Света Марија Магдалина, Свештеномученик Фока . . .

[Владан]

недеља 4. август (22.јул)




Света Марија Магдалина



Света Марија Магдалина беше родом из града Магдале у Сирији, због чега и би названа Магдалина, из племена Исахарова. Била је мучена од седам злих духова, од којих ју ослободи Господ Исус и учини здравом. Верна следбеница и служитељица Господа за време Његовог земног живота. Под крстом на Голготи стајала је и Магдалина, и горко туговала заједно са Пресветом Богородицом. По смрти Господа она је три пут посетила гроб Његов. А када Господ васкрсе, она Га је два пута видела: једном сама она, а други пут са осталим женама Мироносицама. Путовала у Рим, изашла пред ћесара Тиберија, и предајући му јајце црвено обојено, поздравила га речима: Христос воскресе! У исто време оптужила ћесару Пилата за његову неправедну осуду Господа Исуса. Њену тужбу ћесар је примио, и Пилата преместио из Јерусалима у Галију, где је овај неправедни судија у немилости царској и у тешкој болести скончао. По том вратила се из Рима у Ефес ка светом Јовану Богослову, коме је помагала у делу проповедања Јеванђеља. Са великом љубављу према васкрсломе Господу и са великом ревношћу јављала је она Јеванђеље свету као прави Христов апостол. Скончала мирно у Ефесу, и сахрањена, по предању, у оној истој пећини, у којој и седам младића, чудотворно успаваних на стотине година, по том оживелих, па онда умрлих (в. 4 август). Мошти св. Магдалине пренете су доцније у Цариград. Близу Гетсиманског врта налази се диван руски храм посвећен св. Марији Магдалини.

Тропар (глас 1):

Христу нас ради од Дјеви рождшемусја, честнаја Магдалина Марија посљедовала јеси, того оправданија и закони храњашчи: тјемже днес всесвјатују твоју памјат празнујушче, грјехов разрјешеније молитвами твојими пријемљем.



Свештеномученик Фока



Пренос моштију из Понта у Цариград око 404. године. Главно је празновање овога светитеља 22. септембра, где се и налази опис његовог живота и страдања. Још се у данашњи дан спомиње и једно чудо овога светитеља. Неки човек, Понтин, беше ухваћен од Арапа. Арапи га оковаше, везаше му руке на леђа и тако оставише да умре. Лежећи потрбушке на земљи и не могући се маћи, завапи Понтин: „Свети мучениче Фоко, помилуј ме и спаси ме!” Рекавши то, он заспи, и у сну виде светитеља Фоку, како му се приближи, дохвати га руком и рече: „Опрашта ти Господ Исус Христос!” Када се човек пробуди, нађе се слободан и разрешен од свих веза. Устаде, дакле, и оде дому своме и узе светог Фоку за своју домаћу славу.




Преподобни Корнилије Перејаславски



У петнаестој години замонаши се од старца Павла. Доцније се повукао у пустињу на молчаније. Провео тридесет година у ћутању, не говорећи ни с ким ни речи, тако да су га многи сматрали за нема. Постом себе је тако исушио, да је личио на костур. Пред смрт примио схиму и упокојио се 22. јула 1693. године.




Света мученица Маркела



На острву Хиосу ова светитељка ужива огромно поштовање. У цркви њеној, дешавају се посвегодишње чудеса. Но житије њено непознато је. По предању Маркела је била необично побожна девојка, која рано остане без мајке. Њен незнабожни и зверски отац хтео је да живи са ћерком као са женом. Маркела побегне од оца. Но овај, разјарен као прави звер, стигне је, па је на комаде исече. Близу храма њеног налази се неко камење, које овда онда бива као крвљу прожмано. То камење народ узима, носи у цркву, моли се светој Маркели, па меће на болеснике, који од тога оздрављају.

[Guest]

РАСУЂИВАЊЕ

Блажени плачушчи, рекао је Господ. Благо онима који плачу иштући царство Божје. Благо онима који плачу страдајући за веру Христову. Благо онима који плачу кајући се за грехе своје. Право покајање не може бити без суза. Чиме ћемо опрати грехе своје ако не сузама или - крвљу (крвљу мученичком)? Великом Макарију пошаљу Нитријски монаси молбу, да дође он један к њима, да не би они сви морали ићи к њему. Макарије послуша и дође. Слегну се око њега сви монаси и замоле га за реч поучну. Заплака се Макарије и кроз плач рече: „братије, нека очи ваше точе сузе пре него што одете тамо, где ће сузе наше пржити тела наша." Тада се расплакаше и сва братија.

СОЗЕРЦАЊЕ

Да созерцавам чудесно јављање архангела Исусу Навину када пође да осваја Јерихон (Исус. 5), и то:

1. како се Војвода војске небеске јави Исусу с голим мачем у руци;

2. како му рече, да изује обућу своју;

3. како и ми у животној борби не треба да се уздамо у ноге своје и у опрему своју но у Онога који се бори за нас.

БЕСЕДА

о неумитној правди Божјој

Јер кад Бог не поштедје ангела

који сагријешише, него их метну у

окове мрака пакленога (II Пет. 2, 46).

како ће поштедети грешна човека? И првога свијета не поштедје него самоснога Ноја, проповиједника правде потоп на свијет безбожнички; и градове Содом и Гомор сажеже и развали и осуди - како, дакле, да поштеди тебе, грешни човече? Зар си му ти милији и драгоценији од милиона ангела, и од толиких народа, потопљених потопом, и од многољудних градова? Па кад ангеле низвргну у мрак паклени, и народе потопи потопом, и градове огњем сажеже - чему се ти надаш грешећи, непрестано грешећи и од греха неодступајући? У милост Божју, велиш? Но зар је Бог милостивији сада него што је био онда? Зар се Бог мења као човек? Не надај се без мере, него према мери твога труда око поправке живота нека буде и нада Твоја. Ваистину велика је милост Божја, дуга је трпљивост Божја, безгранична љубав Божја. Гле, Бог Тебе више милује и љуби него ти сам себе; и већма ти Он жели спасења него ти сам себи - но ко се до крајаруга милости Божјој; ко се до краја исмева над стрпљењем Божјим; и ко се до краја противи љубави Божјој, хоће ли га Бог силом увести у царство Своје, и учинити суграђанином ангела и светитеља?

О како је страшан мрак паклени, и звека окова, и шкргут зуба? Ту станују они који се наругаше милости Божјоји противише љубави Божјој. Зар ћеш и ти тамо, заблудела душо? Бог не жели, да и ти одеш тамо; ангели тугују, што си се упутила тамо; светитељи се моле, да се повратиш; црква приноси жртве за тебе, да се уразумиш. Ако све то презреш - о зар ћеш све презрети! - какву онда милост очекујеш од Бога?

О Господе праведни, помози нам да се благовремено тргнемо с пута ка мраку пакленоме, уразуми нас и у добру укрепи пре него што пошљеш ангела, да нам душу узме Теби слава и хвала вавек. Амин.

[Guest]

https://www.pouke.org/forum/page/index.html/_/1346440445/%D0%BF%D0%BE%D1%83%D1%87%D0%BD%D0%B8/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%BD%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D0%B3%D0%B4%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%B1%D0%BB%D0%B0%D0%B3%D0%B0-%D0%BC-r2078

[Guest]

Из православне ризнице тумачења Светог Писма

Марија Магдалина према сведочанствима канонских Еванђеља

Аутор: др Предраг Драгутиновић, Број 1117, Рубрика Библијске теме На ширем културолошком плану Марија Магдалина је један од најпознатијих библијских ликова. Захваљујући бројним обрадама њеног лика кроз ликовну уметност, музику, роман, филм, име Марије Магдалине присутно је у јавности кроз различите интерпретације, од којих су готово све плод маште, тј. имају мало до никаквог утемељења у историјској стварности. Марија Магдалина је личност из раног хришћанства о којој има мало историјски поузданих података.

Она није изузетак у том погледу, пошто се библијски текстови Новога Завета не баве психолошком, карактерном и социјалном анализом ликова из ране историје хришћанства. Оно што библијске ауторе првенствено, и често једино, занима је однос појединих личности према Исусу Христу и његовој поруци, Еванђељу. У оквир тог и таквог интересовања спада и личност Марије Магдалине. Ко је она заправо била? Шта се поуздано зна о њој? Како је рано хришћанско Предање доживело и у текстовима Еванђеља овековечило њен лик и дело? Да ли је Марија Магдалина била особа посебно блиска Исусу, покајана блудница која је помазала Исусову главу миром и ноге његове сузама, као што се обично мисли? У редовима који следе покушаћемо да укратко одговоримо на ова питања, у циљу изношења једне, колико је то могуће, објективне слике о Марији Магдалини.

 

ЛИЧНО ИМЕ МАРИЈА У ЕВАНЂЕЉИМА

Свако ко пажљиво чита Еванђеља приметиће да се у текстовима помиње више особа по имену Марија. У Еванђељу по Матеју помињу се најмање две Марије: 1) мајка Исуса Христа, Марија, помиње се изричито неколико пута (Мт. 1, 16; 18, 20; 2, 11; 13, 55), као и имплицитно (12, 46–47), 2) неколико пута се помиње Марија Магдалина (27, 56.61; 28, 1). Интересантан је стих 27, 56 у коме се помињу три жене: „Међу њима је била Марија Магдалина и Марија, мајка Јакова и Јосије и мајка синова Заведејевих“. Вероватно је да је друга Марија у ствари Марија, мајка Исусова, пошто се у Еванђељу по Марку мајка Исусова помиње у 6, 3 управо као „мајка Јакова и Јосије“ (уп. 15, 40.47; 16, 1). У Еванђељу по Марку Марија Магдалина се појављује неколико пута (15, 40.47; 16, 1.9). У Еванђељу по Луки се поред Марије, мајке Исусове (1, 27.30.34.39.39.46.56; 2, 5.16.19.34) и Марије Магдалине (8, 2; 24, 10), појављује и трећа Марија, Мартина сестра (10, 39.42). Ова трећа Марија описује се као сестра која је „изабрала бољи део“. У Еванђељу по Луки се не помиње да су сестре Марта и Марија имале брата Лазара. У Лк. 24, 10 се помиње Марија, мајка Јаковљева, при чему се највероватније има у виду Марија, мајка Исусова. Дакле, за разлику од Матеја и Марка, Лука помиње три Марије: Марију, мајку Исусову, Марију Магдалину и Марију, Мартину сестру. Приметимо одмах да ниједна од њих није покајана грешница, нити нека од њих помазује Исусове ноге миром, што су уобичајене представе о Марији Магдалини које се срећу у савременој уметности. Коначно, у Еванђељу по Јовану се помињу три Марије: Марија, сестра Марте и Лазара (11, 1.2.19.20.28.31.32.45; 12, 3), Марија Магдалина (19, 25; 20, 1.11.16.18) и Марија, супруга Клеопова (19, 25). Иако се мајка Исусова појављује на кључним местима у Еванђељу – почетку и крају Исусове спаситељске делатности – њено лично име се не наводи. У канонским Еванђељима дакле нема ниједне Марије која би одговарала каснијим конструкцијама Марије Магдалине као покајане блуднице и оне која је помазала Исусове ноге скупоценим миром. Хармонизација „многих Марија и женских ликова“ извршена је много касније у једну „Марију Магдалину“. Тако нпр. Григорије Велики 591. године тврди: „Она коју Лука назива грешницом, коју Јован назива Марија из Витиније, верујемо да је Марија из које је изгнано седам демона како стоји у Еванђељу по Марку“.

 

МАРИЈА МАГДАЛИНА У ЕВАНЂЕЉИМА

У Новом Завету Марија Магдалина се први пут помиње у Еванђељу по Матеју. Она је присутна на кључним тачкама историје страдања Господњег: приликом распињања на крст Исуса Христа (27, 55– 56), појављује се седећи преко пута гроба (27, 61) и одлазећи да посети гроб (28, 1).

Слична је ситуација и у Еванђељу по Марку: Марија Магдалина се на сцени појављује тек на почетку историје страдања, посматрајући крсну смрт (15, 40) и пратећи даљу судбину тела Господњег (15, 47). Она потом одлази да помаже тело пострадалог Исуса (16, 1). У наставку се наводи: „Исус, васкрснувши рано у први дан недеље, јави се најпре Марији Магдалини, из које је истерао седам демона“ (16, 9).

У Еванђељу по Луки Марија Магдалина се, за разлику од приповести код Матеја и Марка, са још неким женама следбеницама појављује још за време Исусовог земног живота: „И неке жене које су биле излечене од злих духова и болести: Марија, звана Магдалина, из које је изашло седам демона, и Јована, жена Хузе, пристава Иродова, и Сусана и многе друге које су му служиле својим имањем“ (8, 2–3). На крају Еванђеља, Лука наводи Марију Магдалину као једног од првих сведока васкрсења Господњег (24, 10).

У Еванђељу по Јовану Марија Магдалина се први пут помиње на почетку историје страдања Господњег и то на једном од кључних места. Наиме, она је сведок једног новог почетка заједнице окупљене око Исуса Христа: „А код крста су стајале мајка Исусова, и сестра мајке његове Марија Клеопова и Марија Магдалина“ (Јн. 19, 25). Коначно, једино Еванђеље по Јовану приповеда чувену сцену сусрета Марије Магдалине и Васкрслог Исуса Христа у недељно праскозорје (Јн. 20, 11–18). У тој причи Марија Магдалина је не само први и овај пут једини (нема других жена) сведок Исусовог васкрсења, већ и први проповедник овог чудесног догађаја. Наиме, она је та која одлази и благовести ученицима радосну вест васкрсења (Јн. 20, 18).

 

ПОМАЗАЊЕ ИСУСА ХРИСТА У ВИТИНИЈИ

Марија Магдалина се често идентификује са непознатом женом која је помазала Исуса у Витинији. Међутим, када се ближе проуче приче о овом догађају, поставља се питање да ли је ова идентификација оправдана. У Еванђељу по Матеју Исус се налази у кући Симона губавца. У току његовог боравка у кући прилази неименована жена у излива скупоцени мирис на његову главу. Ученици се буне због овог поступка, али Исус их умирује и хвали женин поступак, дајући му универзални значај: „Заиста вам кажем: где год се проповеда ово Еванђеље по целом свету, то што је учинила говориће се у знак сећања на њу“ (26, 6–13). Овде је битно приметити да је жена помазала само Исусову главу, да она није покајана блудница, нити грешница, нити јој је име Марија. Еванђеље по Марку нуди благо измењену верзију приче, али у погледу идентитета жене не доноси ништа ново у односу на Матеја. У Еванђељу по Луки помазање се догађа у кући Симона, али не губавца, већ фарисеја. Не помиње се Витинија као место помазања. Последње место које се помиње у приповести пре догађаја помазања је Наин. Жена која помазује Исуса ближе се описује: „И гле, жена у граду која беше грешница, дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе мирис у суду од алавастра, и пошто је стала крај његових ногу, плакала је и стаде квасити његове ноге сузама које је отирала косом своје главе и целивала је ноге његове мажући их мирисом“ (7, 37–38). После негодовања фарисеја Симона Исус хвали женин поступак: „Зато ти кажем: опраштају јој се греси многи, јер је велику љубав имала, а коме се мало опрашта мало љубави има. А њој рече: опраштају ти се греси … вера твоја спасла те је; иди у миру“ (7, 47–48.50). За разлику од Марка и Матеја прича о помазању не предсказује скору смрт Исусову (Мк. 14, 8: „помазала је унапред тело моје за погреб“), нити представља увод у историју страдања. Иако остаје неименована, жена добија епитет грешнице, њен акт је акт вере и покајања, она целива Исусове ноге и помазује му главу мирисом. Евидентна је значајна карактеризација лика у односу на претходна два Еванђеља. У Еванђељу по Јовану помазање се одвија у Витинији, у граду Марије, Марте и Лазара. Овог пута се наводи да је Марија та која помазује Исуса: „А Марија узевши литар правога нардова скупоценога мира помаза ноге Исусове и обриса његове ноге својом косом“ (12, 3). Овог пута против њеног поступка не буне се ни ученици, ни Симон фарисеј, већ Јуда. Исус пак одговара: „Остави је, она је то сачувала за дан мога погреба“ (12, 7). Овде прича добија нове елементе, жена која помазује Исуса је Марија, Мартина сестра, али она није грешница, нити се каје у сузама, нити је Марија Магдалина.

 

ЗАКЉУЧАК

После прегледа текстова канонских Еванђеља који се односе на Марију Магдалину може се констатовати следеће: једини поуздан податак је да је Марију Магдалину Исус излечио од неке болести и да је она припадала групи жена које су следовале Исусу и биле му верне до краја. Нарочито се истиче улога Марије Магдалине у току страдања и васкрсења Исусовог. Она је свакако један од првих сведока овог чудесног догађаја. Толико се може рећи о њој на основу текстова канонских Еванђеља. Дакле, Марија Магдалина по текстовима Еванђеља није покајана грешница или покајана блудница која се у сузама кајала и тражила опроштај од Исуса. Жена која помазује Исуса у Витинији није Марија Магдалина (евентуално Марија, сестра Мартина по сведочанству Еванђеља по Јовану). Касније повезивање Марије Магдалине са женом која помазује Исуса није немогуће, нарочито ако се Лукина приповест о покајаној грешници повеже са Маријом из које је Исус истерао седам демона. Међутим, све су то конструкти који немају реално упориште у тексту.

 

 

 

Извор: Православље