Jump to content

Догодине у Приштини!

Оцени ову тему


Препоручена порука

Неће ни њихова довека. Били су тамо и јачи. Божија ће бити задња. Не може фукара и неправда довека.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Неће ни њихова довека. Били су тамо и јачи. Божија ће бити задња. Не може фукара и неправда довека.

Неће довека,слажем,али није искључено да ће то твоје "неће довека" у овом случају потрајати мало дуже...на пример,до судњег дана.Не би ми били ни први ни последњи пример народа који су кроз различите видове деградација и неспособности суштинског и радикалног превазилажења истог,доживели свој слом и крах,историјски заувек изгубили своје територије,државност,свој идентитет или који су чак доживели потпуни историјски нестанак....али нема везе...судњи дан ће ионако све бесмислено прекинути,а подоста је,како у прошлости тако још више данас,бесмисленог у животу појединаца,народа и држава којима је дато,да парадокс буде већи,да израсту из хришћанског корена,из новорођене биљке која није имала за циљ да донесе плод бесмисла,већ Смисла,али испоставило се да је онима којима је дато то бесцен благо,коров дражи од плода који се зове Смисао.Неко би могао поставити питање да ли има уопште потребе бринути се за речено када ће последња труба ионако бацити подоста од свега овог што доминира животима појединаца,народа и држава у оно што бесмисао сам по себи иницира...вечни и непролазни заборав као сверастући и вечнопрожимајући ужас који је инхерентан бесмислу и злу "у коме цео свет лежи" (1.Јн.5,19),данас много више,на жалост и несрећу,него икада.

Шта чинити дотле? Како то "неће довека" учинити временски ближим,тј.практично реализованим пре него што она прогнозирана последња труба затруби? Жели ли српски народ то уопште или не? Ако не жели,нестанак немоновно следи,али ако жели,шта конкретно чини по том питању? Кога бира и коју идеју бира,у том случају? Бира ли се данас ишта осим жеље за личним опстанком ма колико он бесмислен,саможив,приземан,јадан и мизеран био? Много се питања јавља,много питања али мало смислених одговора...али засигурно знам једно...ушавши пре једно 11 година у собу понуђеног "српског просветљења",нисам видео ништа осим мрака који "нема алтернативу".

Тешко нама јаднима.Све ово што се данас догађа мом народу ме подсећа на догађај од пре неколико дана када је поред мојих другара и мене прошао дуго познавани ментално болесни али више него добродушни декица који је,као што чини сваког дана,застао поред нас,добио који динар и на кратко поразговарао са нама и то на моје изненађење веома бистро,виспрено,сталожено и смислено.Његова последња реченица ми је остала у глави:"Јој,колико сам луд,не дај Боже никоме"...а онда је све речено у трену заборавио и уз повик:"Живео Тито",сео je на свој бицикл украшен воланом од фиће и звиждућући се одвезао у непознатом правцу...не знам зашто али прва мисао која се родила у мојој глави била је мисао о свеукупном стању мог народа и државе...не може се рећи да аналогија није на месту и да је више него парадигматично,зар не?

Non praevalebunt, non praevalebunt portae inferni!

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Da.

Podseti me na onu scenu kod tzv. ''Kod konja'' na jednim od poslednjih demonstracija za izražavanje podrške otpisanima na Kosmetu, kada jedan starac pita srpskog žandara zašto rasteruje i bije jadni, nemocni srpski narod koji je tu došao da vapi za pomoc, a žandar odgovara: Moram da zaradim HLEB...

Starac vadi iz svoje torbe veknu HLEBA, pruža je žandaru i kaže: Evo, Sinko, HLEBA...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

мој теча је један од првих официра ВЈ погинулих на Косову.. био је мајор, погинуо негдје око Призрена гдје је и становао...

Код нас у СОЗу у Бл били су момци из удружења чини ми се "браниоци отаџбине" ријеч је о регрутима граничарима који су били на карулама са 18 и 19 година... страшне су стварикоје причају та се човјек распалче и од поноса и од муке. то су они момци што о њима говоре у "рат за косово" кад кажу "њих 10 на 5 км границе најстарији по чину разводник и све функционише савршено"...

свака част тим момцима и свим другим , хероји нема шта!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Добро је да будемо догодине у Приштини, али нека нас буде што више у недељу у Пећи.

Призван или не, Бог је увек ту

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...