Ludvig Erhard i Konrad Adenauer bili su vizionari time što su predstavnicima ordoliberalne Frajburške škole obezbedili i dodatni uticaj kroz Naučni savet u Saveznom ministarstvu za privredu - formirajući vrhovni autoritet za nezavisno i stručno političko savetovanje i postojanost u vođenju ekonomske politike. Svakako veliku ulogu je imala i izgradnja potpuno novih institucija u Zapadnoj Nemačkoj koja je uz resurse Maršalovog plana obezbedila neophodnu efikasnost, nasuprot bivšoj slabosti institucija Vajmarske Nemačke. Treba napomenuti da se u posleratnoj Italiji u reformatore ovog tipa ubraja Luiđi Ajnaudi, u Francuskoj - Žak Rijef, a u Austriji - Rajnhard Kamic.

Socijalno-tržišna ekonomija stalna je težnja ka izgradnji neophodnih uslova i ka pravovremenim rešenjima. Neki od fundamentalnih principa jesu: tržišna privreda na visokoj konkurenciji bez političkih cena, državnog protekcionizma i subvencija (za izvozne stubove tranzicione privrede danas je izuzetak); bez kartela i monopola (zaštita konkurencije); uspostavljanje kritički argumentovanog društva; protivljenje uspostavljanju „uskih grla“ u snabdevanju i zapošljavanju; za monetarnu stabilnost (uz nisku inflaciju); bez oporezivanja štednje i njenih prihoda jer predstavlja dupli porez; uz manji porez na zarade i dobit a veći na potrošnju (PDV); progresivan porez na nekretnine; šira liberalizacija spoljne trgovine; kolektivna evropska bezbednost; minimalno socijalno osiguranje za 10 odsto najsiromašnijih (na osnovu socijalne karte); nepovredivost privatnog vlasništva; sloboda i sigurnost ugovaranja; postojanost ekonomske politike; socijalna savest koja zabranjuje pokrećući javne investicije trpljenje masovne nezaposlenosti („širokog fronta“ neaktivnosti tržišta); princip dvojnog obrazovanja za profesije (teorija i praksa); jednake startne mogućnosti u društvu; jačanje slobodne inicijative pojedinaca uvek i shodno rezultatima dokle god je to moguće u okviru sistema (manja javna potrošnja) itd. Svakako, više informacija o ovom privrednom stilu može se naći u Leksikonu socijalno-tržišne privrede u izdanju Konrad Adenauer Štiftunga.

Socijalno-tržišna ekonomija je najviše priznato načelo u izgradnji tržišta Evropske unije. Ovo načelo danas je svakako suočeno sa višestrukim izazovima, kako unutrašnjim (Grčka i druge zemlje evrozone u dužničkoj krizi), tako i spoljašnjim (posledice svetske ekonomske krize). Predvodnik EU doslednosti u principima socijalno-tržišne ekonomije je svakako Nemačka. Kancelarka Angela Merkel, ne slučajno, preduzima danas korake ka većoj finansijskoj disciplini u okviru evrozone, i na uspostavljanju evropskih agencija za bonitet. Evropska unija traži nepristrasno merenje boniteta na svetskom tržištu, nakon što su anglo-američke agencije svojim merenjem u korist nerealnih pozicija njihovih privrednih faktora pomogle umnogome i piramidalni kolaps svetskog finansijskog sistema.

Betelsmanov prelazni indeks za stanje tržišne ekonomije zakasnelih država u tranziciji (poput Srbije) iznosi 8.0. Srbija je sa Albanijom (indeks 6.8) na samom začelju u Jugoistočnoj Evropi, a jedino ispred BiH (6.4) i tržišta Kosova (6.0) sa nižim indeksom u 2010. godini. Između 2008. i 2010. godine Srbija je pala po ovom indeksu sa 31. na 33. poziciju globalne liste država u procesu tranzicije. Hrvatska je kao i Slovačka imala značajan napredak do 2003. godine, a Češka, Makedonija, Bugarska i Rumunija do 2008. godine. Srbija po ovom indeksu ima slabije razvijenu tržišnu ekonomiju sa mnogim sistemskim slabostima i sa lošim pokazateljima u: visokim socioekonomskim barijerama, razvoju tržišno orijentisane konkurencije, antimonopolskoj politici, bankarskoj podršci, svojinskim pravima, imovini privatnih preduzeća, razvoju mreže socijalne sigurnosti, razvoju jednakih mogućnosti, ekonomskih performansi i održivosti (životna sredina, obrazovna politika i istraživanje i razvoj). Slovačka ima loše rezultate u održivosti, a Hrvatska u ekonomskim performansama.

Nemački investitori prema anketama na početku 2011. godine u 30 odsto slučajeva smatraju da su mere za razvoj tržišta u Srbiji povoljne, u Hrvatskoj u 50 odsto slučajeva, a u Slovačkoj u 75 odsto slučajeva. Pored Kine, Rusije i Latinske Amerike zainteresovani su i za stabilna tržišta u Istočnoj Evropi. Koliki je značaj nemačkih investitora govori podatak da oko 400 nemačkih kompanija radi danas u Slovačkoj - samo 150 u Srbiji (iako je veće tržište), zapošljavajući oko 80.000 ljudi (13.000 u Srbiji). Kad je reč o izvozu, 21 odsto Slovačkog izvoza ide za Nemačku (10.5 odsto srpskog).

S druge strane, nemački partneri u procesu EU integracija Srbije dobronamerno upozoravaju - Nećete iskoristiti prednosti ulaska u EU ako nemate socijalno-tržišnu ekonomiju! EU integracije će u dugogodišnjoj i bolnoj tranziciji postati umnogome samo privilegija za mnoga „uska grla“ na vašem tržištu, a „široki front“ nezaposlenosti ostaće i dalje vaš teret! n

Autor radi u Centru za studije dobrog upravljanja iz Beograda

http://www.danas.rs/dodaci/vikend/plave_strane/ka_socijalnotrzisnoj_ekonomiji.45.html?news_id=222799