Sveti Vid paganski bog

[Иван Недић]

http://sr.wikipedia.org/wiki/Свети_Вид

[Иван Недић]

iza kog razloga se onda bas sve u isto vrijeme il dan slavi  sveti vid kao perun ili kako ti pises ,ili  je samo nastavljeno al  od crkve samo drugi neko  kao ovdje sveti vid ,crkve se sve izgradile vicinom na mjestima gdje su bas ti sto zovete pagani  sveoje rituale i molitve isto objavljivali 

Дан Божића (25. децембар) је дан некадашњег паганског празника Непобедивог Сунца

[Zayron]

iza kog razloga se onda bas sve u isto vrijeme il dan slavi  sveti vid kao perun ili kako ti pises ,ili  je samo nastavljeno al  od crkve samo drugi neko  kao ovdje sveti vid ,crkve se sve izgradile vicinom na mjestima gdje su bas ti sto zovete pagani  sveoje rituale i molitve isto objavljivali  

Дан Божића (25. децембар) је дан некадашњег паганског празника Непобедивог Сунца

Da slavio se takozvani Svarožić, Svarogov sin:

Svarožic

Svarožic (také Radegast, latinsky Zuarasiz) je bohem ctěným lutickým kmenem Ratarů. Později se jeho kult rozšířil u všech Luticů a údajně byl ctěn i Obodrity. Je nejspíš totožný s ruským bohem Dažbogem. Původně byl solárním božstvem spojovaným s úrodou, později získal atributy válečné a ochranné. Při tomto přerodu mu však zůstala posvátná zvířata spojovaná se sluncem, kůň a kanec. Jeho jméno se vykládá jako patronymikum Svaroga, dá se tedy chápat jako jeho syn. Jiná teorie považuje jméno za deminutivum. Byl proto uctíván v souvislosti s ročními rytmy zimního a letního slunovratu, které patřily k největším svátkům pohanů.[1] Byli mu obětováni i lidé.[2]

Jeho svatyně stála v Retře (nazývané stejně jako později bůh Radegast) a byla zničena roku 1068 biskupem Burchardem z Hallstattu a asi roku 1127 Lotharem III.. Při prvním vyplenění odjel z města biskup na posvátném koni. Úplný zánik svatyně souvisí s tažením braniborského markraběte Albrechta I. Medvěda.

Svatyně byla ze dřeva a bohatě zdobená se zvířecími rohy zapuštěnými do základů. Vnější stěny byly zdobeny vyřezávanými obrazy božstev a také zde stály sochy bohů ve zbroji a s praporci. Hlavní socha pak byla Svarožicova, které kněží přinášeli oběti a věštili u ní pomocí posvátného koně. Za orákulum byl také považován obrovský kanec, jenž se někdy válel v bahně blízkého jezera a ohlašoval příchod války. Věštění bylo hlavním zdrojem moci a bohatství kněží tohoto boha. Podle zpráv Adama Brémského byla svatyně obklopena jezerem překlenutým dřeveným mostem.

Zmiňován je nejdříve od Dětmara, který popisuje jeho svatyni a Brunem z Querfurtu jako ďábel (Zuarasiz diabolus). V pozdějších pramenech (Adam Brémský, Helmond, Saxo Grammaticus) je nazýván Radegast. Tento přerod jména nejspíš souvisí s tím, jak se stával bohem lokálním.[3] V Rusku o něm existují zmínky v rukopisech z 11. – 12. století jako o posvátném ohni.

Običaj Božíćnog badnjaka je takodjer ostatak, relikt proslava vezanih

sa zimskim solsticijom kad se slavilo radjanje Svarožića, Svarogovog sina.

http://cs.wikipedia.org/wiki/Svaro%C5%BEic

[Zayron]

Dragi: Kasnije u 19. veku pokušavali su ljudi, autori nacionalnog romantizma, panslavizma, nacionalnog buđenja itd., koji nisu imali velike veze sa Hrišćanstvom, a nisu bili baš i neki istoričari, da objasne kult svetog Vita u Čehe time što su tvrdili da je sveti Vit ustvari samo zamenio starijeg Svatovita, al' inače da je to drevni češki kult koji je postojao i pre Hrišćanstva. Tako je nacionalni češki kult opravdan kao domorodski, u vreme nacionalnog romantizma veoma važno pitanje kada je narod dobijao legitimnost ako je bio stariji od primljenja hrišćanske vere (jer naroda je bilo mnogo, ali kada je jedan narod politički narod, kada je jedan narod kulturna i time državna nacija?).

Ništa od tog što pišeš nije tačno, sva arheološka iskopavanja na praškom gradu gdje je ustvari bilo staroslovensko gradišće, stara češka naseobina - su potvrdila da se radilo o kultnom mjestu od najviše važnosti pretkršćanske slavenske religije vezanim za devociju Svantovita. Dokazuju to najnovija iskopavanja i sonde pod temeljima katedrale koje se danas vrše najmodernijim metodama. Turisti vide samo vrlo mali djelić toga, inače je temelj katedrale, tačnije prostor pod njom i šira okolica totalno prekopana, tamo je bilo staro pogrebište i svetilište, u blizini, nešto dalje od same katedale su pronadjene takodjer kuće, tačnije obrisi temelja kuća tadašnjih mjesnih vladara i boljestojećih ljudi, nadjem slike i materijale pa negdje to postavim. Znači sve to što su se prije istoričari i ostali zainteresovani ljudi samo domnivali današnja arheologija s najmodernijim metodama koja sad ima pristup tamo gdje prije nije imala dokazuje i potvdjuje da je to zaista tako i bilo.

[zivkov]

Sveti Vid je jedan od najznačajnijih ranohrišćanskih svetitelja koji je u Rimu učinio mnogo čuda, među kojima i isceljenje Dioklecijanovog sina. Uprkos tome, 303. godine osuđen je na smrt i bačen u kotao s vrelim uljem. Kult Sv. Vida počinje da se širi u 6. veku, a o njegovoj popularnosti svedoče mnogobrojni hramovi koji nose njegovo ime i imena pod kojima je poznat u različitim narodima: Vitus, Gvido i Vito, Gi, Vajt, Vit i, kod Južnih Slovena, Vid. U južnoslovenskim krajevima, zbog asocijacije njegovog imena sa čulom vida, sv. Vid se smatra zaštitnikom očiju i isceliteljem bolesti i slabosti vida.

Kult Sv. Vida počinje da se širi u 6. veku, a o njegovoj popularnosti svedoče mnogobrojni hramovi koji nose njegovo ime i imena pod kojima je poznat u različitim narodima: Vitus (lat.), Gvido i Vito (ital.), Gi (franc.), Vajt (nem.), Vit kod Zapadnih Slovena i Vid kod Južnih Slovena. U srednjem veku oko 1.300 crkava i manastira poštovalo je Sv. Vida kao zaštitnika. U južnoslovenskim krajevima, zbog asocijacije njegovog imena sa čulom vida, sv. Vid se smatra zaštitnikom očiju i isceliteljem bolesti i slabosti vida.

Rimokatolička crkva proslavlja ga 15. juna. U Pravoslavnoj crkvi takođe se obeležava 15. juna po Julijanskom kalendaru (28. jun po Gregorijanskom) i pamti se kao dan na koji se 1389. odigrala Kosovska bitka. U Srpskoj pravoslavnoj crkvi taj dan posvećen je Sv. Amosu, a od kraja 19. veka Sv. knezu Lazaru, kada mu se i zvanično dodeljuje narodno ime Vidovdan.

U poslednje vreme popularna je teorija da taj dan nije direktno povezan sa Sv. Vidom, već sa slovenskim bogom Svetovidom ili Svantevitom. Sve to upućuje na zaključak da je kult poštovanja staroslovenskog paganskog božanstva Svetovida zamenjen kultom Sv. Vida.

[zivkov]

Tekst koji sam gore postavio je skinut iz jedne vesti sa rts sajta.

Vest je vezana za božanstvo vida.

Celi tekst sa slikama:

Kumir na Ravništu

U selu Mokra kod Bele Palanke, na mestu Ravnište, za koje se vezuju mnoge lokalne legende, podignut je kip prethrišćanskom bogu Vidu, prvi od doba Nemanjića.

Legendu o igri šumskih vila u selu Mokra, kod Bele Palanke, oživeli su entuzijasti sa namerom da podsete Srbe na daleko poreklo. Otuda su upravo na tom mestu, podigli kip staroslovenskom božanstvu Vidu.

Književnik Dragan Jovanović, urednik "Nina", jedan je od inicijatora podizanja kipa. On smatra da je za Srbe i njihovu istoriju prethrišćanski period veoma važan:

"Naših starih bogova, čiji je vrhovni bog Vid, ne smemo da se odričemo, jer su to naši duhovni koreni i tu je temelj našeg srpskog identiteta."

Svetlana Stević, najbolji vokal za izvođenje stare srpske muzike, rekla je, nakon otpevane pesme: "Čini mi se da je ovo početak da se vratimo sebi, da se vratimo poštovanju naših predaka i veličanstvenog drevnog znanja koje smo zapostavili."

Kip na Ravništu izrađen je od hrastovog drveta i visok je 2,30 m. Autor kipa, duborezac, Zlatko Rakić, kaže da mu je trebalo dva meseca za izradu Vida: "Ja sam se samo nadovezao na ono što je  priroda stvorila i uradio ovaj kip."

Ideja organizatora skupa u selu Mokra je osnivanje Vidove akademije, koja će se baviti istraživanjem prethrišćanske materijalne i duhovne kulture. Za narednu godinu najavljen je i književni konkurs za pisce koji stvaraju na dijalektima jugoistočne Srbije.

Slovenski panteon

Ne može se sa sigurnošću reći ko je od najznačajnijih slovenskih božanstava bio vrhovni bog: Perun, Svetovid, Svarog, Radgost ili Dabog. Postojanje svetih kipova, kumira, među kojima je najpoznatiji Zbručki stub, potvrđeno je na celokupnom slovenskom prostoru ali njihov oblik, izgled i materijal izrade variraju od podneblja do podneblja.

Koji od njih je bio vrhovni bog Srba, dok su bili mnogobošci, može se zaključivati samo posredno, na osnovu narodnih verovanja, legendi, pesama i lokalnih mitova. Najviše izvora upućuje na Peruna (bog neba i munja) ili pak Daboga (bog podzemnog sveta). Ima mišljenja i da je Triglav (ili Trojan) neka vrsta slovenskog Svetog trojstva bio vrhovni bog i Srba.

Istorijski je podatak da je vizantijski car Vasilije Prvi u 9. veku porušio mnogobožačke hramove u neretljanskoj oblasti, a najveći od njih pretvorio u crkvu posvećenu Svetom Vidu. Na osnovu tog podatka i velikog srpskog praznika Vidovdana neki pretpostavljaju da je vrhovni bog Srba ipak bio Svetovid.

Istorijski izvori dokumentuju i postojanje kultnih statua, obično od drveta i ponekad sa metalnom oplatom, posvećenih bogovima. Srbi su poštovali svoje bogove na otvorenom uz žrtvene ponude i pevanje. Nisu imali slika (ikona), hramova niti sveštenika. Međutim, postojali su šumska svetilišta, sveti gajevi, u kojima su se nalazili kumiri.  Po kućama su se nalazili kumiri domaćeg božanstva, odnosno mitskog pretka, što je primanjem hrišćanstva zamenila ikona domaćeg sveca.

Slovenski bog i ranohrišćanski svetitelj

Sveti Vid je jedan od najznačajnijih ranohrišćanskih svetitelja koji je u Rimu učinio mnogo čuda, među kojima i isceljenje Dioklecijanovog sina. Uprkos tome, 303. godine osuđen je na smrt i bačen u kotao s vrelim uljem. Kult Sv. Vida počinje da se širi u 6. veku, a o njegovoj popularnosti svedoče mnogobrojni hramovi koji nose njegovo ime i imena pod kojima je poznat u različitim narodima: Vitus, Gvido i Vito, Gi, Vajt, Vit i, kod Južnih Slovena, Vid. U južnoslovenskim krajevima, zbog asocijacije njegovog imena sa čulom vida, sv. Vid se smatra zaštitnikom očiju i isceliteljem bolesti i slabosti vida.

Kult Sv. Vida počinje da se širi u 6. veku, a o njegovoj popularnosti svedoče mnogobrojni hramovi koji nose njegovo ime i imena pod kojima je poznat u različitim narodima: Vitus (lat.), Gvido i Vito (ital.), Gi (franc.), Vajt (nem.), Vit kod Zapadnih Slovena i Vid kod Južnih Slovena. U srednjem veku oko 1.300 crkava i manastira poštovalo je Sv. Vida kao zaštitnika. U južnoslovenskim krajevima, zbog asocijacije njegovog imena sa čulom vida, sv. Vid se smatra zaštitnikom očiju i isceliteljem bolesti i slabosti vida.

Rimokatolička crkva proslavlja ga 15. juna. U Pravoslavnoj crkvi takođe se obeležava 15. juna po Julijanskom kalendaru (28. jun po Gregorijanskom) i pamti se kao dan na koji se 1389. odigrala Kosovska bitka. U Srpskoj pravoslavnoj crkvi taj dan posvećen je Sv. Amosu, a od kraja 19. veka Sv. knezu Lazaru, kada mu se i zvanično dodeljuje narodno ime Vidovdan.

U poslednje vreme popularna je teorija da taj dan nije direktno povezan sa Sv. Vidom, već sa slovenskim bogom Svetovidom ili Svantevitom. Sve to upućuje na zaključak da je kult poštovanja staroslovenskog paganskog božanstva Svetovida zamenjen kultom Sv. Vida.

http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/57/Srbija+danas/913946/Kumir+na+Ravni%C5%A1tu+.html

[Sir Oliver]

U srednjem veku oko 1.300 crkava i manastira poštovalo je Sv. Vida kao zaštitnika.

Ko izbroja sve te crkve i to u srednjem veku?

[badnjak]

Новинар Драган Јовановић на свом имању у селу Мокра на Сувој планини подигао храм старом српском Богу Виду

Књижевник Драган Јовановић, уредник "Нина", један је од иницијатора подизања кипа. Он сматра да је за Србе и њихову историју претхришћански период веома важан:

"Наших старих богова, чији је врховни бог Вид, не смемо да се одричемо, јер су то наши духовни корени и ту је темељ нашег српског идентитета."

Светлана Стевић, најбољи вокал за извођење старе српске музике, рекла је, након отпеване песме: "Чини ми се да је ово почетак да се вратимо себи, да се вратимо поштовању наших предака и величанственог древног знања које смо запоставили."

Кип на Равништу израђен је од храстовог дрвета и висок је 2,30 м. Аутор кипа, дуборезац, Златко Ракић, каже да му је требало два месеца за израду Вида: "Ја сам се само надовезао на оно што је природа створила и урадио овај кип."

Идеја организатора скупа у селу Мокра је оснивање Видове академије, која ће се бавити истраживањем претхришћанске материјалне и духовне културе. За наредну годину најављен је и књижевни конкурс за писце који стварају на дијалектима југоисточне Србије.

[grigorije22]

Новинар Драган Јовановић на свом имању у селу Мокра на Сувој планини подигао храм старом српском Богу Виду

Књижевник Драган Јовановић, уредник "Нина", један је од иницијатора подизања кипа. Он сматра да је за Србе и њихову историју претхришћански период веома важан:

"Наших старих богова, чији је врховни бог Вид, не смемо да се одричемо, јер су то наши духовни корени и ту је темељ нашег српског идентитета."

Светлана Стевић, најбољи вокал за извођење старе српске музике, рекла је, након отпеване песме: "Чини ми се да је ово почетак да се вратимо себи, да се вратимо поштовању наших предака и величанственог древног знања које смо запоставили."

Кип на Равништу израђен је од храстовог дрвета и висок је 2,30 м. Аутор кипа, дуборезац, Златко Ракић, каже да му је требало два месеца за израду Вида: "Ја сам се само надовезао на оно што је природа створила и урадио овај кип."

Идеја организатора скупа у селу Мокра је оснивање Видове академије, која ће се бавити истраживањем претхришћанске материјалне и духовне културе. За наредну годину најављен је и књижевни конкурс за писце који стварају на дијалектима југоисточне Србије.

E zbog ovakvih stvari mozemo da ocekujemo bic gneva Bozijega kao i jevreji. Ako se nastavi ovako

ispunice se prorocanstvo staraca Gavrila i Tadeja od slova do slova

[badnjak]

Напротив, лоше ствари се Србима догађају од када не поштују Бога Вида.

Сада ће све кренути на боље.

[Zayron]

Напротив, лоше ствари се Србима догађају од када не поштују Бога Вида.

Сада ће све кренути на боље.

hahaha, daj pokaži mi taj red gdje Srbi stoje u redu da se poklone bogu Vidu, ako tamo ne budeš i ti onda će ih tamo biti samo pola od svih, tu drugu ja znam, ta je u svakom takvom redu, vlasnica sajta Svevlad, Aleksandra Marinković Obrovski, da nisi ti možda njen sin, Badnjačiću? Ili barem sin duhovni, kako se to kaže?

Cywv3_IvPHY

[grigorije22]

Напротив, лоше ствари се Србима догађају од када не поштују Бога Вида.

Сада ће све кренути на боље.

To kako ce da krene bolje imamo primer jevreja koji su se pre 3000 godina klanjali demonima.

Kako je njima bilo tada dobro, tako mozemo i mi da ocekujemo isti boljitak

[Баба]

Када православци причају анационалне приче онда патриоти оду у пагане...

[suza]

Понављам још једном да се прославља Свети Вит, Вито или Витус мученик пострадао у четвртом веку после Христа.

Ovo 100%, inače je uobičajeno je među Srbima i ostalim slovenima proslavljanje sicilijanskih svetaca iz 4. veka.

A inkulturacija je posebno maha uzela u  4. 5. i 6. veku kad su paganski hramovi rušeni ili od njihovog kamenja su zidani hrišćanski.

Čitava tragičnost progona hrišćana prvih vekova je izbrisana osvetom u potonjim vekovima.

Nažalost različitost mnogi hrišćani shvataju kao i muslimani danas.

ko to proganjao hriscane  ,

[marko_13]

Напротив, лоше ствари се Србима догађају од када не поштују Бога Вида.

Сада ће све кренути на боље.

Тако сте ви причали и кад је Тито дошао. Чим почнемо да му се клањамо све ће бити и кренути на боље, а ми се још не опорависмо од тог идолопоклонства. Само се ви клањајте том демону, а свако ће жњети што је сејао.