Култура (Русија)

[Anette]

Недокучива класика и многолика модерна на фестивалу „Маријински“

Крем светског балета се ових дана поново окупља у Петербургу. Овде се по 12. пут отвара међународни фестивал „Маријински“ (22. март – 1. април).

Наступ на сцени Маријинског театра, чија се кореографска трупа сматра једном од најбољих на свету, може да украси референц-листу сваке балетске звезде, сваког колектива. Зато су плакати фестивала увек буквално прошарани именима из света кореографије. Ове године су то стални учесници балетског форума „Маријински“, солисти Лондонског Краљевског балета Алина Кожокару и Јохан Кобборг. То је прима-балерина Бољшог театра Светлана Захарова. И, наравно, пред гледаоцима ће се појавити две најсјајније звезде самог Маријинског театра Диана Вишњова и Уљјана Лопаткина.

Лопаткина ће се, узгред речено, на сцени појавити већ у првој представи фестивала. А то је премијера: Маријински театар је обновио балет „Младић и смрт“ истакнутог француског кореографа Ролана Петија. У рођењу овог ремек-дела, које је угледало светлост позоришне рампе 1946. године, између осталог учествовао и познати руски импресарио Сергеј Дјагињев, организатор „Руских сезона“ у Европи и Америци, који је истакао саму идеју овог спектакла.

Кулминацију овогодишњег фестивала „Маријински“ руска штампа повезује с именом још једног истакнутог француског кореографа – Мориса Бежара. У Петербург ће допутовати трупа „Бежар-Балет-Лозана“ и приказаће четири рада маестра. За ову посету домаћини фестивала су уприличили занимљиву изложбу фотографија снимљених за време првог доласка Мориса Бежара у Петербург крајем 80-их година (тада се град још звао Лењинград). Уметник-фотограф Валентин Барановски је тада снимио и самог Бежара и звезду његовог балета Хорхеа Дона, и уметнике Маријинског театра.

У току фестивалских дана петербуршкој публици ће бити приказане представе које садрже буквално целу историју балета – од класичних поставки Бурнонвила и Петипа до модерна Марте Грем. Московски гости петербуршке сцене свој избор су задржали на класици: прима-балерина Бољшог театра Светлана Захарова и њене колеге Александар Волчков и Анастасија Матвијенко представљаће љубавни троугао у балету „Бајадера“.

Класика је оно што је недокучиво, - тврди Светлана Захарова. – Човек све време треба да је прати, да буде у форми, у тонусу, кад игра класику. Савремена кореографија мало одвлачи човека, даје му неке нове емоције. И после савремене кореографије човек класику игра у неком другом расположењу, у другом стању. У класици се открива нешто ново, нешто непознато.

Прима Маријинског театра Диана Вишњова је насупрот томе, своје учествовање на фестивалу повезала искључиво са савременом кореографијом. У програм своје стваралачке вечери укључила је балете који трају један акт: „Лавиринг“ у кореографији Марте Грем, „Месечев Пјеро“, који је режирао Алексеј Ратмански и „Објекат промена“ Пола Лајтфута и Сол Леон.

То је пројекат који ми је врло драг, - каже Диана Вишњова, - сваки његов део заслужује посебну пажњу. То су апсолутно различите ствари, али је вече испало целовито. Не прелазим, као општи лик, из једног акта у други. То су различити ликови, различите жене. Вероватно је занимљиво још и видети ме у тако различитим ликовима. За гледаоца је такође занимљиво да погледа кореографију различитих генерација, како сваки кореограф различито размишља, како је његов приступ, може се рећи, вечним темама, какву стилистику користи.

Завршни наступ Диане Вишњове пред публиком на фестивалу „Маријински“ биће балет „Кармен“ у кореографској верзији Алберта Алонса. Она ће га извести на завршном гала-концерту звезда светскго балета.

Глас Ру.

[Anette]

Беле ноћи Санкт Петербурга

Пејзаже, архитектуру Санкт Петербурга, сликовитост Кијевског храма и храма Христа Спаситеља, Ермитажа, Зимског дворца,лепоту мостова...

приказао је уметнички фотограф Емил Кан на изложби „Санкт Петербург: Беле ноћи”. Поставка која је већ гостовала у европским градовима са 54 експоната представљена је у изложбеној дворани Руског дома. Фотографије у црно-белој, колор и ретко виђеној техници – сепија, приказују богатство културне и неимарске баштине древног града. Емил Кан учесник је бројних поставки у Русији и иностранству, мада се бави и дизајном и илустрацијамакњига, албума, каталога... О аутору су говорили аутор поставке Татјана Ларина и Михаел Денисов, директор Руског дома.

Извор: Политика

[Anette]

Хор руске капеле вечерас на Коларцу, сутра у Синагоги

Хор руске државне капеле из Москве са диригентом Валеријем Пољанским одржаће вечерас концерт у Коларчевој задужбини којим ће затворити циклус "Великани музичке сцене" Центра за музику Коларчеве задужбине.

Концерт руског хора, под управом једног од најугледнијих руских диригената Пољанског, биће последњи у сезони 2011/12, а у оквиру прославе 80 година Велике дворане Коларчеве задужбине.

Хор из Русије први пут ће наступити у Србији а вечерашњи концерт део је турнеје по Словенији, Хрватској и Србији. Већ сутра увече хор из Москве наступиће на свечаном отварању Новосадских музичких свечаности (НОМУС).

На програму концерта у Коларчевој задужбини је руска духовна музика, одломци из литургија Сергеја Рахмањинова, Петра Иљича Чајковског и Дмитрија Бортњанског и познате народне песме у уметничким обрадама.

Хор Руске државне капеле основан је 1971. године као хор студената Московског државног конзерваторија. Од првог наступа препознат је од стручњака и љубитеља музике, али највећи успех је била сензационална победа на међународном такмичењу мешовитих хорова Гуидо д'Арежо у Италији 1975. године.

Музичари из Москве освојили су златну и бронзану медаљу, а њихов диригент Валериј Пољански је проглашен најбољим хорским диригентом такмичења и уручено му је посебно признање.

Победа у Италији омогућила је Хору наступе у свету. Певали су у Русији, Шпанији, Мађарској, Француској, Холандији, Немачкој, Шведској, Канади, Енглеској, Италији а критичари су истицали њихов широк репертоар, беспрекорну вокалну и хорску технику, боје гласова и кристално чисту интонацију.

Хор руске државне капеле признат је данас као један од првокласних и технички занимљивих музичких колектива у Русији.

Извор: Танјуг

[Anette]

Дани руске културе у старопазовачкој општини

Дани руске културе у старопазовачкој општини Недавно основано Друштво руско-српског пријатељства „Фјодор Михајлович Достојевски „ организовало је протеклог викенда ( 21-23 априла) Дане руске културе у трима највећим местима старопазовачке општине:Старој и Новој Пазови и Новим Бановцима.

Више од двеста посетилаца присутвовало је у петак, 21. априла у свечаној дворани Скупштине општине промоцији Друштва и једночасовном поетско-музичком програму који је почео кратким промотивним документарним филмом о великој земљи Русији и вишевековним пријатељским руско-српским везама , разгранатој духовној, културној, просветној и економској сарадњи између ова два словенска народа и две блиске земље.Госте међу којима су били представници више друштава руско-српског пријатељства из целе Србије као и Александар Вулин,претседник Покрета социјалиста, поздравила је Рада Жугић, претсеница друшта „Ф.М.Достојевски „Стара Пазова , чије је седиште иначе у Дому културе у Новим Бановцима. У пограму су учестовале музичка и певачка група Фоклорног ансамбла „Дукат“ Светлане Рудић из Старе Пазове као и Црквени хор „Острог „ из Нових Бановаца којим је дириговала Катарина Станковић који су изводили популарне руске и српске песме .Публика је топло поздравила, како је најављена, Татјану ,која је дошла испод Урала и настанила се усред равног Срема ,у селу са два имена од којих једно користи као презиме:у Новим Карловцим, презименом Сасе.Ова млада мајка певала је Рјабинушку и Каћушу уз пратњу плесачке групе -од петоро њене деце, све мање од мањег и лепше од лепшег! Млада рецитаторка Настја говорила је стихове Ане Ахматове и Марине Цветајеве.Учесницима прогарама Рада Жугић је поделила поклоне-моногарфије познатог сремског сликара Бранка Орешчанина.

Друге вечери је у Дому културе у Новој Пазови приказан докуменатрни филм о првом космонауту Јурију Гагарину поводм 12 . априла Дана космонаутике,а пројекцију је комнетарисала Наташа Филипин, виши библиотекар из Старе Пазове.

Дани руске културе у старопазвачкој општини завршени су у недељу вече ( 23. априла ) програмом одржаним у Дому културе у Новим Бановцима који је у целини био посвећен Ф .М. Достојевском чије име носи ово новоосновано друштво које је већ својим првим активностима у знатној мери обогатило културни живот у три најмногољуднија насеља ове сремске општине.

Б.Ракочевић