Страдање Руске Православне Цркве и народа под Стаљином

[shalom777]

Pomaže Bog svima,

interesuje me život Ruske Pravoslavne Crkve pod zloglasnim komunističkim- staljinističkim režimom u svojoj matici.  Dakle,ako se neko bavio ovom temom, bio bih zahvalan da napiše neke osnovne podatke o ovom periodu. Takođe, dobro došla bi preporuka neke knjige,texta, internet sajta i sl.

Hvala svima.

Pozdrav

[Раде Кумитката]

Бог ти помогао драги брате!

''Страдање Христове Русије''-издање Светигоре, не знам аутора и годину издања. Одлична књига. Са документованим историјским подацима о жртвама и начину спровођења терора над Црквом од стране комуниста.

[бошкојуговић]

Pomaže Bog svima,

interesuje me život Ruske Pravoslavne Crkve pod zloglasnim komunisti?kim- staljinisti?kim režimom u svojoj matici.  Dakle,ako se neko bavio ovom temom, bio bih zahvalan da napiše neke osnovne podatke o ovom periodu. Tako?e, dobro došla bi preporuka neke knjige,texta, internet sajta i sl.

Hvala svima.

Pozdrav

? ??? ??????? ???? ?????????

[karadjordje]

Pomaže Bog svima,

interesuje me život Ruske Pravoslavne Crkve pod zloglasnim komunisti?kim- staljinisti?kim režimom u svojoj matici.  Dakle,ako se neko bavio ovom temom, bio bih zahvalan da napiše neke osnovne podatke o ovom periodu. Tako?e, dobro došla bi preporuka neke knjige,texta, internet sajta i sl.

Hvala svima.

Pozdrav

? ??? ??????? ???? ?????????

???? ?? ?????? ??? ??????? ??? ?? ????? ??? ?????  0104_cheesy

[Guest Оливера]

Staljinov unuk tuži "Gazetu" zbog ubistava u vreme Politbiroa

01.09.2009

Staljinov unuk Jevgenij Džugašvili traži 9,5 miliona rubalja (299.000 dolara) od lista "Novaja Gazeta" i 500.000 rubalja od autora članka objavljenog krajem aprila u kome se iznosi da je Josif Staljin lično potpisao dokumenta Politbiroa kojima se naređuju ubistva sovjetskih civila, piše Rojters.

Leonid Zura, ubeđeni staljinist koji predstavlja Džugašvilija na sudu, izjavio je da je članak, baziran na dokumentima Kremlja sa kojih je skinuta oznaka tajnosti, oštetio Staljinov ugled. "Pola veka laži je izliveno preko Staljinove reputacije, a on ne može da se brani iz groba, pa je ovaj slučaj ključan kako bi se podaci doveli u red", rekao je Zura.

"Mi želimo da rehabilitujemo Staljina. On je pretvorio stanovništvo u ljude, on je vladao tokom zlatne ere književnosti i umetnosti, on je bio pravi vođa", istakao je Zura.

Deo članka u kojem je novinar "Novaje Gazete" naveo da su Staljin i tajna policija počinili teške zločine protiv sopstvenog naroda, posebno je uvredljiv, ocenio je predstavnik Džugašvilija.

Mnoge priče koje su napravile mit oko Staljinovog lika – krvavi tiranin i ratni vođa, lutkar iz Kremlja sa lulom i ekonomski čudotvorac – još uvek su predmet vrućih debara u Rusiji, 20 godina nakon pada Berlinskog zida.

Grupe za zaštitu ljudskih prava navode da slučaj predstavlja zastrašujući pokušaj da se u modernoj Rusiji poboljša slika tiranina pod čijom su vladavinom nestali milioni ljudi.

Blic

[Guest Оливера]

Стаљин: мит или реалност?

Поводом 130. годишњице од рођења Јосифа Стаљина агенција РИА Новости је објавила чланак свог политичког коментатора Николаја Троицког.

Свирепа истична дестопија, префињено названа еуфемизмом „култ личности“, пише Николај Тороицки, повукла се у област предања. Сам деспот, вожд и организатор победа, претворио се у мит. Са тим митом једни ратују, други му се клањају.

Јосиф Џугашвили… сам је почео да прави од себе легенду. Није представљао поданицима свој лик. Чак се његов глас ретко чуо. Он се претворио у народној свести у неко божанство. За некога добро, за некога зло. Зато што је свеопште обожавање „оца народа“ такође мит. Народ је био подељен отприлике на пола. Линија поделе је делила породице.

На пример, моју породицу, наставља НиколајТроицки. Мама је од младости мрзела вожда. Без обзира на то што је 1942. пошла добровољно на фронт, пошто човек може да буде против Стаљина, али не сме да буде против Домовине. Њена сестра, моја тетка, обожавала је вожда и плакала када су објавили да је умро. Без обзира на то шео је њен рођени отац и тројица његове браће било послато у логоре. Без било каквог рата.

Отприлике исто тако је подељено друштво и данас.

Како се увећава старосна граница, делатност Стаљина позитивно поцењује од 37 до 54% анкетираних грађана Русије. Међу омладином влада равнодушност, она уопште не би ни знала то презиме да се оно не чује све време на телевизији.

Вожд народа, Стаљин, сматра Николај Тоицки, није имао сопствену идеологију, он није хтео да преправља човечанство и да ствара нови свет, већ је једноставно јачао своју личност и власт, као што је то чинило на десетине хиљада тирана и деспота сличног типа. По чему је био близак и разумљив становништву своје земље. И тражен до данас.

Не одобравају и не подржавају реалног Јосифа Џугашвилија данас његови поштоваоци, већ само мит. И обавезну компоненту овог мита – у Стаљиново време био је ред.

Војни историчар Марк Солонин говори о узроцима виталности култа Стаљина.

Од оних митова о другу Стаљину, о победи и рату, о великој индустријализацији, која је претворила тобоже земљу у опанцима у нешто тобоже боље у свету – то је један од оних митова које су деценијама утувљавали људима, почев од обданишта, тако да, наравно, друга слика не може да буде. То је један од разлога зашто многи до данас сматрају да без Стаљина не бисмо добили рат, и никада не бисмо научили да правимо аутомобил и авион. Други разлог је још важнији. Ми у великој мери живимо у земљи преживелих. Међу нама нема деце и уника оних који су били убијени. То врло много мења виђење те епохе. Међу преживелима су остале светле успомене о тим временима када су имали 17 година. А са 17 живот је уопште радоснији. Уз то стаљинска тиранија није била случајна. Она се ослањала на вековне традиције источњачке деспотије. Када са једне стране постоји безгранично овлашћење власти, са друге бескрајна покорност и способност трпљења грађана.

То је био коментар војног историчара Марка Солонина. А пред нашим микрофоном је познати руски политиколог, председник фонда ИНДЕМ Георгиј Сатаров. Он одговара на питање зашто се до данас у Русији ни издалека једнозначно не односе према Стаљину?

Ако хоћете, то је методолошка грешка, када покушавају да у датом случају подвоје преступника, манијака од државног посленика. У Стаљину је то нераздељиво… Тврдим да су његове победе исти ти злочини: достигнућа резултата и у рату, и у доба индустријализације су једнозначна: по цену огромних људских губитака. Он и његови следбеници нису градили ефикасну, животворну државу. Све то се ослањало на социјалну средину, где је доминирала патерналистичка психологија, која погодује свакој власти, ропска психологија.

Било је то мишљење угледног руског полтиколога Герогија Сатарова.

21.12.2009

Глас Русије

[Guest Оливера]

Јести и пити као Стаљин

Поводом 130-годишњице рођења Јосифа Стаљина Комсомољска правда је објавила чланак који одражава не само званичне податке, засноване на анкетирању руских грађана о улози генералисимуса у историји, већ и на то како је изгледала свакодневица совјетског вожда, шта је он јео и пио.

Грандиозни пирови одвијали су се у његовој Блиској викендици, која се налази у границама Москве – она је очувана до данас. После смрти жене 1932. године Стаљин је почео више да пије. Али с годинама почео је полако да оставља ову лошу навику, што потврђују и сарадници обезбеђења и гости.

У Блиској викендици постојало је читаво складиште пића. Тамо се налазила специјална просторија са орманима за чување грузијских, јерменских, молдавских и украјинских вина. Тамо су се чувала и жестока пића. Значајо место међу њима имала је руска вотка разних сорти. Тамо су чуване флаше од три литре са домаћим вином.

Стаљинов укус у јелу за три деценије претрпео је значајне промене. Пре женине смрти ручак генералног секретара обично се састојао из три јела: супе, меса или рибе и компота за десерт. Понекада је као предјело узимао усољену харингу. Постепено број јела се повећавао, она су постајала разноврснија, и заједничке трпезе са сарадницима претварале су се у раскошне пирове.

Ручак, чак и врло велик, увек се одвијао без услуга келнера. Они су само доносили у трпезарију све што треба и ћутећи се повлачили. На сто је благовремено постављан есцајг, хлеб, коњак, вотка, сува вина, зачини, со, поврће и печурке. Кобасица, шунки и осталих намирница за мезе није било. Конзерве Стаљин није подносио.

Супе и чорбе у великим чинијама су стајале по страни, на другом столу. Тамо су стајале и гомиле чистих тањира. Стаљин је прилазио чинијама, отварао поклопце, завиривао и говорио наглас, не обраћајући се никоме одређено: Аха, супа… А ту је рибља чорба… Овде је шчи… Узећемо шчи, и сам је себи сипао, затим је носио тањир на сто. Без сваког позива исто то је чинио сваки од присутних. Уместо десерта најчешће се служио чај. Сипали су га из великог узаврелог самовара.

Вожд никада није седео на челу, увек се седао на исту столицу: прву слева од центра стола. Неискусан посетилац не би приметио скоро никакву разлику између Стаљина и осталих. Вечера је трајала по шест и више сати.

Последњих година у животу генералног секретара, када се број гостију нагло смањио, он је обично дан раније наручивао себи доручак, ручак и вечеру. Чај је сам себи правио.

Лист је објавио материјале Савезног центра за истраживање јавног мњења, који је изнео резултате анкетирања. Они су прилично занимљиви. Руски грађани се у већини позитивно односе према „вожду народа“ – 37% у односу према 24%. Истовремено број оних који сматрају да је земљи данас неопходан политичар попут Стаљина осетно се смањио: ако је 2005. године тако мислило 42% руских грађана, данас тако мисли свега 29%. Упоредо са тим број оних који сматрају Стаљина нечовечним тиранином увећао се. Председник Фонда историјског сећања Александар Дјуков сматра да се делатност Стаљина не сме тумачити једнозначно.

Упоредити апсолутно зло какво је несумњиво Хитлер и релативно зло, као што је Стаљин, немогуће је. За нашу земљу Стаљин није само човек који је извршио велика недела. Стаљин је човек захваљујући коме је (између осталог и њему), Русија победила у Великом Отаџбинском рату. А Велики Отаџбински рат је био рат за преживљавање свих народа СССР. Преживљавање физичко, пошто је нацистичка идеологија претпостављала делимично уништавање наших народа и делимичну асимилацију и њихово поробљавање. Зато је у историјском сећању Стаљин увек био и остаје двострука фигура – као Иван Грозни и Петар Велики. Упоредо са тим, наравно, комунистичка партија је својевремено оценила култ личнсти са свим извитопереностима које су својствене тој појави.

21.12.2009

Глас Русије

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

Обавезно послушати Курајева!

"Култ глупости, а не култ личности..."

Пошел (запись была вчера) ради того, чтобы посмотреть на сталиниста-игумена Евстафия. Случай оказался более запущеным, чем я думал.

о. Евстафий - родственник Ленина!! В Сталине видит Божьего вестника, который помогал людям найти дорогу в Царство Божие, раздавая им мученические венцы (аналогичная бредня есть у самых отъявленныхъ почитателей Ивана Грозного)."

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

Дакле, не могу да верујем... 1317_womens

[pretorius]

если бы Вы знали, сколько сталинистов на форуме того же Кураева... 1405_love

[Guest Оливера]

???? ?? ?? ?????, ??????? ??????????? ?? ?????? ???? ?? ???????... 1405_love

?????? ?? ?? ?????...

??????? ?? ??????? ???????? ?? ?? ?? ??? ???? ?? ?????? ?? ?? ?? ?????? ????????.

[pretorius]

я имел ввиду сам факт многочисленности людей с подобным мировоззрением.