dasho3 Написано Јул 6, 2011 Пријави Подели Написано Јул 6, 2011 Помаже Бог, Да ли ми може неко рећи више о обичајима везаним за Ивањдан ? Врло је познато плетење венаца али ми није јасно рецимо чему се стваљају венци на гробље ? О том обичају а и другим обичајима за време овог великог празника волео бих чути. Понајвише о времену и узроку настајања ? Праштајте... Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
dasho3 Написано Јул 6, 2011 Аутор Пријави Подели Написано Јул 6, 2011 Као помоћ при дискусији пронашао сам пар речи на овом сајту http://www.spc-altena.de/kyrill/ebene03/eb3_hs5_us06.html ИВАЊДАН Na ovaj dan se od ivanjskog i drugog livadskog cveća pletu venci. Njima se kite hrišćanski domovi, zgrade i obori. Ovi venci se stavljaju na zgrade pored đurđevdanskih krstova. Venac cveća simvolizuje lepotu prirode koju je Bog stvorio i čoveku darovao na uživanje i korišćenje. Cveće u vencu podseća hrišćanina da njegov život treba da bude ukrašen vrlinama i dobrim delima i da na kraju svoga života zasluži večni venac u Carstvu nebeskom. 0212_rolleyes http://www.spc-altena.de/kyrill/ebene03/eb3_hs5_us06.html Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
obi-wan Написано Јул 6, 2011 Пријави Подели Написано Јул 6, 2011 Pre svega, dobrodosao na forum... 0212_rolleyes "Ви морате упознати земаљско да би сте га волели, а Божанско се мора волети да би се упознало." Паскал "Свако искључиво логичко размишљање је застрашујуће: без живота је и без плода. Рационална и логична особа се тешко каје." Шмеман "Always remember - your focus determines your reality." Qui-Gon Jinn Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
dasho3 Написано Јул 6, 2011 Аутор Пријави Подели Написано Јул 6, 2011 Хвала на добродошлици, дуже време вас већ пратим, више волим да читам него да се укључим у неки разговор али ето дошло је време и за то. Пронађох још нешто: .... Текстови су из Енциклопедије Новог Сада /свеска 9/. Ивањдан и обичаји (у Новом Саду и околини) - - - - http://www.vojvodinacafe.rs/forum/religija/verski-praznici-i-obicaji-5172/ Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Зорица екс Милева Написано Јул 6, 2011 Пријави Подели Написано Јул 6, 2011 .hvala. za trud, svakako nam je radost što si ovdje s nama i doprinosiš svojim radom i učešćem u onome što mi jesmo. DOBRODOŠAO! 0409_feel Погледа Отац с Небеса и виде ме сва у ранама од неправде људске, и рече, не свети се.Коме да се светим Господе? Поворци стада, што иде на заклање? Свети ли се лекар болесницима, што га са самртничке постеље руже? Коме да се светим? Снегу, што копни и трави што се суши? Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
dasho3 Написано Јул 6, 2011 Аутор Пријави Подели Написано Јул 6, 2011 Питам се да ли данас ми треба да заборавимо на обичаје које имају корен из паганског наслеђа или нам то треба бити традиција,култура па и спољни оглед наше Вере. Чини ми се да је доста нерешено шта су у ствари наши обичаји. 0409_feel Хвала на добродошлицама али бих више волео да неко подели неку информацију везану за ову тему. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
dasho3 Написано Јул 6, 2011 Аутор Пријави Подели Написано Јул 6, 2011 "...Зарад цјелокупног сагледавања старословенског многобоштва, осим врховних словенских богова, неправедено би било не поменути макар и друга паганска божанства односно "пребожанства" која не припадају самом многобожачком пантеону, али су и даље значајно присутни и у нашим легендама и у топонимима из нашег окружења. На примјер, Јарило је словенски митолошки и ритуални лик повезан с идејом плодности, прије свега, прољећне, али и полне моћи. Посебно уважавана улога Јарила јесте у бројним пољопривредним обредима и ритуалима, нарочито у првим прољећним и љетњим радовима, као што су прва бразда, прва сјетва, први откоси, прва мужа, прво засјецање чокота, прва убрана воћка, којима се и дан-данас придаје мистични ефекат на селу. Затим, прасловенска ријеч "јарити" означава оплођавати и распаљивати, па се доводи у контакт са најархаичнијим култним обредом добијања тачније "вађења живе ватре", помоћу трења два дрвцета, обично храстовог, липовог, лесковог. Зато, можемо успоставити контакт између Петровских поклада и карневала око ватре у Бјелорусији и са код нас сачуваним Ивањданским ватрама паљеним на узвишењима изнад насеља. Али, на Ивањдан није се његовао само култ ватре као плодотворне и животворне потенције, већ се и брало љековито и магично биље, за које се управо вјеровало да у љетњем солстицијуму посједује највећу исцјелитељску и магијску и чаробну моћ. Иначе, занимљиво је да је Јарило његовао и близаначки култ. Сачуван је у опречним позицијама живота, као што су рађање-смрт, сан-јава, дан-ноћ, мушко-женско, и тако је приказиван у вашарским и карневалским игроказима...." ALEKSANDAR B. LAKOVIĆ http://www.slowianskawiara.pl/indexserbia.html Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Препоручена порука