Ивањско цвеће ?

[dasho3]

Помаже Бог,

Да ли ми може неко рећи више о обичајима везаним за Ивањдан ? Врло је познато плетење венаца али ми није јасно рецимо чему се стваљају венци на гробље ?

О том обичају а и другим обичајима за време овог великог празника волео бих чути. Понајвише о времену и узроку настајања ?

Праштајте...

[dasho3]

Као помоћ при дискусији пронашао сам пар речи на овом сајту http://www.spc-altena.de/kyrill/ebene03/eb3_hs5_us06.html 

  ИВАЊДАН

Na ovaj dan se od ivanjskog i drugog livadskog cveća pletu venci. Njima se kite hrišćanski domovi, zgrade i obori. Ovi venci se stavljaju na zgrade pored đurđevdanskih krstova. Venac cveća simvolizuje lepotu prirode koju je Bog stvorio i čoveku darovao na uživanje i korišćenje. Cveće u vencu podseća hrišćanina da njegov život treba da bude ukrašen vrlinama i dobrim delima i da na kraju svoga života zasluži večni venac u Carstvu nebeskom.

0212_rolleyes

http://www.spc-altena.de/kyrill/ebene03/eb3_hs5_us06.html

[obi-wan]

Pre svega, dobrodosao na forum... 0212_rolleyes

[dasho3]

Хвала на добродошлици, дуже време вас већ пратим, више волим да читам него да се укључим у неки разговор али ето дошло је време и за то. Пронађох још нешто:

....

Текстови су из Енциклопедије Новог Сада /свеска 9/.

Ивањдан и обичаји

(у Новом Саду и околини)

-

-

-

-

http://www.vojvodinacafe.rs/forum/religija/verski-praznici-i-obicaji-5172/

[Зорица екс Милева]

.hvala. za trud, svakako nam je radost što si ovdje s nama i doprinosiš svojim radom i učešćem u onome što mi jesmo. DOBRODOŠAO! 0409_feel

[dasho3]

Питам се да ли данас ми треба да заборавимо на обичаје које имају корен из паганског наслеђа или нам то треба бити традиција,култура па и спољни оглед наше Вере. Чини ми се да је доста нерешено шта су у ствари наши обичаји.

0409_feel

Хвала на добродошлицама али бих више волео да неко подели неку информацију везану за ову тему.

[dasho3]

"...Зарад цјелокупног сагледавања старословенског многобоштва, осим врховних словенских богова, неправедено би било не поменути макар и друга паганска божанства односно "пребожанства" која не припадају самом многобожачком пантеону, али су и даље значајно присутни и у нашим легендама и у топонимима из нашег окружења.

На примјер, Јарило је словенски митолошки и ритуални лик повезан с идејом плодности, прије свега, прољећне, али и полне моћи. Посебно уважавана улога Јарила јесте у бројним пољопривредним обредима и ритуалима, нарочито у првим прољећним и љетњим радовима, као што су прва бразда, прва сјетва, први откоси, прва мужа, прво засјецање чокота, прва убрана воћка, којима се и дан-данас придаје мистични ефекат на селу. Затим, прасловенска ријеч "јарити" означава оплођавати и распаљивати, па се доводи у контакт са најархаичнијим култним обредом добијања тачније "вађења живе ватре", помоћу трења два дрвцета, обично храстовог, липовог, лесковог. Зато, можемо успоставити контакт између Петровских поклада и карневала око ватре у Бјелорусији и са код нас сачуваним Ивањданским ватрама паљеним на узвишењима изнад насеља. Али, на Ивањдан није се његовао само култ ватре као плодотворне и животворне потенције, већ се и брало љековито и магично биље, за које се управо вјеровало да у љетњем солстицијуму посједује највећу исцјелитељску и магијску и чаробну моћ. Иначе, занимљиво је да је Јарило његовао и близаначки култ. Сачуван је у опречним позицијама живота, као што су рађање-смрт, сан-јава, дан-ноћ, мушко-женско, и тако је приказиван у вашарским и карневалским игроказима...."

ALEKSANDAR B. LAKOVIĆ

http://www.slowianskawiara.pl/indexserbia.html