Епархија западноамеричка

[И.стојковић]

Епископ Јустин у посети Епархија западноамеричкој

1. септембар 2009 - 10:36

Његово Преовештенство Епископ тимочки Г. Јустин, у пратњи домаћина Његовог Преосвештенства Епископа западноамеричког Г. Максима, посетио је 29. и 30. августа 2009. годину српске парохије у Северној Калифорнији Епархије западноамеричке.

Извор: Епархија западноамеричка

[Guest]

Посета Српској заједници Светог цара Лазара на Хавајима

Српска православна заједница, мисија Светога Лазара Косовскога на Хавајима, имала је о Спасовдану прилику да усрдније учествује у богослужењима која је служио Епископ Западноамерички Максим уз саслужење протојереја Блашка Параклиса, пароха из Оранџ Каунија, који је дугогодишњи администратор ове заједнице.

У суботу 3. јуна Света Литургија је служена у Руској парохији Мајке Божије Иверске, а у недељу, 4. Јуна, у Грчкој парохији Светога Константина и Јелене у Хонолулу, уз саслужење месног свештеника. Свака посета српског епископа или свештеника права је радост за наше земљаке који, иако живе на прелепом природом и климом обдареним Хавајима, ипак осећају огромну удаљеност од роднога краја. Једино је Црква у стању да премости баријере, приближи им Царство Божије и тиме и мајку Србију, кроз молитве и поуке на свом матерњем језику.

После Свете Литургије, ручка и разговора у сали грчке парохије, српски парохијани су отишли до Аламоана парка на поподневни пикник уз српски роштиљ и српску музику. То је историјско место за хавајске Србе. Наиме, на том месту је основана парохија Светога цара Лазара, сада већ далеке 1990. године. Том приликом је свако од наших људи донео по једну икону које су постављене око великог дрвета како би дочарали српско-православни амбијент. Тада се, после предавања Блашка Параклиса, представника епархије, прешло на дискусију о оснивању мисионарске парохије. У моменту када је Блашко упитао коме светитељу би желели да посвете своју заједницу, икона Светог цара Лазара се померила и пала на траву. Сви су схватили знак и лако одлучили коме да посвете своју литургијско-молитвену заједницу.

Данас на Хавајима живи око 70 српских душа, углавном породичних људи. Велику наду даје податак да се у последњих неколико година родило доста деце који могу бити будућност и залог наше заједнице на прелепим Хавајима.

Извор: Епархија западноамеричка

[Guest]

Епархијски дани у Западноамеричкој епархији

Епископ Максим и архимандрит Василије

У петак 3. септембра, Епархијски дани 2011. у Западноамеричкој епархији Српске Православне Цркве отпочели су сабором свештенства. Епископ Максим, домаћин овог годишњег догађаја, архиепископ Санфранцискански Кирил (Руска Загранична Црква), епископ Лос Анђелеса и Запада Јосиф (Антиохијска Патријаршиј) и епископ Новограчанички Лонгин, заједно са свештенством из цијеле јужне Калифорније и Западноамеричке епархије сабрали су се у српској цркви светог Стефана у Алхамбри да чују ријеч специјалног госта, архимандрита Василија Гондикакиса са Свете Горе.

Након вечерње службе, око 200 вјерних окупило се да чује предавање архимандрита Василија на тему Света Гора.

Епархијски дани трајали су од 2. до 4. септембра.

извое : Радио Светигора

фотографије : Епархија западноамеричка

[Guest]

Нови парох у Аркадији у Калифорнији

10. Новембар 2011 - 9:30

Парохијани цркве Христа Спаситеља у калифорнијском граду Аркадији 6. новембра 2011. године радосно су дочекали свог новог пароха, оца Стевана Ковачевића. Свету Архијерејску Литургију служио је Преовећени Епископ западноамерички Г. Максим.

Source: www.westsrbdio.org

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

Трећи годишњи Свеправославни скуп свештенства у Данлапу, Калифорнија

12. Децембар 2011 - 13:14

Свеправославни скуп свештенства одржан је од 6. до 8. децембра 2011. године на имању Св. Николе и одмаралишту у Данлапу, Калифорнија (поред Фресна). Заједно са 60 свештеника скупу су присуствовали архијереји разних православних јурисдикција у Калифорнији: Митрополит Герасим (Грчка Православна Црква), Епископ Максим (Српска Православна Црква), Епископ Венијамин (Православна Црква у Америци), а Епископ Јосиф (Антиохијска Православна Црква) и Архиепископ Кирил (Руска Православна Загранична Црква) нису присуствовали овом скупу због већ уговорених обавеза.

Скуп који који се бавио литургијским темама отворио је протојереј А. Каливас, професор емеритус на предмету Литургика, Академија Часног Крста у Масачусетсу.

Извор: Епархија западноамеричка

[Guest]

Савиндан у Њујорку

31. Јануар 2012 - 9:06

У недељу 29. јануара 2012. године прослављена је слава српског храма Светог Саве у Њујорку. Том прииком свечано литургијско славље предводио је Његово Преосвешетнство Епископ западно-амерички Г. Максим, уз саслужење старешине храма о. Ђокана Мајсторовића, o. Владислава Радујковића, гостију из Богословије Св. Тихона и двојице ђакона.

После Свете Литургије освештан је и преломљен славски колач, којег су заједно са Владиком Максимом окретале десетине руку дјеце-ученика Недељне школе, који су потом извели предиван светосавски програм. Ђацима су се придружили и ученици Школе српског језика која дјелује при Српском Клубу у Квинсу.

Извор: Црква Светог Саве у Њујорку (фотографије Горан Вељић

[Guest]

Прва канонска и пастирска посета Епископа западноамеричког Максима Мексику

02 среда мај 2012

Posted by radiosvetigora in Вијести, Из Цркве

≈ Оставите коментар

У периоду од 26. до 29. априла текуће године, у првој званичној и историјској посети Православним верницима у држави Мексико били су епископ Западноамерички Максим и протојереј Блашко Параклис. У Мексико сити су стигли у петак, 26. априла 2012. године. Пастирско-епископска одговорност западноамеричког епископа за српске исељенике на мексичкој територији има своје упориште у одлуци Светога Архијерејскога сабора.

У настојању да се одржи сабрање и сусрет са нашим православним сународницима у време пасхалног периода, несебичну помоћ је пружио месни Епископ Алејо (егзарх у име Православне Цркве у Америци – OCA), који је епископа Максима и позвао у посету и указао му авраамовско гостопримство. Добротом Владике Алеха, била су два литургијска сабрања у саборној цркви Вазнесења Господњег, у суботу и недељу. Његова епархија ове године слави четрдесет година од оснивања (http://ocamexico.org/).

У својству Епископа Западноамеричкога и као представник Српске Православне Цркве за Дијаспору епископ Максим се обратио Министаству вера и дијаспоре. Наши сународници који живе у том граду и околини су обавештени да ће у наведене дане бити служена Света Литургија на српском језику.

Православни житељи Мексика имају три епископа: грчког Атинагору, Антиохијског Антонија и OCA Алеха. Постоји руски манастир, под јурисдикцијом Руске Православне Цркве. Укупан број православних их овој вишемилионској земљи није сасвим познат али се рачуна да их има до педесет хиљада. Православље овде има будућност уколико се ослободи ”јурисдикционих” свеза.

Током ове посете, водич је био Авраам (Абрахам), студент са Светотихоновске академије, родом из Мексика. Први дан, петак 27. априла, био је врлодинамичан. Владика Алехо (OCA црква) је госте у поноћ сачекао на аеродрому, а следећег дана је гостима показао своју саборну цркву и ужи центар Мексико Ситија знаменитости, тврђаве и музеје. Владика Алехо је диван човек и епископ кога краси смирење, љубав и пажња према ближњима. Око себе има млађе свештенике Мексиканце, а госте је сместио у кући његове сестре Хулије, која је одмах првога дана гостима за обед спремила чикен тортиљу.

Због болести, овој првој српској званичној црквеној посети Мексику није се придружио српски амбасадор у Мексику, г. Зоран Станојевић, који је ипак успео да извести наше сународнике о овој посети. У петак вече, епископи су били у посети код антиохијског архиепископа Антонија, који је својевремено, педесетих година прошлога века, студирао у Јелади са нашим блаженопочившим патријархом Павлом.

У суботу је епископ Максим са неколико свештеника служио у OCA катедрали. Због заузетости српски верници нису стигли, али је сусрет с њима одржан у недељу, захваљујући руском јеромонаху Нектарију који је позвао Србе које познаје и који су обећали да ће следећи пут доћи у знатно већем броју.

У Недељу Мироносица је служена Света Литургија са почетком у 10 часова. На крају Литургије месни Епископ Алехо је поклонио Епископу Максим Јеванђеље на шпанском, док је еп. Максим узвратио поклонивши панагију и орден Светога Саве.

* * *

Уједињене државе Мексика, или популарније, Мексико, својим границама се додирују са Северним Тихим океаном на западу и југу, а са Сједињеним америчким државама на северу. На југоистоку су окружене Карибским морем, Гватемалом и Belize. Мексички залив је на истоку. Ова земља има богату културу и велика је туристичка дестинација.

Мексико је врло необична земља. Званични назив је: Estados Únidos Mexicanos. Мексиканци су први увели у свет: чоколаду, кукуруз и љуте сосове (chilies). Прву су штампарију имали у северној Америци (1539) као и најстарији универзитет у Северној Америци. Њихова граница са САД је друга по величини у свету. После Бразила имају највећу католичку популациију. Мексико је лоциран у ”ватреном обручу”, односно у можда најтруснијој зони и са највише вулкана: транс-мексички вулкански појас од истока ка западу земље. Иначе, скоро три пута је већи од Тексаса, а само десет земаља имају више становника од њих – 110 милиона. Пружа се на 2 милиона квадратних километара. Сам Мексико Сити, у коме су неописиве саобраћајне гужбе, лоциран је на рушевинама астешког града Tenochtitlán, најстарији је град у Северној Америци и један од највећих на свету. Срећом, има пуно паркова, где се може наћи хладовина и предах. Европљанима Мексико изгледа као трећи свет, као сиромашна земља у развоју, док је јужноамеричке земље сматрају за напредну, понајвише зато што се граничи са САД. Иначе, Мексико је шеста земља на планети по производњи нафте, имају слободну тржишну економију. Мексико сити је на великој надморској висини, што код посетилаца може да изазове тегобе (притисак, пуцање капилара и сл.). Кажу да је разлог зашто папа није посетио Мексико Сити управо велика надморска висина.

Савремени Мексиканци су уникатна мешавина многих древних цивилизација, међу којима су Олмеци, Запотеци, Толтеци, Маје, Астеци, Инке, Африканци, Французи и Шпанци. Цивилизација им почиње негде у 20.000. години пре Христа. Када је конквистадор Кортес стигао 1519. Астеци су помислили да дошао њихов бог, Quetzalcoatl, па су му понудили божанско пиће: топлу чоколаду. Око 60% модерних Мексиканаца је ”mestizo” (Indian-Spanish), 30% су Индијанци… Говоре шпански али имају 50-так дијалеката. Meксико је под шпанском влашћу или контролом био око 300 година док Мексиканци нису, предвођени свештеником Хидалгом, подигли устанак против Шпанаца 16. септембра 1810. Тако њега скоро сви сматрају за оца модерног Мексика. Тексас је био провинција Мексика, али се осамосталио 1836. године, што је изазвало рат у Сједињеним државама (1836-1838). Када су у мексичко-америчком рату изгубили, морали су заузврат да продају Американцима Калифорнију, и то врло јефтино. Нису знали тада још да у Калифорнији има злата. Године 1910. под вођством Емилијана Запада и Панче Виле, Мексички сељаци су устали против свог диктатора Порфирија Дијаза, и почео је десетогодишњи рат са жрвама од милион људи. Ћићеница (Chichen Itza) пирамида у Мексику спада међу 7 светских чуда. Ипак, не треба заборавити чињеницу да је стопа криминала јако висока, за шта не требају званична саопштења; довољно је погледати високе зидове по врху опасане жицом као и на улицама полицајце са панцирима. Многи чак држе прозоре заковане, што повлачи питање проветравања.

Гостољубивост, традиционалност, живост, отвореност… особине су које, заједно са знаменитостима и био-различитостима (богата флора и фауна), доприносе да Мексико буде једна од најпосећенијих земаља света. Икона Богородице од Гвадалупе (Nuestra Señora de Guadalupe) је једна од најпопуларнијих и најпосећенијих римокатоличких светилишта.

Поједини амерички документи говоре да је први српски усељеник стигао у Америку тачно септембра 1815. Био је то Ђорђе Шагић, рођен у Аустроугарској 30. априла 1795. године од родитеља Србијанаца који су дошли у таласу велике сеобе Срба под притиском Турака. Он се 1815. године у Хамбургу укрцао на брод за Филаделфију. Његово ступање на тло Америке, узима се као почетак новије сеоба Срба у Америку. Име Ђорђа Шагића, који је у новој земљи добио ново име Џорџ Фишер, важно је и због тога што је за шездесет година живота у Америци Фишер постао врло угледан Американац, а двадесет година је живео у Мексику и Тексасу. Када је Калифорнија уступљена САД, у време златне грознице, Фишер се сели у Сан Франциско где је постао секретар земљишне комисије. До своје смрти 1873. Џорџ Фишер је био је и судија, а и почасни конзул Грчке у Сан Франциску. Сахрањен је у Сан Франциску. Најважније је, међутим, да је Ђорђе Шагић први у Калифорнији основао малу колонију српских досељеника, која је окупљала и значајан број Хрвата, углавном из Далмације и са јадранских острва.

Извор: Епархија западноамеричка

[Guest]

ВЛАДИКА МАКСИМ У ХИЛАНДАРУ И ПОМОЋ "КРУГА 100"

Хиландар, 27.06.2012.

Његово Преосвештенство Епископ Западноамерички г. Максим посетио је манастир Хиландар на велики празник - Видовдан. Том приликом је пренео поздраве верника из своје епархије који су са великом љубављу и пожртвовањем учествовали у добротворном подухвату "Круг 100" и прикупили, у првој од три годишње акције, 100.000 долара за помоћ обнови Хиландара.

Подстакнути дивним искуством незаборавног поклоничког путовања на Свету Гору Атонску, прошле године (2011) о Видовдану, а које је донело велику духовну корист свима, западноамерички ходочасници су на овом Светом месту вишевековног српског Православног наслеђа, Mанастиру Хиландару, дошли на једну идеју. Гледано из данашњег угла, она није била ништа друго него синергијски сусрет Божије благодати и човековог одговора на позив Свише.

С благословом Епископа Западноеамеричког Максима, који је предводио поклонике из своје Епархије на ово путовање, одлучено је да се спроведе у дело план-апел за прикупљање финансијске помоћи за oбнову Манастира Хиландара. Жеља је била да се скупа са молитвеном подршком и на овај начин помогне настојању Игумана Методија и целог Братства ове Свете обитељи да радови у чудесном манастирском комплексу који је оштећен пожаром из 2004. године буду настављени и довршени.

Ова жива монашка заједница Свете Српске царске Лавре на Атосу својим крсноваскрсним подвигом непрекинуто гаји и негује духовно и културно наслеђе светогорског Предања. Једино захваљујући својој укорењености у том Предању, Хиландар је могао бити и остати најснажнији духовни источник Српског народа, уткан у васцелу Српску историју и културу, можда као ниједна друга српска вредност.

Одмах по доласку сасвим je јасно било да се овде не ради о краткорочним грађевинским радовима, будући да реконструкција оштећених површина Манастира Хиландара захтева врло специфичан рад и знање-вештину у обнови изгорелог дела кроз комплексан начин обнове древних грађевина.

Дирнути гостопримством Игумана и монаха ове Свете обитељи, особито њиховом чврстом вером у Васкрслог Господа, Епископ Максим и г. Рон Радаковић су дали обећање о оснивању ”Круг 100”, који се заснива на трогодишњем прикупљању новца у укупном износу од 300,000. Стотину појединаца или породица из Западноамеричке епархије приложиће $1000 годишње, и на тај начин помоћи обнови Хиландара. Епископ Максим је благословио вођење акције апела Рону Радаковићу, који не само што је прихватио влaдикину молбу, већ је заједно са својом породицом први учествовао у донирању новца за остварење овог циља.

На славу Божију и на радост учесника, oва саборна визија и настојање пројекта ”Круг 100”, успешно је остварена, у току Часног Поста 2012.

И поред дуге и тешке економске кризе која утиче на све нас, стотину верних породица, у свом несебичном и саосећајном дару, приноси своје скромне молитве и новчану помоћ. Приносећи велику благодарност свим благочестивим верницима који су практичном љубављу показали бригу према светосавском наслеђу, овим скромним дописом изражавамо најсрдачнију захвалност и поверење за учествовање у заједничком делу љубави.

У овогодишњу посету Манастиру Хиландару Владика Максим је допутовао у среду, 27. јуна, уочи Видовдана, дочекан од стране Игумана Методија и Братије. Владика је пренео срдачне поздраве свих благочестивих донатора, заблагодаривши Господу на великој милости у остварењу прикупљања првог дела обећања Круга 100.

Потом је Игуман Методије, при обиласку манастирског комплекса показао Владици и присутним гостима предстојеће и завршене радове на реновацији која је у току. Владика је био задивљен успешношћу реконструкције старих здања којима је повраћен изглед првобитне лепоте. Испуњени радосним утисцима из сусрета и приказа напредовања радова на обнови оштећених објеката, сви су кренули у Цркву на свеноћно Бденије које је претходило Светој Литургији на празник Светога Великомученика Лазара Косовскога.

Поводом овог за Србе значајног празника, вођен љубављу према Српском народу, Братију и госте је својом посетом обрадовао старац Василије Гондикакис, бивши игуман манастира Ставрониките и Ивирона. После Евхаристијског Сабрања, уприличена је агапијска трпеза на којој је старац Василије надахнуто говорио на тему ”Православни Хришћани немају непријатеље”

Владика Максим је захваливши се Игуману и свима који су молитвено увеличали ово братско сабрање уз наду да ће тако бити и догодине ако Бог да.

Молимо се Господу да нам дарује довољно свести и љубавне пажње како бисмо Хиландар што је могуће боље сачували за будуће нараштаје, са оним смислом који је он имао кроз хиљаду година његовог постојања.

СПИСАК ДОБРОТВОРА

УЧЕСНИКА ПОДУХВАТА "КРУГ 100"

ЗАПАДНОАМЕРИЧКЕ ЕПАРХИЈЕ

СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ

1. Malena Adzich
   
2. Robert & Kathy Adzich
   
3. Rev. James, Popadija Nina & Dimitri Barfield
   
4. Subdeacon Steven Begovich + In Memoriam
   Michael Begovich
   
5. Dragica, Shari, Nikola, Katarina Blagojevic
   
6. Eli & Mary Bogdanovic
   
7. Don & Jasmina Boulanger
   
8. Gene & Nelda Bowan
   
9. Zorka Bozic
   
10. Radmilo & Roula Bozinovic
    
11. Diana Cucuk-Brkic
    
12. Burge Family
    
13. Steve & Laura Burge
    
14. George & Jeri Chalich
    
15. Don & Maxine Chuck
    
16. Milo & Dolores Colich
    
17. Gavrilo Cucuk
    
18. V. Rev.Vasilije & Protinica Sretenka Cvijanovic
    
19. Family Cvjetkovic - Milena, Pavo, Bosiljka,
    Zoran, Veliborka, David & Sophia
    
20. Steven Davidovich
    
21. William & Alicia Davidovich
    
22. Zoran Dimitrijevic
    
23. Vitko, Snjezana, Sandra & Sara Dekic
    
24. Ratko Djekich
    
25. Peter Djokovich
    
26. Neno Djordjevic
    
27. Miroslav & Marie Djordjevich
    
28. Sveta & Mira Djuric
    
29. Milorad & Ljiljana Dragovic
    
30. Stevo & Ana Ducic and
    Vladan & Olga Bataveljic + In Memoriam
    Marko & Bozana Duchich
    
31. Tom C. Dyke
    
32. Slobodan & Margaret Galeb
    
33. V. Rev. Miladin Garich
    
34. Igor & Miriam Gavrilkin
    
35. Brian & Marilyn Gerich
    
36. Vuk & Nina Glavas
    
37. John & Valerie Glover
    
38. Mico & Teresa Golubovich
    
39. Dragoslav Grbovic &Jelena-Pjesivac Grbovic
    
40. John & Jan Ivankovich
    
41. Zvezde Jakovleski & Sredoje Jontulovich
    
42. Dragan & Angelia Jovanovic
    
43. Sasa Jovic
    
44. V. Rev. Slobodan & Protinica Djurdjina Jovic
    
45. Dusko Jovicic
    
46. Pauline Komnenich
    
47. Don & Bitsy Kosovac
    
48. Krakovic Family
    
49. Donald & Marlene Kral
    
50. Paul & Barbara Kral
    
51. Vukasin Krtolica + In Memoriam
    Radmila Krtolica
    
52. Peter Kujachich
    
53. Konstantin Lobodovsky + In Memoriam
    Predrag Lubura
    
54. Rade & Milosava Malkovich + In Memoriam
    Borka Malkovich
    
55. Milan & Mercia Martich
    
56. Coco Martinovich
    
57. George Martinovich
    
58. His Grace Bishop Maxim
    
59. Djoko Micanovich
    
60. Donna Michael
    
61. Ilija & Branka Mitic
    
62. Vaso Mitrovic
    
63. Perry Narancic & Jasenka Narancic Rakas
    
64. Krsto & Jovan Pejovich and
    Nikola Kordic + In Memoriam
    John & Nevenka Kordic & Steven Lloyd
    
65. Dejan, Ksenija & Stefan Perkovic
    
66. V. Rev. Velimir & Protinica Ljubinka Petakovich
    
67. Vasko & Vaska Petrovich
    
68. Vido & Andja Petrovic & Sanja & Vanja
    
69. Marie Pincu
    
70. Mita Postich
    
71. Savo Price + In Memoriam - Price Family
    
72. Dragan & Ljubinka Rabrenovich
    
73. George & Elizabeth Radakovich
    
74. Mike Radakovich
    
75. Ron & Mickey Radakovich
    
76. Steve Radakovich
    
77. Roy & Buffy Ratkovich
    
78. Mac & Mileva Rogish + In Memoriam
    
79. Steve & Irene Ruzich + In Memoriam
    
80. Zelen Savich/Elize Dixon
    
81. George & Angie Sekulich
    
82. Ivanka & Milica Stefanovic
    
83. Petar Stojadinovic
    
84. Vlada Subotic & Family: Jasna,Luka,Nikola
    
85. Misa & Debra Tasich
    
86. Zlatko & Kimberly Teodorovic
    
87. Jovan Tica
    
88. Nikola & Dragica Todorovich
    
89. Very Rev. Stavrohphor Janko Trbovich-In Honor
    
90. V. Rev. Stephen & Protinica Betsy Tumbas
    
91. Ljubomir & Jeanne Velickovic
    
92. Milorad & Vladanka Vladic & Family
    
93. Nenad & Jasmina Vujic
    
94. Will & Pat Vujovich
    
95. George Vukasin Family
    
96. Nenad & Jelena Vukicevic
    
97. V. Rev. William & Protinica MaryAnn Weir
    
98. Bill & Ljubica Welden
    
99. Ancient Christian Foundation - Mark W. Bonds
    
100. First Serbian Benevolent Society
     
101. Zora Lodge Serb National Federation
     +In Memoriam of our departed members
     
102. Anonymous
     

Извор: Епархија Западноамеричка