Шар планина - природна, културна и духовна баштина

[раб.аџија]

Национални парк Шар-планина се налази на Косову и Метохији, Србији. Основан је 1986. године и површина националног парка је 39.000 хектара.

Строги природни резервати у парку:

    * Мешовите листопадне шуме и камењари у клисури Русенице - станиште балканског риса (Lynx lynx balcanicus);

    * Попово прасе - чисте или мешовите шуме мунике;

    * Ошљак - шуме мунике, жбунасте заједнице бора кривуља, чисте смрчеве шуме;

    * Голем бор - очуване старе шуме мунике.

Са 147 врста лептира, Шар-планина је најбогатије подручје Европе, а са преко 200 врста птица (орао брадан, белоглави суп, сури орао, тетреб), она је стециште 60% орнитофауне Србије. На непрегледним пространствима Шар-планине, могу се видети ендемичне и реликтне врсте ситних глодара, као што су динарска волухарица, куна златица, куна белица, видра, али и дивља мачка, рис, медвед и дивокоза.

Са бројним глацијалним језерима и разноврсним облицима глацијалног рељефа, Шар-планина представља прави музеј глацијалног рељефа под отвореним небом.

Богато културно-историјско наслеђе представљају 34 средњевековне цркве и манастири, попут манастира Св. Петра Коришког из 13. века и манастира Св. Архангела из 15. века надомак Призрена, а туристима је на располагању и ски-центар на Брезовици.

http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8_%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%BA_%D0%A8%D0%B0%D1%80-%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B0

prst ka dole 0110_hahaha 0110_hahaha

З А Н И М Љ И В О С Т

0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha

Штрбачко језеро (или Ливадичко језеро) је ледничко језеро на Шар-планини, на Косову и Метохији. Смештено је у дубоком цирку, подно врха Ливадице на надморској висини од 2.173 метра. Удаљено је око шест километара јузоисточно од Штрпца. Дужина језера износи 220, а ширина 124 метра, док је обим језера 683 метра. Дубина језера варира у распону од 6,50 до 8,60 метра, у зависности од доба године. Провидно је до самог дна.

Језеро има своју подземну отоку, која представља изворишни крак Калуђерске реке. Воду добија од падавина, топљењем снежаника, као и од бројних површинских и подземних извора

---

Богомислена размишљања Св. Јефрема Сирина blessyou

[/img]

Шар-планина је џиновска централно-балканска планинска баријера дуга 85 км, са преко 100 врхова изнад 2.000 м и са преко 30 врхова изнад 2.500 м. Она представља орографску границу између динарских, мезијских и скардо-пиндских планина и развође јадранског, црноморског и егејског слива. Простор Шар-планине се издваја у односу на околни терен особеним структурним склопом, веома репрезентативним профилима, појавама и процесима некадашњих али и савремених геопроцеса који омогућавају проучавање земљине коре и реконструкцију геолошке прошлости не само Балканског полуострва, већ и Афричког и Европског континента.

Њен европски/светски значај је пре свега исказан кроз 62 геообјекта (геолошка, геоморфолошка, хидрогеолошка и хидролошка) који се налазе на листи Инвентара објеката геонаслеђа Србије (2005). Посебну атракцију представљају разноврсни облици фосилног глацијалног рељефа и савременог периглацијалног рељефа који су формирани дуж линије разграничења северних и медитеранских утицаја.

Шар-планина у биогеографском погледу припада реду најзначајнијих и најинтересантнијих планина Балканског полуострва и Европе. Одликује је велики број организама различитог порекла, старости и распрострањења, велики број ендемичних врста, подврста, варијетета и форми, сразмерно велики број локалних ендемита, обиље терцијарних, глацијалних и бореалних реликата, национално и глобално значајних врста, као и велики број биљних заједница разноврсног флористичког састава, екологије и изгледа. Богатство и разноврсност организама, заједница и екосистема, у многим елементима њихова уникатност и непоновљивост у времену и простору, чини Шар-планину једним од подручја снажне специјације и диференцијације врста и једном од најзначајнијих планина Балкана и Европе са аспекта очувања генофонда и укупне биолошке разноврсности.

Очување природних екосистема и њихове функције, очување популација свих врста као и њиховог укупног генофонда на овој „врућој“ тачки биодиверзитета, од приоритетне је важности у глобалним размерама. Шар-планина се одликује не само јединственом природном, него и културном баштином. Материјални остаци драматичних историјских збивања на овој раскрсници народа и цивилизација датирају из најранијег периода људско постојања. Између осталог, пронађена су различита оруђа из неолита, гробнице и предмети из бронзаног и гвозденог доба, остаци базилика, утвђења, путева, оруђе и накит из периода Римског царства.

Ипак, најбројнији и најзначајнији објекти културне баштине заштићеног подручја су они који потичу из периода Средњевоковне српске државе. По вредности се издваја 14 категорисаних културних добара од изузетног значаја, изграђених у периоду од XИИ до XВИ века (Манастир Св. Арханђела надомак Призрена, остаци испоснице и манастира Св. Петра Коришког у Кориши, црква Св. Богородице у Пејчићима, црква Св. Николе у Богошевцу, црква Св. Николе и црква Св. Петке у Мушникову, црква Св. Ђорђа у Милачићима, црква Св. Николе у Драјчићима, црква Св. Ђорђа у Горњем селу, црква Св. Богородице Одигитрије у Мушутишту, црква Св. Ђорђа у Горњој Битињи, црква Св. Теодора Тирона у Доњој Битињи, црква Св. Николе у Готовуши и црква Св. Николе у Штрпцу). Сви ови објекти се налазе у самом заштићеном подручју, или уз његову границу.

Од великог је значаја и 31 споменик културе који обухвата цркве, испоснице, гробнице, остатке тргова, утврђења, џамије и засеоке подигнуте у периоду од XIII до XVIII века.

Атрактивности овог простора додатно доприноси богато и оригинално народно градитељство и народни фолклор као израз укупног духовног богатства у условима сталних историјских превирања и борбе за сушти опстанак у величанственом, али често и суровом природном окружењу.