ИНТЕРВЈУ: кардинал Винко Пуљић, надбискуп врхбосански - Предуго се оптужујемо

[Владан]

Што се тиче наслеђа Другог светског рата, кривица је на нама – што живимо од митова, а не од објективне истине. Треба имати храбрости и истинољубивости, па сваку ствар назвати правим именом.

Најгори је злочин учињен у име Бога, то је страшна увреда Бога – чим се тако поступа, човек је угрожен, а где год се не поштује Божји закон, тамо је човек у опасности. Ове речи кардинал Винко Пуљић, надбискуп врхбосански, изговорио је имајући на уму не само општу мисао и осуду „злочина у име вере”, већ и ратове из деведесетих година. Да ли су цркве и верске заједнице на нашим подручјима свесне своје одговорности? „Не могу говорити у име других, али у име Католичке цркве – жестоко критикујемо ту манипулацију верским осећањима да се ствара мржња против других и другачијих, поготово кад су у питању злочини”, рекао је кардинал Пуљић. У интервјуу за „Политику” објашњава да, отприлике, једном годишње походи Србију, на позив београдског надбискупа Станислава Хочевара или на позив неког од бискупа. Прошле суботе служио је мису у београдској катедралној цркви Вазнесења блажене Девице Марије.

– Храбрим ту заједницу у постојаности, изграђивању заједништва и сведочењу јеванђеља. Важан је дух вере и молитве у свакидашњем животу и раду – каже кардинал Пуљић.

Од 1997. године у Босни и Херцеговини постоји Међурелигијско веће БиХ, чији сте и Ви члан, заједно са великодостојницима Исламске заједнице, Српске православне цркве и Јеврејске заједнице. Колико ово међурелигијско тело помаже у побољшању односа припадника различитих вероисповести и положају цркава и верских заједница у БиХ?

Мени је било јасно да једном рат мора стати и да ће се морати изграђивати мир. Тај мир треба сви да изграђују, али на посебан начин – он се мора темељити на духовним и моралним вредностима. Зато је веома важно помирење, праштање и поверење градити на начелима вере и морала. Зато смо почели изграђивати Међурелигијско веће. Оно није надверско нити натполитичко тело, него пут дијалога и разумевања. Зато смо кроз све ове године сарадње тражили оне додирне тачке – шта можемо учинити на друштвено-политичком подручју, а да се не мешамо у политику, него уграђујући духовна и морална начела у нека подручја живота. Наша сарадња је допринела да се донесе Закон о црквама и верским заједницама: права и слободе, затим смо заједнички порадили око конфесионалне веронауке у школама... Ових дана излази књига која представља наше верске заједнице и цркве у Босни и Херцеговини на локалном језику и на енглеском језику. Има још много подручја где смо радили заједно.

У једном интервјуу изјавили сте да је међурелигијска сарадња на нашим просторима оптерећена етничким интересима, да су црквени великодостојници под притиском од својих етничких вођа и да се од њих очекује да се брину за сопствене националне интересе. Да ли и данас постоји овакав притисак?

Коинциденција је да један народ етнички припада и једној цркви или верској заједници. Није једноставно издићи се из тих оквира и градити на духовним и моралним темељима, уграђујући те вредности у културу и историју етничке заједнице. Политичари често, гледајући интерес постизања власти, радо посегну за верским осећањима, када им треба, а онда иду својим путем. Није лако ускладити подручја рада, а да не задиремо једни другима у надлежност, него зането радимо за добро народа. У тим политичким интересима им засмета критика, коју, по савести, морамо проговорити, па онда долази реакција са стране моћи. Није то само случај с локалним политичарима, него и са неким структурама међународне заједнице.

Наслеђе Другог светског рата, по мишљењу многих, оптерећује односе СПЦ и Ватикана, али и католика и православаца на овим просторима. Да ли и Ви имате тај утисак?

Када говорите о наслеђу Другог светског рата, треба рећи да се све време није објективно приступило анализи рата, него се стварао мит, који је оптеретио односе Католичке цркве и СПЦ, а и два народа. Мир се темељи на истини и правди, а не на оптуживањима. Ту ће морати да се приступи хладније главе и објективно, а не набојем национализма, који је јако присутан. Без те истине – не може се градити поверење. СПЦ треба да отвори пут дијалога који неће ићи путем оптужби и мита, него тражити пут поверења кроз студиознији приступ и објективније проучавање. Предуго се само оптужујемо, уместо да више кроз молитву и поверење у духу јеванђеља изграђујемо боље сутра. Јеванђељско је правило: што не желиш да теби други чини, не чини ни ти другоме, и обратно. Мислим да су врло пристрасне оптужбе у односу на блаженог Алојзија Степинца. Барем би требало да поштујемо осећања једних према другима. За нас католике, он је блаженик, без обзира на то како неки просуђивали о њему, из разних оптерећења.

Изјавили сте да није време за папин долазак у БиХ, јер постоји превише негативног набоја и снажно је изражена неједнакоправност Хрвата католика у земљи.

Домаћи људи у БиХ добро су ме разумели, јер су свесни стварности у овој земљи. Иако би његова присутност и позитивна порука била добродошла, важно је створити услове у кући. Превише је подељености или, боље рећи, супротстављености у друштвено-политичком животу. Уједно, постоји опасност да свака ствар буде изманипулисана, па би могло бити више штете него благослова. Јавно мњење је оптерећено негативном климом из медија.

----------------------------------------------

Злобна тумачења о унијаћењу

После најава из врха СПЦ да би папа могао посетити Србију и Ниш 2013. године, део цркве и верника бурно су реаговали, добрим делом позивајући се на догађаје из Другог светског рата, али и сматрајући да је то пут ка унији. Да ли сте пратили ове најаве и реакције и какав је Ваш утисак о њима?

Велика је штета што се таква клима створила због идеје да се 2013. године нађу патријарси и папа на окупу, заједно као хришћани. Злобно је тумачење да би то одмах било унијаћење. Велика је штета то што се ми хришћани не зближавамо упознавањем и поштовањем, била би већа духовна снага коју бисмо унели у ту Европу, која све више постаје расхришћањена. Што се тиче наслеђа Другог светског рата, кривица је на нама – што живимо од митова, а не од објективне истине. Треба имати храбрости и истинољубивости, па сваку ствар назвати правим именом.

ПОЛИТИКА

[obi-wan]

СПЦ треба да отвори пут дијалога који неће ићи путем оптужби и мита

Мислим да су врло пристрасне оптужбе у односу на блаженог Алојзија Степинца

Kakav bezobrazluk...

у ту Европу, која све више постаје расхришћањена

... i nepismenost...

[Владан]

СПЦ треба да отвори пут дијалога који неће ићи путем оптужби и мита

Мислим да су врло пристрасне оптужбе у односу на блаженог Алојзија Степинца

Kakav bezobrazluk...

у ту Европу, која све више постаје расхришћањена

... i nepismenost...

хтио сам прво тему у пдф "зона сумрака" ал ипак нисам....

митологија

[Zeebedee]

Mislim da je OK intervju sem izjave sa Stepinca. Tipa nama je "hitler blazeni a vi kako hocete.

[Владан]

Mislim da je OK intervju sem izjave sa Stepinca. Tipa nama je "hitler blazeni a vi kako hocete.

па зар су мит Јасеновац, Градишка, Коирићани, Козара да не набрајам даље 

[Михајло]

ово међурелигијско веће је такво смарање...да их код нас више нико не ферма..

скупе се на осмине и после кахва, баклаве и рахатлук..али нема муфтије...

или муфтија да учи осмине..или они куран..нема друге..

[obi-wan]

Mislim da je OK intervju sem izjave sa Stepinca. Tipa nama je "hitler blazeni a vi kako hocete.

Naravno da nije OK, oce, samo lepo otvoris oci i procitas text bez zamisljanja.

Reci da je ocigledni masovni pokolj ljudi, potkrepljen masom istorijskog materjala, obican mit - to nije samo prost bezobrazluk, nego isti onaj fasizam koji je te mucenike nekad osudio na pokolj. Isti fasizam - nova metastaza.

Ovakvo trabunjanje se vec granici sa nekom teskom psihijatrijskom dijagnozom, ne manje od toga...

[Дијана.]

Sasvim se lijepo može nečiji diskurs analizirati kroz psihološke mehanizme odbrane - projekcija, pomjeranje, negiranje realnosti. Pa onda savjest projavi i zrnce istine "Treba stvari nazvati pravim imenom".

Napisano je: "Zar sam ja čuvar brata svojega" naspram "Krv brata tvoga vapije do Mene"

Neće biti mira na ovom nesretnom Balkanu dok osim lažljivih političara vjerski vođe ne priznaju javno i ne osude javno, da kažem pokaju se javno za zločine i zatraže oproštenje. To važi i za nas. Dotle će krv svih nevinih žrtava vapiti do Boga.

[Zayron]

... i nepismenost...

Za nepismenost se obratite srpskom novinaru koji je čitav razgovor "prepevao" s hrvatske ijekavštine kakvom se govori u Bosni i Hercegovini na srpsku ekavštinu kakvom se govori u Srbiji i pri tom zamjenio kompletne riječi hrvatskog jezika kardinala Puljića riječima srpskim, dakle riječi srpsko-hrvatskog dijasistema zapadne hrvatske provenijencije ili varijante riječima srpsko-hrvatskog dijasistema istočne srpske provenijencije ili varijante (objašnjenje za one koji se još upravljaju Novosadskim dogovorom). U hrvatskom jeziku kojim govore Hrvati u Hrvatskoj i BiH ne postoji riječ "hrišćan" a tako ne može postojati ni riječ "rashrišćanjenost". Umjesto toga imamo riječ "kršćan" ali istovremeno nemamo nikakvu riječ "raskršćanjenost", takva u hrvatskom jeziku uopće ni ne postoji. Onda kako je moglo doći do te greške? Vjerovatno tako što je "prevodilac" ne znam da li i autor članka u jednoj osobi u tom mukotrpnom prevođenju sa hrvatskog na srpski preveo riječ "dekristijanizacija" koja je jedina u tom smislu u uporabi u hrvatskom jeziku a nalazi se u svakodnevnom rječniku katoličkog klera u Hrvatskoj i BiH.

Dekristijanizacija

http://hr.wikipedia.org/wiki/Dekristijanizacija

[Владан]

Како су само злобни и дрски ови  новинари....  slava3 они да не знају граматику вишестољећног корацијског језика... с р а м о т а стварно 

адје што трпимо новинарску неписменост, него што морамо да трпимо  безобразлук и увреде, срамне и припросте "описе и разјашњења" овог Хрвата римокатолика, иначе кардинала. па знаш кад ће нешто да постигнете са оваквих ставовима увијеним у "свилу и кадифу" никад!

добро није рекао да смо сами себе бацали у јаме! митолог!