Da li pogrešno tumačimo Bibliju?

[Милан Меденица :)]

Мене занима зашто је Библија написана тако да мора да се тумачи ? Зашто се Бог није обратио писцима Библије на начин на који ће сви људи на свету недвосмислено разумети шта Он очекује од њих и како треба да живе да би били "изабрани" ?

да би у сваком времену била актуелна и жива реч.

а да се оживи слово, треба ти придуховљен човек који уме да растумачи шта је прочитао, и према томе увек долазиш до истог - тумач, теологија, Црква која држи тајну исповедања вере и Истине.

а Бог не очекује ништа да човек испуни, јер му то није у природи, нити може иједну ствар савршено, па чак ни приближно да испуни али жели само да човек или човечица недвосмислено покаже да жели вечни живот, да жели чистоту живљења и да тако и живи, колико је то људски могуће.

још је обећао да ће све Он и додати, да покаже залог љубави, да осаврши сваку личност Собом. одатле причешћивање и Литургија.

као што је Аца лепо написао, кључ црквеног живота, илити побожног, по Богу, јесте Литургија а њена суштина је свето причешће, илити Сам Бог.

као што видиш, цела суштина Светог Писма се налази у пар реченица и нема потребе да будеш теолог да би разумео, само треба неко да ти сажваће.

[Милан Меденица :)]

Čitam pomalo uvek aktuelnog velečasnog Haringtona. On o objavi i tumačenju kaže da svakako iza Biblije stoji Bog, i da se Bog obraćao Izraelskom narodu.

Čak i u Novom Zavetu, koga su Duhom nadahnuti pisali Izraelci ali sa grčkim uticajem, pa je taj Novi Zavet nama bliži stoga.

Stari Zavet je opet nešto što i psihološki i filozofski leži ljudima Izraelcima tog doba. Pisan njihovim načinom i za njih. Da bi iole shvatili moramo pre svega biti toga svesni, i razmišljati umom jednog Judejca iz vremena od pre par vekova pre Hristosa. Usvojiti reči i pojmove iz tog perioda. Ne bi tada bilo ništa neobično i "nepravedno".

Razmišljao sam da li je prevod Biblije na moderan jezik bolji, ali baš zato što bi se time izgubila autentičnost i pravovernost reči judejskih, treba ostati onako kako jeste.

Pa uzmite glupi engleski ili španski, italijanski....

Pročitajte jednu šekspirovu rečenicu u originalu i prevod na srpski, nije potrebno da budete neki veliki znalci, i shvatićete koliko je svaki prevod siromašan, kada se radi o vrhunskim delima. A kamoli o Bibliji.

Zaista pravi prevodilac je na jedan način i sam autor. Pogotovo je teško pesme prevoditi.

Čitajte pasus Servantesa na španskom i prevode, ili Bokača na italijanskom i prevod. Koliko god bio prevodilac dobar, zaista je teško to dočarati.

Čak i za Njegoša bi bio potreban prevod na savremeni jezik, ali kao pomoć pri čitanju naravno vladikinog neprevaziđenog originala.

što se tiče prevoda Daničića i Karadžića, s obzirom da je prošlo više od 100 godina i da je taj njihov prevod i dalje u upotrebi, njegova univerzalnost i tačnost su svakako bezprimerni.

Ovde bih postavio pitanje našim vrlim teolozima...

Da li je Sveti Duh bivao pomagačem našim učiteljima i prevodiocima, Đuri Daničiću i Vuku St. Karadžiću?? Pokoj im duši i mir.

ти само грешиш што Светом Писму прилазиш за превођење као уметничкој књизи.

она има ту вредност, али тако гледано, та вредност је испразна ако се изгуби суштина реченог.

према томе, прилази се превођењу тако да се превише не компликује живот читаоцу, али да се суштина не изгуби и постане очигледна сваком менталитету, а како је језик очигледан одраз менталитета једног говорног подручја тако сваки превод има очигледне разлике, али је суштински исти.

звучи парадоксално, али је доказ истоветно исповедање вере по свим помесним Црквама иако огромне разлике у језику и менталитету.

[И.стојковић]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1321808226' post='530152]

ти само грешиш што Светом Писму прилазиш за превођење као уметничкој књизи.

она има ту вредност, али тако гледано, та вредност је испразна ако се изгуби суштина реченог.

према томе, прилази се превођењу тако да се превише не компликује живот читаоцу, али да се суштина не изгуби и постане очигледна сваком менталитету, а како је језик очигледан одраз менталитета једног говорног подручја тако сваки превод има очигледне разлике, али је суштински исти.

звучи парадоксално, али је доказ истоветно исповедање вере по свим помесним Црквама иако огромне разлике у језику и менталитету.

У покушају да и овај Миланов одговор, али и остале који се међусобно допуњују саберем, мислим да је узрок међусобних неразумевања око тумачења Светог Писма, најпре у различитом разлогу због кога се одлучујемо да га ишчитавамо.

Неко ишчитава Свето Писмо, јер му је неко посаветовао да обавезно у току дана прочита одређен број страна Старог Завета, одређен број псалми, посланица апостолских, Светог Јеванђеља.Из послушања према саветодавцу, тај неко приступа ишчитавању или из страха због евентуално неурађеног домаћег задатка, или из жеље да при следећем сусрету са саветодавцем не само потврди извршење задатог, већ чак да у блиској будућности сукоби своја сазнања са знањем саветодавца.

Неко ишчитава Свето Писмо, у нади да ће запамтити све оне делове који ће му бити од помоћи да у разговорима потврди сопствено понашање, ето сад и "аргументовано".

Неко ишчитава Свето Писмо како би доказивао контрадикторност самог садржаја, не би ли доказао заблуду читавог хришћанства.

Да не набрајам више различите разлоге, свим наведеним једно је заједничко, а то је да им је разлог читања потврда своје сопствености, или припрема за неку дискусију, где је опет узрок его који захтева победу над другим. Сопственост и его иако би требали бити подложни променама, игноришу ту чињеницу, и захтевају да непроменљиво Свето Писмо, промене и псилагоде, себи. Тако Свето Писмо бива "надограђено" различитим личним пројекцијама, тако такво Свето Писмо нажалост постаје узрок неразумевања, неслоге, расправа па чак и мржње.

Света Литургија је изнад свега, или прецизније речено пре свега. Учествовањем у Светој Литургији, ми смо сваког пута актери свега што је записано у Светом Писму, са предокушајем испуњења коначног Циља, целокупног сједињења са самим Богом, кроз Свето Причешће.

Стога је не препоручљиво већ неопходно, колико год је могуће, стално учествовати у Светој Литургији и стално се Причешћивати. На тај начин, Свето Писмо постаје, да се невешто изразим, наш подсетник како кроз овај живот, како истрајати са свим оним што нам се учини као непремостиво.Подсетник, јер већину записаног можемо проживети преко 150 пута у току једне године (број Светих Литургија) и напојити се и нахранити Њиме, као Једином енергијом која нас је и створила и води нас са Њим и ка Њему. Тада, различитост у преводима Светог Писма, бар што се мирјана тиче, постаје безначајна, јер записано губи особину штива за расправу или самодоказивање, већ постаје једна врста путописа кроз време са корисним саветима.

[NinaD]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1321807659' post='530149]

па ајде да се играмо, немам ништа против greengrin

и шта каже та фамозна реченица о шиби и штедењу, како се то тумачи а како ти то тумачиш?

Odgojila sam dvoje dece. To su danas odrasli ljudi. Roditeljstvo se živi i nema posebnog, a pogotovu ne sažetog recepta. Ovaj savet iz Starog zaveta je dobra opomena svim onim pristrasnim, a pomalo smo to svi, roditeljima da ne bismo došli u situaciju da učinimo vlastitoj deci medveđu uslugu. Naime, često se dešava da roditelj ni sam ne želi da poveruje da njegovo dete čini nešto loše, a time samo propušta priliku da stvar popravi dok je na vreme. Ti si previše obuzet batinama pa vidiš samo tu reč u ovom citatu, mada ja lično ne bih po svaku cenu isključila ni batine, ako su na korist detetu. Pri tome treba napraviti razliku između vaspitavanja i zlostavljanja.

Verovatno ćeš se opet svađati, ali zaista to ne bih želela. Volela bih čuti i tvoje tumačenje ovog citata jer mi je uvek uživanja čitati tumačenja koja napišeš. Bog ti dao svako dobro.

[Милан Меденица :)]

Odgojila sam dvoje dece. To su danas odrasli ljudi. Roditeljstvo se živi i nema posebnog, a pogotovu ne sažetog recepta. Ovaj savet iz Starog zaveta je dobra opomena svim onim pristrasnim, a pomalo smo to svi, roditeljima da ne bismo došli u situaciju da učinimo vlastitoj deci medveđu uslugu. Naime, često se dešava da roditelj ni sam ne želi da poveruje da njegovo dete čini nešto loše, a time samo propušta priliku da stvar popravi dok je na vreme. Ti si previše obuzet batinama pa vidiš samo tu reč u ovom citatu, mada ja lično ne bih po svaku cenu isključila ni batine, ako su na korist detetu. Pri tome treba napraviti razliku između vaspitavanja i zlostavljanja.

Verovatno ćeš se opet svađati, ali zaista to ne bih želela. Volela bih čuti i tvoje tumačenje ovog citata jer mi je uvek uživanja čitati tumačenja koja napišeš. Bog ti dao svako dobro.

лепо, и хвале је вредно подизати децу добрих манира и морала, али свету децу?

али, џаба манири и морал ако нису усељени у Христа, све је то било узалуд - да не заборавимо од самог чињења на коцепт чему све то треба да служи ...

није ми драго што моје писање схваташ као шибу, али лакше ми је што ти тиме нехотично шибајући савест разумом светости Цркве усељавам у наду да нећеш остати у илузији праведности флагелантства.

на крају крајева, ја нисам Апостол Павле да корим нечију савест, али сам као хришћанин позван да "кварим" помисли ка Христу.

с друге стране, баш о томе и говоре ти стихови, а има паметнијих од мене који су то тумачили Духом Светим:

http://www.svetosavl...sli/Misli11.htm

СВЕТИ ТЕОФАН ЗАТВОРНИК

МИСЛИ ЗА СВАКИ ДАН У ГОДИНИ

"Ко жали прут, мрзи сина свога; а ко га љуби, кара га за времена (Приче Соломунове, глава13, стих 24). Оставимо децу, и погледајмо на себе. У односу према сваком, то значи: не штеди себе, него се кажњавај на време. Самосажаљење је корен свих наших саплитања у грех. Онај ко не снисходи себи, увек је утврђен у добру. Изнад свега је потребно да се тело држи у строгој дисциплини, будући да је слуга без разума. Када га море, оно је мирно, а чим му се да само мала олакшица - одмах показује канџе и сева очима похоте. Ипак, добро је што барем не говори. Али, телу се ипак много придаје и измишљају му се свакакве угодности. Чак и наука не може без тога. Но, каква ми је то само наука?"

у преводу, како дете да одговара за фалинке родитеља, зар не треба родитељ да преузме на себе ту одговорност неваспитања и непослушности дететовог јер је неразумно и неуко за прав и здрав живот у светости па одатле и греши, не видевши и не примивши здрав наук личним примером?

а колико је тек онда Бог велики према нама, Његовој непослушној и неукој деци, како нас Син Божји, личним примером, искупљујући назива са Крста, измољавајући код нашег Оца милост и опрост а не правду шибе и казну за почињено називајући нас злима, већ молитвеним заступништвом и Безгрешном милошћу и љубављу пере нас од злог чињења, искупљује самом својом божанском природом, не чак ни делом светог живота тиме што узима наше на себе.

дакле, као што је благословена пракса Цркве снисхођење, милост и љубав према другом а акривија, строгост, према себи - сходно томе и верник треба да се понаша према себи и својој околини.

да Бог учи кажњавању, био би само Праведан, као што и јесте, али не би био и Милостив и тиме нам пекао савест да се управимо ка светости, позивајући нас на покајање, трпећи бесконачно јер схвата да нам је природа несавршена и да мора имати стрпљења и осмеха сваки пут кад направимо грешку. и ко ће нас осудити онда, Безгрешни Бог који искупљује Собом наше уздижући нам понижену природу до светости или ми сами својим чињењем себи правимо муку?

као што нас Бог не призива батинама, већ чак ни не пушта да пијемо и кусамо последицу својих дела него нас уклања од зла, смрти и греха самим тим што је послао Сина Свог да се распне за наша злодела, и опрашта без разлога за хотимично и нехотимично надмудривши нас да будемо добри, да на добро узвратимо још бољим а на зло најбољим, а све то да би убио зло у нама, да нас уздигне изнад зле природе коју смо примили и да видимо да постоји свет изнад реципроцитета око за око и зуб за зуб који је важио у Старом Завету, по тврдоћи срца изабраног народа, и да нас је уселио у Нови Завет, који нам је донео Једини Човекољубац - Љуби ближњег свог као самог себе. и каква је то љубав, смерност и скрушеност самог Бога Оца нашег да Безгрешан саучесништвом Духа Светог отелотвори Свог Безгрешног Сина и дозволи да Га распну за нас!

давши двојаку заповест, да би олакшао подједнако онима који воле ближње и онима који воле Бога, тако је испуњавање прве заповести о љубљењу Бога исто што и испуњавање друге о љубљењу ближњих, јер једна без друге нема тежину.

цела поента је ово:

Јер ако и живимо по телу, не боримо се по телу.

Јер оружје нашег војевања није телесно, него силно од Бога на раскопавање градова, да кваримо помисли

И сваку висину која се подиже на познање Божије, и робимо сваки разум за покорност Христу,

И у приправности имамо освету за сваку непокорност, кад се изврши ваша покорност.

Гледате ли на оно што вам је пред очима? Ако се ко узда да је Христов нека мисли опет у себи да како је он Христов тако смо и ми Христови.

Јер ако се шта и више похвалим влашћу нашом коју нам даде Господ на поправљање, а не на кварење ваше, нећу се постидети.

Коринћанима посланица друга, глава 10, стих 3-8

ево овде и тумачење тих стихова, ниједно оружје борбе против греха и грешника није батина, обрати пажњу на тумачење 4. стиха.

не желим да негирам акривију и према другом, већ желим да је освестим као ПОСЛЕДЊУ дистанцу одбране од греха и то зарад осталих верника од непокајаног грешника, пошто грешник никад сам не тоне.

човек већ ионако већ прима муку за своје недело, гадећи себи савест, осуђујући се на муке, не дај Боже вечне.

http://www.svetosavl...i_Justin/10.htm

или најкраће:

Не одбацујем благодати Божје; јер ако правда кроз закон долази, то Христос узалуд умре.

Галатима посланица, глава 2, стих 21

и на крају, ако децу своју шибамо због њихове грешне природе, сходно заповести коју смо примили о љубави према ближњег да волимо као саме себе, зар онда не бисмо требали да уберемо одговарајућу шибу за одрасле и сами себе ишибамо са истим жаром праведности којим то радимо сопственој деци, да бисмо били праведни и на личном примеру?

али тек бисмо онда згрешили јер бисмо осудили себе на живот јеретичког флагелантства:

http://sr.wikipedia....%BD%D1%82%D0%B8

нажалост, сујета праведности и лицемерје нам то не допушта па се у најбољем случају опоменемо устима, искривљавајући Реч и обрћући благословену праксу Цркве правећи снисхођење себи науштрб акривије НАЈближњем.

да не помињем да покушавано да се стављамо батином на место Судије, судећи другом осуђујемо себе истим јер каквим судом судимо таквим ће нам се судити - тиме правећи и себи муке, па и вечне ...

[NinaD]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1321945457' post='531171]

лепо, и хвале је вредно подизати децу добрих манира и морала, али свету децу?

али, џаба манири и морал ако нису усељени у Христа, све је то било узалуд - да не заборавимо од самог чињења на коцепт чему све то треба да служи ...

није ми драго што моје писање схваташ као шибу, али лакше ми је што ти тиме нехотично шибајући савест разумом светости Цркве усељавам у наду да нећеш остати у илузији праведности флагелантства.

на крају крајева, ја нисам Апостол Павле да корим нечију савест, али сам као хришћанин позван да "кварим" помисли ка Христу.

с друге стране, баш о томе и говоре ти стихови, а има паметнијих од мене који су то тумачили Духом Светим:

Lepo rekoh, uživanje je čitati ovakve tvoje postove kao ovaj prethodni. Morala sam skratiti da ne bih nepotrebno ponavljala ceo tvoj post. Ovo boldovano moram razjasniti, naime, ja jedino za hrišćanski moral znam i jedino mi je takav moral pravilo za život. Nikada nisam tukla decu jer su nešto pogrešili pa da bi ih tako kaznila. Uopšte, ne sećam se da sam ikada kažnjavala decu. Slanje dece na spavanje bez večere, zabrana izlaska da se igraju napolju i slične stvari su mi potpuno strane. Nikada nisam videla svrhu kazni, ako detetu nije jasno u čemu je pogrešilo, a, ako mu je razjašnjeno i ono shvatilo, onda je kazna svakako suvišna. Jedine batine, ako se to i može nazvati batinama, bilo je možda malo po turu kad su bili sasvim mali, još u pelenama, i to ne zbog kažnjavanja već da bi zapamtili da je nešto loše i opasno po njih, kao na primer prilaziti peći ili nešto slično. Ponekad tako mala deca mogu baš da zapnu da diraju nešto što je sasvim opasno za njih i nije uvek lako odvratiti ih od toga, a i boji se čovek da ne iskoriste neki momenat pa baš urade to što su naumili. Na primer, prva stvar koju sam ih naučila kad su počeli da pužu bila je šta znači "pec". Ima tu toliko stvari, zato i kažem da se roditeljstvo živi, a naravno da se pri tome i greši.

[Милан Меденица :)]

Lepo rekoh, uživanje je čitati ovakve tvoje postove kao ovaj prethodni. Morala sam skratiti da ne bih nepotrebno ponavljala ceo tvoj post. Ovo boldovano moram razjasniti, naime, ja jedino za hrišćanski moral znam i jedino mi je takav moral pravilo za život. Nikada nisam tukla decu jer su nešto pogrešili pa da bi ih tako kaznila. Uopšte, ne sećam se da sam ikada kažnjavala decu. Slanje dece na spavanje bez večere, zabrana izlaska da se igraju napolju i slične stvari su mi potpuno strane. Nikada nisam videla svrhu kazni, ako detetu nije jasno u čemu je pogrešilo, a, ako mu je razjašnjeno i ono shvatilo, onda je kazna svakako suvišna. Jedine batine, ako se to i može nazvati batinama, bilo je možda malo po turu kad su bili sasvim mali, još u pelenama, i to ne zbog kažnjavanja već da bi zapamtili da je nešto loše i opasno po njih, kao na primer prilaziti peći ili nešto slično. Ponekad tako mala deca mogu baš da zapnu da diraju nešto što je sasvim opasno za njih i nije uvek lako odvratiti ih od toga, a i boji se čovek da ne iskoriste neki momenat pa baš urade to što su naumili. Na primer, prva stvar koju sam ih naučila kad su počeli da pužu bila je šta znači "pec". Ima tu toliko stvari, zato i kažem da se roditeljstvo živi, a naravno da se pri tome i greši.

сестро, нико те није питао да се правдаш или исповедаш а пишеш нешто што нема везе са оним што сам ја писао.

ја ти само написах да је узалуд васпитавати и подизати децу ако нису усељена у Христа ... нисам те ни питао како ни шта си радила са својом.

[NinaD]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1322160322' post='532520]

сестро, нико те није питао да се правдаш или исповедаш а пишеш нешто што нема везе са оним што сам ја писао.

ја ти само написах да је узалуд васпитавати и подизати децу ако нису усељена у Христа ... нисам те ни питао како ни шта си радила са својом.

Imala sam osećaj da se pogrešno razumevamo, a približno isto mislimo pa sam zbog toga malo šire objasnila. Ovo boldovano potpisujem.

[Aletheia]

Slažem se u potpunosti. Među apostolima Juda beše jedini obrazovan, a ništa nije razumeo.

Kako znaš da je Juda bio jedini obrazovan, i šta smatraš pod 'obrazovanjem?' Čisto pitam.

[Gaša]

Ne mogu da razumem (za sada,nadam se)zbog čega je Isus prokleo smokvu kad joj nije bilo vreme radjanja?

Može li se na ovoj temi postaviti to pitanje,ili da pitam na nekoj drugoj?

[И.стојковић]

Ne mogu da razumem (za sada,nadam se)zbog čega je Isus prokleo smokvu kad joj nije bilo vreme radjanja?

Može li se na ovoj temi postaviti to pitanje,ili da pitam na nekoj drugoj?

То је из Новог Завета, па самим тим не припада овој теми.

Постоје већ нека размишљања и одговори, а ако не нађеш. покушаћу да Ти доставим линкове на ПП..,

[И.стојковић]

Опрости Гашо, тек сад спознах да је читава Библија у питању, а не само стар завет....Зато потрудићу се сам да Ти линкујем много мудрије од мене који су о томе већ писали и говорили

[Gaša]

Опрости Гашо, тек сад спознах да је читава Библија у питању, а не само стар завет....Зато потрудићу се сам да Ти линкујем много мудрије од мене који су о томе већ писали и говорили

Hvala.

Zaista bih voleo da saznam,ja sam traži, našao sam da smokva predstavlja izraelski narod,ali nisam naišao na pojašnjenje zašto je prokletstvo na smokvu bačeno,a nije ni mogla da radja jer joj nije bilo vreme za radjane kao što sam Jevandjelist Marko kaže.

[Gaša]

^{Danas sam tražio razna objašnjenja i tumačenja ovog Hristovog dela-da prokune neradjajuću smokvu i nigde nisam naišao na objašnjenje zašto je smokva prokleta kad joj nije vreme da radja...Postoje objašnjenja o smokvi kao simbolu izraelskog naroda koji nije davao svoje plodove već je u vreme Isusovog dolaska bio sasušen i jalov..}

^{Ali,moje pitanje se odnosi na smokvu koja ne radja kad joj uopšte nije vreme da radja plodove.Ne može se očekivati da nešto daje svoje plodove kad mu nije vreme davanja tih plodova zar ne?Jer je zapisano U Bibliji,sve ima svoje vreme,vreme kada se radja,vreme kada se umire,vreme kada se seje i vreme kada se žanje...}

^{Moram priznati da ovo pitanje koje mi dolazi,da mi ne daje mira i utiče na i inače ne baš jaku veru.Zato se nadam i molim za pomoć pri ovom pitanju.}

[Zawisza]

Interesantno, ja sam započeo bio sličnu temu na "Poukama". Pitao sam- zašto je Isus prokleo smokvu kad je jednostavno mogao da učini da ona rađa?