Иван ♪♫ Написано Август 22, 2011 Пријави Подели Написано Август 22, 2011 Водитељка: Колико је важно окупљање у црквама? Владика Григорије: Ненормално је важно! Ту се учимо да живимо заједно. Слушамо ријеч Божију, учимо се да живимо с Богом, дишемо за врат један другоме, стојимо један поред другога, онај кашље, онај се мало гура.. Али једноставно, морамо да ту будемо заједно и кад изађемо ми смо се већ научили живљењу заједно. И ми постајемо ту род, постајемо браћа и сестре, и не гледамо више један другога као странца. У томе је, како сам малопре рекао, неизрецив значај Цркве. (~ 56. мин.) Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Иван ♪♫ Написано Август 22, 2011 Пријави Подели Написано Август 22, 2011 Владика Григорије: Бити међу људима је и добро и тешко. Јер нико не може као људи нида вас умори, ни да вас одмори. Нико као људи не може да вас обрадује и нико као људи не може да вас растужи. Али то све нам говори о томе колико смо упућени једни на друге. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Макрина Написано Август 22, 2011 Пријави Подели Написано Август 22, 2011 Јуче сау ми се десиле веома ружне ствари, које ме већ дуже време веома жалосте јер сам чуо негативне коментаре од човека кога волим свим срцем. И то није први пут, то се понавља вечћ једно дуже време без икаквог разлога, без икаквих основа. Просто, ти коментари су приче рекла-казала без икаквог утемељења али које том мени веома драгом човеку говоре људи који другога желе да униште јер у њему виде свој неуспех. Управо, сада ме је Владика Григорије утешио са овим што је говорио. То је крст који морам да носим ако мислим и даље да се бавим неким одговорном дужношћу у Цркви. Да нисам своју службу и све оно што радим схватио озбиљно, не бих имао тих проблема, био бих потпуно "небитан лик". Овако, ситуација се драстично мења, па ће зато да се провлаче разне ствари које немају никакве везе са мном. Као што каже Владика Григорије, некада су људи лагали да би себе мало подигли, а данас лажу да би друге упропастили и уништили. Их,оче,не жалости се.То је наш Крст.Тако мора.Тешко је.Ја сам због неправде и ружних и охолих речи плакала много,много.Једном ми је супруг рекао,немој молим те да плачеш,плашим се за тог човека....баш ме је било дотукло али онда сасвим изненада,десе се лепе ствари,Бог нам поручи нешто преко неког од кога смо се најмање надали и овај пут то буду лепе и утешне речи :cheesy: Extra ecclesiam nulla salus. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Препоручена порука