Рат је каснио недељу дана

[ристМико]

Рат је каснио недељу дана

Мало познате чињенице уз седамдесету годишњицу од избијања Другог светског рата: зашто је Хитлер 25. августа 1939. године у 19 сати изненада повукао наредбу за напад на Пољску коју је издао тог дана у 15 часова и два минута?

Немачки војници у походу на Пољску

У обиљу чињеница и података објављених поводом седамдесете годишњице од избијања Другог светског рата нашло се, и после свега, оних мање знаних или сасвим непознатих.

Знало се, на пример, да је Хитлер одавно планирао, и темељно припремао агресију на Пољску, али не и да је напад, који је представљао увод у највећу трагедију двадесетог века, и ратно пустошење планетарних размера, требало да почне 26. августа, а не, како се то догодило, 1. септембра 1939. године.

Уз границу према Пољској већ је била сконцентрисана немачка војна сила, кад је нацистички диктатор, 25. августа, у 15 часова и два минута издао наредбу за напад, коју је потом, изненада, повукао у 19 сати истога дана: педесет и четири дивизије, са милион и по војника, 3.600 оклопних возила и 1.500 авиона.

Изненадном наредбом заустављена је ратна машинерија која је већ била у покрету, али не и једна војна јединица чији задатак је био да освоји неки стратешки важан железнички тунел на југу Пољске. До ове формације фирерова наредба, из ко зна којих разлога, наводно није на време стигла. Тако су војници Вермахта у зору 26. августа, без икаквог отпора, окупирали тунел и оближњу железничку станицу на пољском тлу.

Нацисти су се, преко једне специјалне делегације, потом званично извинили Пољацима због 'граничног инцидента', сваљујући кривицу на неког 'неурачунљивог официра'”.

Иако је, дакле, још 25. августа све било спремно за остваривање „плана Вајс”, шифрована ознака за напад на Пољску, Хитлера су мучиле неке непознанице. Није био, наиме, начисто с тим како ће се у случају напада понашати, и шта ће предузети, Велика Британија и Француска, пољске савезнице, и како ће се „позиционирати” његов пријатељ Бенито Мусолини: Италија је, у његовим плановима, представљала силу која би могла да блокира британску морнарицу у Средоземљу.

У Хитлеровом кабинету владала је тога дана велика напетост и нервоза. Фирер је био окружен једним бројем нацистичких главешина и генерала. У једном часу питао је до када мора издати наредбу за напад, да би до њега, како је било планирано, дошло у освит зоре. Из генералштаба су му одговорили: до 15 часова.

Вођи рајха остало је још, пре него што изда наредбу, да прими британског амбасадора Невила Хендерсона. Трећи рајх је спреман, рекао је „великодушно” амбасадору, да гарантује егзистенцију британске империје и да јој прискочи у помоћ, где год, и кад год буде требало. Уз један услов: да Лондон „аминује” напад на Пољску.

На крају разговора с амбасадором одглумио је сентименталност: он је, нагласио је патетично, „уметник, сликар, а не политичар”, и кад буде решено „пољско питање” он ће, ето, моћи да се „посвети уметности”.

Британски амбасадор још није стигао да напусти зграду у којој се налазио канцеларов уред, а Хитлер је, са два минута закашњења у односу на термин који му је „одредио” генералштаб Вермахта, у 15 часова и два минута издао напад да се „Пољска уништи”.

Био је, очигледно, уверен да Британци неће „мрднути прстом” и да само „блефирају” тврдећи да ће стати на страну Пољака. Три сата после издавања наредбе за напад на Пољску, стигла је вест из Лондона: Велика Британија је демонстративно потписала споразум о војном савезу са Пољском. Лондон, дакле, не блефира?

Кратко време после тога, уследило је ново, такође неугодно, изненађење. Италијански амбасадор предао је фиреру Мусолинијево писмо: Италија ће, у случају напада на Пољску, остати неутрална.

Хитлер је био ван себе. Његов шеф пропаганде Јозеф Гебелс записао је да је „фирер просто урлао”.

Издао је после тога (да ли због свега тога?) нову наредбу: да се, потхитно, заустави покрет стравичне ратне машинерије. За кратко. Хитлер је 1. септембра 1939. године, нешто после десет сати, обелоданио у Рајхстагу нацији и свету да су трупе Вермахта тог јутра у 5.45 прешле пољску границу и „кренуле у – контранапад”.

И једно и друго је било погрешно. И „контранапад” – никаквог пољског напада није било, нацисти су га сами инсценирали – и време: напад на Пољску почео је сат раније него што је то Хитлер рекао.

Детаљи који нису имали утицаја на пакао који је уследио: Трећи рајх је, уз помоћ својих савезника, ушао у најкрвавији рат у историји цивилизације против 54 државе, рат који је трајао 2.194 дана. У биткама од Мурманска и Марсеја, Токија и Торбрука, учествовало је 110 милиона војника. Пало је између шездесет и седамдесет милиона жртава. Међу њима и милион и седам стотина са простора ондашње Југославије – после Пољске (укључујући и пољске Јевреје) и Совјетског Савеза, процентуално највише у односу на укупан број становника из 1939. године.

Мирослав Стојановић

Извор:Политика

[коЖељ њацИ]

Југословена је погинуло по неким статистикама од два ипо милиона до 4 милиона.

[коЖељ њацИ]

Милион и седамстотина хиљада су само жртве са простора Јасеновца и Велике Градишке.

[ристМико]

?????? ? ???????????? ?????? ?? ???? ????? ?? ???????? ????????? ? ?????? ????????.

?? ??? ???? ??????? ???? ?????????? ? ????????? ? ????? ????? ???? ??. ?? ?? ???? ???? ?? ??

?????? , ???????????? ????? ?????? ? ???????? ??? ??? ???? ???? ?? ???? ????? ??????? ??????.

????? ??? ??? ? ?????????? ? ???? ?? ?????? ????? ???? ?????? ??????? ... ????? ??? ?? ? ? ????

???? ?? ????? ?? ?????? ?? ???? ????? ?????? ?? ??????...