Сократ, Плутарх, Хомер, Платон на фресци из 17. века.

[Sir Oliver]

ima i u jednom našem manastiru freska Platona i Aristotela, ne mogu se setiti kojem... i starija je od 17. veka

[ČtecMiloš]

Da ima, mislim u dva manastira na KiM. To nam je profesor vizantijske filosofije pominjao...

[marko_13]

Црква се борила против платонизма, ок. Која Црква? Где? На кога је то утицало? Овако кад кажете помислио би човек да одлука неког сабора из 4. века остаје апсолутно важећа, без икаквих примеса сачувана у свим временима и свакој Цркви.

[marko_13]

Crkva se uvek borila odlučno protiv platonizma, tako da nema Platona i Sokrata u Crkvi. Za druge sad ne znam, ali za ove znam.

Ovde na forumu zaista fale bogoslovi sa verujem-foruma...

А очигледно се слабо борила пошто је мнооого платонског било у Цркви, чак и тада када се активно борила.

[ČtecMiloš]

Ja ne znam čemu tolika mržnja prema antičkim filosofima, jer da njih nije bilo ne bi bilo ni današnje Evropske kulture. Pr. Bogoljub Šijaković u svojoj knjizi ,,Mitos, fisis, psihea" kaže: ,,Današnja kultura na tlu Evrope, je plod spajanja hrišćanstva, i grčke filosofske misli."

[marko_13]

Ja ne znam čemu tolika mržnja prema antičkim filosofima, jer da njih nije bilo ne bi bilo ni današnje Evropske kulture. Pr. Bogoljub Šijaković u svojoj knjizi ,,Mitos, fisis, psihea" kaže: ,,Današnja kultura na tlu Evrope, je plod spajanja hrišćanstva, i grčke filosofske misli."

Мржња према философији потиче од неписмених, незнавених и људи који су пуни предрасуда, а слабог знања и без имало историјског знања и свести.

                                                                           

[Милан Меденица :)]

[quote author=Милан Меденица ака Меда Брутал link=topic=15364.msg474550#msg474550 date=1309466473]

претеривање

Ko tera taj i pretera. 4chsmu1 greengrin

мислио сам на фреске ...

[Милан Меденица :)]

Da li to znači da se eliti sa freske možemo obraćat kao svetima? :)

Dok smo se mi penjali po granama, braća Jelini su filosofirali  greengrin 4chsmu1

разни су дарови у Господа и сви су подједнако лепи.

[Aquilius Cratus]

[quote author=Милан Меденица ака Меда Брутал link=topic=15364.msg474592#msg474592 date=1309468276]

[quote author=Милан Меденица ака Меда Брутал link=topic=15364.msg474550#msg474550 date=1309466473]

претеривање

Ko tera taj i pretera. 4chsmu1 greengrin

мислио сам на фреске ...

Za to se slazem.

[Александрида]

Ja ne znam čemu tolika mržnja prema antičkim filosofima, jer da njih nije bilo ne bi bilo ni današnje Evropske kulture. Pr. Bogoljub Šijaković u svojoj knjizi ,,Mitos, fisis, psihea" kaže: ,,Današnja kultura na tlu Evrope, je plod spajanja hrišćanstva, i grčke filosofske misli."

Мржња према философији потиче од неписмених, незнавених и људи који су пуни предрасуда, а слабог знања и без имало историјског знања и свести.

                                                                           

greengrin 4chsmu1

[ČtecMiloš]

Brate Marko, alal ti vjera. Sad ću ti lupit jednu zahvalnicu  greengrin 4chsmu1 .

Obično većina teologa ističu kako je teologija suptilnija, i 1000 puta uzvišenija od filosofije.

[marko_13]

Та обична већина која то истиче није ништа више од обичног. Нажалост...

[Augustinus]

Хм? Свети? Зависно како се гледа на тај појам - ако је у питању признање Цркве (канонизација), онда НЕ, а ако следимо јеванђеље а ''сви су свети у Господу'' онда ДА. Мада, и ту се отвара дилема јер Тертулијан каже да ван Цркве нема спасења. Да ли су они били део Цркве, или јесу: историјски гледано нису, јер су живели пре установљења, али ако погледамо на Цркву као ''Нојеву барку'' која све спашава онда је 34. године само афирмисано оно што је припремано, и онда јесу у Цркви.

Што се тиче философије, разна су мишљења. Поједини (попут Дидима Слепог) су сматрали да је философија само ''проповедика'' (припрема) теологије. Тертулијан је у потпуности био негативан према њој и одбацивао је. Августин и Ориген су се у многоме ослањали на њу, што је касније утицало на Кападокијске Оце да разреше проблем ''ипостасис'' (корелација суштина - личност) - или НЕ, према философу Мајклу Барнету. Ермије Философ ју је сматрао бесмисленом, а Јустин Философ саставним делом теологије. Западна схоластика је у потпуности обојила теологију философијом (Анселмо, Тома Аквински, Боетије, Дунс Скотус... итд.), док је немачки идеализам истицао философију насупрот теологије (Кант и Хегел). Било је и оних који су размишљали као прави философи и кроз њу објашњавали теологију (Шлајермахер, Попер, Барт, Бултман, Кјеркегор). Наравно и Исток у новијем добу није остао имун, и то највише у Русији где се јавља и јак покрет философа-мистика (Шестов, Соловјев, Булгаков, Флоренски, Берђајев). Неки тврде да је само закомпликовала веру, коју је Господ износио крајње једноставно, а други сматрају да без ње теологија се не би могла објаснити. Било како било, треба увек имати на уму речи апостола Павла: ''Мудрост овог света је лудост пред Господом''.

[marko_13]

"Ван Цркве нема спасења" је реченица Кипријана Картагинског а не Тертулијана.

Што се тиче погледа на философију морају се узети превасходно историјске околности у обзир, шта је философија у ком периоду означавала, јер је у већини случајева које си набројао, тј. у периоду у којем су дотични живели и делали она била и начин живота и поглед на свет, људе, сексуалност, храну итд, понекад и идеологија, а не само академска дисциплина.

[marko_13]

Filozofija je samo traganje za odgovorima koji se ne dobijaju. Zato imamo sto hiljada raznih filozofija, jer nema te jedne filozofije. U nauci recimo imaš spekulaciju - možda je, možda nije - i imaš dokaz. Ako imaš dokaz, oko toga onda nema filozofiranja, jer je jednostavno onako kako dokaz govori. 1 + 1 = 2, ako oko ovoga moraš da filozofiraš, onda svaka ti čast.

U prošla vremena su oni, koji su se bavili naukom, bili niko i ništa, potcenjivani, često izjednačeni sa veštacima i šarlatanima i tako dalje, dokle su oni koji su ceo dan volili samo bla bla i inače nisu ništa radili, oni su bili gospoda. Nauka i filozofija nisu jedno isto.

Жао ми је што нема неки смајли или што не водимо сви разговор уживо, јер је ово тренутак у којем наступа непријатна тишина кад је човека блам због неког другог.